Ovo su bile najčešće reakcije u srpskim košarkaškim kuloarima na pomen reprezentacije Španije u susret Evrobasketu. Uglavnom se pravila kombinatorika oko trija Jokić - Dončić - Adetokumbo i diskutovalo ko će završiti na najnižem, a ko na najvišem delu pobedničkog postolja.
Provejavala su još imena Francuza, oni nešto hrabriji su spominjali i Nemce i Litvance, dok se na Crvenu furiju uglavnom gledalo sa podsmehom. Retki su bili oni koji su sve vreme bili svesni do kog nivoa je dosegla njihova dominacija prethodnih 20 godina, koja se u određnim periodima pretvarala u pravi teror, te da kvalitet i kontinuitet rada nisu mogli da iscure preko noći.
Verovatno je kod ovih prvih preovladala želja da što pre vide Špance “na kolenima”. Tokom trajanja nečije dominacije, ljubomora i zavist se talože kod onih koji su u to vreme u podređenom položaju godinama. A budući da se trajanje vladavine španskih košarakaša Evropom meri decenijama, dosta toga se nagomilalo.
Ali, na njihovu žalost žetva medalja pirinejskih košaraša nastavljena je i ovog leta. Izabranici Serđa Skariola pokazali su da prethodni vrhunski rezultati nisu samo delo čuvene generacije 1980, već da recept njihove superiornosti dolazi iz dobro organizovane kuhinje sa perfektno selektiranim sastojcima.
Uprkos osmorici debitanata i liderima “sumnjivog” kvaliteta Španci su snagom kolektiva četvrti put u poslednjih 13 godina pokorili Evropu i ostavili bez teksta kritičare, koji su bili brojni ovog leta.
Stabilna osnova koja se pažljivo nadograđivala godinama, jaka liga kao konstantna fabrika dobrih igrača, perfektan rad sa mlađim kategorijama, kontinuitet zapaženih rezultata na velikim takmičenjima i na kraju koherentan stručni štab na čelu sa proverenim stručnjakom su samo neki od delova pobedničke strategije Španije.
Čvrst temelj sa najfinijom nadogradnjom
Često smo nailazili na tvrdnje da je španska vladavina starim kontinentom počela čuvenom generacijom košarkaša rođenih 1980. godine. Pau Gasol, Huan Karlos Navaro, Felipe Rejes, Karlos Kabezas, sa nešto starijim Horheom Garbahosom i Aleksom Mumbruom, te godinu dana mlađim Hozeom Kalderenom jesu “udarili” čvrst temelj španskoj košarkaškoj aleji.Svi ovi igrači učinili su da Španija zauzme svoje mesto na evropskoj košarkaškoj mapi i tek sa njihovim sazrevanjem pojavljivanje Crvene furije na pobedničkom postolju je postala redovna pojava. Ali, bez pažljivog dodavanja mladih igrača ovaj talentovanoj klasi košarkaša ne bismo pričali o diktaturi ovih razmera.
Tako su deo rostera koji je 2006. godine na Mundobasketu u Japanu doneo prvo svetsko zlato ovoj zemlji bili tada 21-godišnji Rudi Fernandez i Mark Gasol i nešto mlađi Serhio Rodrigez, koji su se tada kalili za neka buduća iskušenja. Kasnije se u Pekingu 2008. na Olimpijskim igrama pojavio 18-godišnji Riki Rubio, a narednog leta kada je osvojeno prvo evropsko zlato deo tima bili su i Serhio Ljulj i Viktor Klaver.
Svih godina se pažljivo negovalo jezgro tima. S godinama su neki odlazili u košarkašku penziju, a prazna mesta su popunjavala imena poput Vilija i Huanča Ernangomeza, Aleksa Abrinesa, Nikole Mirotića, Giljema Vivesa. Svako od njih kretao je sa kraja klupe, zadovoljavajući se skromnom ulogom i šakom minuta, ali učeći najvažniju lekciju da odgovorno prihvate ono što će im jednog dana ostati u amanet.
