Oni će u Španiji braniti srebrnu medalju osvojenu pre četiri godine na svom terenu. Za učešće na narednom Svetskom kupu dobili su pozivnicu posle plasmana od 17. do 20. mesta na prethodnom Evropskom prvenstvu. Važe za tim koji do velikih rezultata može samo kada je organizator takmičenja. Novca i talentovanih košarkaša imaju na pretek, a ono što im fali obično kupe. Upoznajte selekciju Turske.
Uprkos tome što je članica FIBA od 1936. godine, Turska nije imala mnogo uspeha na Svetskim prvenstvima. Debitovali su tek 2002. godine u Indijanapolisu, a Mundobasket u Španiji biće im četvrti na kojem igraju. Do najvećeg uspeha su stigli pre četiri godine u svojoj zemlji, kada su nakon niza nepravilnosti i diskutabilnih sudijskih odluka u polufinalu bili bolji od Srbije sa 83:82. Kasnije nisu bili dostojan protivnik Kevinu Durentu i drugarima, ali to nije smetalo Vladi Turske da svakog igrača koji je učestvovao u osvajanju srebrne medalje nagradi sa milion dolara!
Istorijat Učešća: 3 (2002, 2006), 2010) Medalje: 1 (srebro 2010) Najbolji rezultat: 2. mesto (2010) Utakmica: 26 (18-8)
Selekcija Turske nalazi se u periodu smene generacija. Hidajet Turkoglu, Mirsad Turkdžan, Memet Okur, Ibrahim Kutlaj, svi u svoje vreme, doneli su naciji veliku, ne i potpunu, radost osvajanjem srebra na Evropskom prvenstvu 2001. godine i srebra na Svetskom prvenstvu devet leta kasnije. Ipak, slavni dani su daleko iza njih, a red dolazi na neke nove momke. Takođe, trebalo bi napomenuti da je Bogdana Tanjevića na klupi zamenio verovatno najbolji turski trener, Ergin Ataman.
Vice-šampion sveta će u Španiji biti hendikepiran neigranjem dva NBA asa, Enesa Kantera i Ersana Iljasove. Iako neće biti tu, upravo je priča krilnog centra Milvokija pravi model na kojem se može videti dobar rad Košarkaške federacije Turske. Naravno, ovo "dobar" je dikutabilna kategorija, ali iz perspektive nacionalnog tima ove zemlje svakako da jeste.
Naime, čovek po imenu Semsetin Bulut se pojavio 19. septembra 2002. godine pred vlastima sa pričom da je zaboravio da registruje svoga sina koji je tada, navodno, imao 15 godina. Nakon "opsežne" istrage nadležnih službi nije ustanovljeno da se momak bilo gde ranije pojavio u papirima i Ersan Iljasova je u knjige rođenih upisan pod datumom 15. maj 1987.
Sa druge strane, granicu između Turske i Uzbekistana 7. avgusta 2002. je prešao momak pod imenom Arsen Iljašov i više nikada se nije pojavio. Uzbekistan se kasnije žalio svetskoj kući košarke, navodeći da je Iljasova zapravo Iljašov i da je njihov igrač rođen 1984. godine. Ove tvrdnje nikada nisu dokazane.
Moć, pre svega finansijska, Turske i njen uticaj u FIBA oslikava se i na primeru Emira Preldžića. Krilni igrač Fenerbahče Ulkera bi trebalo da bude oslonac ekipe u Španiji, a put kojim je stigao do dresa ove zemlje više je nego zanimljiv. Rođen je u Zenici 6. septembra 1987. godine i već sa 17 godina je iz Čelika prešao u slovenački Triglav. Od 2005. do 2007. je igrao za Slovan i na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre 2008. godine je nosio dres Slovenije. Ali, 2007. je prešao u Fenerbahče Ulker, čiji dres i danas nosi, a 2011. je bio na spisku selektora Turske za učešće na Evropskom prvenstvu u Litvaniji. Upravo tog leta se špekulisalo o njegovom igranju za matičnu Bosnu i Hercegovinu. U očima FIBA-e sve je bilo čisto i on se od tada nalazi među "12 divova".
Pored Preldžića, uzdanica Ergina Atamana na predstojećem Svetskom kupu bi trebalo da bude Omer Ašik. Centar Nju Orleansa biće jedini igrač nacionalnog tima koji ne igra u domaćoj ligi! Reč je o sjajnom defanzivcu, a ljubiteljima košarke u Srbiji je ostao u sećanju nakon sramotne glume povrede oka u susretu sa Orlovima u polufinalu prethodnog Svetskog prvenstva. Turska je na minut i 20 sekundi pre kraja vodila sa 78:77, a Ašik se nakon duela sa Milošom Teodosićem uhvatio za oko svestan situacije da će na liniju slobodnih bacanja, odakle nije najprecizniji. Tanjević je umesto njega uveo Endera Arslana, koji je bio polovičan, a kasnije je, nakon gaženja aut linije, Kerem Tunčeri doneo veliku pobedu svojoj ekipi.
Upravo će Tunčeri (35) i Arslan (31), uz Kerema Gonluma (36) i Sinana Gulera (30), činiti iskusniji deo ekipe koja će putovati na Pirineje. A, ukoliko prođe finalni rez, pažnju bi svakako trebalo obratiti na mladog beka Čedija Osmana, momka rođenog 1995. godine u Ohridu u Makedoniji, člana Anadolu Efesa. On je Turskoj doneo zlatne medalje sa U18 Evropskog prvenstva prošle i U20 Evrobasketa ove godine, gde je proglašen za MVP-a. Njemu uz rame je i Kenan Sipahi, plejmejker Fenerbahče Ulker, rođen 1995. godine u Prištini. Ovaj momak je zbog povrede morao da porpusti akciju nacionalnog tima, ali predstavlja svetlu budućnost košarke u ovoj zemlji, iako se po kuloarima priča da je prilikom promene državljanstva i njemu malo korigovano godište. Navodno je rođen 1993.
Turska će u Španiji igrati u Grupi C, gde će joj rivali biti: Sjedinjene Američke Države, Ukrajina, Finska, Novi Zeland i Dominikanska Republika. Prvi susret igraju sa Kivijima 30. avgusta. Kvalitet za odbranu srebra nemaju, ali ovaj tim ne bi trebalo potceniti. Sa sebe su skinuli breme velikih asova u poznim igračkim godinama i sigurno je da se ni u jednoj utakmici na Mundobasketu neće unapred predati. Uz to, Turska je zemlja koja u košarku pumpa neverovatna sredstva i svaki eventualni uspeh nacionalnog tima učinio bi da to ostane na istom, ako ne i višem nivou.
(foto: FIBA Europe / Elio Castoria)
