Nekada je košarka na ovim prostorima bila pojam za sve u Evropi. Iz godine u godinu situacija se menja. Ulaganja u sport, samim tim i u košarku, su sve manja, a kao rezultat dolazi i sve lošiji kvalitet takmičenja. Kako sve to izgleda iz ugla Vuksana Gagovića, košarkaša koji je pet uzastopnih sezona proveo igrajući Prvu ligu Srbije, saznaćete u narednim redovima.
"Počeo sam sa 14 godina u Vrbasu, prošao sve mlađe kategorije, stigao do prvog tima, u to vreme igrao i za reprezentativnu selekciju, ali za moju generaciju '84 niije bilo takmičenja, već samo za košarkaše rođene neparne godine. U prvom timu Vrbasa sam igrao četiri, pet sezona, u vreme kada je košarka u mom gradu bila u ekspanziji, kada smo imali jaku finansijsku strukturu, kada je sve bilo "pod konac". Uostalom, u to vreme je i Predrag Šuput bio košarkaš OKK Vrbasa. Međutim, dolazi do privatizacije Fabrike šećera "Bačka" i Klub ostaje bez značajnih finansijskih sredstava, tako da sam bio prinuđen da napustim rodni grad", počeo je priču za naš portal iskusni krilni centar.
Lična krata Ime i Prezime: Vuksan Gagović Datum rođenja: 8. mart 1984. Visina: 202 santimetra Pozicija: krilni centar Karijera: Vrbas (1998-2003), Novi Sad (2003-2005), Spartak Subotica (2005/06), Vrbas (2006/07), Metalac (2008-2010), Proleter (2010/11), Jagodina (2011-2013), Bijeljina (2013-)
Put vas je vodio na ista mesta kao i vašeg sugrađanina Danila Mijatovića...
"Da, imali smo identičan put. Nakon Vrbasa zajedno smo otišli u ekipu Novog Sada, a odatle u Suboticu, gde smo branili boje Spartaka. Imao sam taj peh da se povredim. Ne jednom, više puta, pa nisam mogao da se nametnem u potpunosti, za razliku od Mijatovića koji je odigrao dobru sezonu i prešao u jednu od tada finansijski najmoćnijih ekipa, Svislajon iz Vršca. Ja nisam imao kud. Povrede su me "isekle" i morao sam nazad u Vrbas. Takmičili smo se u Prvoj B ligi, imali smo prilično mlad sastav, ali smo uspeli da završimo kao četvrti. Bio sam prezadovoljan svojim partijama te sezone, a kao nagrada stigao je poziv Metalca. Tamo sam se zadržao nepune dve sezone. U prvom delu druge sezone sam igrao fantastičnu košarku. Trener Milovan Stepandić mi je dao sva ovlašćenja, a ja sam uspeo to da iskoristim. Usledio je Stepijev odlazak sa klupe Metalca, a nakon nekih mesec dana i ja sam promenio sredinu."
Ispostavilo se kao dobar potez.
"Da. Prešao sam u Proleter i odigrao najbolju sezonu u Prvoj ligi. Što je još bitnije, odigrao sam celu sezonu bez ijedne povrede. Stigle su ponude iz Slovenije, Mađarske, ponude naših prvoligaških timova, koje nisu mogle ni da priđu ponudama iz inostranstva, te sam se odlučio da krenem put Slovenije, u Maribor. Mesec dana sam bio tamo, radio, pripremao se, ali su se neki delovi sporazuma izjalovili, nismo uspeli da pronađemo zajednički jezik i vratio sam se u Jagodinu, koja se tada takmičila u Drugoj ligi. Dopao mi se njihov koncept. Odlična priča koju forsira Dragan Marković - Palma u svim sportovima dala je rezultat i u košarci. Ekipa nije bila toliko jaka, ali je atmosfera među igračlima bila fenomenalna. Uz to, nijedna plata nije zakasnila ni dan. Rezultat je stigao. Nanizali smo veliki broj pobeda i završili kao prvi i plasirali se u Prvu ligu."
