U ZMAJEVOM GNEZDU: Oj svijetla grčka zoro

Domaćin F grupe će biti kineski grad Nanđing, koji sa svojom okolinom broji 30 miliona stanovnika. Uže podrućje grada naseljava osam miliona ljudi, a kroz svoju istoriju Nanđing je u više navrata bio prestonica države. Danas je, uz Peking, kulturni, istorijski i turistički centar zemlje, dok je samo Šangaj ispred njega kada je trgovina u pitanju.

Nanđing leži na delti reke Janceng, što ga čini jednom od najvećih svetskih luka. Drugi je grad po veličini u Istočnoj Kini i prestonica provincije Đangsu. Činjenica da je bio prestonica u različitim periodima od trećeg do sredine 20. veka čini ga istorijski izuzetno značajnim, ali i interesantnim turistima iz svih krajeva sveta. Među brojnim spomenicima koje bi trebalo posetiti ističe se mauzolej dinastije Ming. Pored tradicionalnog šmeka koji ovaj grad poseduje, svi oni koji ga posete neće osetiti da Nanđing zaostaje kada su trendovi savremenog društva u pitanju. 

Mečevi E grupe prve faze Svetskog kupa će se igrati u kompleksu koji se zove "Nanđing Jut Olimpik Sports Park". On se prostire na milion kvadratnih metara i sagrađen je za potrebe organizacije Letnjih Olimpijskih igara mladih 2014. godine. U sklopu ovog kompleksa se nalazi najveća dvorana u Kini, kapaciteta 20.000 mesta.

U prvoj fazi Šampionata u Nanđingu će igrati selekcije: Brazila, Grčke, Novog Zelanda i Crne Gore. A, ovaj grad će biti domaćin i L grupe, gde će u drugoj fazi Svetskog kupa igrati po dve najbolje ekipe iz grupa G i H.



Malo zemalja u svetu može da se pohvali košarkaškom tradicijom kakvu ima Grčka. Prošlo je 109 godina od kada je u ovom delu sveta lopta prvi put prošla kroz obruč. Ipak, Heleni su debitovali na Svetskim prvenstvima tek kada je stasala generacija Nikosa Galisa i Panajotisa Janakisa u Španiji 1986. Tada su osvojili 10. mesto, ali je Galis bio najbolji strelac Šampionata sa 33 poena po utakmici. Četiri godine kasnije u Argentini su bili šesti. U Kanadi je Grčka prvi put bila blizu medalje. Stigla je do polufinala, gde je deklasirana od američkog "tima snova". U borbi za bronzu su ubedljivo poraženi od Hrvatske.

Atina je 1998. dobila domaćinstvo Svetskog prrvenstva. Praćeni ogromnom podrškom svojih navijača, Grci su stali na korak od finala. Kao i mnogo puta do tada, snove im je u polufinalu porušila Jugoslavija slavivši nakon velike drame u produžecima. Košarkaši domaće selekcije nisu uspeli da se oporave od ovog poraza, pa su u borbu za utešnu medalju protiv SAD-a ušli unapred potpisavši predaju.

Prvo Svetsko prvenstvo u 21. veku Grčka je propustila, ali je već na sledećem u Japanu stigla do svog najvećeg uspeha. Selektor Panajotis Janakis nije imao sreće da kao igrač na Mundobasketu dođe do odličja, ali mu se ta želja ispunila kao treneru. Grci su na Daleki istok pošli kao aktuelni prvaci Evrope. Mnogi stručnjaci su ih pre početka Šampionata svrstavali među favorite iz senke i ispostavilo se da su bili u pravu. Do polufinala su stigli bez mnogo problema. Jedina neprijatnost koja ih je zadesila bila je teška povreda Nikosa Zizisa u meču protiv Brazila. Anderson Varežao ga je na krajnje nesportski način udario laktom, te mu je tom prilikom polomio nekoliko kostiju na licu.
ISTORIJAT Učešća: 7 Medalja: 1 Najbolji plasman: 2. mesto (2006)
Grci su se za finale borili protiv izuzetno moćnih Amerikanaca. Lebron Džejms, Dvejn Vejd, Karmelo Entoni i društvo do tada su uterivali strah u kosti svim svojim protivnicima. Nakon odličnog otvaranja utakmice delovalo je da će lako slomiti i Grke. Presudan detalj dogodio se kada je Dimitris Dijamantidis izblokirao Krisa Pola u tranziciji. Do tada uplašeni Grci su se rastrčali po terenu i zatim održali košarkašku kliniku na temu pikenrol igre u napadu. U organizaciji igre je briljirao Teo Papalukas, dok je Vasilis Spanulis potpuno nadigrao Pola i Vejda. Sofoklis Skorcianitis je razgrtao američke centre kao od šale. Konačan rezultat glasio je 101:95. Neposredno po završetku utakmice na ulice Atine izašlo je više od 10.000 navijača, koji su počeli da slave najveću pobedu svog tima u istoriji. Tadašnji premijer Kostas Karamanlis je prekinuo važan sastanak kako bi u direktnom prenosu pratio poslednju četvrtinu u Saitami. Da su se Grci mentalno ispraznili posle velikog trijumfa pokazao je susret za zlato. Bili su neprepoznatljivi i poniženi su od strane Španije u čijem sastavu nije bilo povređenog Paua Gasola.

