(BLOG) Milan Mažić: Suđenje na Evropskom prvenstvu

Slegla se prašina posle uspeha i neuspeha na nedavno završenom Evropskom prvenstvu koje je organizovano u četiri zemlje, koje nemaju apsolutno nikakve veze jedna sa drugom. Završnica je održana u Turskoj, čija ulaganaja u košarku su izuzetno ozbiljna.

Neke zemlje su napravile veliki uspeh, neke su se nadale boljem, favoriti su ispadali, a autsajderi prolazili i, kao i uvek kada je bilo kakvo takmičenje u pitanju, samo je jedna ekipa zadovoljna - ona prva. Svi ostali su nezadovoljni, jer su mogli više, ali su ih ove ili one okolnosti onemogućile. Otkazi igrača su obeležili period u kome su se ekipe pripremale za Evropsko prvenstvo i ma koliko tražili obrazac koji bi vezao nešto po čemu ćemo pamtiti ovo takmičenje (osim, ako smo objektivni, po fenomenalnoj ekipi Slovenije, perfektno vođene od našeg Igora Kokoškova, koji se iz utakmice u utakmicu poigravao sa trenerskim magovima koji su mu stali na crtu) ništa nije ostavilo jači utisak nego nezadovoljstvo suđenjem.

Sve ekipe su se žalile na arbitražu, bilo da su pobeđivale ili gubile. Pravljene su nemušte analize, jer tek kada do problema ove vrste dođe neko se seti da bi bilo dobro da ima nekoga ko dobro zna da uradi analizu suđenja, seckani video klipovi i situacije, što je inače vrhunski nonsens u analizi - izolovanje jedne situacije iz utakmice. No, o tome ću kanije. Traženi su razlozi, pravljene teorije zavere... Da li turski sudija radi za svoju federaciju pokušavajući da ošteti nekoga? Kako Portorikanac ne može da se privikne na kriterijum i način igre u Evropi i slično. Svega sam se naslušao, samo nisam čuo ono što je prava istina.

Sudije su u toku Prvenstva dale svoj maksimum. Svako ko je došao na Evropsko prvenstvo, a pogotovo pomenuta grupa sudija, gde su svi bez petorice debitanti na ovakvom takmičenju. Ma koliko dugo i koje lige sudili ovo im je bilo prvo veliko seniorsko takmičenje gde su mogli da se susretnu sa igračkim i trenerskim veličinama. Radili su iz utakmice u utakmicu veoma naporno, dajući svoj maksimum. Iz stručnog ugla, verujte mi, osetna razlika je mogla da se vidi u poboljšanju kvaliteta od početka do kraja takmičenja. Jedini problem je što je sve to bilo uzalud, jer je pomenuta grupa sudija bila potpuno nedorasla zadatku koji je pred njih stavljen.

Ne želim da kažem da niko od sudija koji se na Evrobasketu pojavio nije zaslužio da sudi ovo takmičenje, ali svakako da niko zasigurno nije zaslužio da vodi utakmice kao "crew chief", a većina ni kao drugi sudija. Grupa sudija koja je delegirana, preciznije rečeno deo njih, mogao bi da prati utakmice možda kao treći sudija. Ali, suludo je bilo očekivati da će ova grupa biti sposobna da sudi utakmice kakva je bila npr. finalna.

Kako smo uopše došli do nosensa da osrednje sudije sude Evropskom prvenstvu? Neki će reći da su i ekipe došle polovične, ali, oprostite, veliki broj sudija koje su delili pravdu nije uživo videla košarkaške veličine kakve su Goran Dragić ili Pau Gasol, a kamoli im sudila. Tihi rat koji je između Evrolige i FIBA počeo još krajem prošle kalendarske godine rasplamsao se početkom ove pokretanjem više sudskih sporova od strane FIBA, koja je tužila Evroligu za sve i svašta. Evropsku kuću košarke su zaposeli pravnici i advokati, koji su trljajući ruke prionuli na posao. FIBA je prestala da se bavi košarkom. Ono o čemu se šuškalo u kasno proleće do početka leta se i obistinilo. Počele su da stižu nominacije za omladinska takmičenja bez 70 najboljih sudija u Evropi koji su na listi Evrolige.

Kako su turniri počinjali i završavali se bilo je sve jasnije da za poslednji i najvažniji turnir FIBA neće da promeni ritam. Osnaženi činjenicom da su sudije na turnirima mlađih kategorija odradile dobar posao bez previše žalbi i problema odlučili su da će taj kvalitet biti dovoljan i za seniorsko takmičenje. Nominacije za Evropsko prvenstvo su došle veoma kasno. Najradosniji, najponosniji i najuplašeniji su bili isti ljudi - delegirane sudije. Poslednja nada koju je FIBA gajila, pozivanje nekolicine NBA sudija i najboljih sa južnoameričkog kontinenta, je pala u vodu desetak dana pre početka Prvenstva i tada se pribeglo staroj dobroj, daj šta daš, akciji.

