U prvih 12 godina od kada je Šendžen postao specijalna ekonomska zona privreda je rasla po neverovatnoj stopi od oko 40 odsto godišnje. Uloženo je mnogo novca u infrastrukturu, a strani kapital je neprestalno pristizao i došlo je do toga da je krajem 220. veka na nedeljnom nivou građen po jedan bulevar.
Šendžen se često naziva "kineskom silikonskom dolinom" jer je jedan od centara IT industrije. Između ostalog, sedište kompanije "Huaveji" se nalazi upravo u ovom gradu. Zbog neprestanog rasta i bujanja infrastrukture Šendžen je proglašen svetskom prestonicom dizajna. Poznat je i kao grad nebodera, jer se u njemu nalazi stotinak zgrada viših od 200 metara, a cena kvadrata dostiže neverovatnih 6.500 dolara. Uz to, u njemu se nalazi prva kineska berza.
Kada je košarka u pitanju, ponos grada su Šendžen Aviejtorsi, ranije poznati kao Šendžen Leopardsi. Oni nastupaju u "Univerzitetskom Sportskom Centru" čija je izgradnja koštala neverovatnih 500 miliona dolara. Napravljen je za potrebe Univerzitetskih igrara 2011. godine i ima kapacitet od 18.000 mesta. Ipak, utakmice Svetskog kupa će se igrati u "Šendžen Bej Sportskom Centru", koji može da primi 12.500 ljudi.
U ovom gradu će od naredne sezone raditi dobro poznato ime. Najbolji lokalni tim je preuzeo Vlade Jovanović, koji će pokušati da nadmaši rezultat iz prethodne sezone - treće mesto u CBA ligi. Klub je osnovan 2003. godine, a od tada su za njega nastupali izuzetno dobri igrači poput: Bobija Brauna, Džeremija Lina, Kita Lengforda, Džeremija Parga, Tajrisa Rajsa, Maćeja Lampea, Džereda Salindžera i Markusa Hejslipa, a Jovanović je za narednu takmičarsku godinu angažovao Šabaza Muhameda.
Nakon upoznavanja sa osnovnim stvarima vezanim za Šendžen red je da se osvrnemo i na ono što nas u njemu očekuje tokom trajanja Mundobasketa. U ovom gradu će se igrati mečevi grupe G u prvoj fazi Šampionata, a u njoj se nalaze: Francuska, Nemačka, Dominikanska Republika i Jordan. U drugoj fazi Svetskog kupa u Šendženu će nastupati selekcije koje budu formirale grupu K - po dve najbolje plasirane reprezentacije iz grupa E i F.
Sledi kratka istorija nastupa na Svetskim prvenstvima reprezentacija koje će se takmičiti u G grupi.
FRANCUSKA
SASTAV
Plejmejkeri: Frenk Nilkina (21, 198, Njujork), Endru Albisi (29, 178, Zenit)
Bekovi: Evan Furnije (26, 201, Orlando), Nando De Kolo (32, 196, Fenerbahče), Pol Lakomb (29, 195, Monako)
Niska krila: Nikola Batum (30, 203, Šarlot), Aksel Tupan (27, 201, Unikaha)
Krilni centri: Luj Laberi (27, 208, Valensija), Amat M'Baje (29, 206, Karšijaka)
Centri: Rudi Gober (27, 216, Juta), Vensan Poarje (25, 213, Boston), Matijas Lesor (23, 206, Bajern Minhen)
Trener: Vensan Kole (56)
Nema ljubitelja košarke koji nije čuo za Tonija Parkera, ali čak i za one koji mogu da se pohvale dobrim pamćenjem deluje gotovo neverovatno da ovaj sjajni plejmejker nikada nije igrao na Mundobasketu. "MVP portal" je i pre pet godina pravio najbolju i najkompletniju, po našem skromnom mišljenju, najavu za Svetski kup. Tekst koji je trebalo da vam približi Francuze imao je naslov "Tradicija bez sjaja". Upravo na tom šampionatu Galski petlovi su stigli do svoje prve medalje na smotrama najboljih svetskih selekcija i to bez svoje najveće zvezde u istoriji. Parkera nema ni sada, neće ga više nikada biti na terenu, ali ovaj tim i bez njega može mnogo.
