Prošlo je godinu dana od kada smo na ovom portalu već obrađivali temu bezrazložnog mešanja u posao selektoru Srbije i stvaranju loše atmosfere putem medija, kada nema apsolutno nijednog logičnog razloga za tako nešto. Upravo smo završili kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre na kome smo dominantno osvojili prvo mesto i osigurali put u Rio, prvi put od kada je Srbija samostalna država. Ali, umesto da sve zaslužne za postignuti uspeh nagradimo pažnjom i pohvalama u javnosti se bavimo nekim drugim stvarima.
Srbija je kvalifikacioni turnir odigrala u stilu one stare jugoslovenske reprezentacije - dominanto, lepršavo, ubedljivo. U finalu je savladan izuzetno dobri Portoriko razlikom kojom se uglavnom pobeđuju neke juniorske ekipe u trening mečevima. Mašina koju je sa klupe predvodio Aleksandar Đorđević je od prvog pripremnog do finalnog meča u "Kombank areni" bila sigurna i još jednom je naciji donela radost. Košarka je ponovo bila tema broj jedan za široke narodne mase, ali svanuo je novi dan.
Probudili su se ljudi koji žive od košarke, pišu o njoj, komentarišu je i naravno da su se, uprkos svemu viđenom, uhvatili za Bobana Marjanovića. Uzalud su naši igrači u finalu zabeležili ubedljivu pobedu, uz neverovatnih 37 asistencija. To nije bilo toliko zanimljivo. Malo ko je primetio da smo u Nikoli Jokiću dobili novog Divca, zvezdu u rangu naših košarkaša iz '90 godina. Ni sjajne partije Bogdana Bogdanovića, lakoća sa kojom postiže koševe, nisu bile mnogo bitne. Pa činjenica da u finalnom meču Miloš Teodosić nije odigrao ni 10 minuta, a Srbija je demonstrirala silu, dokazala da kolektiv više ne zavisi od jednog ili dva igrača, kao i da u timu još ima rezerve za bolje igre... Ništa od toga nije bilo važno. Sredina jula svake godine je, čini se, vreme koje se u medijima posvećuje Marjanoviću.
Ponovo se razapinje selektor Aleksandar Đorđević, a razlog za to je njegova doslednost u odlukama i izbor da sam radi posao na koji je postavljen. Izgleda da je to u srpskom sportu neoprostivo.
Idemo iz početka, da se podsetimo. Vladimira Micova je selektor Đorđević isterao sa pripremne utakmice u svlačionicu, a igrač je otišao iz dvorane. Slučaj vrlo prost za izvođenje zaključka, ali ipak zakomplikovan zbog boljih tiraža. Slučaj "Marjanovićevo stopalo" od prošlog leta je pomalo zaboravljen. A, interesantno, navodi se često da Đorđević ne može da savlada sujetu i zbog toga ne želi gorostasnog centra u timu. Svi su lako prešli preko toga da se na Marjanovića računalo ovog leta, uprkos razvoju situacije od prethodnog. Došli smo do početka ovogodišnjih priprema i jasne poruke selektora da će u Rio ići samo oni koji budu uz reprezentaciju tokom čitavih priprema i na Olimpijskom kvalifikacionom turniru. Jasno i precizno! Nakon toga se desilo to što se desilo i sada se ponovo poteže i proteže pitanje Marjanovića na Olimpijskim igrama?
Nije bilo ružnih reči ni sa jedne strane. Marjanović je dao malo izjava za medije, ali su sve bile odmerene i pristojne. Đorđević uporno ističe da poštuje odluku svakog igrača, ali da je revoltiran samo zbog lošeg tajminga. Niko tu nije optuživan, nije se pretilo oduzimanjem pasoša kao u relativno skoroj prošlosti. To je izgleda i problem u današnje vreme - ne može da prođe u medijima dok se lepo ne ispljuju kao ljudi.