Rezultati Grčke na Šampionatima u Turskoj 2010. i Španiji 2014. su za zaborav. Morali su da urade mnogo više od eliminacije u osmini finala.

Do plasmana na predstojeći Svetski kup reprezentacija Grčke je došla zahvaljujući veoma dobroj igri u kvalifikacijama, gde je doživela samo jedan poraz. Njen lider u Kini će biti Janis Adetokunbo, najbolji igrač regularnog dela prethodne sezone u NBA ligi. U timu će biti i njegov stariji brat Tanasis, a na širem spisku se našao i mlađi Kostas, ali je precrtan tokom priprema. Braća Adetokunbo su tako propustila priliku da ponove podvig braće Duarte iz 1963. godine. Tada su dres Perua na Svetskom prvenstvu u Brazilu nosila tri brata: Enrike, Rikardo i Raul Duarte.

Organizacija igre nacionalnog tima je poverena iskusnima Niku Kalatisu i Kostasu Slukasu, za koga se svi u Grčkoj nadaju da će uspeti da se oporavi do starta Šampionata. Plejmejker Fenerbahčea je povredio list na meču "Akropolis kupa" protiv Italije i njegov izostanak bio bi veliki udarac za ambicije Helena. Kapiten tima je veteran Janis Burusis, koji je prethodne dve sezone proveo u kineskoj ligi. Mladi Jorgos Papajanis, neuspešni projekat Vlade Divca u Sakramentu, biće njegova zamena na poziciji centra. Od stare garde tu je i tandem iz Olimpijakosa - Kostas Papanikolau i Jorgos Printezis. Reprezentaciju sa klupe predvodi iskusni stručnjak Tanasis Skurtopulos, koji je čitavu trenersku karijeru proveo po osrednjim grčkim timovima.

Američka selekcija i njeni mladi igrači na svojim ramenima nose veliki teret osvajanja zlatne medalje, ali će pored njih pod lupom javnosti biti i Janis Adetokunbo. Od MVP-ja NBA lige se očekuje da bude dominantan i da svoj tim povede ka medalji, a on tokom ranijih reprezentativnih akcija nije pokazao da je sposoban za tako nešto. FIBA pravila i činjenica da nije okružen dobrim šuerima u nacionalnom timu "ubijaju" njegovu napadačku igru. Selekcije koje žele da pobede Grčku u Kini moraće da spreče Adetokunba da trči, da zaustave tranziciju po svaku cenu i da njene igrače uvedu u pozicionu igru. Svetski kup koji sledi, iako se o tome malo priča, će biti veliki test jednu od najvećih zvezda današnjice.



U zemlji kafe, fudbala i sambe igra pod obručima je daleko od najpopularnijeg sporta. Ispred nje je i odbojka, ali pre 60 godina nije bilo tako. Poslednji dan januara 1959. godine ostaće zlatnim slovima upisan u sportskoj istoriji najveće zemlje Južne Amerike. Tog dana košarkaška reprezentacija Brazila je pobedom nad domaćinom Čileom po prvi put postala šampion sveta. Amauri Pasos, Vlamir Markes i drugovi uživali su status heroja nacije. Njihova popularnost je bila tolika da su pri povratku kući iz Santjaga zasenili božanstvo zvano Pele. U isto na aerodromu u Sao Paulu su se našli svetski prvaci i fudbaleri Santosa, a okupljeni novinari i navijači pohrlili su ka košarkašima. I Pele je prišao da čestita i slika se sa zlatnim momcima.