Francuska je danas košarkaška velesila, ali je na Svetskom kupu igrala samo sedam puta. Uz Jugoslaviju je bila jedna od tri evropske zemlje koje su učestvovale na prvom Šampionatu 1950. godine, zatim su to ponovili i 1954. Nakon što su jedan šampionat preskočili, učestovali su i 1963. u Brazilu. Na svim pomenutim takmičenjima su bili u gornjem delu tabele. Najbliži medalji su bili u Brazilu 1954, kada su završili kao četvrtoplasirani.
Nakon toga Francuza na Svetskim prvenstvima nije bilo sve do 1986. godine, a ni tada se nisu proslavili. Ponovo je usledila duga pauza, a od 2006. su konačno uhvatili kontinuitet i opravdano su svrstani među najbolje svetske selekcije. Kako i ne bi kada su konstantno među vodećim zemljama po broju igrača u NBA ligi. Prošle sezone ih je bilo devet, a za narednu se još uvek ne zna tačan broj.
Do najboljeg plasmana u svojoj istoriji Francuzi su došli u Španiji 2014. godine. U izuzetno jakoj grupi u Granadi su zauzeli treće mesto, iza Španije i Brazila, a ispred Srbije. U osmini finala su se namučili sa Hrvatskom, dok su u četvrtfinalu savladali domaćina zahvaljujući sjajnoj igri u odbrani. Rezultat je bio 52:65. Pored dobre igre Trikolora, veruje se da je jedan od glavnih razloga za poraz Crvene furije bilo to što je ekipa noć pre utakmice preterala sa slavljem zbog rođenja deteta Marka Gasola.
ISTORIJAT Učešća: 7 Medalja: 1 Najbolji plasman: 3. mesto (2014)
Usledilo je polufinale u kome se Srbija, posle velike borbe, osvetila Francuzima za poraz u grupi - 90:85. U borbi za treće mesto izabranici Vensana Kolea su savladali Litvaniju sa 95:93 i tako se kući vratili sa prvim odličjem na smotrama najboljih svetskih selekcija.
Galski petlovi su kroz kvalifikaije za predstojeći Svetki kup prošli kao po loju - bez poraza u prvoj fazi i sa samo dva u drugoj. Zauzeli su prvo mesto u K grupi i tako overili vizu za Kinu. Prve violine tima, posebno u napadu, biće i najiskusniji igrači - Nando De Kolo i Nikola Batum. Njih dvojica poseduju individualni kvalitet koji nijedna odbrana ne može u potpunosti da zaustavi. U spoljnoj liniji Vensan Kole može da se osloni i na Evana Furnijea. Mnogo se očekuje od Rudija Gobera, koji je trenutno jedan od naboljih defanzivaca na svetu, iako je iz Evrope, ne tako davno, ispraćen sa velikom dozom skepse. Gober sigurno kontroliše svoj reket, a postao je permanentna opasnost i u napadu, pogotovo uz sjajne saigrače kakve ima, koji mu olakšavaju posao.
Eventualni problem Francuza mogla bi da bude pozicija organizatora igre, mesto koje je u prethodnoj deceniji, za vreme Tonija Parkera, a pre toga Antoana Rigodoa, bilo prednost Trikolora. Aktuelni plejmejkeri su Frenk Nilkina iz Njujorka, kao i Endru Albisi. Nilkini definitivno nedostaje iskustvo, dok Albisi kroz karijeru nije pokazivao dobre partije u kontinuitetu, neophodne za turnirski sistem takmičenja. Tokom priprema se povredio Toma Ertel i čeka ga dugačka pauza, pa bi u momentima kada se budu rešavale neizvesne utakmice na poziciji "jedan" trebalo očekivati De Koloa.
Interesantna stvar je da Vensan Kole od 2009. godine vodi nacionalni tim. U košarkaškoj javnosti, sklonoj neargumentovanim kritikama, on se navodi kao jedna od najslabijih tačaka reprezentacije, a činjenice kažu da se radi o stručnjaku koji je svojoj naciji doneo tri medalje sa Evropskih prvenstava i već pomenutu bronzu sa poslednjeg Svetskog kupa.
