(MVP BLOG) Zabava milion(er)a

Euforija oko sjajnog nastupa košarkaške reprezentacije Srbije na Olimpijskim igrama je gotova. Vreme je za nove klupske sezone i sve ono što one nose godinama unazad, a najmanje je vezano za teren.

Kao da je nekom zasmetalo što su u centru pažnje baš košarkaši i kao da su postale problem slike gde bivši i sadašnji partizanovci i zvezdaši zagrljeni slave, posle fantastičnog turnira na kome su takođe zajedničkim snagama ostvarili uspeh. Videli smo i to da mogu zajedno i da pevaju pesme "jednih" i "drugih" i da se smeju, uživaju... Onda je neko odlučio da je dosta lepih stvari u srpskoj košarci za ovo leto, vreme je da se vrati tenzija.

SVE ŠTO NE VALJA U PARTIZANU REĆI ĆE NAM IZ ZVEZDE

U crveno-belom taboru je otvorena sezona jutarnjih programa. U njima možemo od predstavnika Zvezde da saznamo sve ono što ne valja u Partizanu. Nešto govore činjenice, a nešto i verujemo na reč, jer "nemojte da mislite da ne znamo šta radite" i ostali argumenti su sasvim dovoljni da verujemo. Iz istog izvora još uvek nismo čuli zašto je Kubertenovo "važno je učestvovati" sinonim za Zvezdu u Evroligi od kada se u njoj takmiči, ali čujemo mnoge stvari lepe za uši.

Kao jako bitan podatak se navodi činjenica da je Zvezda klub sa najviše registrovanih domaćih košarkaša u Evroligi. Poslednjih nekoliko godina je crveno-beloj populaciji izuzetno bitno da da okosnicu ekipe čine igrači sa srpskim pasošem. Ta bitnost se verovatno sasvim slučajno podudara sa godinama u kojima osnovu Partizanovog tima čine igrači iz inostranstva, poslednjih pet godina. Pre toga je situacija bila drugačija, crno-bela javnost se zdušno brinula o broju domaćih igrača u ekipi.

Ipak, lepo upakovane marketinške priče sakrivaju neke druge stvari, takođe činjenice. Crvena zvezda u predstojeću sezonu ulazi sa šest inostranih igrača, ne dva ili tri, nego šest, polovinom ekipe. Za razliku od nekih domaćih igrača koji su prisutni samo na broju, ova šestorica su projektovana da u svim utakmicama Zvezde budu na parketu, osim ako ih povrede u tome ne spreče.

Ali, pošteno, lepo je da se vidi na spisku ogroman broj srpskih košarkaša u evroligaškom predstavniku, pogotovo je bitno to što se među njima nalaze "klač" igrači, oni koji će svojim odlukama na terenu da odvedu Crvenu zvezdu u uspešnu ili manje uspešnu sezonu. O njihovim godinama i koliko nam je to Crvena zvezda i njena škola košarke pripremila novih evroligaških košarkaša nećemo ovom prilikom.

NANELI PREKINUO SIMFONIJU

Daleko od toga da u Partizanu nisu skloni marketingu van terena koji ne doprinosi dobrim odnosima "večitih", nego smo po plasmanu na tabeli u ABA ligi njih stavili na drugo mesto što se tiče pominjanja, ono koje najčešće zauzimaju poslednjih godina, iako je tim projektovan za mnogo više od toga.

Njihov početni marketinški trik za ovu sezonu je da nastupaju sa drugim najmlađim timom u Evroligi, što teoretski jeste tačno. U praksi, od desetak košarkaša koji će da budu u rotaciji sa većom minutažom, dvojica mogu da se svrstaju u red mlađih jer imaju po 24 godine, dok je ostatak ekipe u punoj snazi, ali i iskusan, sa košarkašima između 27 i 30 godina života, najstariji ima 33.

Kada je Partizan 1992. godine imao najmlađi tim u Evropi sa prosekom nešto više od 22 godine starosti po igraču postao je prvak Evrope. Nije se u medijima toliko potencirala njihova mladost kao ovoj današnjoj ekipi, govorilo se o kvalitetu.

I Partizanovi predstavnici su se navikli na gostovanja po televizijskim emisijama i tu rado govore o problemima drugih i svojim uspesima, svim osim rezultatskih. Ali, još uvek nisu vešti kao u "večitom" rivalu pa su sezonu gostovanja po televizijama otvorili sa dva autogola.

