Postoji u domaćoj košarci izreka "pogađa k'o da je opr'o ruke u Moravi", a važi uglavnom za igrače rođene u Čačku, čuvene po dobrom šutu. Većina sredina u Srbiji ima svoje amajlije koje povezuje sa stvaranjem dobrih košarkaša, ali jedan grad na jugu Srbije godinama muku muči sa brojem asova u igri pod obručima. Nišava očigledno nema čudnu moć, a verovatno postoje i racionalnija objašnjenja zašto Niš nema vrhunske košarkaše.
Postoji i izreka "izuzetak koji potvrđuje pravilo", a novinar portala "MVP" je izuzetak pronašao u liku Nenada Miloševića, košarkaša Intera iz Bratislave, aktuelnog prvaka Slovačke. Iskusni Nišlija čitavu deceniju uspešno igra daleko od rodnog grada u kome smo ga zatekli na kratkoj pauzi nakon završene sezone. Razgovor smo i započeli lokalnim temama.
"Imam puno prijatelja u celoj našoj ligi, a pogotovo u mom gradu. Mislim da je Konstantin napravio veliku stvar ulaskom u Superligu, da se opet malo progovori o tom Nišu. Ne znam da li ja imam pravo iz ovog ugla da kritikujem, ali ja ću da kažem svoje mišljenje, a nadam se da ćete vi to da stavite u intervju", izgovorio je u dahu Milošević, a mi smo odmah primetili da se radi o čoveku koji dugo ne živi u našoj zemlji. Naravno da ćemo da stavimo, pa mi novinari jedva čekamo da prenosimo kritike, prvenstva su gotova, treba održati čitanost.
Lična karta Ime i prezime: Nenad Milošević Datum i mesto rođenja: 2. maj 1983. (Niš) Visina: 190 santimetra Pozicija: plejmejker / bek Karijera: Nibak, Student, Lavovi, Ergonom, Handlova, Levice, Čemosvit, Pezinok, Ksanti, Sent Polten, Inter Bratislava
"Strašno je što ovde niko ne dobija priliku, što takozvani stručnjaci u niškoj košarci vedre i oblače u gradu, a ja ne vidim ko je ovde pravi stručnjak, jer Niš nikada nije imao dobre rezultate niti bio prvak. Jedan jedini igrač u poslednjih deset godina je Bingo (Marko Cvetković, prim. aut), koji jedini ovde može da priča o košarci, što se tiče karijere. On je legenda i odlično je što je dobio šansu da predvodi ekipu Konstantina. Sa druge strane, velika je sramota na koji način je Boško Đokić dobio otkaz. To je bila bruka za Niš i nišku košarku, ali eto, bar su stavili Cvetkovića da nastavi taj posao jer je on to zaslužio", istakao je Nenad, a potom se vratio na Boška Đokića, trenera koji je smenjen na opšte iznenađenje košarkaške javnosti neprosedno pred početak Superlige.
“Boško Đokić je jedan od najboljih trenera u Srbiji, a najbolji u Srbiji su automatski među najboljima u svetu. I takvog čoveka bukvalno proterati iz Niša, na onakav način i uz onakvo obrazloženje, je neviđena sramota. Da se razumemo, ja sam sa tim čovekom privatno progovorio samo "dobar dan" i ništa više, ali to su činjenice. On je morao da vedri i oblači niškom košarkom i da mu niko reč ne kaže, a ne ovako", zaključio je Milošević, a potom i obrazložio svoje nezadovoljstvo "takozvanim stručnjacima" koje je pomenuo.
"Sećam se kada su ti stručnjaci o meni govorili kako nisam dovoljno brz za neke veće domete, a mene na treningu niko ne može da stigne, u "osmicama" ostavljam sve iza sebe sa sekundom prednosti. Da su rekli bilo šta drugo, neku stvar koja može da se sakrije, da nemam inteligenciju za plejmejkera, bilo šta, a ne da sam spor. Da bi postao igrač moraš da dobiješ šansu, a to je najlogičnije u gradu u kome počinješ da igraš. Uvek je problem bila finansijska kriza, pa zar nije u takvoj situaciji najbolje dati šansu domaćim, jeftinim igračima, pa bi se kroz selekciju odvojili oni koji vrede, a ne da neki samozvani stručnjaci van terena određuju ko može, a ko ne, da bude košarkaš", rekao je Milošević, a zatim se zapitao:
"Ko zna šta bi bilo sa mnom da sam ostao u Nišu. Verovatno ne bih bio košarkaš, kao većina talentovanih iz tih generacija. Kada se setim, ja uopšte nisam bio najtalentovaniji. Na tom polju je bilo dosta njih ispred mene. Ja sam bio među upornijima, a na kraju sam imao i puno sreće. Da nije bilo trenera Dragana Tomanovića, koji me odveo u Slovačku, ko zna šta bi se desilo. Eto, on mi je dao priliku u stranoj zemlji, imao sam 19 godina. Istrpeo je sve moje greške, a ja sam se igrama odužio kasnije. Takvu šansu Nišlije ne dobijaju u svom gradu, a Tomanović je moje greške istrpeo u stranoj zemlji".
