Crvena zvezda je otišla na turneju. U sedam dana obići će tri grada i prevaliti 9.000 kilometara, a potom se vraća u matični Beograd na još jednu predstavu. NBA ritam izabranika Dejana Radonjića, samo što je ovo ona naša evropska soc realistička verzija sa presedanjima na moskovskom aerodromu u komercijalnom letu i da ruska carina ne zagubi ničiju torbu. Najvažnije je vratiti se što zdraviji, pa ako se i zabeleži neka pobeda put će se smatrati uspešnim.
Prva stanica bio je Kazanj, glavni grad republike Tatarstan i dom košarkaša UNIKS-a. Nažalost, ovoga puta kada sam pripremao analizu nisam imao tu sreću, kao na gostovanju u Istanbulu, da pišem o pobedi. Sada je na red došao poraz i to onaj najbolniji, u poslednjim sekundama. Pobeda je bila tako blizu, ali kao i svaki put kada Zvezda gostuje u Rusiji nešto se ispreči. Ovoga puta bio je to Kit Lengford, čovek koji je u toliko neizvesnih završnica bio onaj koji se skloni u ćošak, kojii je promašio tonu odlučujućih penala odlučio je da baš protiv Zvezde nešto promeni u svojoj karijeri.
Sećam se kada sam prvi put gledao UNIKS, bilo je to u sezoni 2006/07 kada su gostovali u "Pioniru" u okviru ULEB kupa. To je bilo u vreme braće Lavrinovič, Štombergasa, Duška Savanavića... Sa drugom sam išao na utakmicu, a on me usput pitao: "Ko su uopšte ovi?". Odgovorio sam mu: "Neki bogati Rusi". To je bilo ono vreme kada su se konferencije počinjale bankovnim izveštajima protivnika i kojim novcem raspolažu, pa tek onda analiziramo kako branimo pik i koji igrač je tu najopasniji. Zvezda je tu utakmicu pobedila, bila je na jednu loptu, iako je u jednom trenutku bilo 20. Od tada pa sve do sada Zvezda i UNIKS su odigrali dosta međusobnih mečeva. Zvezda pobeđivala u Beogradu, UNIKS u Kazanju, a UNIKS je bio i ostao jedan itekako stabilan klub. Nikada se nisu ponašali kao pijani milioneri, uvek su ekipu selektirali sistematski i igrači im nisu tu da igraju po godinu dana već su jedna od retkih ekipa u kojoj i Amerikanci ostaju više sezona, čak i onda kada ne igraju Evroligu.
Trenutni sastav UNIKS-a upravo oslikava to što sam pomenuo. To je ekipa koja igra gotovo u nepromenjenom sastavu već drugu sezonu, a gro igrača je tu već i treću godinu. Prva violina je svakako Kit Lengford, jedan od najboljih strelaca u evropskoj košarci. Nije igrač koji garantuje trofeje, štaviše u karijeri mu se više puta desilo da u neizvesnim završnicama prosto nestane (nažalost sa Zvezdom nije imao tih problema), ali je igrač koji upiše 20 poena po meču bez nekih većih problema. Na poziciji plejmejkra su pouzdani Kino Kolom, kao i nezaobilazni činilac svake ruske evroligaške ekipe Anton Ponkrašov (koji ovu utakmicu nije igrao). Centarsku liniju im čine snažni Art Parahuski, koji ima ogroman doprinos u oba smera, Latevius Vilijams, odlični pikenrol igrač koji spada u one Srbima omiljene "crne mitske zveri" (osnovna karakteristika: pipa vrh table), kao i Kostas Kajmakoglu koji se već igra četvrtu sezonu u Kazanju i može da se smatra simbolom trenutnog UNIKS-a, i Marko Banić. Kao dodatak na proslogodišnju ekipu tu su Orlando Džonson, igrač sa solidnim NBA iskustvom i statistikom, kao i bivši igrač Lokomotive Kubanj, Jevgenij Voronov.
Ekipu sa klupe predvodi Jevgenij Pašutin, jedno od od najznačajnijih imena ruske moderne košarke. Trener koji se ne može poistovetiti sa određenim stilom igre, niti kod kojeg ćete moći da videti nešto revolucionarno, ali trener koji zna kako raditi sa ekipama kao što je UNIKS, sastavljene od iskusnih, skupo plaćenih igrača.