Prvi je najava "Crno-bele simfonije" u medijima, gde se bez posebnog razloga dan pred događaj najavilo iznenađenje u igračkom kadru. Kao da 14 novih igrača nije bilo dovoljno, odjednom je to iznenađenje postalo važnije od svega i čekalo se do poslednjeg trenutka predstavljanja igrača. Na sreću po tim Partizana, do iznenađenja nije došlo, pitanje je kako bi 14 izuzetno kvalitetnih igrača reagovalo na to što su stavljeni u drugi plan.

Druga zanimljiva situacija je otvaranje "slučaja Naneli" iz nepoznatih razloga. Dugo je vladala neprijatna tišina između kluba i košarkaša, a taman kada se činilo da je sve gotovo, tišinu nije prekinuo igrač, nego predstavnik kluba u televizijskoj emisiji?! Epilog je suđenje i još mnogo tekstova koji će da zabavljaju navijače kojima nije teško da se skrene pažnja sa suštine.

Ni u Partizanovom slučaju nećemo da se zadržavamo na tome zašto je poslednji evroligaški evroligaški igrač iz crno-bele škole košarke Vanja Marinković, dvadesetsedmogodišnji reprezentativac Srbije koji se preko leta vratio u Beograd.

GREH PREMA KOŠARCI

Zabava milionera za milione navijački zaslepljenih traje godinama, posledice nisu bitne, a sve loše što se dešava u srpskoj košarci su upravo posledice sada već višedecenijskog rata dva srpska najbogatija kluba. Ako neko misli da je posledica toga bronza na Olimpijskim igrama ili treće uzastopno učešće ženske reprezentacije na tom takmičenju, vara se.

Greh prema košarci naših najbogatijih predstavnika je upravo neprestano traženje alibija za rezultatske neuspehe. To toliko dugo traje da generacije navijača više prate prepucavanja između dve sezone, pre i posle utakmica, saopštenja, nego samo igru na terenu. I to izuzetno odgovara ljudima koji vode naše najpopularnije klubove jer se ne dovodi u pitanje opravdanost velikih ulaganja u njih, kada je uvek neko iz suprotnog tabora kriv za nedostatak rezultata.

Uz to, u takvoj realnosti najveće zvezde klubova više nisu košarkaši već funkcioneri. Kada ste videli Miloša Teodosića da gostuje u Jutarnjem programu ili, u nedostatku domaćih košarkaških asova, Željka Obradovića? Dobro, njima veća popularnost od one koju su karijerama zaslužili i nije potrebna, ali to nije nateralo čelnike najbogatijih srpskih klubova da u televizijske emisije i na razgovore sa medijima šalju neke buduće zvezde evropske košarke. Zna se ko je zadužen da se pojavljuje i da odgovara na sve teme i ko se podjednako razume u taktiku na terenu kao i u politiku i biznis.

Ali, kao što je to slučaj i sa televizijskim "rijaliti" programima i raznim sadržajima kojih se javnost navodno zgražava, a gledanost im obara sve rekorde, tako je i sa dešavanjima oko košarkaških klubova Zvezde i Partizana. Sav "prljav veš" i nakaradni rivalitet je mnogo primamljiviji nego sama košarka i to izgleda odgovara svima. Skoro svima.

DA LI BEZ GUGLANJA ZNATE SVE EKIPE IZ KLS?

Evo, na kraju teksta možemo da proverimo da li je to tačno. Pitanje za sve koji kažu da vole košarku, da li znate bez guglanja koliko članova ima Košarkaška liga Srbije? Za prolaznu ocenu, ako znate, umete li da nabrojite koji su klubovi u ligi? Za visoku ocenu bi bilo da nabrojite pet košarkaša domaće lige.

Pitali bismo još i znate li šta donosi prvo mesto u ligi, kakav je sistem takmičenja i njegov kalendar na kraju istog. Ali, to ne znaju ni sami čelnici takmičenja, javiće im pred kraj sezone.

Uprkos tome što su Crvena zvezda i Partizan evroligaši, što nikada u svojoj istoriji nisu bili finansijski konkurentniji evropskim velikanima i što su sastavljeni od vhunskih igrača koji igraju ozbiljnu košarku, nešto najbolje što u Evropi može da se vidi, pažnja javnosti je više usmerena na dešavanja van terena. A, van terena smo osuđeni da pretpostavljamo i da verujemo ljudima za koje nismo sigurni da posle decenija javnog delovanja zaslužuju da im verujemo.

Sve se lepše vidi na terenu, ka njemu su okrenuti reflektori. Više pažnje dešavanjima na terenu doneće dobro i našoj košarci i jako narušenim međuljudskim odnosima navijača.

(Foto: MVP)