Pre tri dana stavljena je tačka na 2013. godinu, a bilo bi lepo kada bismo isto mogli da učinimo sa pojedinim dešavanjima u srpskom košarkaškom svetu. Prethodnu godinu na klupskom nivou obeležili su brojni skandali, ali i plasman dva srpska kluba u Evroligu. A, kada se računi svode njima i njihovim navijačima je samo to i bitno, mada ni podela trofeja, čak i ako oni nemaju značaj veći od prestiža, nije zanemarljiva. U svemu tome država je ponovo pokazala nemoć, kao i Košarkaški savez Srbije, da odnose "večitih" dovede u okvire sportskih.
KRAGUJEVAC 2013
Prvi značajan događaj u 2013. godini bila je završnica "Kupa Radivoja Koraća" u Kragujevcu. Kako smo navikli poslednjih godina, košarka je ostala u drugom planu. Neredi su zasenili dešavanja na parketu i naneli veliku štetu igri pod obručima u Srbiji, najveću do tada. Kulminirala je netrpeljivost navijača "večitih rivala" izazvana neopreznim izjavama čelnika oba kluba u dugom vremenskom periodu. Crvena zvezda je nakon sedam godina posta osvojila vredan trofej, ali bez mogućnosti da se raduje sa svojim navijačima, pred praznim tribinama u dvorani "Jezero".
Zbog prekida prvog dana finala meč je sutradan nastavljen bez gledalaca, a crveno-beli košarkaši su pokazali da su u tom trenutku bili bolji tim. Demarkus Nelson je bio najzapaženiji pojedinac, a odlične role u pobedi imali su Igor Rakočević i Majkl Skot. Ipak, "Žućkovu levicu" je zasenio protivpožarni aparat koji je aktiviran prvog dana finala i košarkaškom delu košarkaškog turnira je malo ko posvetio pažnju. Slike navijača koji prekidaju meč, zatim Đilasa, Tomaševića, Čovića, Danilovića, Vujoševića, Ilića i mnogih drugih kako povlačeći se za rukave dogovaraju šta u tom trenutku učiniti ostaće kao impresija na Kragujevac 2013.
Grad iz srca Šumadije je prihvatio organizaciju u nadi da će to biti kruna sjajnog napretka koji je ekipa Radničkog pokazivala poslednjih godina. Međutim, tim Miroslava Nikolića nije bio dostojan rival Zvezdi u polufinalu i ispao je iz trke za trofej. Partizan je, uz velike napore, u drugom polufinalu slavio nad Mega Vizurom i na taj način obezbedio finalni duel sa Crvenom zvezdom. Umesto košarke za pamćenje dobili smo sramotu za pamćenje, ali i nadu, koja nikada ne umire, da će se nakon nje neko i opametiti.
PARTIZAN I CRVENA ZVEZDA U EVROLIGI
Nakon završnice Kupa, sledeći trofej kome je trebalo pronaći vlasnika bio je onaj namenjen pobedniku ABA lige. Na finalnom turniru u Laktašima našle su se četiri srpske ekipe, sva tri predstavnika iz Srbije i domaćin Igokea, tim iz Republike Srpske. Zvezda je samo nekoliko dana pred Fajnal for promenila trenera, Vladu Vukoičića je zamenio Dejan Radonjić. Na odličnom završnom turniru Partizan je došao do još jedne titule pobedom nad Crvenom zvezdom u finalu. Crveno-beli nisu mnogo očajavali iz razloga što im je finale donelo toliko željeni plasman u Evroligu, a dva i po minuta pre kraja polufinalne utakmice protiv Radničkog iz Kragujevca bili su sedam poena daleko od tog cilja. Ipak su uspeli da sjajnom završnicom u tom meču dođu do pobede, a pogledao ih je i "onaj odozgo" kada je Dača Mijatović promašio šut koji obično pogađa u poslednjoj sekundi meča.
Ni Šumadinci nisu ostali nezadovoljni. Raspletom situacije u regionalnom takmičenju prvi put u istoriji doveli su evropsku košarku u Kragujevac, a finansijska stabilnost u pravom trenutku im je obezbedila i igranje u ABA ligi u tekućoj sezoni. Jedini gubitnik bila je ekipa Igokee, koja je čitavu sezonu provela kao prvoplasirana na tabeli, teško se borila da očuva to mesto misleći da je, po propozicijama, vodi u Evroligu. Na kraju su neki ljudi pokazali da jezik nije isti svuda na prostorima bivše SFRJ i pročitali su na svoj način ta pravila, pa su Aleksandrovčani završili u Evrokupu. Kao nagradu za to što se nisu mnogo bunili dobili su organizaciju Fajnal fora ABA lige.
