Prema poslednjim podacima, u gradu živi oko 22 miliona stanovnika (1954. godine živelo je dva miliona) i on predstavlja politički, kulturni, medijski i obrazovni centar zemlje. Ime grada datira iz 15. veka i dinastije Ming, a u prevodu znači "severna prestonica". Istorija Pekinga dobrim delom je i istorija moderne Kine. Lokaliteti poput Zabranjenog grada i Trga Tjanmen predstavljaju turistički, politički i simbolički centar Kine.
Klima je umerena, a pored velike zagađenosti koja je u poslednjih pet godina smanjena za 35 odsto, grad je izuzetno čist. Infrastruktura je na zavidnom nivou, dok je dvorana u kojoj će se igrati utakmice Svetskog kupa sagrađena u svrhu organizacije Olimpijskih igara 2008. godine. Trenutno nosi naziv "Kadilak Arena" i ima kapacitet od 19.000 mesta.
Selekcije koje su smeštene u A grupu teško da mogu da se nadaju spektakularnim rezultatima na takmičenju koje sledi, jer kvalitet njihovih igrača ne obećava mnogo. Međutim, na nama je da pokušamo da vam ih približimo.
KINA
Čim ju je Džejms Nejsmit otkrio, YMCA misionari (Savez mladih hrišćanskih muškaraca) su košarku devedesetih godina 19. veka doneli u Kinu. Kako su godine odmicale igra pod obručima je bivala sve popularnija. Košarku su prvo prihvatili studenti, prozapadno orijentisani školarci i, što je najvažnije, članovi Komunističke partije, koji su voleli sport zbog njegove kohezivne moći.
Za vreme Dugog marša 1930. godine komunistički vojnici i oficiri su igrali košarku kako bi podigli moral, a pet godina kasnije ova igra je proglašena za nacionalnu razbibrigu. Prvi Olimpijski tim je formiran 1936. godine, a košarka je ostala popularna i za vreme vladavine Mao Ce-Tunga. Kinezi su je tada igrali pod sloganom: "Prvo prijateljstvo, a zatim nadmetanje". Tada je postojalo pravilo da svaki igrač mora da se izvini nakon načinjenog faula.
Partija je nastavila da podržava sport i nakon dolaska na vlast 1949. godine. Za vreme Kulturne revolucije Mao Ce-Tung je objavio rat gotovo svim produktima zapadnjačke buržoazije, od klasične muzike do romana, ali nikada nije zabranio košarku. Štaviše, ohrabrivao je narod i vojsku da se bave njome. Koliko je vojska uticala na razvoj ovog sporta u Kini pokazuje i podatak da su najbolji igrači poticali upravo iz vojnih klubova.
Ming Jao je podigao popularnost igre pod obručima jedan viši nivo, ne samo u Kini. O tome najbolje svedoči podatak iz 2007. godine, kada je 19 kineskih televizija prenosilo meč između Hjustona i Milvokija, u kome su jedan protiv drugog igrali Ming Jao i Đianlian Ji. Procenjuje se da je tu utakmicu gledalo preko 200 miliona ljudi samo u Kini. Jao je sada prvi čovek kineske košarke, ali iza njega stoji životna priča za koju većina zaljubljenika u košarku nije čula. To je druga strana medalje kada je Kina i njeno društveno uređenje u pitanju.
ISTORIJAT Učešća: 8 Medalje: / Najbolji plasman: 8. mesto (1994)
Žijuen Jao je bio košarkaš visok 201 centimetara, a Fengdi Feng košarkašica od 191 centimetar. Njih su kineske vlasti "ohrabrile" da stupe u brak, jer je postojala velika verovatnoća da će njihovo dete da bude visoko i talentovano za košarku. Tako se rodio Ming Jao, dečak težak pet kilograma.
Uprkos tome što je košarka uživala veliko poštovanje u kineskom društvu, ova zemlja se na Svetskim prvenstvima prvi put pojavila tek 1978. godine na Filipinima i to neće pamtiti po dobrom. U prvom kolu B grupe je poražena od Brazila sa 154:97 i na tom meču je rivalu dozvolila da ubaci najveći broj poena ikada na smotrama najboljih svetskih selekcija. Od tada je propustila samo dva takmičenja - 1998. u Grčkoj i 2014. u Španiji. Najveći uspeh je napravila 1994. godine, kada je zauzela osmo mesto u Kanadi.
