U trenutku dok se igraju plej of utakmice i dok se prognoziraju rezultati mečeva, upoređuju statistike najboljih igrača, mnogi se bave i učinkom trenera. U slucaju igrača napredna statistika je uvek tu da nekima otkloni sumnju, ali kod trenera takve statistike nisu aktuelne i teško mogu da se primene. Ipak, za uspeh ekipe je pored igračkog kvaliteta potrebno i sjajno vođenje sa klupe (Fil Džekson i njegovih 11 šampionskih prstenova to najbolje pokazuju). Tako smo došli na ideju da vam predstavimo najbolje šefove struke koji trenutno vode NBA timove.
11. Skot Bruks
Mnogi ovom mladom stručnjaku zameraju na tome što je izolacija osnovni stil igre koji gaji. Čini se da Oklahoma Siti ove godine, bez obzira na probleme i odlazak Džejmsa Hardena, kao i povredu Rasela Vestbruka u plej ofu, nije bila tim koji je prethodne sezone bio nadomak šampionskog prstena. Uprkos tome što je trenutno jedan od najboljih igrača u NBA ligi, možda je previše od Kevina Durenta tražiti da igra svih 48 minuta, da je prvi plejmejker, a pomalo zanemariti učinke drugih igrača. Ispadanje od Memfisa u plej ofu je pokazalo da se igra Tandera svodila na učinak dvojice superstarova, a kada se jedan povredio sve se "raspalo".
10. Majk Vudson
Svoj prvi posao kao glavni trener ekipe dobio je u ekipi Atlante Houks, koju je vodio od 2004. do 2010. godine. Sa Jastrebovima je beležio dobre rezultate s obzirom na očekivanja, ali je u plej ofu njegova ekipa pružala dosta lošije partije. U avgustu 2011. je postao pomoćni trener Njujork Niksa, a posle odlaska Majka D'Antonija u martu 2012. godine i prvi trener ekipe. Kao i u slučaju Skota Bruksa, zamera mu se na manjku napadačkih opcija i prevelikom oslanjanju na Karmela Entonija i Džej Ara Smita.
9. Mark Džekson
Prvi trenerski posao je dobio 2011. godine u Golden Stejtu, sa kojim je ove sezone napravio fenomenalan rezultat. Džekson je sigurno najemotivniji trener u NBA ligi, sa igračima ima poseban, prijateljski odnos, a oni mu to vraćaju na pravi način. Džekson je od ekipe Golden Stejta napravio sjajan napadački tim predvođem Stefom Karijem, a od mladih igrača je napravio prave vođe na terenu.
"Ja sam ljubomoran, ljubomoran zbog načina na koji igrate. Voleo bih da mogu da igram sa vama", rekao je Džekson prilikom jednog tajmauta.
8. Lajonel Holins
Dugo godina ne dobija priznanja koja zaslužuje. Njegovim dolaskom u Memfis došli su i bolji dani za samu organizaciju. Jezgro ekipe je trebalo da bude sastavljeno od trojke Majk Konli-O Džej Mejo-Rudi Gej, ali je Holins mislio drugačije. U ekipu je doveden Zek Rendolf, koji uz Marka Gasola čini jedan od najboljih centarskih tandema u NBA ligi. Odlazak Meja je sjajno nadomestio većom ulogom možda i najboljeg defantivca Lige, Tonija Alena. Kada je ekipu napustio, po mnogima glavni igrač ekipe, Rudi Gej, a zamenio ga Tajšon Prins, mnogi su mislili da je Holins napravio ogromnu grešku. Ali, Memfis je nastavio da muči protivnike i tako izrastao u jednu od najboljih defanzivnih ekipa u NBA. Kao nagrada je stiglo finale Zapada.
7. Frenk Vogel
Ako volite trenere koji akcenat stavljaju na defanzivnu igru, Frenk Vogel je trener po vašem ukusu. Za razliku od ostalih ekipa u plej ofu (izuzetak je Čikago ove godine zbog povrede Derika Rouza), Indijana je po mnogima jedina bez prave zvezde u timu, a timska igra i podređenost kolektivu je ono što u Pejsersima funkcioniše besprekorno. Vogel je prošlogodišnjem polufinalu Istočne konferencije protiv Majamija imao i rezultat od 2-1, ali je njegovoj ekipi falilo iskustva. Dejvid Vest, Roj Hibert, Džordž Hil i Pol Džordž su sjajno uklopljeni u tim, a kada ih gledate na terenu sve to izgleda kao mehanizam neke komplikovane mašine. Dolaskom Vogela, Indijana je posle penzionisanja Redžija Milera dobila generaciju koja bi, ako se sve kockice poklope, mogla jednog dana (ko zna, možda i ove sezone) da napravi vrhunski rezultat.