Neverovatan individualni kvalitet iz Francuske je izašao uprkos tome što do ove sezone ona nije imali tim u Evroligi od kad je ona zatvorenog formata. Oni su bili fokusirani na razvoj nacionalnog šampionata. Od sledeće sezone evroligaš će biti ASVEL, čiji je predsednik Toni Parker.
Ali, da se vratimo na Svetski kup. Dok se sve glasnije priča o finalu između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, kao i o tome da li neko može da zaustavi Amerikance, čini se da Francuska ide "ispod radara". Četvrtfinalna utakmica između Francuske i Španije sa Svetskog kupa od pre pet godina bi trebalo da posluži kao podsetnik koliko je ovaj tim opasan. Rudi Gober je praktično sam zatvorio sve rupe u odbrani i svome timu trasirao put u polufinale preko moćne Španije, domaćina Mundobasketa. On je od tada napredovao, a ovaj tim je zreo, iskusan i jedan je od favorita za podelu medalja.
NEMAČKA
SASTAV
Plejmejkeri: Denis Šruder (25, 185, Oklahoma Siti), Ajzak Bonga (19, 206, Vašington), Ismet Akpinar (24, 191, Bešiktaš)
Bekovi: Maodo Lo (26, 191, Bajern Minhen), Andreas Obst (23, 191, Ulm)
Niska krila: Pol Cipser (25, 203, Bajern Minhen), Robin Bencing (30, 208, Saragosa), Nils Gifi (28, 201, ALBA)
Krilni centri: Danijel Tajs (27, 203, Boston), Maksi Kleber (27, 211, Dalas), Johanes Timan (25, 205, ALBA)
Centri: Johanes Fojtman (26, 214, CSKA), Danilo Bartel (27, 208, Bajern Minhen)
Trener: Henrik Rudl (50)
Nakon što su propustili jedan Svetski kup, Nemci se vraćaju na veliku scenu. Država u kojoj je ekpanzija košarke isključivo zasluga fenomenalne karijere jednog čoveka sada pokušava da nastavi dalje, sve dok ne nađe adekvatne naslednike.
Prvo učešće na Svetskim prvenstvima Nemačka je ostvarila tek 1986, nakon više od 30 godina neuspešnih pokušaja. Ali, od tog trenutka pa do danas može se reći da je jedna od najredovnijih zamalja učesnica. Od tada su propustili samo tri šampionata - Argentinu 1990, Grčku 1998. i Španiju 2014. godine.
Iako je košarka debelo kaskala po popularnosti u odnosu na fudbal, ali i druge sportove, Nemci su zahvaljujući izuzetnom spletu okolnosti, kao i činjenici da su za trenera doveli srpskog stručnjaka Svetislava Pešića, uspeli da postanu prvaci Evrope 1993. Samo godinu dana kasnije, uz nekoliko promena u sastavu, bili su tek 12. na Svetskom prvenstvu u Kanadi. Dolazak Pešića na čelo reprezentacije je doneo Nemcima neophodno znanje koje im je nedostajalo, a uz disciplinu i radne navike koje poseduju od tog trenutka sve je krenulo uzlaznom putanjom.
Pored popularnog Karija i njegov sin Marko je ostavio dubok trag u nemačkoj košarci, a ostavlja ga i dalje kao sportski direktor Bajerna iz Minhena. Interesantno je da su sinovi dvojice srpskih trenera igrali na velikim takmičenjima za selekciju Nemačke. Vladimir Bogojević, sin Milovana 'Kimeta' Bogojevića, važio je za velikog talenta i za Nemačku je igrao kao 21-godišnjak na Evropskom prvenstvu 1997. Marko Pešić je i u to vreme bio kandidat za nacionalni tim, a na velikim takmičenjima je debitovao kasnije. Međutim, duže se zadržao u reprezentaciji. Osvajač je dve medalje sa Pancerima. Na Svetskom prvenstvu 2002. u Indijanapolisu desila se posebno zanimljiva scena kada su se na pobedničkom postolju našli otac i sin u dve različite reprezentacije, Svetislav Pešić je osvojio je zlatnu medalju, a Marko bronzanu.