Onaj koga bi trebalo pomenuti kada je učešće Kine na Svetskim prvenstvima u pitanju je Tao Song, prvi košarkaš iz Azije koji je izabran na Draftu. On je boje svoje zemlje branio 1986. u Španiji, a godinu dana kasnije ga je izabrala Atlanta u trećoj rundi Drafta. Tadašnji vlasnik Hoksa bio je ujedno i vlasnik "CNN"-a, Ted Tarner. On je na sve načine pokušavao da širi svoj medijski uticaj, pa je Atlanta tih godina draftovala igrače koje praktično nikada nisu gledali, internacionalce, uglavnom iz bivšeg SSSR-a (Arvidas Sabonis, Aleksander Volkov, Valeri Tihonenko), pa Fanisa Hristodulua iz Grčke, Franju Arapovića iz Jugoslavije, Hosea Antonija Montera iz Španije, Augusta Binelija i Rikarda Morandotija iz Italije... Song nikada nije otišao u NBA ligu zbog velikih problema sa povredama kolena.
Zanimljivo je pomenuti i činjenicu da je jedina utakmica na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine na kojoj je dvorana bila popunjena bila ona između domaćina i Kine. U trećem kolu C grupe Amerikanci su slavili sa 84:65, a utakmici u "RCA Domu" je prisustvovalo 15.000 Kineza.
Uprkos tome što je učešće na narednom Svetskom kupu izborila kao domaćin, selekcija Kine je igrala azijske kvalifikacije kako bi se što bolje pripremila za ono što je očekuje. Sticajem okolnosti, a možda i nekih drugih stvari, svrstana je u najslabiju grupu Šampionata, pa bi trebalo očekivati da se domogne druge faze takmičenja.
Iz igračkog kadra su vredni pomena dobro poznati Đianlian Ji, kao i mladi centar Ći Žou. On je bio 46. pik na draftu 2016. godine i u dresu Hjustona je nastupao u sezoni 2017/18. Odigrao je 18 utakmica, ali nije pokazao mnogo.
POLJSKA
SASTAV
Plejmejkeri: Ailun Guo (25, 193, Liaoning), Fang Šuo (28, 188, Peking), Dživeji Žao (23, 185, Liaoning)
Bekovi: Minghui Sun (23, 187, Žeđang), Mekan Kelenbejk (26, 198, Šinđang)
Krila: Abudureksiti Abudušalamu (23, 203, Šinđang), Peng Žou (29, 206, Gvangdong), Rui Žao (23, 195, Gvangdong)
Krilni centri: Đianlian Ji (31, 213, Gvangdong), Šaočuan Žai (26, 204, Peking), Đunfei Ren (29, 203, Gvangdong), Zejđi Šen (21, 206, Šendžen)
Centri: Ći Žou (23, 216, Šinđang), Želin Vang (25, 213, Fuđian)
Trener: Nan Li (44)
Čim ju je Džejms Nejsmit otkrio, YMCA misionari (Savez mladih hrišćanskih muškaraca) su košarku devedesetih godina 19. veka doneli u Kinu. Kako su godine odmicale igra pod obručima je bivala sve popularnija. Košarku su prvo prihvatili studenti, prozapadno orijentisani školarci i, što je najvažnije, članovi Komunističke partije, koji su voleli sport zbog njegove kohezivne moći.
Za vreme Dugog marša 1930. godine komunistički vojnici i oficiri su igrali košarku kako bi podigli moral, a pet godina kasnije ova igra je proglašena za nacionalnu razbibrigu. Prvi Olimpijski tim je formiran 1936. godine, a košarka je ostala popularna i za vreme vladavine Mao Ce-Tunga. Kinezi su je tada igrali pod sloganom: "Prvo prijateljstvo, a zatim nadmetanje". Tada je postojalo pravilo da svaki igrač mora da se izvini nakon načinjenog faula.
Partija je nastavila da podržava sport i nakon dolaska na vlast 1949. godine. Za vreme Kulturne revolucije Mao Ce-Tung je objavio rat gotovo svim produktima zapadnjačke buržoazije, od klasične muzike do romana, ali nikada nije zabranio košarku. Štaviše, ohrabrivao je narod i vojsku da se bave njome. Koliko je vojska uticala na razvoj ovog sporta u Kini pokazuje i podatak da su najbolji igrači poticali upravo iz vojnih klubova.