6. Rik Karlajl
U svojih 10 godina u NBA ligi beleži odlične rezultate, a kruna njegove karijere je sigurno šampionski prsten osvojen sa Dalasom u sezoni 2010/11. Ove godine veteranski tim nije mogao do plej ofa, ali je pitanje koliko je za to kriv Karlajl, kada je i sam Mark Kjuban priznao da je morao više novca da odvoji za bolja pojačanja. Dalas nije jedini uspeh sjajnog trenera koji je u prošlosti formirao i jake generacije Detroita i Indijane, ali nije imao sreće da u tim ekipama ostane duži vremenski period. U Detroitu je smenjen pred šampionsku sezonu (zamenio ga Leri Braun), dok se generacija Indijane (Redži Miler, Ron Artest, Stiven Džekson, Džermejn O'Nil) praktično raspala posle tuče u meču sa Detroitom.
5. Erik Spolstra
Bez obzira na talenat koji je dobio u vidu Lebrona Džejmsa, Dvejna Vejda i Krisa Boša, upotpunjen sa veteranima i specijalistima, Eriku Spolstri se mora odati priznanje što je sjajno odoleo pritiscima i ekipu doveo do novog šampionskog prstena. Sjajno ubacivanje Šejna Batijea u prvu postavu, te pomeranje Krisa Boša na poziciju centra u prošlogodišnjem finalu protiv Oklahome Siti je pokazalo njegovo umeće, a upravo je Šejn Batije bio X faktor u mnogim utakmicama, sa neverovatnim procentima šuta za tri poena, kao i sjajnoj odbrani na Kevinu Durentu. Kako stvari stoje, Majami je na putu da pod trenerskom palicom Spolstre dođe i do druge uzastopne titule.
4. Džordž Karl i Rik Adelman
Pozicija četiri je rezervisana za dve legende trenerskog posla u NBA, koji nisu imali sreću da dođu do vrhunskih rezultata u svojim karijerama.
Džordž Karl je legenda trenerskog posla u NBA, ali u svojoj dugoj karijeri nije uspeo da osvoji šampionski prsten. Mnogi mu zameraju da nema načina na koji može da motiviše i pripremi ekipu za plej of, gde je često ispadao u prvoj rundi (u poslednjih deset puta samo jednom je prošao prvu fazu doigravanja). Za skoro 30 godina u NBA ligi, Karl je dobio samo jedno priznanje i to tek ove godine, kada je proglašen za najboljeg trenera Lige. Zanimljivo je da je iskusni stručnjak tokom svoje karijere dva puta vodio i Real iz Madrida (1989/90 i 1991/92), a na Svetskom prvenstvu 2002. godine je vodio reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država, kada je u četvrtfinalu poražen od reprezentacije Jugoslavije sa 81:78.
Rik Adelman je, bez dileme, u samom vrhu trenera koji su radili u NBA, a uspeh sa generacijom Sakramenta, kada je bio tako bilzu šampionskog prstena, za sada je vrhunac njegove karijere. Kada bi svet bio idealan, Adelman bi se u Minesoti zadržao još nekoliko godina, osvojio šampionski prsten i povukao se u velikom stilu. Čak i ako ne napravi sjajan rezultat sa ekipom Vukova, Adelman će ponovo ostati upamćen kao vrhunski trener.
3. Dok Rivers
On je jedan od najkompletnijih trenera u NBA, čovek koji jednostavno ima sve što je potrebno za mesto na kome se nalazi. Sa Seltiksima je napravio sjajne rezultate, a veterani Kelta su pod njegovom trenerskom palicom često igrali kao u najboljim godinama. Pitanje je koliko Rivers može sa Bostonom u budućnosti, godine su stigle sjajnu generaciju, koja je i ove godine posle povrede Ražona Ronda igrala iznad očekivanja.
2. Tom Tibodo
Zanimljivo je da je mladi trener nekada bio pomoćnik upravo Doka Riversa. Najveća prednost Toma Tibodoa je ta što svaki igrač kod njega može da pruža bolje partije, a granitna odbrana je njegov osnovni kvalitet, po čemu je prema mnogim stručnjacima neprevaziđen. Ako u narednim godinama bude imao sreće sa zdravstvenim biltenom ekipe, Tibodo bi sa Čikagom mogao da dođe do šampionskog prstena, prvog posle odlaska Majkla Džordana.
1. Greg Popović
Teško da će se naći čovek koji smatra da Greg Popović nije trenutno najbolji trener u NBA, a pored Fila Džeksona i Peta Rajlija sigurno je jedan od najboljih trenera svih vremena u najjačoj ligi sveta. Sa četiri osvojena šampionska prstena nalazi se na petom mestu po osvojenim titulama. Poznat je kao trener koji u timu održava vojničku disciplinu, tokom cele karijere je privržen San Antoniju, pa ga mnogi smatraju Aleksom Fergusonom u košarkaškom svetu. Igrači koji su kod njega napravili karijere nikada nisu pomislili da napuste San Antonio, a kada se povuče Popović će Ligu napustiti kao jedan od najboljih trenera svih vremena.
(foto: sportsillustrated)