Od početka sezone muku muče sa povredama. Svega šest igrača je upisalo svih pet nastupa u isto toliko kola Evrolige. Skor 1-4 pred Zvezdu svakako nije odražavao njihov realni kvalitet. Gotovo sve utakmice su izgubili na loptu (sa Barselonom vodili 39 minuta, u jednom trenutku i 15 razlike). Karakter velike ekipe i dokaz kvaliteta koji poseduju su pokazali u proslom kolu u Istanbulu, kada su savladali Fenerbahče, jednog od glavnih kandidata za osvajanje Evrolige.
Crvena zvezda je u meč u Kazanju ušla posle pobede u "večitom derbiju" i serije teških utakmica i putovanja. Posle meča sa Barselonom došlo je do određenog pada u ekipi Dejana Radonjića, pre svega energetskog. Na utakmici sa Panatanaikosom u Atini to je bilo uočljivo golim okom, pre svega kod igrača oko kojeg se u Zvezdi ove godine sve vrti, Stafana Jovića. U međuvremenu, od utakmice sa Galatasarajem, kada sam poslednji put pisao analizu, u tim je došao Nejt Volters. Tu je već 15-ak dana i daleko je od bilo kakve priče da će biti pojačanje. Utakmicom u Kazanju je pokazao određeni napredak, to je bila njegova najbolja utakmica do sada bez ikakve konkurencije, ali smatram da stranac mora daleko više. Generalno, u dovođenju stranaca u Srbiji veliki faktor ima i sreća da se sve pogodi. Pošto naši klubovi nemaju skauting, iako vole da pričaju kako ga imaju, onda se, eto, poklope kockice. Zvezda je prošle godine okusila oba primera, jednog apsolutnog fijaska u proceni sa Galom Mekelom, Rajanom Tompsonom i Sofoklisom Skorcanitisom (lično smatram da je Tompson pravi primer kako se nisu poklopile kockice ) do potpunog pogađanja sa Kvinsijem Milerom i Tarensom Kinzijem. Za sada Zvezda ima dva stranca, "odomaćenog" Čarlsa Dženkinsa, koji se još uvek traži i igra po principu toplo-hladno, i gore pomenutog Voltersa, koji je u istom statusu. Generalno, Zvezdini rezultati zbog toga ne trpe mnogo, ali ne mogu se oteti utisku da bi bili još i bolji da ova dva igrača igraju na višem nivou.
Što se tiče same utakmice, Iz Kazanja sam gledao bezbroj mečeva sa isto toliko različitih protivnika. Nekako tu halu doživljavam kao NOVO MESTO ZA BOGATE. Nikada se tu nije igrala lepršava košarka na veliki broj poena. Koševi su takvi, slično je u Novom Mestu, da kada lopta udari u njih kao da je udarila u građevinsku mašinu. Takva je bila i ova utakmica. Na mali broj poseda, gotovo bez ikakve igre u tranziciji (što je Zvezdina osnovna ideja u napadu). Ritam utakmice je bio sličan UNIKS-ovoj partiji protiv Barselone, s tim što su se ovoga puta uloge promenile, na Zvezdinu nesreću.
I ČETVRTINA
Utakmica je počela tvrdo, kao što se i očekivalo. Zvezdina glavna ideja bila je da onesposobi Lengforda da uopšte primi loptu. U napadu je krenulo sa dve trojke, Luke Mitrovića i Nemanje Dangubića. U takvoj igri došlo je i do dva brza faula, prvo Dženkinsa (potpuno nepotreban) a onda i Branka Lazića (drugi faul ni sam sudija ne zna zašto je svirao). Do kraja četvrtine igralo se u ritmu "koš za koš", Zvezda je uglavnom imala vođstvo. Ognjen Kuzmić, Dangubić i Mitrović su prednjačili u ovom periodu, uz nezaobilaznog Jovića, kojeg ne bi trebalo više ni pominjati. On je kičma ovog tima Zvezde. UNIKS je uglavnom poentirao sa penala, Zvezda je igrala dobru odbranu, ali i prerano izašla iz bonusa. Na kraju 17:17.
