Na tlu Evrope dešavala su se velika politička previranja, ujedinile su se Zapadna i Istočna Nemačka, dok su Čehoslovačka, SSSR i Jugoslavija bili pred raspadom. Uvodna rečenica nema nikakve veze sa košarkom, ali je logična za početak priče o zlatnoj medalji Jugoslavije 1991. godine.
U košarkaškom svetu Jugoslavija je najbolje podnosila taj nestabilan period. Sovjetski Savez se prvi put nakon Drugog svetskog rata nije plasirao na veliko takmičenje, poput 27. Evropskog prvenstva u košarci. Ni stabilna Čehoslovačka košarkaški nikoga nije brinula, a tek ova pred raspadom nije imala nikakav rejting. Samo je selekcija Dušana Ivkovića održala zajednički timski duh bez obzira na ogromne pritiske koji su sa svih strana ometali mladiće koji su, zvanično, u svom poslu bili najbolji na svetu.
SastavZoran Sretenović (Jugoplastika), Aleksandar Đorđević (Partizan), Velimir Perasović (Jugoplastika), Toni Kukoč (Beneton), Žarko Paspalj (Partizan), Jurij Zdovc (Olimpija), Predrag Danilović (Partizan), Zoran Jovanović (Crvena zvezda), Vlade Divac (LA Lejkers), Arijan Komazec (Zadar), Dino Rađa (Mesađero), Zoran Savić (Jugoplastika). Selektor: Dušan Ivković
Danas igračima starim 25 godina nalazimo raznorazna opravdanja u mladosti i neiskustvu za slabije partije od očekivanih. U generaciji koja je osvojila zlatnu medalju u Rimu stariji od 25 godina bili su Zoran Sretenović (27), Zoran Jovanović (26) i Velimir Perasović (26), a samo je poslednji od njih imao veliku minutažu na Šampionatu. Svi ostali su bili mlađi od 25 godina, a morali su da se nose sa raznim pritiscima. Svaka izjava u medijima, zavisno sa koje strane Drine ste se našli, tumačena je na različite načine. Bili su instrument u rukama političara. Niko nije uzimao u obzir da se još uvek radi o deci. Neki i dan danas moraju da nalaze opravdanja za banalne stvari u životu jednog dvadesetogodišnjaka (poput Vlade Divca, koga još uvek često ispituju o hrvatskoj zastavi u Argentini). Oni su sve krize rešili sa osmehom na licu, a na terenu su pokazali do tada, i od tada, neviđenu dominaciju na evropskim terenima.
Domaćin Evropskog prvenstva bila je Italija. Prestonica Rim je po istom sistemu iz Zagreba 1989. ugostila osam najboljih selekcija Starog kontinenta. Grupu A predvodila je Jugoslavija, pored koje su se još takmičili Španija, Poljska i Bugarska. Grupu B činile su Grčka, Čehoslovačka, Francuska i domaćin Italija. Apsolutni favorit Prvenstva bila je Jugoslavija. "Plavi" su u osvajanje Rima došli kao aktuelni evropski i svetski šampioni, sa namerom da nastave zlatni niz i uđu u istoriju jugoslovenske košarke poput generacije koja je dominirala 70-ih godina prošlog veka. Nedostatak SSSR-a na turniru ulivao je potajnu nadu mnogim selekcijama da mogu do medalje, a neki su maštali i o zlatu, jer je za njega trebalo napraviti duplo manje iznenađenja - "samo" savladati Jugoslaviju, ne i SSSR. U ambicioznim izjavama prednjačili su Italijani, koji su dosta polagali na domaći teren. Španci i Grci su se potajno nadali borbi za najviše odličje, a Francuska je imala realne osnove da se nada borbi za medalju.
