Sredinom jula juniori Srbije su se okitili zlatnom medaljom na Evrobasketu u Italiji. U finalu su savladali Španiju rezultatom 70:64 i tako zaokružili jedan sjajan period koji su zajedno započeli u kadetskom uzrastu. Generacija srpskih igrača rođenih 1995. je, prema rečima mnogih stručnjaka, jedna od najboljih u srpskoj košarci, a priliku da potvrde takve izjave neki igrači su već iskoristili u seniorskoj konkurenciji, dok velikom broju njih to tek predstoji u narednom periodu.
Andrija Simović je jedan od igrača rođenih te godine koji se duži niz godina kotira kao veliki talenat srpske košarke. Ovog leta ga je trener Vladimir Đokić "precrtao" sa šireg reprezentativnog spiska u samom finišu, pred objavljivanje 12 igrača koje je poveo u Italiju, pa je mladom krilnom centru "za dlaku" izmakla zlatna medalja sa velikog takmičenja.
"Na pripremama je bilo 22 igrača. Ispao sam malo pre kraja. Nisam imao ni sreće, neke povredice su stalno bile prisutne. I ranijih godina sam bio na širem spisku. Dva puta sam ispadao zbog povreda, a par puta i zbog toga jer sam bio mlađi od generacije sa kojom sam igrao", počeo je Simović razgovor za "MVP portal".
Lična karta Ime i prezime: Andrija Simović Datum i mesto rođenja: 11. mart 1995. (Beograd) Visina: 207 centimetara Pozicija: Krilni centar Klubovi: KK Junior, Nibak, Mega Leks, Smederevo, Srem
Drugove iz generacije na putu ka zlatu gledao je preko elektronskih medija.
"Pratio sam ih sve vreme i radovao se zbog pobeda. Znam da je hemija u ekipi bila odlična. Svaka čast momcima, zaslužili su zlato."
Karijera ovog momka godinama ide uzlaznom putanjom. Prethodne tri sezone branio je boje Mege. Ovog leta je došlo vreme da se rastane sa jednim od najboljih srpskih klubova.
"U klubu smo se dogovorili da je za mene najbolje da za sledeću sezonu nađem neki drugi angažman. Klub u kome ću igrati, jer mi je trenutno najbitnije da dobijem minutažu."
O Megi, uprkos rastanku, govori samo u superlativu.
"Mega je veliki klub, odlično radi sa mladim igračima, sjajno se trenira. Mislim da su mi treneri mnogo pomogli u prethodne tri godine. Rad sa Dejanom Milojevićem takođe. Prošle sezone nisam dobio previše minuta u ABA ligi, ali sam trening sa velikim igračima poput Kešelja, Varde, pa i trenera Dekija su mi dosta pomogli. Svima sam baš zahvalan."
Simović nije provodio većinu vremena na klupi. Minule sezone je kao pozajmljen igrač igrao u Sremu, članu Druge muške lige Srbije, dok je godinu pre toga sa sjajnom generacijom saigrača iz Mege igrao u Smederevu, članu Prve muške lige Srbije.
"Srem je drugoligaška ekipa. Trenirao sam sa Megom, a igrao samo utakmice za njih. To sam doživeo kao neki poraz, ali sam davao sve od sebe i imao dobru sezonu. Ipak, vreme provedeno u Smederevu godinu ranije će mi ostati u mnogo lepšem sećanju. Igrao sam Prvu ligu i bila je to odlična sezona. Trener Zoran Todorović mi je pružio priliku, imao je poverenja u moj kvalitet, dobio sam veliku minutažu i na pravi način je iskoristio. U Smederevu smo svi bili te godine, cela generacija rođena 1995. Veći deo lige smo bili odlični, borili se za ulazak u Superligu, ali smo pred kraj sezone posustali i završili, čini mi se, na osmom mestu."
Simović se trenutno nalazi u Nišu gde se priprema za novu sezonu.
"Treniram sa igračima Konstantina. Koristim i ovu priliku da se zahvalim treneru Marku Cvetkoviću koji me je primio. Odlično radi, sjajan je trener, voli da do detalja sve objasni. Sviđa mi se rad sa njim."
Da li biste voleli da igrate u Nišu i da li postoji šansa da Vaa naredne sezone gledamo u dresu Konstantina? Tako nešto, doduše pomalo stidljivo, najavljuju iz niškog tima.