Ming Jao je podigao popularnost igre pod obručima jedan viši nivo, ne samo u Kini. O tome najbolje svedoči podatak iz 2007. godine, kada je 19 kineskih televizija prenosilo meč između Hjustona i Milvokija, u kome su jedan protiv drugog igrali Ming Jao i Đianlian Ji. Procenjuje se da je tu utakmicu gledalo preko 200 miliona ljudi samo u Kini. Jao je sada prvi čovek kineske košarke, ali iza njega stoji životna priča za koju većina zaljubljenika u košarku nije čula. To je druga strana medalje kada je Kina i njeno društveno uređenje u pitanju.
ISTORIJAT Učešća: 8 Medalje: / Najbolji plasman: 8. mesto (1994)
Žijuen Jao je bio košarkaš visok 201 centimetara, a Fengdi Feng košarkašica od 191 centimetar. Njih su kineske vlasti "ohrabrile" da stupe u brak, jer je postojala velika verovatnoća da će njihovo dete da bude visoko i talentovano za košarku. Tako se rodio Ming Jao, dečak težak pet kilograma.
Uprkos tome što je košarka uživala veliko poštovanje u kineskom društvu, ova zemlja se na Svetskim prvenstvima prvi put pojavila tek 1978. godine na Filipinima i to neće pamtiti po dobrom. U prvom kolu B grupe je poražena od Brazila sa 154:97 i na tom meču je rivalu dozvolila da ubaci najveći broj poena ikada na smotrama najboljih svetskih selekcija. Od tada je propustila samo dva takmičenja - 1998. u Grčkoj i 2014. u Španiji. Najveći uspeh je napravila 1994. godine, kada je zauzela osmo mesto u Kanadi.
Onaj koga bi trebalo pomenuti kada je učešće Kine na Svetskim prvenstvima u pitanju je Tao Song, prvi košarkaš iz Azije koji je izabran na Draftu. On je boje svoje zemlje branio 1986. u Španiji, a godinu dana kasnije ga je izabrala Atlanta u trećoj rundi Drafta. Tadašnji vlasnik Hoksa bio je ujedno i vlasnik "CNN"-a, Ted Tarner. On je na sve načine pokušavao da širi svoj medijski uticaj, pa je Atlanta tih godina draftovala igrače koje praktično nikada nisu gledali, internacionalce, uglavnom iz bivšeg SSSR-a (Arvidas Sabonis, Aleksander Volkov, Valeri Tihonenko), pa Fanisa Hristodulua iz Grčke, Franju Arapovića iz Jugoslavije, Hosea Antonija Montera iz Španije, Augusta Binelija i Rikarda Morandotija iz Italije... Song nikada nije otišao u NBA ligu zbog velikih problema sa povredama kolena.
Zanimljivo je pomenuti i činjenicu da je jedina utakmica na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine na kojoj je dvorana bila popunjena bila ona između domaćina i Kine. U trećem kolu C grupe Amerikanci su slavili sa 84:65, a utakmici u "RCA Domu" je prisustvovalo 15.000 Kineza.
Uprkos tome što je učešće na narednom Svetskom kupu izborila kao domaćin, selekcija Kine je igrala azijske kvalifikacije kako bi se što bolje pripremila za ono što je očekuje. Sticajem okolnosti, a možda i nekih drugih stvari, svrstana je u najslabiju grupu Šampionata, pa bi trebalo očekivati da se domogne druge faze takmičenja.
Iz igračkog kadra su vredni pomena dobro poznati Đianlian Ji, kao i mladi centar Ći Žou. On je bio 46. pik na draftu 2016. godine i u dresu Hjustona je nastupao u sezoni 2017/18. Odigrao je 18 utakmica, ali nije pokazao mnogo.
POLJSKA
SASTAV
Plejmejkeri: Lukaš Kolenda (20, 191, Trefl Sopot), Lukaš Košarek (35, 187, Stelmet), Kamil Lačinski (30, 183, Anvil)
Bekovi: Mateuš Ponitka (25, 198, Zenit), Ej Džej Sloter (32, 191, Real Betis), Karol Grušecki (29, 196, Torun)
Krila: Adam Vačinski (29, 199, Unikaha), Mihal Sokolovski (26, 196, Anvil)
Krilni centri: Damjan Kulig (32, 206, Istanbul), Matju Vojčehovski (26, 203, Slask), Aron Cel (32, 203, Torun)
Centri: Aleksander Balcerovski (18, 215, Gran Kanarija), Adam Hrcanjuk (25, 205, Gdinja), Dominik Olejničak (23, 207, Florida Stejt)
Trener: Majk Tejlor (46)
Trener: Majk Tejlor (46)
Uprkos tome što su u drugoj polovini prošlog veka imali velike uspehe na Evropskim prvenstvima, gde su osvajali i medalje, Poljaci su zabeležili samo jedan nastup na Svetskim prvenstvima do sada. Bilo je to u Urugvaju 1967. godine, kada su zauzeli peto mesto.
