Ponovo smo posetili dvoranu "Vizura" u Zemunu. Gledali smo meč Beovuka 72 protiv jedne od ekipa koja se bori za Superligu, Napredak Rubina. Možda vam čudno zvuči što ovaj beogradski klub igra tako daleko od svoje "postojbine". Beovuk jeste sa Dorćola, ali je domaćin na drugom kraju grada jer je tako najjeftinije. Zato ne bi trebalo da čudi što se većina manifestacija ili utakmica velikog broja takmičenja igra upravo u zemunskoj "Vizuri".
Meč se igrao u atipičnom terminu, da ne upotrebimo neku grublju reč. Ponedeljak u pola pet popodne svakako nije vreme u koje bi bilo šta trebalo da se organizuje. Veliki broj ljudi u to vreme još uvek radi. Kako oni da stignu do hale? Zar se košarka ne igra zbog njih?
Pre susreta sam se sastao sa legendom beogradske košarke, Milanom Mišom Lakićem. Prvo mi je objasnio gde da ćemo se naš fotograf i ja pozicionirati, a zatim je usledila moja salva pitanja. Prvo je bilo zašto se utakmica igra dok traje radno vreme. Jednostavno, termini u hali su bili zauzeti. Ako se gleda iz perspektive zarade, zbog igranja u pomenuto vreme Beovuk je oštećen jer za njegove utakmice ulaznice plaća oko 500 do 600 ljudi u proseku, što je jedan od retkih izvora prihoda svih klubova u srpskim ligama. U utakmici sa Napretkom ih je bilo između 50 i 100.
Zatim me je zanimalo da li postoji problem oko termina kada bi trebalo Beovuk i Mladost da treniraju i igraju utakmice. Na sreću, sve je pojednostavljeno. Beovuk, primera radi, utakmice igra subotom, a trenira i u "Šumicama", a Mladost igra nedeljom i deo treninga obavlja u "Pinkiju".
U slučaju da nikada niste posetili "Vizuru" pokušaću da vam je dočaram. U pitanju je skromno zdanje, sa dve sale - malom i velikom. Ako želite možete i sami povoljno da je zakupite. Tribine su na oko dva metra iznad nivoa parketa i morate da požurite da zauzmete dobro mesto, jer mogu da vam zapadnu mesta iza dva bočna koša, odakle nećete videti gotovo ništa. Dvorana izgleda malo zastarelo, ali sasvim dobro obavlja svoju funkciju.
Sada par reči i o utakmici. Zaista dugo pratim košarku i ne pamtim kada sam odgledao kraći meč. Ukupno je trajao oko sat vremena i 20 minuta. Prvo poluvreme je trajalo svega pola sata. Tajmauti su bili retki, kao i faulovi. Iako će vam možda zvučati neverovatno, ali igralo se u NBA ritmu, sa puno tranzicije i brzih realizacija pozicionih napada. Zato i ne bi trebalo da čudi konačan rezultat - 102:83 za Napredak.
Iskreno, imao sam utisak da gledam prijateljsku utakmicu. Mnogo sportskih poteza i gestova. Čak i kada bi "sevnuo" neki lakat automatski bi ruka pošla ka ruci "žrtve" u znak izvinjenja. Takođe, navikli smo da publika uvek bude nezadovoljna sudijskim odlukama. Toga nije bilo. Navijači su se slagali sa svakom "presudom" arbitara, što je, priznaćete, retka pojava.
Da se razumemo, igrači definitivno jesu dali sve od sebe. Možda je i do mene, jer nisam navikao da gledam utakmicu sa malo prekida. Bilo kako bilo, za promenu, uživanje je bilo gledati košarku "na poen više".
Beovuk je ostao dosledan svojoj dugogodišnjoj filozofiji –- igri na centre. Sve je polazilo od Stevana Jeremića i, naravno, jednog od najkorisnijih igrača Mozzart Košarkaške lige Srbije, Stefana Fundića. Što i nije čudno, jer je ovaj dorćolski klub proizveo sjajne visoke igrače kao što su: Ognjen Aškrabić, Dejan Milojević, Aleksandar Glintić, Vladimir Štimac...
Svojom igrom i konstitucijom odmah mi je pažnju privukao Fundić. Krilni centar visok svega 199 centimetara, krupan i izrazito snažan. Nemoguće je ne uporediti ga sa sadašnjim šefom struke Mega Leksa. Naravno, nije to taj talenat, ali mislim da je nemoguće predivdeti domete najboljeg igrača Beovuka 72. Kvalitetom je prevazišao Prvu mušku ligu Srbije, a pitanje je da li bi zbog nedostatka visine uspeo da se nametne u nekom jačem takmičenju.