"Naravno da bih voleo da igram u Nišu. To je grad u kojem sam proveo najveći deo života. Mislim da trenutno nije vreme za to. Voleo bih da igram neku jaču ligu, ali su sve opcije trenutno otvorene, pa i ta. Rođen sam u Beogradu, ali sam odrastao u Nišu i ovde završio školu. Imam puno prijatelja, pa deo vremena odvajam da se viđam sa njima, jer sam prethodnih godina ređe dolazio. Počeo sam da treniram košarku u KK Junioru kod Dragana Ratkovića, danas prvog pomoćnika Marine Maljković u ženskoj reprezentaciji Srbije. Imao sam osam godina i tu sam proveo dosta vremena. Nakon toga sam dve godine igrao u Nibaku iz koga je usledio prelazak u Megu. U Nibaku smo ostvarili izuzetno lep rezultat u kadetskoj konkurenciji, bili smo vice-šampioni Srbije. U finalu smo poraženi od Partizana."
Malo je nedostajalo da ga iz Nibaka put odvede na drugu stranu, a ne u Megu. Nakon Olimpijade mladih 2011. godine, na kojoj je Simović bio član EYOF selekcije Srbije i osvojio srebrnu medalju posle poraza od Litvanije u finalu, stigao mu je poziv od košarkaškog giganta Žalgirisa.
"Da, pozvan sam u Žalgiris na probu. Otišao sam na desetak dana, prošlo je sve super. Trenirao sam sa juniorskim i B timom Žalgirisa. Vratio sam se u Srbiju i nakon nekih mesec dana dobio poziv da pređem u njihove redove. Bilo je to u toku sezone koju sam igrao u Nibaku. Otišao sam ponovo i proveo još nekih 30-40 dana, ali na kraju zbog problema sa papirologijom nisam uspeo da potpišem ugovor. Tada nisam imao menadžera i nisam bio u agenciji "Beobasket". Video sam čak i ugovor koji je trebalo da potpišem, ali to nisam bio u mogućnosti da uradim. U Žalgirisu su bili zadovoljni. Inače, uslovi za rad tamo su najbolji koje sam do sada video. Sve ono što sam do tada mogao da pogledam samo na internetu, ono što rade u NBA, imao sam priliku da vidim kod njih u Litvaniji. Period treniranja sa njima mi je mnogo pomogao, napredovao sam i po povratku u Nibak imao sjajnu sezonu."
Imate li neke želje po pitanju budućeg angažmana?
"Iskreno, voleo bih da igram negde u ABA ligi. Video sam kako to izgleda, igrao sam protiv ABA igrača, trenirao sa njima. Mislim da imam šta da pokažem. Sada imam menadžera i sve zavisi od agencije "Beobasket". Njih čekam da vidim šta i kako dalje. Videćemo, ako ne bude ABA možda neko inostranstvo ili opet Prva liga Srbije. Ponavljam, najbitnije mi je da igram."
Da li postoji velika razlika u kvalitetu regionalne i domaćih liga, adekvatan ste sagovornik za odgovor na to pitanje jer ste paralelno nastupali u pomenutim takmičenjima?
"Definitivno ima razlike. Nisu velike, ali je svakako teže igrati ABA ligu. Ozbiljnije sve deluje, bolji su igrači. Mislim da bi se ekipe iz vrha Prve lige Srbije teško nosile protiv timova sa dna regionalne lige. Kvalitetnija je."
Koji igrači su na Vas u dosadašnjem seniorskom iskustvu ostavili najjači utisak? Protiv koga je bilo najteže igrati?
"Bilo mi je jako teško protiv Mačvana, protiv Kalinića takođe, ali ipak izdvajam Mačvana. Jak, krupan, teško ga je zaobići."
Mačvan je sezonu proveo u Partizanu, Kalinić u Zvezdi, koji je od ta dva kluba vama bliži srcu? To vrlo često interesuje navijače, a može da bude posebno zanimljivo za nekoliko godina, ako eventualno potpišete za jedan klub pa se nađe ovaj intervju u kome ste izjavili da navijate za drugi?