II ČETVRTINA
U drugih 10 minuta Zvezda je u potpunosti kontrolisala ritam utakmice. U svakom trenutku je imala vođstvo, ali ono najveće tek u poslednjih 20 sekundi kada je povela sa pet razlike. Volters je zamenio Jovića, pokušao je da preuzme određenu inicijativu u napadu, pogodio je četiri poena iz prodora, spolja je nastavio da bude jalov. Dobru rolu je odigrao Milko Bjelica, koji se odlično nosio sa snažnim Vilijamsom i doneo je nekoliko lakih poena u ovom delu igre. U odbrani Zvezda je odigrala odlično. U trenucima odmara za Lengford ekipa UNIKS-a je bila potpuno bezopasna, tako da je taj odmor trajao svega dva minuta. Dženkins je napravio i treći bespotreban faul i podsetio na dane kada je tek došao u Zvezdu i kada mu je upravo ta igra rukama bila najveći problem, zbog čega je često meč završavao ranije nego što bi trebalo. Zahvaljujući trojci Marka Simonovića, Zvezda je na poluvreme otišla sa plus pet - 27:32.
III ČETVRTINA
Slično kao i u Istanbulu, Zvezda je krenula silovito u drugo poluvreme. Trojka Lazića, minijatura Mitrovića, trojka Jovića i Zvezda je otišla na dvocifrenu razliku. Ali, isto kao i u Istanbulu, ta prednost se brzo istopila. Zvezda je došla na kotu 42 nekih pet minuta pre kraja četvrtine i do kraja je uspela da ubaci svega jedan penal. Sa druge strane, UNIKS je koristio Zvezdinu jalovost u napadu i polako sveo razliku na dva poena do kraja četvrtine - 41:43.
IV ČETVRTINA
Početak je ponovo bio kako se poželeti može. Simonović je otvorio trojkom, Volters pogađao šuteve koje do tada nije mogao, Dženkins dao svoje prve poene. Zvezda je došla do 60-52 na pet minuta pre kraja utakmice i tu, kao i u trećoj četvrtini, je sve stalo. Lengford je uzeo loptu "pod mišku" i krenuo u seriju koja je trajala do kraja meča. Zvezda, sa druge strane, bez ikakave ideje u napadu. UNIKS je sa penala došao do 60:60, a Zvezda je sa istog mesta, preko Voltersa, postigla svoje prve poene posle skoro pet minuta i vratila vođstvo 62:60.
I tu smo došli do ključnog trenutka. Najbolji Zvezdin odbrambeni igrač, Branko Lazić, sa četiri faula je napravio "mali" faul na Lengfordu, kako bi lopta išla sa strane. Postavlja se pitanje, ako se išlo da se pravi faul (što je sasvim logično), da li je to morao da bude igrač koji već ima četiri lične greške? Da li je neko drugi mogao da "iseče" Lengforda, pa da se Lazić sačuva za poslednju odbranu? Nažalost, Lazić je morao da izađe, a Lengford je poveren Simonoviću. Sve ostalo je sad već istorija. Lengford je Simonovića lako "izlomio" fintom i pogodio trojku koja je, na kraju se ispostavilo, bila za pobedu, jer se u napadu koji je usledio Volters okliznuo i nastavio tu tradiciju klizanja Zvezdinih plejmejkera u napadima za trijumf u Evroligi.
Na kraju utakmice sam se setio Zvezdinog prošlogodišnjeg gostovanja u Atini, Panatanaikosu i ne mogu da se otmem utisku kako je falio jedan igrač tipa Tarensa Kinzija, koji u trenucima kada ekipa ne može da reši pozicioni napad on izmisli koš, da li preko šuta sa poludistance, da li iznuđenim faulom i laganim poentiranjem sa penala. Zvezda generalno ima jako malo laganih poena. Mnogo energije se troši na postizanje koša. Zvezda je prethodne večeri odigrala odbranu kakva se retko viđa. Tu je sve funkcionisalo gotovo besprekorno. Da je neko pre meča ponudio da UNIKS postigne 65 poena svi bi uzeli olovku i laganim pokretom zgloba zaokružili dvojku u ovom meču. Ali, da bi pobedio u gostima u Evroligi moraš da daš preko 70 poena, minimum.
Na kraju svega - velika šteta. Šteta, jer prešao si toliki put i izgubio u poslednjim sekundama. Šteta, jer, kao što rekoh ranije, svaka pobeda u ovakvoj Evroligi je zlata vredna. Šteta, jer je već drugi ovakav poraz. No, glava mora da bude gore, nema vremna ni za radovanje, a kamoli plakanje. Zvezda nema imperative u ovogodišnjoj Evroligi, s toga nemaju ni igrači, a ni navijači za čim da žale. Igrači moraju da se prirpeme za Cibonu i Bamberg, a navijači da štede novac i i kupe kartu za sledeći petak kada dolazi Armani i da budu deo nove Zvezdine evroligaške pobede.
(foto: Euroleague)
