Dušan Ristić i Nikola Rebić su deo novog talasa u srpskoj košarci. Mlade nade crveno-belih su sa 16, odnosno 17 godina dobile šansu da zaigraju seniorsku košarku, što nije čudno ukoliko se u obzir uzme reputacija koju su stekli kao juniori. Uz Vasilija Micića, Nikolu Milutinova, Nikolu Radičevića, te Branu Đukanovića, Nikolu Jankovića, Đoku Šalića, vodeći su igrači generacije koja je u mlađim kategorijama postigla velike uspehe, a iskreno se nadamo da će istim putem nastaviti i kao seniori.
Lična karta Ime i prezime: Nikola Rebić Datum i mesto rođenja: 22. januar 1995. (Beograd) Visina: 187 santimetara Pozicija: plejmejker
I jedan i drugi su nastupili na Evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina prethodnog leta, gde su sa reprezentacijom Srbije osvojili bronzanu medalju. Potom ih je čakao najveći izazov u karijeri jednog igrača - prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju.
"Dobro je prošao taj prelazak iz juniorske u seniorsku košarku, koji je obično težak. Nama stariji momci puno pomažu oko toga, dobro su nas prihvatili. Mi se trudimo da se nametnemo radom, polako ulazimo u sistem. Ja već imam neke ozbiljne minute i trudim se da ih opravdam", počinje priču Rebić, koji je prethodne dve utakmice Radničkog FMP propustio zbog lakše povrede.
"Posebno bih istakao snagu seniorskih igrača kao jednu od njihovih glavnih prednosti. Ne vidim da mi mlađi u još nečemu zaostajemo. Naravno, potrebno je da prođe vreme kako bismo se navikli na ovu, za nas, potpuno novu ulogu. Možda je nižim igračima malo lakše, jer mi centri moramo da se "bijemo" u reketu, što sa iskusnim i jačim igračima nije lako", nadovezuje se Ristić, koji je zablistao u 16. kolu Prve lige Srbije i sa 18 poena za 20 minuta bio najzaslužniji za trijumf Pantera nad ekipom BKK Radničkog.
Lična karta Ime i prezime: Dušan Ristić Datum i mesto rođenja: 27. novembar 1995. (Novi Sad) Visina: 210 santimetara Pozicija: centar
Mladi plejmejker je na 14 utakmica u domaćem takmičenju upisao nešto manje odn 20 seniorskih minuta u proseku, a za to vreme provedeno u igri beležio je osam poena, 2.2 skoka i dve asistencije. Talentovani centar igra 11.5 minuta, uz prosek od 4.3 poena i 2.5 skokova.
Stegnutost kao najupečatljiviji utisak iz prve seniorske utakmice izdvajaju obojica, ali ističu da ih taj osećaj nije dugo držao, te da su se brzo opustili i shvatili da je radom sve moguće postići.
Njihov košarkaški staž među "odraslima" nije dugačak, pa smo se vratili na same početke. Zašto baš košarka?
"Ja sam odabrao košarku zbog toga što sam rođen u vreme kada je ona u našoj zemlji bila u procvatu. U vreme kad su košarkaški tereni bili puni, a deca po ceo dan igrala basket. Tu se rodila moja ljubav prema narandžastoj lopti. Nažalost, danas je sve manje dece koja slobodno vreme provode na betonskom terenu, a svi znamo koliko je asova sa njih poteklo", podseća Ristić na srećnija vremena "kraljice igara" u Srbiji, dok je Rebićeva priča malo drugačija:
"Prvo sam trenirao džudo u Crvenoj zvezdi, ali sam se posle nekog vremena zainteresovao za košarku, jer sam često gledao utakmice. Otišao sam na jedan trening, dopalo mi se i od tada sam zavoleo ovu igru. Bilo je to u drugom razredu osnovne škole".
"KOLEDŽ" NAM OLAKŠAVA NAPREDAK
Kada smo već kod škole, koliko je ona za Vas važna?
"Nama je školovanje dosta olakšano zbog toga što su nam u "Koledžu" časovi usklađeni sa treninzima. Sve je organizovano tako da stižemo dva puta dnevno da treniramo i da se obrazujemo, jer je obrazovanje od velikog značaja za razvoj mladog čoveka. Da bi postao vrhunski sportista i čovek moraš mnogo da radiš na svom obrazovanju", prvi odgovara Ristić, a njegov kolega sa terena potvrđuje:
Rebić o pohvalama Slobodana Šarenca"Nisam gledao emisiju, ali sam čuo da me je Šarenac pominjao. Drago mi je što je skrenuo pažnju na mene, jer ga poštujem i cenim kao sportskog komentatora."