Njihova istorija sa smotri najboljih svetskih selekcija nije bogata, ali su se na jedinom učešću potrudili da ostave trag. Mjećelsav Lopatka je bio najbolji strelac Svetskog prvenstva 1967. godine sa 19.7 poena po utakmici, a uvršten je i u najbolju petorku. Iza njega je ostao kolega iz reprezentacije Bohdan Likšo, koji je beležio 19.3 poena u proseku. Likša su upamtile i neke od legendi iz najbolje lige na svetu. Kada su američke zvezde 1964, predvođene Bilom Raselom, Bobom Kuzijem, Oskarom Robertsonom, Džerijem Lukasom i Bobom Petitom, igrale revijalnu utakmicu u Poljskoj tada im je Likšo ubacio čak 26 poena.
ISTORIJAT Učešća: 1 Medalje: / Najbolji plasman: 5. mesto (1967)
Reprezentacija čija su kičma bili Marčin Gortat, Maćej Lampe i Lukaš Košarek u svom mandatu nije uspela da napravi zapažen rezultat, a generacija koju su Mateuš Ponitka i Pržemek Karnovski predvodili do srebra na Svetskom pvenstvu za igrače do 17 godina 2010. nije zablistala u seniorskoj konkurenciji.
Do Mundobasketa selekcija Poljske je stigla pomalo iznenađujuće. U prvoj rundi evropskih kvalifikacija prošla je kroz C grupu sa skorom od tri pobede i tri poraza u konkurenciji Litvanije (6-0), Mađarske (3-3) i Samoproglašenog Kosova (0-6). Potom je u J grupi po dva puta savladala Hrvatsku i Holandiju, dok je u duelima sa Italijom imala po jednu pobedu i poraz. Poljskoj je to donelo treće mesto u grupi, iza Litvanije i Azura, a ispred Mađarske, Hrvatske i Holandije.
Čini se da je samo učešće na Svetskom kupu veliki uspeh za izabranike Majka Tejlora, mada im izuzetno slaba grupa otvara vrata druge faze Šampionata. Nosioci igre ovog tima će biti Mateuš Ponitka, Damjan Kulig i Adam Vačinski.
Njihova istorija sa smotri najboljih svetskih selekcija nije bogata, ali su se na jedinom učešću potrudili da ostave trag. Mjećelsav Lopatka je bio najbolji strelac Svetskog prvenstva 1967. godine sa 19.7 poena po utakmici, a uvršten je i u najbolju petorku. Iza njega je ostao kolega iz reprezentacije Bohdan Likšo, koji je beležio 19.3 poena u proseku. Likša su upamtile i neke od legendi iz najbolje lige na svetu. Kada su američke zvezde 1964, predvođene Bilom Raselom, Bobom Kuzijem, Oskarom Robertsonom, Džerijem Lukasom i Bobom Petitom, igrale revijalnu utakmicu u Poljskoj tada im je Likšo ubacio čak 26 poena.
ISTORIJAT Učešća: 1 Medalje: / Najbolji plasman: 5. mesto (1967)
Reprezentacija čija su kičma bili Marčin Gortat, Maćej Lampe i Lukaš Košarek u svom mandatu nije uspela da napravi zapažen rezultat, a generacija koju su Mateuš Ponitka i Pržemek Karnovski predvodili do srebra na Svetskom pvenstvu za igrače do 17 godina 2010. nije zablistala u seniorskoj konkurenciji.
Do Mundobasketa selekcija Poljske je stigla pomalo iznenađujuće. U prvoj rundi evropskih kvalifikacija prošla je kroz C grupu sa skorom od tri pobede i tri poraza u konkurenciji Litvanije (6-0), Mađarske (3-3) i Samoproglašenog Kosova (0-6). Potom je u J grupi po dva puta savladala Hrvatsku i Holandiju, dok je u duelima sa Italijom imala po jednu pobedu i poraz. Poljskoj je to donelo treće mesto u grupi, iza Litvanije i Azura, a ispred Mađarske, Hrvatske i Holandije.