Gotovo je, stigosmo do Slovačke i trenera koji je najzaslužniji za njegov odlazak iz Niša. "Mudro" smo dozvolili da Milošević iznese šta mu leži na srcu i podigne čitanost portala, ali sada je vreme da se zaradi dnevnica, da porazgovaramo malo i o košarci.
Karijera ovog iskusnog plejmejkera ima košarkašku težinu, ali smo pre svega želeli da priču vratimo na početak, ponovo u Niš i prve košarkaške korake. Ovakav uvod je sakrio mnogo lepih uspomena koje Nenad nosi iz rodnog grada.
"Celo moje okruženje, svi drugovi su išli na košarku, pa je i mene moj komšija, Srđan Pavlović, odveo na prvi trening kod trenera Vlade Đorđevića. Tada sam imao sedam godina, ako se dobro sećam, i to još uvek nije bila selektirana grupa. Nešto kasnije sam počeo da treniram samo sa svojim godištem, a treneri su mi bili Milan Josić i Nenad Disić. Karijeru sam započeo u Nibaku", sa osmehom na licu, konačno, prisetio se Milošević.
"Prvu seniorsku sezonu sam igrao u Studentu, Druga srpska liga, tada smo ušli rang više, a to je bilo u mojoj 17. godini. Odigrao sam dobro taj period i otišao sam na probu u beogradske Lavove. Imao sam peh, povredu prednjih ukrštenih ligamenata već u decembru te sezone, i odsustvovao sam do marta. Kao trener te ekipe godinu je započeo Predrag Badnjarević, a kada su počeli finansijski problemi ekipu je preuzeo njegov pomoćnik, pokojni Dragiša Šarić. On je sa izuzetno mladim timom završio sezonu i ušao u Superligu."
Usledio je povratak u rodni grad.
"Te godine sam se vratio u Ergonom, najviše zbog povrede prethodne sezone. Na mojoj poziciji su u ekipi bili Joca Zdravković i Nikola Otašević. Zbog konkurencije sam igrao Prvu srpsku ligu u Svilajncu kao pozajmljen igrač i uspeli smo da uđemo u viši rang. Trenirao sam sa Ergonomom, a utakmice igrao za Svilajnac. Nakon te sezone desilo se ono što sam već pomenuo. Bivši trener Ergonoma i Pirota, Dragan Tomanović, je imao poverenja u moj kvalitet i ja sam otišao u Slovačku."
O Draganu Ristanoviću"Još jedan trener koga moram da pomenem je Dragan Ristanović. Od njega sam mnogo stvari naučio. On je bivši plejmejker sa velikim iskustvom i igračkom karijerom. U Slovačkoj je legenda, igrao je za Slovakofarmu. Sad radi sa mladim igračima u Kraljevu i siguran sam da će postati vrhunski trener."
Od tog trenutka je prošlo više od decenije. U međuvremenu se desilo mnogo toga, a Nenadova karijera je išla uzlaznom putanjom. Postao je jedan od najpopularnijih košarkaša Slovačke, mada nije svih deset godina "pečalbe" proveo u njoj.
"Deset godina sam van Srbije. Osim Slovačke, bio sam u Grčkoj i Austriji, a u Slovačkoj sam igrao za četiri kluba u sedam godina. Najbolja sezona bila mi je treća u Slovačkoj, kod trenera Dragana Kasuma. Te godine sam proglašen najboljim igračem Lige, bio sam prvi strelac i asistent, napravio pravi bum i moje ime je izbilo u prvi plan."
U upravo završenoj sezoni njegov Inter iz Bratislave je osvojio titulu prvaka države, a prilikom stvaranja šampionskog tima u svoje redove prvo su doveli srpskog plejmejkera.