Četiri godine kasnije Brazil je organizovao Svetsko prvenstvo i bez poraza je odbranio titulu. Ključne su bile pobede nad Jugoslavijom i Sovjetskim Savezom. Sve vreme turnira imali su fantastičnu podršku svojih navijača. Na tribinama dvorane "Marakanazinjo" vladala je karnevalska atmosfera, svojstvena samo Južnoamerikancima. Velika proslava nakon osvojene titule organizovana je na čuvenoj Kopakabani.

Na četiri Šampionata koja su usledila selekcija Brazila je osvojila još tri medalje, jednu srebrnu i dve bronzane, a nakon toga se nikada nije vratila staze slave. Renan Soareš, Amauri Pasos i Vlamir Markez su najznačajnije ličnosti iz najslavnijeg perioda brazilske košarke.

Renan Soareš, poznatiji kao Kanela, nadimak je dobio po portugalskoj reči za cimet zbog svoje kose, je najtrofejniji južnoamerički selektor. Interesantno je da je Kanela trenersku karijeru počeo na klupi fudbalera Botafoga. Njegova filozofija bazirala se na eksplozivnosti i besprekornoj fizičkoj pripremljenosti, a znanje je stekao na vojnoj akademiji. Uz košarkaše i fudbalere podučavao je veslače i vaterpolo ekipe, iako nije znao da pliva. Brazilci su pod njegovim vođstvom na pet uzastopnih Mundobasketa (1954-1970) osvajali odličja. Bio je poznat po studioznom pristupu pripremi svake utakmice. Brazil je bio taktički najpismenija ekipa u to vreme.

Slavni selektor je ostao upamćen i po burnom temperamentu. Za njegovo ime vezan je jedan od najvećih skandala na Svetskim prvenstvima. Na poluvremenu odlučujuće utakmice za zlato protiv Sovjeta u Riju 1963. godine Kanela je fizički nasrnuo na sudiju iz Urugvaja. Bio je isključen i morao je da napusti dvoranu. On to nije učinio, već je u nastavku meča sedeo tik iza klupe Brazila odakle je delio savete svojim pomoćnicima. Nacionalni tim, uz kratke prekide, vodio je punih 20 godina. Renan 'Kanela' Soareš član je FIBA Kuće slavnih u Madridu.
ISTORIJAT Učešća: 17 Medalja: 6 Najbolji plasman: 1. mesto (1959, 1963)
Amauri Pasos je poreklom Argentinac, ali je sredinom 20. veka bio najbitniji šraf reprezentacije Brazila. Bio je multitalentovani sportista, koji se pored košarke bavio i odbojkom, atletikom i plivanjem. Iako visok svega 191 centimetar, zahvaljujući odličnim atletskim predispozicijama bio je u stanju da pokriva više pozicija na terenu. Pozive iz NBA je redovno odbijao, jer da ih je prihvatio više ne bi mogao da nosi dres Brazila zbog kršenja amaterskih propisa. Sa nacionalnim timom je osvojio četiri medalje na Mundobasketu, a 1959. godine je izabran za najboljeg igrača Šampionata u Čileu. Nakon igračke karijere bavio se i trenerskim poslom, da bi se potom posvetio privatnom biznisu, proizvodnji ženskog donjeg veša.

Vlamir Markez je bio MVP u Brazilu 1963. Karijeru je počeo kao krilni centar, da bi kasnije bio prekomandovan u organizatora igre. Bio je u stanju da pokriva sve tri spoljne pozicije. Važio je za vrsnog šutera. Još za vreme aktivnog bavljenja košarkom okušao se i kao trener. U kasnijim godinama radio je vrlo uspešno kao sportski komentator.

Prilikom osvajanja poslednjeg svetskog zlata Brazila, 1963. godine, istakao se i Viktor Miršausvka. Rođen je u Belorusiji svega nekoliko meseci pre napada Nemačke na Sovjetski Savez. Najbolju utakmicu u dresu Brazila odigrao je baš protiv "svojih". Na ključnom susretu u pohodu ka tituli Sovjetima je ubacio 27 poena. Veliki doprinos osvajanju zlata na domaćem terenu dao je i centar Ubiratan Pereira Masijel, prvi Brazilac koji je zaigrao u Evropi. On je 1969. potpisao za Veneciju.