Vlade Đurović O radu sa proslavljenim stručnjakom imao je samo reči hvale: "Stvarno je jedinstven. Zvali smo ga "profesor fizičkog", jer su mi treninzi kod njega bili prilično lagani. Psiholog je. Ide na to da se igrači druže i da on bude drugar sa njima i na to je i stekao ime, a to je i donosilo rezultat. Vlade Đurović je u svemu prvi. I kao šmeker i kao pevač i kao košarkaš, a Boga mi i kao šahista. Iako ne preferiram tu igru, odigrao sam jednu partiju sa njim i dobro me je "isprašio". Ako u nečemu pokušaš da budeš ispred njega - gotov si (smeh)".
Šta Vam je nedostajalo da i u tom rangu takmičenja pokažete šta umete?
"Iskreno, mišljenja sam da se novopridošli igrači nisu uklopili u naš sistem rada, druženja, treniranja u sedam sati ujutru. Jer, u Jagodini je veliki broj sportista, pa smo nekada bili primorani da treniramo i u tom terminu. Počelo je sve da im smeta i, nažalost, to se odrazilo i na rezultate kluba. Ali, ne i na moj učinak. Ja nikada spremnije nisam ušao u novu sezonu. Posle dva meseca individualnog rada sa Igorom Delibašićem, stigao sam na pripreme izuzetno spreman, a učinak na početku sezone je to i pokazao. Imao sam prosek od 20-ak poena po utakmici u prvih sedam kola, ali onda je usledila nova povreda. Ovoga puta ruka je bila u pitanju. Tada je i Palma, koji vodi računa o svakom dinaru koji ide u Klub, podigao glas protiv novopridošlih sportista sa strane, koji zarađuju i po hiljadu evra mesečno, a nastavnici u jagodinskim školama po 40 hiljada dinara, i tražio je od nas pobede da bi nas ispratio finansijski, što je i logično. Međutim, kao što sam rekao, ja sam se povredio, a ekipa je vezala 11 poraza. Vratio sam se tek pred kraj sezone, ali već je bilo kasno."
Kao neko ko je proveo dosta godina u najvišem rangu takmičenja u Srbiji, šta možete da nam kažete o Ligi?
"Kvalitet lige je, na moju veliku žalost, iz godine u godinu sve slabiji. Svi se nadaju da će od neke naredne sezone biti bolje. Ali, ja sam skeptik. Kada svaka sfera u ovoj državi propada, ne mogu da se nadam da će u košarci da bude bolje. Uostalom, krenimo samo od sporta, sve je u minus fazi - fudbal, košarka, rukomet... Sve... Klasičan primer je naša košarkaška reprezentacija. Iz godine u godinu imamo sve slabije rezultate, zadovoljavaju nas sve manje stvari. Jednostavno, kvalitet igrača u PLS-u je drastično pao. Došlo je vreme da košarkaš ne gleda za koje pare će da potpiše ugovor, već da li će to biti na šest ili osam meseci, kao i da li će primanja biti redovna. Klubovi više ne garantuju veliku zaradu. Igrače mame pričom da je isplata redovna. Potpisuju košarkaše tek u septembru, a oni imaju obavezu da se sami pripremaju tokom leta", priča u dahu Gagović i nastavlja:
"Par timova iz Prve B lige je počelo sa pripremama još krajem jula i početkom avgusta. Košarkaši u tim ekipama nemaju velika primanja, ali su redovna i oni su zbog toga srećni. Kada bi ovog trena trebalo da se odigra meč između najboljih 12 iz tih timova Prve B lige i 12 iz PLS-a, garantujem da bi ubedljivo slavili košarkaši iz Prve B lige. Ugovori košarkaša u PLS-u traju do kraja takmičenja, do marta i to je to. Nakon toga su primorani da se snalaze kako znaju i umeju. Ono što još više boli je činjenica da u tih šest meseci dobiješ dve plate, pa pola treće, četvrtu ni ne dobiješ... Jagodina i, pre svih, Metalac su jedini klubovi u kojima ne moraš da razmišljaš o finansijama, ali i oni imaju svoje probleme drugog tipa. Sve ostalo je izuzetno loše. Sa prvoligaške scene nestao je BKK Radnički, a pričali su svi da ne mogu da propadnu jer iza njih stoji Duda. Mašinac se, na primer, ugasio. Njihov predsednik se borio svim silama za taj klub, uspevao da obezbedi sredstva za funkcionisanje, ali kada je video da pojedini timovi ne mogu i ne smeju da ispadnu iz Lige digao je ruke".
