U Šapcu se godinama igrala najkvalitetnija liga na ovim prostrima, a publika je imala mogućnost da vidi sve vrhunske igrače koji su tada igrali. Verujte da se nijedna ekipa iz Šapca nije vratila sa bodovima, a da nije ozbiljno morala da potegne sve svoje resurse, bez obzira na trenutni plasman na tabeli. Igralo se u maloj hali u koju je po nepisanom pravilu umesto predviđenih 3.000 ispunjavalo bar 3.500 gledalaca. Buka je bila nesnosna, pa se uvek teško i igralo i sudilo.
Za nas sudije emocije su bile pomešane. Iz Beograda se stizalo lako i brzo, pa nismo gubili ceo dan ili čak dva da bismo odsudili utakmicu. Ipak, vruća atmosfera nam je uvek dizala tenziju i držala nas budnima, a često nije bilo lako imati punu kontrolu nad onim što se događa. Kako i rekoh, u Šabac niko nije išao na izet, pa ni sudije.
Na klupi doajen šabačkog sporta i moram napomenuti za mene jedan od najboljih trenera sa ovih prostora, moj veliki prijatelj Milovan Stepandić - Stepi, koji nas je, nažalost, prerano napustio, kao da je dirigovao publikom i njenim ponašanjem. Sudio sam utakmice gde Stepi svih 3.500 gledalaca stavi na "mute" samo jednim pokretom ruke. Ali kada je trebalo napraviti pritisak, u pozi Miroslava Ilića sa visoko podignutim rukama, Stepi je dizao na noge čak i najravnodušnije. On je po mentalitetu bio najbolji izbor za sve što se u šabačkoj košarci događalo tih godina.
Naizgled ekipa nije bila ništa naročito: uz trojku Grušanović - Negovanović - Manjenčić mogli ste na teren da pustite bukvalno koga želite i kiksa nije bilo! Veliki Mikan je tih godina igrao tako dobru košarku da su svi centri u ligi mogli samo da gledaju i uče. A bilo je tu itekako ozbiljnih igrača na tim pozicijama. Ali, nakon sezone 1997/97 osula se cela ekipa i otišla trbuhom za kruhom. Mikan je završio u Beopetrolu, Stepi u Čačku... Na klupu je seo Jovo Karišik, a oslonac podmlađene ekipe je bio iskusni Manjenčić i mladi Davorin Dalipagić, Prajin sin. Od stare ekipe praktično nije ostalo ništa, pa je i publika počela da gubi interesovanje.
U sezoni u kojoj se ova utakmica igrala (1998/99) Iva je imala samo jednu pobedu i završila je ligu na poslednjem mestu, što je i dovelo do ispadanja. Šabac je izgubio prvoligaša i tako je još jedan veliki i ozbiljan klub, koji je godinama bio veoma bitan činilac u srpskoj košarci, otišao u fade-out.
Sa druge strane, Lale Lučić je imao odičnu ekipu na raspolaganju, pa krajnji rezultat nije bio čudan. Neću nabrajati sve igrače jedne i druge ekipe, imate i isečak iz novina koji sam pronašao u mojoj arhivi i tu sve piše.
Ipak, ostaje žal za sjajnom i jakom Ivom i vrhunskom košarkom koja se nekada igrala u Šapcu kraj Save...
(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)