Najjača liga u Evropi
Španci su pokazali da se može osvojiti medalja na velikoj košarkaškoj smotri bez izrazitih NBA zvezda. Upravo zbog ovog površnog kriterijuma su mnogi i precrtali ime Španije na listi najvećih favorita. Ismevajući status, minute i statističke brojke braće Ernangomez i mladog Garube u najjačoj ligi na svetu prevideli su da snaga ACB lige može nadoknaditi nedostatak vrhunskog individualnog kvaliteta.U ovom rosteru Španije nema nijednog igrača Barselone i Baskonije, a tu je tek jedan igrač madridskog Reala. Ali, trojica košarkaša nastupaju za Unikahu, dvojica za Valensiju, jedan dolazi iz redova Huventuda.
Brizuela, Diaz, Pradilja, Lopez-Arostegi, Para možda prethodnih sezona nisu igrali u Evroligi, ali ovi igrači kroz domaće prvenstvo odigraju bar 20 “evroligaških” utakmica tokom takmičarske godine. Ako tome dodamo nastupe u Evrokupu ili FIBA Ligi šampiona dolazimo do zaključka da pomenuti kvintet igrača odigra više kvalitetnih takmičarskih mečeva tokom jedne sezone nego 80% igrača na Eurobasketu.
Dominacija u mlađim kategorijama
Španija godinama unazad gaji kontinuitet vrhunskih rezultata u mlađim kategorijama, koji je ovog leta dostigao tačku ključanja. Ova zemlja je aktuelni prvak Evrope za igrače uzrasta do 18 i 20 godina, vicešampion za kategoriju do 16 godina, a njihovi 17-godišnjaci su se okitili srebrom na Svetskom prvenstvu nakon što su skupo “prodali kožu” vršnjacima iz SAD-a.Jedno od osnovnih postulata rada sa mlađim kategorijama jeste brušenje talenta za buduće potrebe seniorskog tima, a rezultati su tek sekundarni cilj. Ali, verujte Španci i o tome vode računa.
Kompletne pripreme sa A timom prošao je Huan Nunjez, 18-godišnji plejmejker koji je bio MVP U20 Eurobasketa, a poslednji je otpao sa Skariolovog spiska. Verujemo da će ovaj talentovani bek biti deo finalnog rostera već na Mundobasketu naredne godine. U nekoj bližoj budućnosti bi se lako mogla naći imena poput Majkla Kaiseda, Milana Himeneza ili Izana Almanse.
Poređenja radi, najmlađi košarkaš srpske reprezentacije na ovom Evropskom prvenstvu bio je 25-godišnji Vanja Marinković.
Kontinuitet selektorskog rada
Da bi brod držao siguran kurs i kada je more mirno, a kada se ono uzburka, potreban je proveren i iskusan kormilar. Teško da u ovom trenutku neko to bolje radi od Serđa Skariola. Lukavi stručnjak, kojem je ovo drugi mandat na klupi Crvene furije (prvi put bio od 2009. do 2012), preuzeo je upravljačku palicu 2015.Oba puta je iste godine po prihvatanju selektorskih obaveza odmah osvajao zlatnu medalju - 2009. u Poljskoj i 2015. u Francuskoj. Zlatom se okitio i u 2011. u Litvaniji, a u nedelju je upisao poker zlatnih medalja sa španskom selekcijom. Uz to, ima i jedno svetsko zlato (2019), evropsku bronzu (2017), te po jedno olimpijsko srebro i bronzu.
Ono što ovog maestralnog stratega čini posebnim jeste da ima odličnu saradnju sa kolegama iz stručnog štaba. Uloge su jasno podeljene i Skariolo se ne libi da tokom meča dopusti asistentima da vode utakmicu. To smo mogli videti u meču četvrtfinala sa Finskom na ovom Eurobasketu, kada je jedan od pomoćnika zadužen za odbranu dirigovao pokraj aut-linije, a Serđo je sedeo na klupi.
Španija je upravo u tim trenucima nadoknadila dvocifreni zaostatak i slomila naduhutog rivala iz Skandinavije. Dvocifreni minus španski igrači su uspešno topili i u duelima osmine finala protiv Litvanije i Nemačke.
Na kraju, gledajući kroz biološku prizmu: DNK se prenosi sa jedne na drugu generaciju, pa tako deca uglavnom dobijaju fizičke karakteristike svojih roditelja. Braća Ernangomez možda ne podsećaju na Gasole, ni što se konstitucije tiče, a ni talenta. Ali su zato poprimili njihov DNK sa dominantnim hromozom koji se zove pobeda.
(foto: FIBA/#Eurobasket 2022)
Priredio: Aleksandar Nikolić