ISTORIJAT Učešća: 5 Medalja: 1 Najbolji plasman: 3. mesto (2002)
Trenutak koji je sve promenio na bolje u Nemačkoj bila je pojava Dirka Novickog, vanserijskog talenta sa izuzetnim radnim navikama. U NBA je zaigrao 1998. a gotovo svako leto od tada je provodio sa reprezentacijom, nikada ne praveći euforiju oko toga i nikada ne stavljajući neke lične interese isped opštih. On je idol nacije, jedan od najboljih evropskih igrača svih vremena i teško je verovati da će Nemačka ikada više imati takvog košarkaša.
U Dirkovoj eri dolazili su i izuzetno zapaženi rezultati nacionalnog tima. Nemačka je na Svetskom prvenstvu 2002. godine osvojila bronzano odličje, dok je na Evropskom prvenstvu 2005. godine u Beogradu izgubila u finalu i okitila se srebrom. Aplauz iz "Beogradske Arene" najboljem igraču turnira kao da još uvek traje... Od reprezentacije se oprostio 2015. godine na Evropskom prvenstvu čiji je jedan od domaćina bila i Nemačka. Tada je imao 37 godina.
Pre Novickog najbolji nemački igrač bio je Detlef Šremf. Rođen je u Leverkuzenu, gde je i počeo da trenira košarku. Kao srednjoškolac je otišao u Ameriku i ostvario brilijantnu karijeru u ekipama Indijane, Dalasa, Sijetla i Portlanda. Za reprezentaciju Nemačke je nastupao na Evropskim prvenstvima 1983. i 1985. godine, a bio je i član olimpijskog tima 1984. u Los Anđelesu, a zatim i 1992. godine u Barseloni. Pancerima ostaje žal što se karijere Novickog i Šremfa nisu "sudarile" bar nekoliko godina.
Do Svetskog kupa u Kini ovaj tim je došao bez većih problema, a u Šendžen stiže rasterećn i kao takav, zahvaljujući zavidnom kvalitetu, može nekoga da iznenadi. Igrom će dirigovati novi vođa nakon legendarnog Dirka, tamnoputi Denis Šruder. Plejmejker Oklahome se dobro snalazi u reprezentaciji i ukoliko ga dobro isprate saigrači mogu da se nadaju uspehu. U prvom delu su favoriti za jedno od dva mesta koje vode dalje, ali nakon toga im sledi ukrštanje sa najjačom grupom na Svetskom kupu i izuzetno težak posao. Pored Šrudera, Nemci se uzdaju u igrače sa NBA iskustvom kao što su: Pol Cipser, Danijel Tajs, Maksi Kleber i mladi Ajzak Bonga. Njima bi trebalo dodati jednog od najboljih centara Evrolige i novo pojačanje ekipe CSKA, Johanesa Fojtmana, iskusnu uzdanicu Bajerna Danila Bartela, kao Robina Bencinga, koji košarku zna da igra samo kada obuče dres reprezentacije.
Trener Henrik Rudl je kao igrač bio član zlatne Pešićeve generacije iz 1993, kao i Dirkove ekipe u Indijanapolisu 2002. godine. On zna kako ekipa treba da funkcioniše na turnirskim takmičenjima i njegovo iskustvo može dosta da pomogne na putu ka dobrom rezultatu.
