Pisati o njima je veliko zadovoljstvo, ali i veoma teško. Jednostavno, toliko toga bi moglo da se kaže da bi čitanje potrajalo danima. Posebno interesantni, kako za gledanje tako i za novinare, postali su 1992. godine kada su po prvi put poslali profesionalce iz NBA lige na neko takmičenje. No, i pored svega oni su i dalje iza Jugoslavije po broju osvojenih titula na smotrama najboljih svetskih selekcija. Upoznajte Sjedinjene Američke Države.
Davne 1950. godine, na Svetsko prvenstvo u Argentini poslali su ekipu Ševroleta iz Denvera, koja ih je predstavljala i koja je na kraju završila kao druga, odmah iza domaćina. Već na narednom šampionatu u Brazilu stigli su do zlatne medalje, a 1959. u Čileu gledali su u leđa Brazilcima. Sa tri medalje na isto toliko odigranih prvenstava moglo se naslutiti da će Amerikanci biti jedna od najuspešnijih zemalja kada je ova igra u pitanju. I jesu! Na Olimpijskim igrama, Svetskim prvenstvima, Prvenstvima Amerike i Pan Američkim igrama osvojili su ukupno 47 odličja. Činjenica je da je samim američkim košarkašima dosta bitnije osvajanje zlata na Olimpijskim igrama nego li na Svetkom prvenstvu. Samim tim ne bi trebalo da čudi podatak da su se na najviši nivo pobedničkog postolja na Olimpikskim igrama peli u 14 navrata, poslednji put 2012. godine u Londonu. Taj trijumf omogućio im je plasman na Svetski kup 2014. u Španiji.
Pored pomenutog zlata u Brazilu 1954, pobedili su i u Španiji 1986. godine, u Kanadi 1994. i Turskoj 2010. Poslednja dva svetska zlata osvojili su profesionalci koji se takmiče u NBA ligi okupljeni u 'drim tim'. Prava atrakcija za gledaoce širom sveta prvi put se okupila 1992. godine, za Olimpijske igre u Barseloni. Jedan jedini, originalni "tim snova" surovo je izdominirao na tom takmičenju. Međutim, bilo je i onih koji su se protivili slanju NBA igrača na najveća takmičenja.
Jedan od najvećih zagovornika tog stava bio je Majk Kžiževski. Legendarni trener bio je selektor američke reprezentacije na prvenstvu 1990. Pretpostavljalo se, a kasnije je i sam Kžiževski priznao, da je razlog protivljenja bio strah da nikada neće predvoditi Ameriku na Olimpikskim igrama. Te 1992. godine seleketor je bio Čak Dejli, a Kžiževski je bio "tek" pomoćnik. Nakon 16 godina želja mu se ostvarila pa je u Pekingu 2008. osvojio zlato, a isti uspeh ponovio je i četiri godine kasnije. Svoju selekciju predvodiće i na Svetkom kupu u Španiji. U njegovom stručnom štabu biće pomoćnici Tom Tibodo i Džim Behajm. Interesantno je pomenuti da je Kžiževski vodeći na listi trenera sa najviše pobeda u A diviziji NCAA lige sa 983 trijumfa, a da je na istoj tabeli na drugom mestu Behajm, trener Sirakjuza, sa 948.
Istorijat Učešća: 16
Medalje: 11 (zlato (1954, 1986, 1994, 2010), srebro (1950, 1959, 1982), bronza (1974, 1990, 1998, 2006))
Bilans: 132 (105-27)
Vredi napomenuti da su Amerikanci i pre slanja profesionalaca na završnice najjačih turnira redovno imali jak sastav. Uprkos tome što su slali igrače sa koledža bili su uvek jedni od favorita za medalju, a jako su retka takmičenja sa kojih se nisu vraćali sa odličjem. To ne bi trebalo da nas čudi, jer i među takvim igračima bilo je vrhunskih znalaca, a dosta njih je stizalo i do zavidne NBA karijere. Pomenućemo samo neka od imena koja su se pojavljivala kroz istoriju Svetskih prvenstava, a koja su kasnije dosegla do svetske slave. Na šampionatu u Jugoslaviji 1970. godine pojavio se Bil Volton, kasnije prvi pik na Draftu 1974. godine i košarkaš Portlanda, Los Anđeles Klipersa i Bostona. O Doku Riversu, sadašnjem treneru Klipersa, je izlišno pričati. On je za selekciju Amerike nastupao 1982. godine u Kolumbiji. Ostaće upamćen po promašenom šutu za pobedu u finalu sa selekcijom Sovjetskog Saveza. Zlatnu medalju iz Španije 1986. godine Amerikancima su doneli: Dejvid Robinson, Magzi Bougz, Šon Eliot, Čarls Smit, Roni Sajkali, Brajan Šou i ostali, a u Argentini 1990. godine nastupali su: Keni Anderson, Alonzo Morning, Kris Getling i Kristijan Lejtner.