Koliko je dominantan u odnosu na druge igrače u Ligi pokazao je odmah na startu meča. Fundić ima široka leđa i jednostavnim pivotiranjem bi gradio sebi poziciju za zicer. Sa druge strane je imao mladog i znatno sitnijeg Stojana Dodića, koji je na drugom kraju terena brzinom pravio probleme krilnom centru domaćih. Oni su se tako anulirali i rezultat je bio uglavnom nerešen.
Kasnije je odbrana Napretka iz nekog razloga počela da "puca". Jedino je Džavon Dejvis bio dovoljno pribran da isprati svog igrača. Ostali su, čak i na uporno signaliziranje Amerikanca da su košarkaši Beovuka slobodni, ignorisali njegova upozorenja. Zato je Dejvis u jednom trenutku „"eksplodirao" i glasno viknuo: "LISTEN TO ME!"
Kada već pišem o Dejvisu, moram da napomenem da neodoljivo podseća na Čarlsa Dženkinsa. Po stilu igre, naravno. A, rekao bih i likom. Konstantno je bio na putanji lopte, agresivan i fokusiran u odbrani. Statistika kaže da je ukrao tri lopte, ali sam ubeđen da ih je bilo više. Bar duplo.
Uprkos njegovoj dobroj partiji, domaći su poveli dvocifrenom razlikom. Pored odlične igre u reketu, krenuo ih je šut i bilo je normalno što su se rezultatski odlepili. U nekim momentima igra Beovuka je podsećala na ono što su radili šampinski Spursi iz 2014. godine. Brz protok lopte, nesebična igra i sa Fundićem (pet asistencija) na "poziciji Borisa Diaoa". Nekoliko puta je prošlo i bilo je atraktivno, ali je isto tako bilo i konfuzije i odsustva koncentracije, pa je zbog prekombinovanja isticalo vreme za napad. Čuo sam u publici da takav stil nazivaju "igra vrućih krompira".
Ali, ako Beovuk važi za ekipu koja dobro igra "unutra" onda je Napredak ekipa koja dobro igra "spolja". Opasuljili su se izabranici Olivera Popovića, stegli su u odbrani, počeli da "rešetaju" sa distance i brzo su se vratili u duel.
Za to vreme desila se zanimljiva situacija na parketu. Koliko su utakmice PMLS-a slabo posećene od strane novinara pokazuje i reakcija sudije Ilije Beloševića, koji se u jednom trenutku obratio našoj Dragani, pitajući je "šta slika?"
Drugo poluvreme je bilo kobno po domaćina. Napredak je na teren izašao motivisan i željan da pobedom ostane u trci za Superligu Srbije. Onda je pažnju na sebe skrenuo sjajni Jovan Đorđević-Marinković, koji je do kraja duela ubacio maltene sve što je šutnuo. To su uglavnom bili pokušaji sa distance. Duel je završio sa 26 poena, bez promašaja u šutu za dva (9/9).
Trebalo bi pomenuti da je Beovuk bio oslabljen za ponajboljeg igrača, Dejana Pejića. Iako nije igrao, plejmejker Beograđana nije bio neprimetan. Naime, on je na tribinama imao svoju bazu fanova (prijatelja) koji su mu pri svakom prekidu, a ponekad i za vreme igre (dobronamerno) dobacivali i šalili se na njegov račun, što je zabavljalo čitavu dvoranu.
Za kraj bih pomenuo Luku Mitrovića. Već smo pisali o ovom pleju Beovuka, ali dok je bio član OKK Beograda. Utakmica sa Napretkom je bila njegov debi u žuto-crnom dresu. Tehnički je jedan od obučenijih igrača u Ligi i stvarno ne znam zbog čega nema bolje brojke u statistici. Sjajan osećaj za igru, odlična tehnika, "mekana ruka", pa čak i igra "jedan na jedan", što je retkost u srpskoj košarci, vrline su ovog mladog igrača. Ali, verovatno treneri znaju nešto što mi ne znamo. Uostalom, mi nismo stručni za dublju analizu.
Sve u svemu, nisam se pokajao što sam se "iscimao" da odem do Zemuna. "Iscimao", jer trebalo je naći vreme da se stigne u dvoranu u tom nezgodnom terminu. Kao i u svakom blogu, ovom prilikom vas pozivamo da, kada god možete vremenski i finansijski, da posetite utakmicu lokalnog kluba. Kupovinom ulaznice pomažete opstanku srpske košarke, a podrškom dajete smisao radu, često u veoma lošim uslovima, ljudi u domaćim klubovima.
(foto: MVP / Dragana Stjepanović)