Plasman 1. Jugoslavija 2. Italija 3. Španija 4. Francuska 5. Grčka 6. Čehoslovačka 7. Poljska 8. Bugarska
U Rim je Jugoslavija došla bez Dražena Petrovića. Zvanični razlog bila je želja kapitena reprezentacije da se što bolje pripremi za NBA sezonu i nastupe u dresu Nju Džersija. Mnogo polemike u javnosti izazvala je takva odluka najboljeg člana selekcije. Zbog političke situacije u državi spekulisalo se da Petrovićeva odluka nije samo sportska. Umor nije bilo opravdanje koje "pije vodu" iz više razloga. Jedan je da se Petrović na umor nikada nije žalio, a drugi da je na Evrobasket stigao Vlade Divac, koji je te sezone odigrao mnogo više minuta u NBA ligi i stigao do finala plej ofa koje se završilo neposredno pred Evrobasket u Italiji (poslednja utakmica finala odigrana je 12. juna, a Šampionat u Italiji počeo je 24. juna). Osim nedostatka Petrovića, u Rim nije doputovao ni iskusni plejmejker Željko Obradović, koji je odustao od Evropskog prvenstva jer se odlučio da prihvati ponudu Dragana Kićanovića i preuzme trenersku palicu u Partizanu.
I bez Petrovića i Obradovića Jugoslavija je imala sastav koji je protivnicima ulivao strah u kosti. Sjajna generacija igrača koji su zajedno prošli sve mlađe kategorije ulazila je u sve ozbiljnije igračke godine. Nosioci igre bili su Vlade Divac, Žarko Paspalj, Dino Rađa i Toni Kukoč, odbranom je komandovao Jurij Zdovc, a mesto prvog šutera umesto Petrovića preuzeo je Predrag Danilović. Godinu dana ranije, na Svetskom prvenstvu, svoje mesto u reketu učvrstio je i centar Jugoplastike Zoran Savić, kao i na spoljnim pozicijama Velimir Perasović i Arijan Komazec. Novi članovi tima u odnosu na predhodno EP bili su Zoran Sretenović, Aleksandar 'Saša' Đorđević i Zoran Jovanović.
Protivnik "plavih" u prvom meču, odigranom 24. juna, bila je selekcija Španije. Odmah najjači rival u grupi. Bez ikakvih problema Jugoslavija je slavila rezultatom 76:67, a tokom meča je više puta vodila i sa 20 poena razlike. Od samog starta Evrobasketa bilo je jasno da igrače Jugoslavije ne dotiču dešavanja sa strane i da će ih teško neko zaustaviti na putu do zlata. U prvom meču košgeterski su prednjačili Dino Rađa sa 17 i Toni Kukoč sa 16 poena.
Sledećeg dana na megdan Jugoslaviji izašla je Poljska, a za njih je možda bilo bolje da se nisu pojavili. U egzibicionom meču za uživanje publike selekcija Dušana Ivkovića deklasirala je protivnika rezultatom 103:61. Žarko Paspalj je postigao 21, Toni Kukoč 19, a Arijan Komazec i Dino Rađa po 14 poena.
Trećeg dana takmičenja Jugosloveni su imali više milosti za susednu Bugarsku, poslednjeg protivnika u grupi. Jugoslavija je ležernom igrom dobrim delom meča stigla do trijumfa 89:68. Vlade Divac se oporavio od vremenske razlike između SAD i Evrope, koja ga je mučila tokom Šampionata, i bio najefikasniji u pobedi nad Bugarima sa 20 poena. Toni Kukoč i Dino Rađa su postigli po 16.
U sve tri utakmice grupe A selektor Ivković je pružao šansu svim igračima koje ima na raspolaganju. To je bio jedan od razloga što pobede nad Španijom i Bugarskom nisu ostvarene ubedljivijom razlikom. Očekivano, "plavi" su bili u polufinalu, a neočekivana vest ponovo nije imala veze sa sportom. Pred polufinalni duel protiv Francuske, koja je osvojila drugo mesto u B grupi, u danu odmora za igrače, iz Slovenije je stigla naredba da svi sportisti iz te republike prestanu sa nastupima za SFRJ. Tog 27. juna Jurij Zdovc se oprostio od plavog dresa, bez prilike da se bori za medalju.
Ni takav šok nije uzdrmao prerano sazrele igrače, koji su tek zagazili u dvadestete godine života. Uspeli su da se izoluju od spoljašnjih problema i maksimalno skoncetrisani dovrše posao zbog koga su i došli u Rim. Francuska se dobro držala u prvom poluvremenu i na početku drugog, a tada je Jugoslavija dodala gas i ubedljivo trijumfovala - 97:76. Toni Kukoč je postigao 22, a Vlade Divac i Dino Rađa po 16 oenap. Jugoslavija se plasirala u finale i bila na korak od odbrane evropskog zlata, te treće uzastopne zlatne medalje na velikim takmičenjima.
