Od Evropskog prvenstva u Poljskoj 2009. godine Nemanja Bjelica je nezamenljivi član srpske reprezentacije, pa je sve, njega verovatno najviše, pogodila vest da zbog upale nerva desne noge neće moći da nastupi na Olimpijskim igrama u Rio De Žaneiru. Uprkos tome što nije bio sa timom u Brazilu, Bjelica je svim srcem podržavao ekipu. Svoje oduševljenje nije krio na društvenim mrežama.
"Napravili smo neverovatan uspeh. To jeste predstavljalo iznenađenje za sve, jer je teško prvo se kvalifikovati za Olimpijske igre pa onda i osvojiti medalju. Mi smo uzeli srebro i to u finalu protiv Amerikanaca u reprizi iz Madrida (Svetski kup 2014. prim.aut). Mislim da smo konačno sazreli, da smo postali svima konkurentni i ljudi mogu da nas svrstaju među favorite na velikim takmičenjima. Ova generacija je to zaslužila. Vratilo nam se posle poraza u polufinalu Evrobasketa od Litvanaca. Ponavljam, mi to zaslužujemo. Tu nam je mesto - u vrhu svetske košarke", počeo je priču za "MVP portal" krilni košarkaš.
Lična karta Ime i prezime: Nemanja Bjelica Datum i mesto rođenja: 9. maj 1988. (Beograd, Jugoslavija) Visina: 208 centimetara Pozicija: Krilni centar Draft: 35. pik 2010. (Vašington) Klubovi: Arkadia (2007/08), Crvena zvezda (2008-2010), Laboral Kuća (2010-2013), Fenerbahče Ulker (2013-2015), Minesota (2015-)
Za zapažene rezultate na velikim takmičenjima neophodno je da u timu vlada dobra atmosfera. Srpski košarkaši ne kriju prijateljske odnose, pa nas je zanimalo kako je Bjelica ispratio dešavanja u Riju i da li je bio na vezi sa saigračima, među kojima postoji i nekoliko kumovskih veza.
"Čuli smo se, naravno. Bili smo u kontaktu tokom čitavog leta, jer sam i ja bio sa timom sve do tog puta u Argentinu kada se desilo to što se desilo. I nakon toga smo bili na vezi. Reprezentacija nas je zbližila, dosta toga smo prošli zajedno."
Srbija je u grupnoj fazi takmičenja na Igrama zabeležila tri poraza i delovalo je da ne štima sve kako bi trebalo. Na pitanje da li se uplašio posle tih neuspeha Bjelica je odgovorio:
"Nije mi bilo svejedno, moram da priznam. Ali, nekako sam verovao da može da se ponovi scenario sa Svetskog kupa u Španiji. I tada smo izgubili tri puta, od Francuske, Španije i Brazila. Pobedili smo samo Iran i Egipat i onda smo samleli sve do finala", rekao je on, a potom dodao:
"Malo nam se i žreb nasmešio. Mi smo pokazali protiv Hrvata, a pogotovo protiv Australijanaca, da smo jedna od najboljih reprezentacija na turniru, ne računajući Amerikance koji su bili superiorni. U finalu protiv nas su odigrali perfektan meč. Kako god, mi bi trebalo da budemo prezadovoljni. Neverovatan je uspeh da se uzme srebrna medalja na Olimpijskim igrama. Doduše, generalno smo uspešni u ekipnim sportovima, pa su nam oni i doneli najviše odličja. Srbija je napravila velike uspehe ovog leta. Mislim da smo usrećili našu naciju".
Često se postavlja pitanje "šta bi bilo kad bi bilo". Da li bi Vaše prisustvo promenilo nešto u finalu protiv Sjedinjenih Američkih Država? Da li bismo imali veće šanse?
"Svi znaju koliko meni znači igranje za reprezentaciju, ali uopšte ne bih želeo da pričam o sebi. Desilo se to što se desilo. Ko zna, da sam igrao možda taj rezultat i ne bi bio napravljen. To se nikada ne zna", ostao je skroman Bjelica, a potom u istom dahu nastavio:
"Da sam igrao dao bih sve od sebe, kao što je dao svaki igrač. Jer, kad se igra za reprezentaciju to je drugačije od bilo kog takmičenja, pa čak i od NBA lige. Svi znaju da je posebna stvar kada igraš za nacionalni tim. Ako želimo da napravimo uspeh svaki igrač mora da podnese neku vrstu žrtve i da se podredi ekipi. Najbitnije je to što mi imamo i što nas veže. Imamo tu hemiju i neverovatnu atmosferu".
Orlovi su u polufinalu Igara prikazali gotovo nestvarnu odbranu. Utisak je da nikada ranije nisu igrali tako čvrsto, pa smo našeg sagovornika upitali da li ga je iznenadio takav pristup...