SUDIJE U MARICI
Od aprila do početka leta u centru zbivanja na klupskom nivou bila je Superliga Srbije u kojoj su učestvovale tri ekipe iz regionalne ABA lige i pet prvoplasiranih iz Prve muške lige Srbije. Ta dva meseca u godini podgreju nadu da Srbija ima košarkašku budućnost. Favoriti koji imaju deset puta veće budžete su padali u Užicu, Novom Sadu, Valjevu, igralo se u sjajnoj atmosferi u Kragujevcu i Nišu, a hit Šampionata bila je mlada ekipa Mega Vizure sa Dejanom Milojevićem na čelu. Još jednom smo imali priliku da se uverimo da razlog što najbogatiji srpski klubovi ne igraju domaće prvenstvo sigurno nije nedostatak kvalitetnih mečeva, što se često ističe kao argument.
Titulu je osvojio Partizan, 13. put u nizu. U finalnoj seriji pala je Crvena zvezda i bilo je očigledno da je ekipa Duška Vujoševića u pravo vreme došla do optimalne forme potrebne za osvajanje trofeja. Blistali su Vladimir Lučić, Davis Bertans, Žofre Lovernj, Dragan Milosavljević i ostali. Od samog starta finalne serije bilo je jasno da su crno-beli potpuno drugačija ekipa od one iz februara kada se igrala završnica Kupa. Crvena zvezda nije mogla više od jedne pobede. Na žalost srpske košarke, titula osim prestiža nije donela mnogo toga, te je mnogo zanimljivija bila borba za četvrtu poziciju u Ligi koja je donosila mesto u regionalnom takmičenju. Favorizovani Radnički je na opšte iznenađenje izgubio trku sa Mega Vizurom i Vojvodinom Srbijagas, ekipama koje su uz "večite rivale" na terenu obezbedile plasman na Jadran.
Gorak ukus nakon finala ostavile su dve stvari. Prva je dovoženje sudija u policijskoj marici, a druga povreda kolena Davisa Bertansa.
TURBULENTNO
Nije pesma Cece Ražnatović, već dešavanja u srpskim klubovima između dve sezone. Partizan je ostao bez Vladimira Lučića, a klub je bio na ivici sudbine koja je ranije zadesila velikane poput Splita, Cibone, Crvene zvezde, Bosne. Zbog poreskog duga čitava sezona koja sledi bila je pod znakom pitanja, a na sve to se nadovezala povreda prvog čoveka crno-belih, Predraga Danilovića, u jednoj beogradskoj kafani (izboden nožem prim. aut). Ipak, crno-beli su uspeli da sastave dobar tim sa mladim igračima, a već nakon nastupa u dresu reprezentacije bilo je jasno da će vođa na terenu biti Bogdan Bogdanović.
Bez kapitena je ostala i Crvena zvezda. Raskinut je ugovor sa Igorom Rakočevićem, kome je ponuđena funkcija u klubu o kojoj se on nije izjasnio. Dovedeni su provereni košarkaši, a cilj crveno-belih je bio jasan - napraviti konkurentan tim za Evroligu.
Radnički iz Kragujevca je ponovo menjao gotovo čitavu ekipu, a Mega Vizura, koju je očekivao debi u ABA ligi, je ostala bez Bobana Marjanovića i Novice Veličkovića. Ali, mladom jezgru su dodati Ratko Varda i Nemanja Radović, pa su korekcije u ovoj ekipi bile minimalne.
Uobičajeno, većina timova koji igraju domaće takmičenje igrače je skupljala u poslednji čas, a najbolji, po pravilu, imaju otvorene ugovore.
POVRATAK U REALNOST
Otrežnjenje u nadi da srpska košarka ima samostalnu budućnost nerealnim zaljubljenicima u nju stiglo je samo par meseci nakon podviga "malih klubova" u Superligi, pred početak novih sezona u ABA i Prvoj ligi Srbije. Vojvodina Srbijagas nije uspela da sakupi novčana sredstva potrebna da učestvuje u takmičenju sa klubovima iz bivše SFRJ, pa su privatni vlasnici Lige u nju ponovo uključili kragujevački Radnički. Novosađani su ostali uskraćeni za ono za šta se Vojvodina na terenu izborila. Sloboda iz Užica se našla u ogromnim finansijskim problemima, ostala bez velikog broja igrača, a razišli su se i sa trenerom Vladimirom Đokićem, jednim od najzaslužnijih za predstave Užičana u 2013. godini. Tako se na kraju kalendarske godine na dnu prvoligaške tabele nalaze timovi koji su prošle sezone bili superligaši. Očigledno je da rezultati na terenu više ne daju nikakvu garanciju za stabilnost, pa makar samo jednu sezonu.