"Stvarno nisam nikada navijao ni za Partizan ni za Zvezdu. Voleo bih jednog dana da igram i za jedne i za druge, ali nisam opredeljen, iskreno kažem. Veliki su to klubovi. Partizan je malo u krizi, ali to će proći. Bilo je izuzetno teško igrati prošle sezone protiv njih, imali su iskusne i sjajne pojedince. Sa druge strane, Zvezda ulaže dosta para, ima odlične igrače, sjajna ekipa."
Pratite li evropsku i NBA košarku? Koja je liga po Vašoj meri?
"Pratim dosta. Mislim da bi mi Turska odgovarala. Ne znam ni sam zašto, sviđa mi se kakva se košarka igra tamo. Prethodne sezone sam navijao za Fenerbahče. Bilo je dosta naših tamo, voleo sam da ih gledam. Mislim da je španska liga najjača u Evropi, igra se mnogo brža košarka nego bilo gde. Pratim i NBA, manje prvi deo, nije mi baš najzanimljiviji. Kad krene plej of to je druga priča. Golden Stejt me prijatno iznenadio, prelepo su igrali ove sezone. Lejkerse najviše volim, Kobi Brajant mi je omiljeni igrač. Nažalost, za narednu sezonu od Lejkersa i Kobija ne mogu puno očekivati, malo je mator, mislim da će se ponovo trka za titulu voditi između Voriorsa i Lebronovog Klivlenda."
Jedan od Vaših bivših saigrača i dobrih drugova, Nikola Jokić, će od naredne sezone igrati u NBA ligi? Da li ste u kontaktu i kakvo je Vaše mišljenje o njegovoj budućnosti "preko bare"?
"Čujemo se, potpisao je za Denver, zadovoljan je. Siguran sam da će igrati. Još se ne zna u kakvoj konkurenciji, ali sam ubeđen da će se izboriti za minutažu. Takav je on čovek. Dokazaće da može sa velikim uspehom da igra i u najjačoj ligi na svetu. Super je dečko Somborac, samo ide ka vrhu, imaće sjajnu karijeru."
Mega se prethodnih godina isprofilisala kao rasadnik talenata. To je posebno izraženo u generaciji rođenoj 1995. godine. Kako ste se Vi svi družili, ipak ste bili konkurencija jedan drugom u ekipi, a mnogo vremena ste provodili zajedno?
"Baš sam zadovoljan, bilo mi je prelepo. Osim što su odlični igrači, to su pre svega jako dobri momci. Zagorac, Jaramaz, Simeunović, Veljković, pomenuli smo Jokića. Zaboraviću nekoga pa će da se naljuti. Sve u svemu bile su to lepe godine, sjajno smo se družili. Košarkaški, slažem se da je generacija rođena 1995. godine izuzetna, ne samo momci iz Mege, iz FMP-a i Zvezde takođe, ostalih timova... Ima baš puno kvalitetnih igrača."
Mlađi brat Aleksa je takođe košarkaš, a prethodne sezone ste imali priliku da zaigrate jedan protiv drugog na utakmici između Srema i užičke Slobode. Ko je bolji od vas dvojice?
"Igramo na različitim pozicijama tako da je teško upoređivati (smeh). Svaki dan pričamo o košarci i razmenjujemo iskustva. "Mali" je dobar i upija (smeh)".
Stariji brat veoma ceni Aleksinu posvećenost košarci.
"Aleksa je 1998. godište i sa 16 godina je zaigrao Drugu mušku ligu Srbije za Slobodu iz Užica. Takav profesionalizam, shvatanje košarke i odlučnost za napredak sam mogao da vidim kod mnogo većih igrača. Stvarno je fascinantan njegov entuzijazam, borbenost, glad za pobedom i kreativnost u igri. Od Alekse zaista očekujem mnogo."
Ono što Andrija očekuje od mlađeg brata košarkaška javnost očekuje od njega. Ima samo 20 godina, ali i veliko iskustvo stečeno u timovima za koje je nastupao. Generacija '95 je od ove sezone i zvanično seniorska, pa prave bitke za mesto na košarkaškom nebu tek predstoje. Na Andriji i svim košarkašima rođenim te godine je da opravdaju epitete koje im kače košarkaški poznavaoci - da su generacija kakva će se teško ponoviti.
(foto: MVP / Stefan Komadinić)