Svima je bilo jasno da su "plavi" apsolutni favoriti u finalu. Svima, osim domaćinu turnira Italiji, koja je u drugom polufinalnom meču bila bolja od selekcije Španije. Slavila je tesnih 93:90. Po običaju, Italijani su bili optimisti, uzdali su se i dalje u teoriju da kad tad Jugoslavija mora biti poražena. Prednjačio je trener "azura", Aleksandro Gamba, koji je pretio da će ućutkati Ivkovićeve pulene. Nakon utakmice bilo je jasno da je na taj način selektor Italije samo pokušao da ohrabri svoje igrače. Nije vredelo.
Finale Rim, 29. jun 1991; Dvorana: "PalaEUR"; Gledalaca: 12.000 Jugoslavija - Italija 88:73 (48:41) Jugoslavija: Sretenović 5, Perasović 12, Đorđević 4, Kukoč 20, Paspalj, Danilović 9, Jovanović, Divac 10, Komazec 3, Rađa 23, Savić 2 Italija: Fantoci 12, Đentile 8, Manjifiko 9, Del Anjelo 2, Gracis, Brunamonti 4, Premijer 2, Pitis 12, Riva 4, Pesina 14, Kosta 4, Ruskoni 2
Pred 12.000 gledalaca u Rimu, Jugoslavija domaćinu nije dala čak ni da povede na početku utakmice. Od samog starta "plavi" su dominirali terenom i iz minuta u minut povećavali prednost. U jednom trenutku meča Jugoslavija je vodila 25 sa poena razlike i tada počela da slavi, maltene još na terenu, uz mnogo egzibicija i atraktivnih poteza. Italijani su iskoristili te momente i smanjili su razliku, Jugoslavija je do zlata došla pobedom 88:73 nakon alej up dodavanja Sretenovića Rađi u poslednjoj sekundi meča. Potez koji je na simboličan način opisao čitav put Jugoslavije kroz Evrobasket - dominantno i atraktivno.
Dino Rađa je meč završio sa 23, Toni Kukoč je postigao 20, Velimir Perasović 12, a Vlade Divac 10 poena.
Koliko je utakmica bila izvesna slikovito opisuju neki od komentara Dragana Nikitovića, novinara nacionalne televizije koja je prenosila finale:
"Pa čekajte, to stvarno nema smisla", likovao je popularni Nikita nakon egzibicije Kukoča, a na kraju, po završetku meča i izgovorio:
"Plavi su bili za klasu bolji. Meni je čak malo bilo neprijatno".
O tome kakvo su mišljenje o Jugoslovenima imali u inostranstvu takođe je posvedočio Nikitović, koji je citirao italijanskog kolegu iz razgovora pre finalnog meča.
"Da bismo pobedili Jugoslaviju morali bismo da igramo kao marsovci, a i tada bi oni morali da imaju slab dan".
U prvoj petorci Šampionata našli su se Toni Kukoč i Vlade Divac, a niko ne može naći racionalno objašnjenje zašto u njoj nije bilo Dina Rađe. Osim jugoslovenskog tandem,a petorku su još činili Nikos Galis, Fernando Đentile i Antonio Martin.
Jugoslavija je osvojila treću uzastopnu zlatnu medalju na velikim takmičenjima, a generacija Divca, Paspalja, Kukoča, Rađe i Đorđevića bila je spremna za meč koji su svi već godinama čekali, istorijski dvoboj protiv američkog "drim tima", projektovan za sledeću godinu i Olimpijske igre 1992. godine. Igrom sudbine, do meča najboljih selekcija Amerike i Evrope u istoriji nikada nije došlo.
Košarkaška Jugoslavija se 1991. razišla prilikom povratka iz Rima. Pola reprezentativaca se iskrcalo u Splitu, a druga polovina je otišla u Beograd...
Nastaviće se...
Prvo zlato 1/8 Kad je Kića lomio 2/8 Odbojkom na Sovjete 3/8 Juga ekspres 4/8
(foto1: KSS; foto2: Politika)