DOMINIKANSKA REPUBLIKA
SASTAV
Plejmejkeri: Ronald Ramon (33, 183, bez kluba), Viktor Liz (33, 183, Metros De Santjago), Gelvis Solano (25, 185, Ciklista Olimpiko)
Bekovi: Sadiel Rohas (30, 193, Mursija), Huan Migel Suero (26, 196, Kariduros De Fahardo), Rigoberto Mendoza (27, 191, Kapitanes)
Krila: Luis Montero (26, 201, Kapitanes De Siudad De Meksiko), Dagoberto Penja (31, 198, Breogan)
Krilni centri: Eulis Baez (37, 201, Manresa), Huan Hose Garsija (30, 201, Tau Kastelo)
Centri: Ronald Roberts Džunior (28, 203, Šalon), Iloj Vargas (30, 211, Gimnasia Idalo)
Trener: Nestor 'Če' Garsija (54)
Bekovi: Sadiel Rohas (30, 193, Mursija), Huan Migel Suero (26, 196, Kariduros De Fahardo), Rigoberto Mendoza (27, 191, Kapitanes)
Krila: Luis Montero (26, 201, Kapitanes De Siudad De Meksiko), Dagoberto Penja (31, 198, Breogan)
Krilni centri: Eulis Baez (37, 201, Manresa), Huan Hose Garsija (30, 201, Tau Kastelo)
Centri: Ronald Roberts Džunior (28, 203, Šalon), Iloj Vargas (30, 211, Gimnasia Idalo)
Trener: Nestor 'Če' Garsija (54)
Veliki Antili, Karibi, Santa Domingo, La Romana, prelepe plaže, velike banke, jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija... Dovoljno da košarka ne bude u prvom planu u Dominikanskoj Republici. A, mogli bi da bude drugačije kada bi za ovu zemlju na svakom takmičenju nastupali njeni najbolji igrači. U ovom trenutku Edgar Sosa, Džejms Feldin, Trevor Ariza, Al Horford i Karl-Entoni Tauns bi činili petorku koja bi mogla mnogima da pomrsi račune, ali nijedan od pomenutih igrača neće nastupiti u Kini.
Imali su Dominikanci problema sa sastavom i u prošlosti. Upravo Ariza je kao tinejdžer bio pozvan u nacionalni tim i prihvatio ga je, ali je usledio i poziv za jedan kamp mladih u Sjedinjenim Američkim Državama koji je mogao da mu promeni karijeru. Ariza nikada nije nastupio za reprezentaciju, ali je stekao respektabilno ime u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Tu grešku nisu ponovili sa Taunsom, koji je za seniorsku selekciju debitovao sa samo 16 godina.
ISTORIJAT Učešća: 2 Medalja: / Najbolji plasman: 12. mesto (1978)
Kroz američke kvalifikacije za plasman na Svetski kup Dominikanska Republika se provukla kao kroz iglene uši. U drugoj fazi kvalifikacija su zauzeli četvrto mesto u F grupi, ali su imali bolji skor od Urugvaja i tako su ugrabili poslednju kartu koja vodila u Kinu iz ovog FIBA regiona.
Ono što je obeležilo pripremni period ove selekcije je način na koji je Edgar Sosa napustio tim. Doktori reprezentacije mu nisu dozvolili da bandažira skočne zglobove na treninzima, uprkos tome što je sa njima u prošlosti imao velike probleme. Sosa je jedan od retkih košarkaša ove zemlje koji imaju iskustvo igranja u jakim evropskim ligama, pa je za njega bila predviđana važna uloga u timu. Na meču sa Panamom 5. septembra 2011. godine Sosa je doživeo strašan prelom noge, neposredno pred kraj susreta. Mučna scena brutalne povrede ostala je urezana u sećanju apsolutno svakome ko ju je video. Odmah nakon toga svi košarkaši Paname i Dominikanske Republike skupili su se na centru igrališta i počeli molitvu za povređenog Sosu. Oporavio se u rekordnom roku i vratio košarci kao da se ništa nije dogodilo.
Od igrača koji su krenuli put Kine najviše se očekuje od Sadiela Rohasa, Eulisa Baeza i Luisa Montera. Ali, teško je verovati da na njihovim leđima Dominikana može daleko da dogura, uprkos tome što na klupi sedi iskusni Argentinac Nestor 'Če' Garsija.
Kada je istorija u pitanju, Dominikana ne može da se pohvali učešćima na Svetskim prvenstvima. Prvi put su nastupili 1978. na Filipinima, gde su zauzeli 12. mesto u konkurenciji 14 ekipa. Na naredni plasman na Mundobasket su čekali 36 godina. U Španiji su stili do 13. pozicije, a na Šampionatu su učešće uzele 24 selekcije.