Kapa dole slavnoj generaciji košarkaša iz Brazila, ali najveće ime koje dolazi iz ove zemlje je Oskar Šmit. Da li je potrebno konstatovati da je reč o najboljem strelcu u istoriji Svetskih prvenstava? Nastupao je na četiri Mundobasketa, gde je zbirno postigao 843 poena, odnosno 24 po utakmici. Jedinu medalju osvojio je na svom prvom Šampionatu na Filipinima 1978. godine, kada su Karioke uzele bronzu, svoje poslednje odličje na smotrama najboljih svetskih selekcija. U Argentini 1990. Šmit je beležio neverovatnih 34 poena po utakmici.

U protekle četiri decenije Brazilci nisu uspevali da se dokopaju odličja na Svetskim prvenstvima, iako su početkom 21. veka imali pojedince kadre da se bore za visok plasman. Tako je u Japanu 2006. tim sastavljen od igrača kao što su Leandrinjo Barbosa, Anderson Varežao, Marselinjo Mačado, Marselinjo Uertas i Tijago Spliter okončao turnir na poražavajućem 19. mestu. Četiri godine kasnije u Turskoj bili su na korak do senzacionalne pobede nad SAD-om u grupnoj fazi, da bi već u osmini finala ispali od najvećig rivala, Argentine. Na prethodnom Mundobasketu u Španiji su zaustavljeni u četvrtfinalu. Na putu ka medalji im se isprečila Srbija.

Reprezentaciju Brazila je pod komandom Aleksandra Petrovića relativno lako prošla kroz američke kvaifikacije i osigurala mesto na Svetskom kupu. Petrović je kao igrač u dresu Jugoslavije osvojio dve bronze na Svetskim prvenstvima 1982. u Kolumbiji i 1986. u Španiji, a kao treneru će mu ovo biti prvi Mundobasket. Put Azije vodi iskusan, ali i isto tako istrošen tim. Najbolje igračke godine su daleko iza Barbose, Varežaoa, Uertasa i ostalih košarkaša Karioka. Kada su bili na vrhuncu nisu uspevali da ostvare značajniji rezultat na velikim takmičenjima, pa je nerealno očekivati da pod stare dane zabeleže uspeh.

Hrvatski stručnjak jeste poznat kao sjajan motivator, ali u ovom trenutku plasman u drugu fazu takmičenja deluje kao maksimum koji može da izvuče iz ekipe. Ukoliko se izuzmu tinejdžeri Jago Mateus i Didi Lozada, prosečna starost Brazilaca je 31.5 godina. Nekome mogu da pomrse račune, ali to neće biti početak puta ka njihovom uspehu.



Legenda kaže da je čuveni Vilt Čemberlejn bio taj koji je Novozelanđane upoznao sa košarkom dok se '60-ih godina prošlog veka odmarao u ovoj zemlji. Pošto su legende u najvećoj meri izmišljene priče jasno da ni u ovoj nema mnogo istine. Košarka je u Novi Zeland prvi put stigla davne 1908. godine, zahvaljujući Džej Ejdžu Grinvudu, nekadašnjem učeniku tvorca igre Džejmsa Nejsmita. U FIBA porodicu Tol Bleksi su primljeni 1951. godine.

Reprezentacija Novog Zelanda je zabeležila pet nastupa na Svetskim prvenstvima do sada. Prvi put na Mundobasketu su zaigrali 1986. godine u Španiji, gde su zabeležili četiri ubedljiva poraza i samo jednu pobedu. Slavili su nakon velike borbe protiv nejake Malezije, koja tokom priprema nije uspela da dobije ni jugoslovenskog niželigaša, ekipu Poštara. Završili su na 21. mestu, a na naredni nastup su čekali 16 godina.