Milovan StepandićSjajan odnos je imao i sa Milovanom Stepandićem: "Uz svo poštovanje Đuroviću i svim ostalim trenerima, na mene je ipak najjači utisak ostavio Stepi. On je jedan veliki radnik i sve mu se svodi na rad, rad i rad. Sa njim možete sve da se dogovorite. Ako treba izaći - može. Ako treba popiti čašu vina - može. Bitno je samo da mu kažete. U protivnom, kazne su mu drakonske".
Na koga konkretno mislite?
"Ne bih konkretno o imenima, ali prema mojim informacijama, u prethodnih desetak sezona neki od timova nijednom nisu ispoštovali ugovorene obaveze sa košarkašima, ostajali su im dužni polovinu ugovora, Savezu nisu plaćali ništa, a uvek su se provlačili na ime, na staru slavu. Par timova koji imaju novca i uslova ne igraju u PLS-u jer tamo pojedine ekipe moraju da pobeđuju. Svakog igrača, koji je igrao u PLS-u, pitajte za ovo i svi će vam reći isto."
Da li je rešenje u prelasku na amaterski nivo?
"Ima dosta ljudi koji misle tako. Ja nisam opredeljen. Ne znam šta bi bilo pametno. Znam samo da je Košarkaški savez Srbije prošle sezone predlagao nekakvu profesionalizaciju lige. Izašao je pred klubove predlogom o plaćanju poreza na zarade igrača, plaćanju osiguranja, doprinosa i još kojekakvih dažbina. Klubovi bi, po tom predlogu, na jednu platu igrača još 70 odsto davali državi. Ja razumem da je to sasvim normalno, ali u razvijenim zemljama. U našoj zemlji to je neizvodljivo. Dosta klubova se pobunilo, jer su i ovako jedva sklapali kraj sa krajem. Iz Saveza su rekli da će, ako treba, igrati dva kluba, pa će ih sledeće godine biti tri, one tamo pet, ali da će profesionalizovati ligu. Ja razumem takav predlog i smatram ga dobrim, ali negde gde je drugačiji sistem, nikako u našoj zemlji. Pa isti taj Savez je dužan da plati sudije, delegate i slične stvari, a oni su jedva našli sponzora za to. U pitanju je bila firma "Agroživ". Na kraju su klubovi bili ti koji su plaćali. Da li je "Agroživ" davao novac li nije ja ne znam, niti želim da ulazim u to. Znam samo da su svi klubovi plaćali te troškove, a da je iz Saveza stigao odgovor da oni ne mogu to da im refundiraju već da klubovi tuže "Agroživ".
Toliko je loše stanje u Savezu?
"Katastrofalno, što se odražava i na samu Ligu i na kvalitet košarke, pa i na reprezentaciju. Za jedno domaćinstvo klubu u Prvoj ligi Srbije treba skoro 100 hiljada dinara. Iz Saveza ne pitaju imaš li. Moraš da imaš da bi igrao. Kada dodamo na to i kotizacije, koje traže za učestvovanje u Ligi, dobijamo ogromne troškove. A, u javnosti se predstavljaju kao branioci interesa igrača. Iz svega pomenutog jasno je da im je sopstveni interes na prvom mestu, a da za ostalo i ne mare previše. Posle se čude što je loša košarka i što nema rezultata?! Priča se samo o Zvezdi i Partizanu, a ostatak Srbije kao da ne postoji. Pogledajte jedan Napredak iz Kruševca. Oni su sada ušli u najviši rang, zatim Jagodinu, na čijim je mečevima, posle ulaska u PLS, bilo i po dve hiljade ljudi, Smederevo, gde će Mega sada da igra... Toliko timova ima koji bi mogli da se uzdignu uz malu pomoć. Ali, sve se to stavlja na stranu i priča se samo o problemima Zvezde i Partizana."