Pred sam start sezone u domaćem takmičenju zbila se i skandalozna konferencija za medije koja je trebalo da najavi početak nadmetanja. Četiri predstavnika "sedme sile", jer ostali nisu bili obavešteni, postavila su niz pitanja na koja oni koji vode takmičenje nisu znali odgovor. Pravila po kojima će se suditi (FIBA ili ULEB) trebalo je usvojiti tek po okončanju prvog kola, a dogodio se i veliki problem sa sudijskim listama. Pojedinci su nakon toga tužili Savez, a ti procesi su u toku. Što se samog terena tiče, FIBA pravila su ostala na snazi, ali postoje indicije da će se preći na ULEB kada počne Superliga!
Crnokosa, novajlija u elitnom društvu, obeležila je prvi deo sezone. Ekipa iz Kosjerića, varoši sa 6.000 stanovnika, je uspela da polusezonu završi na čelnoj poziciji i to im je, za sada, uz popularnost među malobrojnim ljubiteljima košarke koja im ništa opipljivo ne znači, donelo odlazak najboljeg igrača u redove abaligaša iz Kragujevca. Nakon lošeg starta zablistala je i ekipa FMP-a na čelu sa Milanom Gurovićem. Dolazak Slobodana Dunđerskog kao da je rešio sve probleme u timu iz Železnika, koji se podvigom u poslednjem kolu izjednačio sa Crnokosom na čelu tabele. Po planu "guraju" čačanski Borac i valjevski Metalac, ekipe od kojih se, po stabilnom budžetu za srpske prilike i igračkom sastavu, očekuje da budu sigurni učesnici Superlige.
Za čitavu polusezonu elitnog domaćeg klupskog takmičenja mogli ste da pogledate prenos jedne cele utakmice na nacionalnoj televiziji. Način na koji je ova liga propraćena na "našem pravu da znamo sve" kao da je bio smernica ostalim medijima u Srbiji, kojima je najznačajniji događaj iz nje bilo potpisivanje Miladina Kovačevića sa ekipom Meridiane, kluba koji je napravio čudo za Ginisa. Za par sezona se iz najnižeg ranga plasirao u elitu i to sa igračima iz Novog Sada i bliže okoline, ali to nikada nije bio dovoljno da se nađu u žiži javnosti. Dobar odjek u javnosti imala je i tuča igrača OKK Beograda i niškog Konstantina, a malo ko je obratio pažnju na to koliku je rezultatsku važnost imao taj meč. Direktan duel za plasman na finalni turnir Kupa. Igrači domaćih klubova i dalje osećaju poštovanje prema svakom takmičenju u kome učestvuju, ali samo ukoliko se dobro "pošaketaju" mogu da računaju na medijsku popularnost.
ABA SVE LOŠIJA
Početak sezone 2013/14 na Jadranu pokazuje da kvalitet košarke u regionu opada. Već na polusezoni su se jasno izdvojila tri tima sigurna učesnika Fajnal fora, za koji se tradicionalno ne zna gde će biti odigran. Na sreću srpske košarke, dva od ta tri su "večiti rivali". Širom regiona su "izumrli" timovi koji su obeležili zlatno doba jugoslovenske košarke. Sarajevska Bosna se ne pominje kao ozbiljan takmac u BiH, Split pokušavaju da održe u životu već godinama, Zagreb više i ne pokušavaju, a pred očima nam se "koprcaju" Zadar, Olimpija i Cibona već nekoliko godina unazad. Kao novi, znatno stabilniji projekti su se pojavili Cedevita, Igokea, Široki, Krka i još neki sa manjim ili većim, ali stabilnijim budžetima. U Srbiji, na sreću, još uvek nije tako, a do kad će ne znamo.
Crvena zvezda i Partizan su vodeći klubovi regiona i najveći su favoriti za osvajanje titule i plasman u Evroligu naredne sezone. U velikoj finansijskoj krizi trenutno je kragujevački Radnički, ali kvalitet tima i menadžmenta iz Šumadije sigurno neće dovesti u pitanje opstanak u Ligi. Evropsku premijeru Kragujevčani su odigrali van svakih očekivanja, plasman u "Last 32" fazu Evrokupa je više od zacrtanog plana. Interesantno, ali kragujevački tim je verovatno jedini srpski u takvom rangu takmičenja koji nije dobio pažnju neke nacionalne televizije za prenose evropskih utakmica, što samo po sebi dosta govori. Četvrti predstavnik Srbije, Mega Vizura iz Smedereva, igra premijernu sezonu u ABA i jedno je od najprijatnijih iznenađenja iste. Izrazito mlada ekipa se ravnopravno bori sa dosta iskusnijima od sebe u svakom pogledu i za sada je ispunila očekivanja.
EVROPA NE PRAŠTA
Ljubitelji košarke u Srbiji su tokom jeseni imali priliku da uživaju u duplom programu Evrolige sa dobro im poznatim akterima. Posle dugo godina naša zemlja je imala dva predstavnika u Evroligi. Partizan je sa učinkom od tri pobede i sedam poraza uspeo da se dokopa TOP 16 faze, dok je Crvena zvezda sa pobedom više ostala kratkih rukava.