Čini se da je samo učešće na Svetskom kupu veliki uspeh za izabranike Majka Tejlora, mada im izuzetno slaba grupa otvara vrata druge faze Šampionata. Nosioci igre ovog tima će biti Mateuš Ponitka, Damjan Kulig i Adam Vačinski.
VENECUELA
SASTAV
Plejmejkeri: Gregori Vargas (33, 180, Makabi Haifa), Hesler Giljen (32, 186, Guaros De Lara), Pedro Čurio (29, 186, Trotamundos)
Bekovi: Majkl Karera (26, 196, Obras), Đornan Zamora (30, 193, Evre Basket), Johaner Sifontes (24, 193, Guaros De Lara)
Krila: Dvajt Luis (31, 198, Trotamundos), Hose Askanio (23, 203, Guaros De Lara), Hose Vargas (37, 195, Guaros De Lara)
Krilni centri: Nestor Kolmenares (31, 203, Guaros De Lara), Luis Betelmi (32, 200, Guaros De Lara), Migel Ruiz (28, 202, Trotamundos)
Centri: Vindi Graterol (32, 206, Brazilija), Toni Perez (25, 206, Trotamundos)
Trener: Fernando Duro (58)
Karl Erera i Oskar Tores su već daleka prošlost košarke u ovoj zemlji. Nema više Grejvisa Vaskeza, pa da pišemo o tome kako je on školski drug Kevina Durenta, kao ni Džona Koksa, bliskog rođaka Kobija Brajanta. U Kini nećemo gledati Gregrija Ečenikea (28, 208, Hirošima), koji je iz privatnih razloga otkazao učešće.
Venecuela se prvi put na Svetskim prvenstvima pojavila 1990. godine u Argentini, a debitantski meč je odigrala protiv Jugoslavije u okrviu A grupe. "Plavi" su, posle velike borbe, slavili sa 92:84 zahvaljujući tome što je Toni Kukoč ubacio 27 poena. U poraženom timu se istakao Karl Erera sa 23 poena. Na Šampionatu u Argentini nacionalni tim Venecuele je ostvario i najbolji plasman - 11. mesto. Potom su nastupili u Indijanapolisu 2002. i Japanu 2006. godine, gde su se plasirali na 14, odnosno 23. poziciju.
ISTORIJAT Učešća: 3 Medalje: / Najbolji plasman: 11. mesto (1990)
Do plasmana na Svetski kup u Kini reprezentacija Venecuele je stigla zahvaljujući veoma dobrim igrama u američkim kvalifikacijama. Ona je u konkurenciji Brazila, Čilea i Kolumbije zauzela prvo mesto u B grupi, sa samo jednim porazom, da bi potom u grupi F završila kao druga sa učinkom od devet trijumfa i tri neuspeha. Od nje je bila bolja samo Kanada (10-2), dok su iza ostali: Brazil (9-3), Dominikanska Republika (7-5), Devičanska Ostrva (3-9) i Čile (2-10).
Ukoliko se nađe u sastavu koji će nastupiti u Kini, lider ove ekipe bi trebalo da bude bek Majkl Karera. Bivši student Saut Karolajne nije izabran na Draftu 2016. godine, ali je u sezoni 2017/18 stigao do Oklahome Siti, odnosno njene filijale u G ligi. Pored njega, pažnju bi trebalo obratiti na iskusnog krilnog košarkaša Nestora Kolmenaresa. Ono što je zanimljivo pomenuti je to da se na spisku nalazi i Gregori Vargas, igrač koji je tokom karijere 38 puta menjao tim za koji nastupa!
Uz katastrofalnu situaciju u zemlji, pripremni period Venecuele za Mundobasket u Kini su obeležili problemi finansijske prirode, kao i nezadovoljstvo igrača radom selektora Fernanda Dura. Njihov štrajk nije dugo trajao, ali zategnuti odnosi unutar igrački skromne selekcije čine Venecuelu selekcijom koja će put Kine "turistički".