Najdraži saigrač"Dok sam bio u Metalcu imao sam priliku da igram sa sjajnim igračima, kao što su Redži Frimen, Zlatko Bolić, Mile Ilić, Bojan Bakić, Stefan Birčević, Vladimir Panić i još mnogi. Ali, najjači utisak na mene je ostavio plejmejker Proletera, Vid Žarković. Dovoljno je da si sam na sekundu i on to odmah vidi. Takođe, Nenad Đorić je bio odličan organizator igre."
Ima li takvih klubova i u nižim rangovima?
"Ima tu zaista dosta interesantnih klubova. Evo, na primer, ekipa Pirota iz Prve B lige ili ekipa Napretka iz Aleksinca. Uvek su negde u sredini Prve B lige i ne mogu da se izbore za ulazak u viši rang zbog mnogo stvari nevezanih za košarku. Problem je ponekad i u samim košarkašima, koji imaju nekakav kompleks, pa neće da odu u takvu jednu sredinu."
Ali, odlaze u Rumuniju i Bugarsku?!
"Nekada smo se smejali takvim ligama. Bilo koji tim iz Srpske lige bi dobio njihove prvake sa 30 razlike. Dovoljno je bilo da kažeš da igraš košarku u Srbiji i mogao si da igraš u bilo kojem timu u tim zemljama. Sada je to mnogo drugačije. Garantujem da je rumunska liga danas jača od PLS-a. Sve je to posledica ulaganja u sport, kojeg ovde nema, osim ako se ne zoveš Zvezda ili Partizan."
Kakvo je Vaše mišljenje, imaju li menadžeri uticaja na takav razvoj situacije?
"Ne bih mogao da generalizujem stvar. Mega je, na primer, menadžerski klub, ali radi mnogo dobro. Mladi igrači dobijaju šansu, a pritom se prave i sasvim dobri rezultati. Miško Ražnatović radi fantastičan posao. Poenta je da mladi igrači ne shvataju koliko je njima bitno da igraju utakmice. Jure za novcem i govore kako će trenirati sa ovim i onim, a nisu svesni da im 10 minuta utakmice, prave, takmičarske utakmice znači mnogo više nego li 100 treninga. Kada sam bio kadet igrao sam utakmice sa svojom generacijom, sa juniorima i sa prvim timom. Tri meča za vikend. A, igrao sam i prijateljske utakmice, pa sam za godinu dana uspeo da nakupim i 100 mečeva. Danas mlad igrač uđe na 30 razlike, odigra poslednja tri minuta, čisto za aplauz i to je to. Dokle god mladi budu tako razmišljali i birali klub gde će samo trenirati i zarađivati, a ne igrati, imaćemo problem.
Hobi narodnjaci"Moram da priznam da sam veliki ljubitelj narodne muzike, ali one prave, stare narodne muzike. Veliki sam kolekcionar ploča i kaseta iz tog perioda, a sad sam svu tu diskografiju uskladištio na računar i po potrebi je prebacujem na ove moderne aparate za slušanje muzike."
Da se vratimo malo vedrijim temama i Vašoj karijeri. Završili ste sa Jagodinom, šta dalje?
"Idem u Republiku Srpsku. Potpisao sam ugovor sa Bijeljinom. Kao što sam rekao, finansijska situacija u klubovima PLS-a je jako loša. Silom prilika kreću u nekakvo podmlađivanje, a ja se, sa svojih 29 godina, ne uklapam u takav sistem. Dobio sam poziv od trenera Aleksandra Icića, sa kojim sam imao izuzetnu saradnju u Jagodini, i nisam se dvoumio ni najmanje. Imam ugovor na još jednu sezonu i nadam se da će me povrede zaobići i da ću maksimalno odraditi svoj posao."
I mi se nadamo da hoćete. Bilo nam je zadovoljstvo da pričamo sa Vama. Recite nam, za kraj, čitate li "MVP"?
"Ja sam čovek koji dok ne igra košarku retko kada pomisli na nju. Treniram, igram i volim je, ali ne toliko da bih 24 sata pričao o njoj. I pored toga sam čuo za "MVP", jer ga većina mojih prijatelja prati i zbog toga sam rado pristao da govorim za Vas."
(foto: BIBL)