"Igrao sam od polovine prošle sezone u austrijskom Sent Poltenu i započeo sam ovu nedavno završenu. Kada se u Bratislavi napravila dobra osnova za tim sa sponzorima iz Pezinoka, sa kojima sam sarađivao pre odlaska u Austriju, pozvali su me i brzo smo se dogovorili. Ja sam prvi koji je pojačao ekipu Intera, a pravljena je ekipa da se osvoji titula."
Nakon Miloševića, u Inter je došlo još mnogo imena, poznatih i našoj košarkaškoj javnosti koja nije imala prilike da čita u domaćim medijima o slovačkoj ligi.
"Posle mene je u klub stigao Martin Rančik, evroligaški igrač koji je kod Duška Ivanovića svojevremeno bio član španske Kahe. Zatim je stigao i Alando Taker, igrač sa NBA iskustvom. Aramis Naglić je postavljen na mesto trenera, a odmah za njim klub je pojačao i Marlon Garnet, koji je ovde poznat po igrama u ABA ligi za Split, Zadar i Cedevitu, a svojevremeno je nosio dres čuvenih Boston Seltiksa. Na polusezoni su došli Nenad Delić iz Turske, kao i Petar Sedmak, trenutno najbolji slovački centar, pa smo se pojačali i pod košem. Ekipa je bila napravljena da osvoji titulu, ali se skupljala tokom sezone pa je u plej of krenula sa četvrte pozicije, jer smo tokom Prvenstva zabeležili nekoliko poraza, dok smo se svi uigrali. Liga ipak nije naivna. Bila je velika konkurencija u ekipi, neki treninzi su nam bili jači od utakmica koje smo igrali."
Šta znači to da liga nije naivna?
"Mora da se napravi razlika između slovačke košarke i slovačke lige, a razlika je velika. Da oni imaju puno dobrih igrača ne bi bilo dozvoljeno osam stranaca po timu, a pošto su veoma korektni što se uslova i finansija tiče, ti stranci nisu bili nekvalitetni. Svaka ekipa ima četiri, pet Amerikanaca. Sama ta činjenica govori da je to fizički izuzetno jako takmičenje. Puno se trči, skače, igraju se jake odbrane... U svakoj ekipi je neki igrač sa prostora bivše Jugoslavije. Mi smo finale dobili 4-3 u seriji, što znači da nismo lako osvojili titulu. Ovaj tim Intera ima jačinu za Evročelendž kup, možda i za Evrokup, ne neku ozbiljnu ulogu, ali se ne bi smo obrukali."
Miloševića je posebno impresionirao jedan saigrač, Amerikanac Marlon Garnet.
O Grčkoj i Austriji"Grčka liga i košarka su na visokom nivou. U Ksantiju mi je bilo fenomalno, ali se neke stvari nisu poklopile, pa sam morao da tražim drugu sredinu. Austrija je specifična što se košarke tiče. Austrijanci sport uopšteno gledaju kroz zabavu. Ima kvaliteta, ima Amerikanaca i ex-YU igrača. I tamo mi je bilo dobro. Ovu sezonu sam počeo u Sent Poltenu, ambicije su bile najviše, da napadnemo polufinale. Promenile su se u avgustu jer su iz Lige odlučili da nema ispadanja ovog leta. Tada su u mom timu odlučili da se više ne pojačavaju i ambicije sveli na to da samo odigraju sezonu, što je dovelo do mog povratka u Slovačku."
"On je spektakularan igrač. Ima 37, a izgleda minimum 10 godina mlađe. Zovem ga "čovek zmija". Prvi put sam igrao sa takvim šuterom, u rangu sa Lončarom nekada, Navarom, sigurno taj nivo, neverovatan."
Pomenuli ste da u Slovačkoj ima puno igrača sa prostora bivše SFRJ. Koliko ih je u Interu, nama na portalu je bitno da "tagujemo" i njihova imena, skupljamo čitaoce sa svih prostora?
"Pomenuo sam da nam je trener čuveni Aramis Naglić, član trofejne generacije splitske Jugoplastike. Ove sezone je sa mnom bio i Goran Bulatović iz Crne Gore, prošle sezone jedan od najboljih igrača crnogorske lige. Odličan igrač, sa njim sam se odlično družio, sjajan momak. Tu je i Nenad Delić, koji je pre Intera igrao u Turskoj."