Maorski ratnički ples Haka je deo tradicije Novog Zelanda. Ragbisti su prvi proneli njegovu slavu van granica zemlje i postao im je zaštitni znak. Početkom 21. veka Haku smo u najboljem izdanju imali prilike da gledamo i na košarkaškim terenima u Indijanapolisu. Do te 2002. godine malo ko je čuo za Peru Kamerona i društvo. Na prvi pogled nisu ni izgledali kao profesionalni sportisti. Da se i na "kraju sveta" igra košarka prva se uverila Jugoslavija, koja je na pripremnom turniru u Nemačkoj senzacionalno izgubila od Tol Bleksa. Na samom Šampionatu Novi Zeland je već na startu iznenadio tada još uvek aktuelne vice-šampione sveta Ruse. Iako su vrlo brzo zbog povrede ostali bez najboljeg igrača, centra Mmajamija Šona Marksa, uspeli su pobedom nad Kinezima da se domognu nokaut faze.

U četvrtfinalu su izbacili favorizovani Portoriko i tako dobili priliku da se sa Jugoslavijom bore za veliko finale. Nakon trijumfa protiv SAD-a, "plavi" su u utakmici sa Novim Zelandom ušli opušteno, potcenivši protivnika. Kao da im poraz od iste ekipe tokom priprema nije bio dovoljan signal za upozorenje. Tol Bleksi su tokom prvog poluvremena imali dvocifrenu prednost. U nastavku utakmice kvalitet izabranika Svetislava Pešića je došao do izražaja i bajka košarkaša u crnom se završila. U okiršaju za bronzu su lako izgubili od Nemaca.
ISTORIJAT Učešća: 5 Medalja: / Najbolji plasman: 4. mesto (2002)
Pero Kameron je našao mesto u idealnoj petorci Prvenstva zajedno sa Peđom Stojakovićem, Pauom Gasolom, Manuom Ðinobilijem i Dirkom Novickim. Novozelanđali su u Indijanapolisu stekli velike simpatije navijača širom sveta svojom borbenošću i "ran en gan" igrom na koš više. Osim Kamerona, na ovom Šampionatu su se istakli sjajni strelci Fil Džons i Kirk Peni. Mark Dikel je bio zadužen za organizaciju igre, a Ed Buk za borbu pod koševima. Tim je sa klupe predvodio američki stručnjak Tab Boldvin.

Na naredna tri Mundobasketa reprezentacija Novog Zelanda je takmičenje završavala u osmini finala. U Japanu 2006. su ih eliminisali Argentinci, a neverovatna priča sa ovog Šampionata je vezana za Paoru Vinitanu, koji je bio član tima i u Indijanapolisu. Kada je 2005. postao mormonski sveštenik Vinitana više nije igrao utakmice nedeljom. Tako je propustio utakmicu sa Nemačkom, jer se igrala na sveti dan. U Turskoj 2010. ekipa Novog Zelanda je poražena od Rusije, a u Španiji ju je izbacila Litvanija. Punih 13 godina je član stručnog štaba Tol Bleksa bio Beograđanin Nenad Vučinić. U periodu od 2001. do 2006. je bio pomoćnik Boldvinu, da bi potom do 2014. samostalno vodio reprezentaciju.

Selektor Novog Zelanda na Mundobasketu u Kini biće Pol Henare. Njega je svojevremeno, dok je bio trener OKK Beograda, Vučinić doveo među Klonfere. Nesuđeni član te ekipe trebao je da bude i sadašnji Henareov asistent Pero Kameron. Pokretačka snaga Kivija na Šampionatu biće braća Vebster. Starijeg Korija dobro smo upamtili iz vremena dok je nosio dres Mege. Sedam godina mlađi Taj je trenutno član Galatasaraja. Nijihov otac Toni je rođeni Amerikanac, koji se takođe bavio košarkom. Čitavu igračku karijeru je proveo na Novom Zelandu.

Bitnu ulogu u timu imaće i Ajzak Fotu. Dugo vremena ovaj dugokosi krilni centar nastupa u Evropi. Od naredne sezone braniće boje italijanskog Treviza. Važne karike bi trebalo da budu i iskusni Tom Aberkrombi, kao i centar Robert Lou. Pažnju na sebe mogli bi da skrenu Itan Rasbeč, te najmlađi član ekipe, krilni centar, Tohi Smit-Milner. Nažalost, Novozelanđani će i u Kini igrati bez svog najpoznatijeg košarkaša Stivena Adamsa, pouzdanog centra Oklahome Siti.