Da napomenem da su u našoj branši najcenjenije sudije iz Južne Amerike i Evrope (baš tim redom), pa bi dovođenje pravih južnoameričkih sudija bio slamka spasa, ali za to je bilo kasno. Preostali su drugoraznedni kadrovi sa američkog kontinenta i par Azijata (na tom kontinentu već godinama postoji ozbiljan problem sa sudijskim kadrom). U Evropi je među sudijama počelo da se priča da na svojim mobilim telefonima drže napunjene baterije 24 sata i čekaju poziv za suđenje Evropskom prvenstvu. Pozivani su trećepozivci samo da bi se popunio broj.

Tako smo došli do liste sudija za Evropsko prvenstvo, koja je, siguran sam, slabija od liste ABA ili VTB lige. Angažovani su FIBA instruktori, kao i obično sudije pozvane dosta ranije kako bi se definisali kriterijumi i ujednačila mišljenja. Ukratko, FIBA je uradila sve osim onog najvažnijeg - nije pozvala najbolje sudije u Evropi da sude.

Sve ovo se znalo pre početka takmičenja, pa ne mogu da se ne zapitam zašto ni jedna evropska federacija nije podigla glas zbog ovoga? Da li su se svi nadali da problema neće da bude? Da li su se plašili odmazde ukoliko bi se pre Evrobasketa pobunili?

Kada je Prvenstvo krenulo bilo je kasno. Ni tada većina federacija nije imala kvalitetnog spoljnog saradnika koji je mogao da uradi analizu suđenja kako bi trebalo. Počeli su problemi sa suđenjem i broj spornih situacija je počeo da se gomila. Počelo je nemušto i nestručno izvlačenje spornih situacija, pa kada su se iste nakupile slanje istih ka FIBA. Ali, za sve to je bilo kasno. Federacije su morale da reaguju pre početka Prvenstva, a ne pred njegov kraj.

A, sada da pojasnim ko može da uradi analizu suđenja utakmice i kako. Samo iskusne sudije, koje su sudile velike utakmice, mogu ovo da urade kako bi trebalo. Vrhunski sudija će da pomogne ili odmogne jednoj ekipi na terenu, a da to često većina sudija ne može da primeti, kamoli treneri, igrači i na kraju (ili na početku) publika. Taktika suđenja je posebna veština kojom vladaju samo oni vrhunski. Uglavnom, može da se desi da protiv jedne ekipe dosudiš tri očigledne odluke, a da prtiv druge doneseš desetak ne tako očiglednih. Pa računajte sami.

Baš zbog svega navedenog u poslednjem pasusu, izvlačenje spornih situacija ne služi ničemu. Možda je sporna situacija u kriterijumu te utakmice? Možda nije ni formiran kriterijum za spornu situaciju, jer se tako nešto prvi put dogodlo na terenu za vreme utakmice. Zaključak je da su klipovi sa spornim situacijama potpuno neupotrebljivi za sve osim za javnost, kako bi se svima pokazalo kako je neko oštećen suđenjem.

Uglavnom, kako je bilo i za očekivati, suđenje je na samom Prvenstvu bilo loše. Iako su arbitri ulaskom u završnicu podizali formu, suđenje je bilo sve lošije i lošije, jer su utakmice bile sve bolje i bitnije. Naravno, sve je kulminiralo u finalu. Da li je reprezentacija Srbije oštećena u finalu? Jeste. Da li je reprezentacija Slovenije oštećena u finalu? Jeste! Oštećena je košarka i svi oni koji su od finalne utakmice očekivali spektakl. Suđenje u finalu je bilo dosta loše, ali nije odlučilo pobednika.

Apsolutno i odgovorno tvrdim da niko od sudija nije imao nameru da ošteti nikoga. U stvari, te sudije ne bi ni znale da oštete nekoga kako valja, kada bi trebalo to da urade. Ali, velikim sudijama se, na primer, nikada ne bi desilo da dosude tehničku grešku u finalu, pa još dve, pa još za flopy, pa još istoj ekipi... Početnički!

Poražavajuće je mišljenje instruktora FIBA da je suđenje na Prvenstvu bilo jako dobro. Ne zato što nemaju dobru procenu toga kakvo je stvarno suđenje bilo, nego što nemaju obraz i svoje JA, već moraju da govore javno ono što im se kaže. Takve je ljude FIBA okupila oko sebe. Ne one najkvalitetnije edukatore, nego one najposlušnije.

Uglavnom, sve je zaboravljeno, košarka je krenula ka novim problemima i sporovima i samo će sudijma sa Evropskog prvenstva učešće na istom obogatiti (uglavnom) mršavi CV. Možda će se nekada neko setiti da je pored skauta, tri trenera, dva lekara, dva fizioterapeuta, ekonoma, vođe tima, prevodilaca i ostalih uz ekipu veoma potreban i sudija, koji će da uradi dobru pripremu pred utakmicu i analizu posle. Bez želje da nekome od kolega pravim tezgu. A, za nauk ostaje i našoj i ostalim federacijama da naredni put reaguju na vreme kada su ovakve stvari dešavaju, a ne kada do problema dođe.


P.S.
Pozivam sve vas koje zanimaju stručne ili bilo koje druge teme vezane za sudije u košarci da svoj predlog dostavite redakciji, kako bismo te teme obradili u narednim blogovima.

(foto: Privatna galerija Milana Mažića)