A publika? U Srbiji mislimo da živimo u "zemlji košarke", kakva je situacija u Slovačkoj? Nije baš da ovde imamo preterano visoko mišljenje o njima kao poznavaocima igre pod obručima?
"Po posećenosti je to drugi sport u državi. Odmah iza hokeja, koji je neprikosnoven. Na šestoj finalnoj utakmici kod nas u dvorani je bilo oko 5.000 gledalaca, a na fudbalu do naše hale, Slovan je proslavljao titulu pred 2.000 gledalaca. Uvek je košarka bila popularna, ali ove sezone je to bilo baš izraženo. Inter je osvojio titulu posle 17 godina. Vratila se košarka u glavni grad, to je i recept za uspešan sport, da ima jakog predstavnika u najvećem gradu, gde je najveći priliv novca. Sve dvorane širom države su bile pune. Sale su bile i tesne zbog malog kapaciteta, pa su neretko ubacivane pokretne tribine i stolice pored terena. Organizacija je takođe bila na visokom nivou."
Nakon završetka sezone Milošević je slobodan igrač, ali kako stvari stoje i dalje će braniti boje najboljeg slovačkog tima.
"Ponudili su mi ugovor za narednu sezonu, ali sam ja odmah došao na odmor kući i nismo se još dogovorili. Ja sam se tamo odomaćio, živim u Bratislavi, žena mi je iz Bratislave. Oni mene doživljavaju kao domaćeg igrača. Super se osećam tamo i ne vidim razlog zašto ne bih produžio ugovor sa njima. Postoji uvek mogućnost da iskrsne neka nova ponuda, ali mislim da ću ostati u Interu, pogotovo što su ambicije da se košarka digne na još veći nivo, možda zaigra i u nekom evropskom takmičenju."
PopularnostJedna od najvećih kladionica u Slovačkoj, “Fortuna”, svake godine štampa promocioni kalendar sa najpopularnijim sportistima. Po pravilu su to domaći hokejaši, fudbaleri I košarkaši, a ove godine se na kalendaru, kao jedini stranac, našao I Nišlija Nenad Milošević.
Igraču u Vašim godinama možda je još uvek rano postavljati ovakvo pitanje, ali razmišljate li o budućnosti nakon košarkaške karijere?
"Želeo bih da ostanem da radim kao trener, videćemo. Voleo bih da radim to na višem nivou i hteo bih da se usavršavam kod nekog našeg stručnjaka. Pravim neke kontakte, ali još je rano. Ne razmišljam o prekidanju karijere još uvek. Igraću dok budem mogao."
Za kraj smo čitaocima sačuvali podatak koji govori kakav status imate u Slovačkoj. Da li je istina da ćete zaigrati za njihovu reprezentaciju?
"U proceduri sam dobijanja slovačkog državljanstva, to će se možda rešiti u narednih mesec dana. Košarkaški savez Slovačke je inicijator da ja postanem njihov državljanin i steknem pravo da igram za reprezentaciju. Ako me budu zvali biće mi čast i zadovoljstvo da prihvatim poziv. Meni je Slovačka mnogo toga omogućila. Da njih nije bilo verovatno se ne bih ni bavio košarkom. Uslovi kod nas ne omogućavaju košarkašima normalan život. Ne znam da li u našoj Prvoj ligi neko može sa porodicom da živi kao košarkaš", zapitao se Milošević na kraju razgovora i ponovo nam na lica vratio grimase sa početka razgovora.
Ipak, pre nego što smo stigli da razmislimo kako da iskoristimo taj trenutak i iznudimo još malo "bombastičnih" izjava, prekinuo nas je u razmišljanju:
"Ovo ne smem da zaboravim, moram da zahvalim, pre svih mom deda Aci, roditeljima i bratu, koji su mi dozvolili i pomogli da odem u Slovačku tako mlad. Ljudi dete teško puste i u drugi grad, a tek u drugu državu. To nije bila laka odluka, a zahvaljujući njoj ja danas pristojno i lepo živim od košarke".
Zaključak razgovoru dao je sam Milošević, na izuzetno lep način, svestan svega što mu je "magična igra" omogućila.
"Košarka mi je donela puno radosti, puno sreće, bilo je i tužnih momenata, ali je ovo život koji ne bih menjao ni za šta na svetu."
(foto: MVP / Stefan Komadinić, bkinter.sk)