"Odigrali smo neverovatno. Mislim da su svi bili u šoku. Lično sam verovao da možemo da pobedimo Australiju. U onom prvom meču su nas malo pretukli, uhvatili su nas nespremne. Ipak, kada je trebalo odigrali smo neverovatan meč."
Bjelica je zatim naglasio šta je, prema njegovom mišljenju, bila inicijalna kapisla za tako dobru odbranu i bolju igru Srbije:
"Mislim da je prelomni momenat bio duel sa Hrvatskom, kada je Stefan Marković preuzeo na sebe da čuva Bojana Bogdanovića. Promenio je ritam u odbrani. Dali smo nekoliko lakih poena i to nas je poguralo".
Naravno, Bjeličini saigrači ga nisu zaboravili i posle dodele medalja su načinili prelep gest kako bi mu dali do znanja da misle na njega. Miloš Teodosić i Stefan Marković su napravili majice u znak podrške. pa nas je, za kraj priče o nacionalnom timu, zanimalo kako je podneo reprezentativnu pauzu?
"Bilo je teško, ali sam bar iskoristio priliku da zalečim povredu i da budem spreman za sezonu. Znam kako mi je bilo prošle godine kada sam došao direktno sa Evropskog prvenstva. Umor me je slomio u decembru, tako da sada želim samo da budem zdrav."
Priča je skrenula ka klupskim temama. Oporavak od povrede kod Bjelice dobro teče, pa se očekuje da krilni igrač bude potpuno spreman za start trening kampa Minesote.
"Biću spreman. Trening kamp počinje 27. septembra. Igrači dolaze u Minesotu da se prilagode, pošto je došlo do promene skoro čitave organizacije. Tu je novi trener, novi asistenti, pa igrači žele da dođu ranije da se upoznaju sa njima i sa novim sistemom. Ja ću biti spreman 100 odsto za trening kamp, a samim tim i za sezonu."
Bjelica je u svojoj prvoj sezoni u NBA ligi odigrao 60 utakmica sa prosekom od 5.1 poena i 3.5 skokova.
"Imao sam prošle godine taj period oko decembra kada nisam igrao. Ispao sam iz rotacije, ali tako je to u NBA. Bilo mi je potrebno vreme da naučim kako ova liga funkcioniše. Jednostavno, nema emocija, moraš naporno da radiš i da u svakom trenutku budeš spreman. Onda sam se i povredio, pa nisam igrao mesec dana. Mislim da su svi puno očekivali od mene, s obzirom da sam u Fenerbahčeu bio jedan od glavnih igrača. Ovde je sve drugačije. Igrač, ako želi da ostane u NBA, mora da se prilagodi ovoj igri, sistemu... Ja sam to spreman da uradim. Ne mogu da kažem da sam imao lošu sezonu, jer sam dao sve od sebe. Možda je moj problem bio taj što sam došao kasnije. Imao sam 27 godina. Sigurno je da bi trebalo doći ranije. Pričao sam sa trenerom i rekao mi je da računa na mene, pa sa nestrpljenjem iščekujem novu sezonu. Ali, kažem još jednom, jedino što bih poželeo sebi je da budem zdrav."
Smrt Flipa Sandersa i nova sezona bez plej-ofa, 12. u nizu, uslovili su velike promene u Mineapolisu. Na mesto trenera i predsednika košarkaških operacija je doveden Tom Tibodo, čovek za koga često kažu da je oženjen za košarku.
"Čim je trener saznao da sam povređen odmah me je okrenuo, što me je baš prijatno iznenadilo. Ne zbog toga što je njemu stalo do mene, nego koliko je on ozbiljan i profesionalan. A, kako sam čuo neverovatno je posvećen i veliki je radnik. Kada me je pozvao pitao me je o čemu se radi i rekao mi da dođem u Minesotu kako bi me doktori pregledali. Čuli smo se i kada sam stigao u Ameriku, a ja sam uspeo i da vidim ekipu. Tada su bili prisutni svi treneri iz kluba koji su nadgledali moj oporavak", izneo je svoje prve impresije o novoj garnituri ljudi u Mineapolisu srpski košarkaš.
Za kraj razgovora smo Bjelicu pitali za ambicije u novoj sezoni. Da li Minesota može do plej-ofa?
"Svi se nadamo. Sigurno je da smo dobili neverovatnog trenera. Ja sam optimista. Trebalo bi samo verovati. Imamo sjajnu, mladu ekipu za budućnost. Trebalo bi ići korak po korak. Neki kažu da je sezona kratka, ali verujte mi da je baš dugačka. To je oko 80 utakmica za nekih šest meseci. Takođe, plej-of ne može da se poredi sa regularnim delom sezone. Nadam se da ćemo uspeti. Imamo igrače koji su pretalentovani, koji imaju 21 ili 22 godine i koji napreduju iz dana u dan", zaključio je Bjelica.
(foto: KSS / Nebojša Paraušić; FIBA; Getty Images)