Iako je nakon žreba delovalo da će grupa H biti "grupa smrti", nakon brojnih otkaza igrača ona je izgubila taj epitet. Trenutno deluje da bi najzanimljivije moglu da bude upravo u grupi F, gde bi ratnički mentalitet Novozelanđana mogao da dođe do izražaja ukoliko ih rivali budu potcenili.



Ako se uzme u obzir da ima samo nešto više od 600 hiljada stanovnika, sam plasman na Svetski kup je neverovatan uspeh za Crnu Goru. Njoj će to biti prvo učešće na smotri najboljih svetskih selekcija, ali daleko od toga da ovaj tim nema kvalitet i ambicije da se nada dobrom rezultatu.

Crna Gora je postala samostalna država 2006. godine i odmah je postala članica FIBA. Da bi zaigrala takmičarske mečeve morala je da sačeka do 2008. Njen prvi selektor je bio Duško Vujošević, koji ju je proveo kroz evropsku B diviziju bez poraza. Prvi koš za nezavisnu Crnu Goru je ubacio Bojan Bakić, koji je pre samo nekoliko dana objavio da odlazi u poenziju.

U prvih 13 mečeva od osamostaljenja Đetići nisu znali za neuspeh, sve do susreta sa Izraelom 2010. godine. Nastupili su na Evropskim prvenstvima 2011, 2013. i 2017. bez zapaženih rezultata, a za to vreme su se na klupi izmenjali Dejan Radonjić, Luka Pevićević i Bogdan Tanjević, da bi selekciju 2017. preuzeo Zvezdan Mitrović. Mandat Luke Pavićevića u nacionalnom timu je obeležio sukob sa Nikolom Vučevićem, koji je javno rekao da se neće odazivati pozivu dve dok se ne promeni selektor, sve zbog tretmana koji je imao na Evrobasketu 2013. Zanimljivo je da je pomoćnik tadašnjeg bio sadašnji selektor reprezentacije.
ISTORIJAT Učešća: / Medalja: / Najbolji plasman: /
Najbolji igrač u istoriji Crne Gore, bar za sada, je Nikola Peković, čiju karijeru su skratile povrede, dok su velike uspehe sa nacionalnim timom Jugoslavije beležili Predrag Drobnjak i Vlado Šćepanović. Plasman na ovogodišnji Svetski kup je najveći uspeh nacionalnog tima od kada postoji.

Đetići imaju izuzetno jaku centarsku liniju, koju predvode Nikola Vučević i Bojan Dubljević, ali se čini da su bekovi daleko ispod tog nivoa. Sa plejmejkerima je Crna Gora kuburila od kada je počela da se takmiči, pa su rešenja pronalazili u naturalizovanju Omara Kuka, Tejlora Ročestija i sada Derika Nidama. Pored organizatora igre Mornara iz Bara, osnovne poluge spoljne linije će biti Nikola Ivanović, Ognjen Čarapić, Petar Popović, iskusni Suad Šehović, kao i mlada nada na poziciji "trojke" Dino Radončić, koji može da igra i kao krilni centar.

Radončić je rođen u Nemačkoj, gde je njegov otac Damir u to vreme igrao rukomet. Deo detinjstva je proveo u Španiji, da bi se njegova porodica skrasila u Zrenjaninu kada je imao osam godina. Dino Radončić je 2013. napustio Srbiju kako bi igrao za mlađe kategorije Barselone, da bi samo godinu dana kasnije postao član Real Madrida. Dobijao je pozive za sve selekcije Srbije, osim za seniorsku, ali se nikada nije odazvao. Crna Gora je imala bolju ponudu. Za nacionalni tim je debitovao sa samo 17 godina.

Za tim na narednom Svetskom kupu još uvek konkuriše i supertalentovani bek Jovan Kljajić, dok će društvo pod košem pomenutima Vučeviću i Dubljeviću praviti Marko Todorović, Nemanja Radović i Milko Bjelica. Bjelica ima dve sestre. Starija sestra Milka se bavila košarkom i nastupala je za reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i kasnije samostalne Crne Gore, dok mlađa Ana nosi dres odbojkaške reprezentacije Srbije.

Crna Gora je bez svoj najboljeg igrača uspela da prođe kvalifikacije i tako postane zemlja sa najmanjim brojem stanovnika koja se domogla nastupa na Mudnobasketu. U Kinu ide bez pritiska, ali sa željom da ispiše novu stranicu istorije.

(foto: FIBA)