I, do kakve smo situacije došli? Od jednog Vladimira Štimca napravismo maskotu, a ne igrača koji doprinosi boljoj igri tima. Svaki njegov ulazak u igru je donosio dobro. Nije bilo pada, naprotiv. Sa druge strane, Marjanovića predstavljamo kao da će samo njegovo prisustvo doneti zlatnu medalju, a nikada nije bio član tima i ne možemo da znamo kako bi se uklopio.
Srbija je jedina reprezentacija na sva tri Olimpijska kvalifikaciona turnira koja je igrala sa 11 igrača i svi su imali zapažene uloge. Treba li podsećati kakvu će ulogu imati taj 12. igrač kada se ubrzo priključi ekipi, uz koju se oporavlja od početka priprema? To je ogromna prednost naše reprezentacije. Svi su opasni po protivnika.
Slučaj Vensana Kolea, koji je odlučio da vrati Rudija Gobera u tim Francuske za Igre dok Adrien Moerman neće putovati u Brazil, poslužio je za likovanje mnogih i mešanje u nešto što im nije posao. Zanemarili su samo činjenicu da je taj isti Gober učestvovao u prethodna dva takmičenja za Francuze, dok NBA sezonu nije završio zbog povrede. I da nije tako, ne vidim zašto bi se odluke donosile po modelu drugih, u ovom slučaju onih koje smo pobedili u dva poslednja meča.
Većina je verovatno pratila i turnir u Italiji. Etore Mesina se vodio logikom kojom bi i deo košarkaške javnosti u Srbiji. Pravio je kompromise, okupio je najbolje što njegova država ima. Izgubio je od Hrvatske i neće ga biti u Riju. Marko Belineli, Danilo Galinari, Andrea Barnjani, Luiđi Datome, Alesandro Đentile!!! Postoji li bolji kvintet individualaca u nekoj evropskoj reprezentaciji? Ali, nacionalni tim nije skup najboljih pojedinaca. Zna to naš selektor Đorđević, a naučio je i Aleksandar Petrović, pa su konačno i komšije ostvarile zapažen rezultat.
Kritika u medijima je potrebna i naravno da ne bi trebalo zatvarati oči kada se primete stvari koje nisu u redu. Ali, čini se da je ovde ona upućena na pogrešne strane. Selektor i igrač su napravili izbore za koje smatraju da su u ovom trenutku najbolji. Kada je Marjanović u pitanju, trebalo bi razumeti želju igrača da obezbedi egzistenciju i sigurnu budućnost svojoj porodici. Sa druge strane, Đorđević je profesionalac koji se nalazi na platnom spisku Košarkaškog saveza Srbije i dužan je da svoje postupke objašnjava svojim pretpostavljenima. Drugo mesto na svetu i četvrto u Evropi daju mu veliki kredit, da ne govorimo o igračkim danima i stvarima kojima je zadužio sve u Srbiji.
Nekada stvarno zaslužujemo da nam rezultati reprezentacije budu u skladu sa stanjem u kome nam se nalazi košarka u Srbiji. Na svu sreću, selektor i igrači su pokazali da su iznad svih dešavanja i da na njih ne može da utiče ništa van terena. Omogućili su nam da prvi put navijamo za Srbiju na najvećem svetskom sportskom takmičenju. Omogućili su nam još najmanje jedan susret protiv američkog "drim tima" - najlepši događaj za svakog ko iskreno voli ovaj sport. Dosadašnji rezultati su dokaz da su odluke koje su donosili u prethodnom periodu bile ispravne. Šta bi bilo da su doneli neke druge nikada nećemo saznati. Zato je krajnje vreme da se pruži iskrena podrška ovoj ekipi koja nam donosi radost. Radi se o nacionalnom timu, koji bi trebalo da bude iznad svih navijačkih i klubaških priča. Taj nacionalni tim pravi dobre rezultate i zašto mu podmetati klipove u točkove kada tome nije vreme? Pogotovo u ovoj situaciji u kojoj je sve jasno od samog početka. Napravljena je šteta i selektoru i igraču, jer smo došli do još jedne podele u srpskoj košarci.
(foto: MVP / Dragana Stjepanović)