Od te 1992. godine i Olimpijskih igara u Barseloni održano je pet Svetskih prvenstava. Amerikanci su slavili 1994. i 2010. Između toga, 1998. u Atini su nastupili sa igračima iz Evrope, jer je u NBA ligi na snazi bio štrajk igrača, takozvani lokaut. Četiri godine kasnije profesionalci su se vratili i to u svojoj zemlji i to u državi košarke. Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu trebalo je da bude u znaku 'drim tima'. Ali, najpre Argentina u grupi, a potom i Jugoslavija u četvrtfinalu, su uzeli skalp Amerikancima i ostavili ih ne samo bez medalje već i sa najgorim plasmanom u istoriji svih šampionata. Završili su kao šestoplasirani. U Japanu 2006. svetskim zvezdama je presudila Grčka i poslala ih u borbu za treće mesto. Da li je red na zlato?!
U Španiju dolaze suočeni sa velikim brojem povreda i otkaza. Najveće zvezde današnjice Lebron Džejms i Kevin Durent otkazali su učešće na Svetkom kupu. Durent je poslednji u nizu košarkaša koji je to učinio, a kao razlog je naveo umor i želju da u predstojeću sezonu uđe što spremniji. Kada već pominjemo popularnog Durantulu, iako neće biti u Španiji red je da iznesemo i jednu zanimljivost vezanu za njega. Broj 35 odabrao je u čast Čarlsa Krega, njegovog trenera koji je umro u 35. godini. S obzirom da smo se dotakli zanimljivosti, bilo bi interesantno pomenuti i Gordona Hejvorda. On je dugo trenirao tenis i tek posle prešao na košarku. Dok se bavio "belim sportom" nastupao je u konkurenciji mešovitih dublova, zajedno sa svojom sestrom bliznakinjom.
Iako Kžiževski još nije odredio konačan spisak, gotovo je izvesno da će dvojac Golden Stejta, Stef Kari i Klej Tompson, naći svoje mesto među putnicima. Ovaj bekovski par ima dosta toga zajedničkog. Pored toga što nastupaju za isti klub, obojicu krasi fenomenalan šut, a još zanimljivije je da su obojica sinovi legendarnih košarkaša, Dela Karija i Majkla Tompsona. O familiji Kari smo vam već pisali, a za Majkla Tompsona možemo reći da je poreklom sa Bahama i da je 1978. godine izabran kao prvi pik na Draftu. Svoje mesto među 12 odabranih mogao bi da nađe i Kajri Irving. A, umalo da bude "kengur". Naime, Irvingov otac je igrao košarku u Australiji, gde je bek Klivlenda i rođen. Malo je nedostajalo da prihvati da zaigra za Ozije. Od toga ga je odgovorio upravo sadašnji selektor Sjedinjenih Američkih Država, koji je Irvinga trenirao i na Univerzitetu Djuk.
Glavnu snagu pod košem trebalo bi da čini Entoni Dejvis u saradnji sa Demarkusom Kazinsom, koji se nedavno povredio pa su u prvi plan izbili Kenet Farid i Andre Dramond. Zanimljivo je da je Dramond, inače član Detroita, u periodu dok je nastupao za Univerzitet Konektikat bio najbolji na svim testovima brzinskih sposobnosti, pa je slovio za najbržeg košarkaša u timu iako je bio visok 210 santimetara.
Pravog rivala do finala gotovo da neće imati. U Grupi C sastaće se sa Finskom, Turskom, Ukrajinom, Dominikanskom Republikom i Novim Zelandom. Prvi susret u grupi odigraće 30. avgusta sa Finskom. Užasna povreda Pola Džordža pretila je da poljulja ceo tim, a ujedno dovede u pitanje buduće nastupe velikih zvezda u dresu sa nacionalnim grbom. Ipak, "skupili su se", postali su još složniji i, kako sami ističu, trenutno su kao jedna velika i srećna porodica, ali gladna. Gladna zlata. Igrački i trenerski kvalitet im ne manjka. Naprotiv, u obe stavke biće najjači na šampionatu. Da li će to biti dovoljno za peti naslov prvaka i izjednačenje po broju titula sa Jugoslavijom?! Videćemo. Pehovi su ih načeli i ranili, a ranjeni lav je najopasniji.
(foto: USAB)