"U "Koledžu" su uslovi veoma kvalitetni i nastava je prilagođena nama. Treninzi su pre i posle časova, tako da ne izostajem sa nastave, a i kada se to desi, zbog putovanja, nastavnici imaju razumevanja. Složio bi se sa Riletom da je obrazovanje mnogo važno i da treba ulagati u njega".
Zanimljivo je da naši sagovornici, za razliku od većine svojih vršnjaka, nisu imali idole ne koje su se ugledali.
"Ne mogu da kažem da imam idola, ali bih izdvojio dva igrača čiji mi se stil igre veoma dopada , a to su Derik Rouz i Kris Pol", pomenuo je dvojicu ponajboljih plejmejkera današnjice organizator igre Radničkog FMP, dok se stil Paua Gasola sviđa Ristiću:
"Nikada nisam imao nekog igrača kojeg sam mogao da nazovem svojim idolom. Voleo sam stil igre koji su gajili neki naši stariji igrači, a od današnjih najviše mi se sviđa kako igra Pau Gasol".
REPREZENTACIJA ZA DUŠU I PONOS
Idole nemaju, ali imaju drage utakmice koje su gledali kao deca:
"Finale Svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu. Iako sam imao samo sedam godina, kroz maglu se sećam te utakimce. Snimak sam gledao nebrojano puta", naglašava visoki košarkaš, dok su nižem od njih draži neki drugi mečevi:
"Izdvojio bi dve utakmice koje sam gledao uživo. To su Nju Džersi-Toronto, jer mi je to bila prva prilika da gledam NBA igrače izbliza na delu, i finale Evrolige Olimpijakos-CSKA u Istanbulu".
Zanimljivo je to da i jedan i drugi košarkaš finale Evroliginog turnira koji je održan u Beogradu prošle godine izdvajaju kao najdraži meč u kojem su učestvovali. Tada su u sjajnom ambijentu "Basket sitija" savladali ljutog rivala, Partizan mt:s.
Ristić o susretu sa Džordanom"Džordan kamp je jedno od mojih najlepših iskustava u životu. Sve se tako brzo i bajkovito izdešavalo da nisam bio svestan nekih stvari. Do kraja života ću pamtiti trenutak kada sam pričao i rukovao se sa najboljim igračem u istoriji ovog sporta!"
"Izdvojiću proslogodišnje finale protiv Partizana na Evroliginom turniru i pobedu sa jednim poenom razlike u prepunom "Basket sitiju" kao omiljenu utakmicu koju sam igrao. Osećaj koji imate kada igrate u takvom ambijentu je za mene i dalje neopisiv i voleo bih da se tako nešto ponovi, jer su to utakmice za koje se trenira", nema dilemu Ristić. Rebić dodaje i meč posle kojeg je osvojio prvu medalju sa reprezentacijom:
"Ima dosta utakmica koje pamtim, ali neka bude finale protiv Partizana. Stvarno je bilo predivno igrati pred punom dvoranom. Izuzetno mi je draga još jedna utakmica - borba za bronzu na Evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina protiv Rusije. Tada sam osvojio svoju prvu medalju sa reprezentacijom".
Crvena zvezda će ponovo biti domaćin Evroliginog turnira. Hale na Čukaričkoj padini će ugostiti osam timova u periodu od 22. do 24. februara, a upravo bi tandem Pantera trebao da bude glavna snaga domaćina.
"Ambicije su nam da osvojimo turnir u Beogradu i izborimo plasman u London. Za sve preko toga je rano govoriti. Nadam se da nas uloga favorita neće opteretiti", kratak je bio Risitić, a nešto više nismo mogli da izvučemo ni od drugog sagovornika:
"Imamo jako dobru generaciju, ali to sa sobom i pritisak. Svi od nas očekuju da osvojimo turnir u Beogradu. Šta će se dešavati nakon toga videćemo ako stignemo do tog zacrtanog cilja".
Ristić i Rebić su standarni članovi mlađih reprezentativnih selekcija. Pitali smo ih šta igranje za nacionalni tim za njih predstavlja, a malo je onih koji bi dali odgovore koje smo od njih dobili:
"Ne kaže se džabe da je reprezentacija svetinja. To je nešto što sanja svaki igrač na početku svoje karijere. Nažalost, mislim da danas mnogi ne shvataju značaj reprezentacije i da sanjaju o nekim drugim stvarima", u jednom dahu priča talentovani dugajlija, a spreman odgovor na ovu temu imao je i popularni Reba:
"Za mene igranje za reprezentaciju predstavlja veliku čast i obavezu. Srećan sam što imam priliku da predstavljam svoju zemlju. U reprezentaciji se igra za dušu i ponos".
Mlade nade Crvene zvezde za kraj razgovora konstatuju da je rad najvažniji, da ništa ne može da padne sa neba, te da u 2013. godini očekuju da budu zdravi. Za ostalo, kažu, vredno rade svakodnevno.
(foto: MVP; FIBA)