OBALA SLONOVAČE
SPISAK
Plejmejkeri: Sulejman Diabate (32, 188, Nansi), Brajan Pamba (27, 186, Roan), Ajzak Sise (20, 183, Tulon), Si Luj Serel (19, 171, ABC)
Bekovi: Fode Traore (34, 190, Azur), Nisre Zuzua (23, 188, Nevada)
Krila: Gaj Edi (30, 198, Kataja), Šarl Abu (29, 196, ADA Blua), Vafesa Fofana (27, 198, Nant)
Krilni centri: Dion Tompson (30, 203, Unikaha), Tigbe Bamba (28, 201, Grindavik), Amadu Sidib (25, 203, Melilja), Kirpan Sedrik Eloa Ba (25, 200, bez kluba)
Centri: Frežu Zerbo (30, 208, JL Burg), Ađei Baru (27, 206, Korunja), Mohamed Kone (38, 211, Etoal Šarlevil-Mezje), Erve Lamizana (38, 208, Julon), Bali Kulibali (24, 199, La Rošel)
Trener: Paolo Povia (40)
Trener: Paolo Povia (40)
Obala Slonovače je jedna od prvih zemalja podsaharske Afrike koja je došla u kontakt sa košarkom i to davne 1927. godine. Zasluge za to pripadaju francuskim kolonistima. U FIBA su primljeni 1961, samo godinu dana nakon što su dobili nezaviosnost od Francuza, da bi na Mundobasketu prvi put nastupili 1982. u Kolumbiji i to pod komandom srpskog stručnjaka Vladislava 'Laleta' Lučića.
Ova selekcija se na Svetskim prvenstvima pojavila tri puta. Pored nastupa u Kolumbiji, Obala Slonovače je igrala u Španiji 1986. i u Turskoj 2010. godine. Na 17 mečeva je upisala samo jedan trijumf i to u poslednjem susretu u Ankari protiv Portorika, kada su slavili sa 88:79. Zaminljivo je pomenuti da je malo falilo da zahvaljujući tom trijumfu stigne do osmine finala. Od najvećeg uspeha u istoriji delila su je tri poena. Naime, Kina, Portoriko i Obala Slonovače su takmičenje u grupi C završile sa sa skorom od jedne pobede i četiri poraza. U narednu fazu takmičenja se plasirala Kina, selekcija koja je u pomenutom trouglu imala najbolju koš razliku - plus dva. Obala Slonovače i Portoriko su imali minus jedan.
ISTORIJAT Učešća: 3 Medalje: / Najbolji plasman: 13. mesto (1982)
Kako vam sudbina nekada nešto oduzme tako vam i vrati. Upravo koš razlika je presudila da se Obala Slonovače nađe na ovogodišnjem Svetskom kupu. Ona je afričke kvalifikacije počela porazom od Mozambika u D grupi, da bi se u drugu fazu plasirala zahvaljujući pobedi većom koš razlikom upravo u okršajima sa pomenutom selekcijom. Nakon toga Obala Slonovače je igrala sjajno u F grupi, gde je upisala pet pobeda i samo jedan poraz. Međutim, to je bilo dovoljno tek za treće mesto, iza neprikosnovenih Nigerije (10-2) i Senegala (10-2). Međutim, bolja koš razlika, za osam poena, odvela ju je u Kinu ispred Kameruna, koji je zauzeo treće mesto u E grupi. Zanimljivo je to da je Kamerun, potencijalno, mogao da ima mnogo bolji tim u Kini, ukoliko bi se odazvali Džoel Embid, Paskal Siakam, Luk Mba A Mute...
Ono što je krasilo igru Obale Slonovače kroz čitave kvalifikacije je sjajna odbrana. Oni su na samo jednom meču primili više od 69 poena i to 84 od selekcije Nigerije. Takav pristup bi trebalo očekivati i u A grupi Svetskog kupa, jer ova afrička selekcija nema individualni kvalitet i poene u rukama igrača. Ključni čovek je Sulejman Diabate, plejmejker Nansija, koji je u sezoni 2016/17 nosio dres MZT-a. Pored njega, pažnju bi trebalo obratiti na krilne igrače Gaja Edija i Vafesu Fofanu.
U sastavu Obale Slonovače neće biti Moa Bambe (21, 216), mladog i perspektivnog centra Orlanda, ali će u timu biti Dion Tompson (30, 203), dobro poznato lice ljubiteljima košarke na ovim prostorima. On je drugi deo sezone 2016/17 proveo u Crvenoj zvezdi mts. Tompson ima iskustvo igranja na Svetskim prvenstvima, pošto je 2007. godine bio član U19 tima Sjedinjenih Američkih Država na Mundobasketu u Novom Sadu.
Slično kao sa Venecuelom, pripremni period reprezentacije Obale Slonovače su obeležili problemi finansijske prirode. Oni su eskalirali štrajkom igrača.
(foto: FIBA)