JORDAN
SASTAV
Plejmejkeri: Mahmud Abdin (31, 192, bez kluba), Džordan Al-Dasuki (24, 180, bez kluba), Fadi Ibrahim (22, 180, Vingd Buls), Melik Kanan (26, 185, Ortodoks)
Bekovi: Amin Abu Havas (25, 194, Al Rijadi), Musa Alavadi (34, 192, Al Rijadi)
Krila: Dar Taker (31, 193, San Lorenco), Ahmed Alhamaršeh (32, 196, bez kluba)
Krilni centri: Zaid Abas (35, 203, Šenći), Ahmed Obed (29, 195, bez kluba)
Centri: Ahmad Al-Dvairi (26, 210, bez kluba), Mohamed Husein (29, 208, Univerzitet Aplajd Sajans), Jusef Abuvazane (25, 200, Al Rijadi)
Trener: Džoji Stibing (58)
Igra pod obručima je došla u Jordan 1937. godine zahvaljujući izvesnom Hasanu Siraju. On se tokom studija u Libanu upoznao sa ovim sportom, pa je odlučio da ga približi svojim sunarodnicima. Prvi meč je održan u jednoj školi koja se nalazila u neposrednoj blizini čuvenog rimskog amfiteatra u Amanu. Prvi klubovi su oformljeni u narednoj deceniji, a Federacija je postala član FIBA 1957. godine.
Jordanci su debitovali na Mundobasketu tek 2010. u Turskoj. Već u prvoj utakmici propustili su veliku priliku da prirede iznanađenje i savladaju Australiju. Naturalizovani Amerikanac, nekadašnji član sarejevske Bosne, Rašim Rajt je promašio šut za pobedu u poslednjim sekundama, pri rezultatu 75:76. U narednim susretima Jordan nije uspeo da ponovi partiju sa otvaranja Šampionata, te su ga Anglola, Srbija, Argentina i Nemačka lako pobedili. Zvanično su završili na pretposlednjem mestu. Pored Rajta, jedini igrači vredni pomena bli su Zaid Abas i Osama Sem Dagles. Sa klupe ih je predvodio iskusni i dobro poznati Portugalac Mario Palma.
ISTORIJAT Učešća: 1 Medalja: / Najbolji plasman: 23. mesto (2010)
Trojica igrača koja su nastupala u Turskoj biće u sastavu i na Mundobasketu u Kini. To su kapiten Zaid Abas, Musa Alavadi i Mohamed Husein. Najzvučnije ime u timu Jordana biće Ahmad Al-Dvairi, svima nama poznatiji kao Ahmet Duverioglu. On je rođen u Turskoj, ali mu je otac poreklom Jordanac, te se odlučio da nastupa za zemlju svojih predaka. Osim njega, puno se očekuje od člana argentinskog San Lorenca Dara Takera, koji je poreklom Amerikanac. Tamnoputi košarkaš i dalje važi sa sjajnog atletu, iako je prošla čitava decenija otkako je dva puta uzastopno slavio na takmičenju u zakucavanju u Razvojnoj ligi. Taker je neko vreme bio rekorder G lige i po po broju poena postignutih na jednom meču. On je u martu 2015. u dresu Rina ubacio Teksas Ledžendsima 58 poena.
Za nacionalni tim Jordana iskusni Taker je debitovao 2016, a u azijskim kvalifikacijama za Svetski kup bio je najbolji igrač tima. On je propustio samo jednu utakmicu na putu do Kine, kojim je Jordan krenuo upravo zahvaljujući njemu. U meču koji je njegovoj selekciji obezbedio plasman na Šampionat je upisao 25 poena, 14 skokova i osam asistencija. Jordan je savladao Novi Zeland sa 86:80 i tako stigao do trećeg mesta u grupi E.
Selektor reprezentacije Jordana na Svetskom kupu će biti Amerikanac Džoji Stibing. On ima iskustvo nastupa na Svetskim prvenstvima, pošto je 2006. vodio Katar. To mu neće biti od velike pomoći, jer je Jordan jedan od autsajdera na Svetskom kupu koji je pred nama.
(foto: FIBA)