Oba tima su se prikazala u dobrom svetlu u ovom takmičenju, ali su, pre svega crveno-beli, zbog neiskustva ostali bez pobeda u velikom broju utakmica. A, evroligaške 'aždaje' to ne praštaju.
Pred sam kraj prve faze takmičenja u Evroligi objavljeno je da će boje Partizana u narednih godinu i po dana braniti Milenko Tepić.
SLUČAJ NOVAK
Dolazimo do Jovana Novaka, heroja medija poslednjih meseci 2013. godine. Mladić koji je "raspametio" Amerikance na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina, a zatim odigrao sjajno u prvom delu sezone za ekipu Vršca, nije bio dovoljno zanimljiv sve dok se za njega nisu zainteresovali "večiti rivali". Odjednom je postao "srpski Navaro" i konačno smo mogli da vidimo u sredstvima informisanja i lik tog momka. Svima onima koji nisu pogledali više od 30 minuta njegove igre je postalo kristalno jasno kako je baš on budućnost srpske košarke. A, u njoj ima dosta igrača bar podjednako talentovanih kao Novak, ali do njih još uvek nije stigla ponuda "večitih" pa da se i oni "proslave".
ODAKLE JE MEGA?
Kalendarska godina u Srbiji se završila onako kako je i počela - pričom oko nacionalnog Kupa. Nekada "najslađi" trofej postao je veliko opterećenje domaćem Savezu i klubovima učesnicima. Zbog marljivog rada na urušavanju imidža domaće košarke od strane mnogih koji žive od nje došlo se do situacije da nema zainteresovanih za organizaciju finalnog turnira "Kupa Radivoja Koraća". Savez je cele godine bio uljuljkan saznanjem da je za zavšni turnir zainteresovan Niš, jedini grad koji je u 21. veku nalazio neku svoju matematiku u organizaciji ove manifestacije. Međutim, novi gradski oci iz Niša su po isteku roka za prijavljivanje rešili da ove godine "uštede" novac poreskih obveznika, a ostalo je pitanje na čiju štetu?
Naime, izgovor da Kup mnogo košta nisu detaljno obrazložili, pošto su imali veoma povoljnu ponudu Regionalnog košarkaškog saveza Istočna Srbija da to jeftinije organizuju. Bezbedonosni razlozi su posebna priča i, čini se, najveća sramota za vlast samu, jer je priznala da je nesposobna da izađe na kraj sa malim brojem huligana. Ipak, navodni lokal-patriotizam i dalje lako prolazi kod izgladnelog naroda koji mnogo više brine o egzistencijalnim problemima nego o nekoj košarci i Kupu koji nosi ime jednog od najvećih košarkaša u istoriji.
KSS je tako u poslednji čas ostao bez jedinog sigurnog rešenja i doneta je odluka da se finalni turnir Kupa održi u Beogradu. Razlog broj jedan je što niko nije želeo organizaciju, a kao drugi se navodi ušteda sredstava jer je, prema rečima Dejana Tomaševića, potpredsednika Saveza zaduženog za Takmičenja, pet timova iz Beograda (zvanično ih je četiri!!!). Kao treći razlog, onako po strani, pomenuto je i da se ove godine slavi 90 godina dolaska košarke u Srbiju i 65 godina postojanja Saveza, kao da to samo po sebi nije dovoljno da ovaj Kup bude najbolje organizovan do sada.
IMA I POZITIVNIH STVARI
Najbolja stvar koja se dogodila srpskoj košarci poslednjih godina je Nikola Jokić. Momak rođen 1995. godine prošao je ispod radara velikim klubovima, skautima i menadžerima, zablistao u dresu juniorske ekipe Vojvodine Srbijagas u Juniorskoj ligi i potom prešao u Mega Vizuru, gde je već u finišu sezone dobio šansu u polufinalu plej ofa! Usledilo je prvo leto sa nekom selekcijom reprezentacije (U19), a sada je već oslonac tima iz Smedereva.
Ovaj Somborac je primer značaja Juniorske i Kadetske lige Srbije, gde je zablistao i gde je primećen. Čelni ljudi KSS-a, predvođeni Dejanom Tomaševićem, uložili su velike napore kako bi ova takmičenja opstala i u sezoni 2013/14 i to im je pošlo za rukom.
Pozitivna stvar koja je obeležila prošlu godinu na klupskom planu je Razvojna liga koja se igrala po završetku Prve lige. Bez obzira na njen takmičarski značaj, mnogo je bolje da mladi igrači imaju priliku da ostanu u formi tokom čitave sezone, jer nema mesta za sve u inostranstvu i osam timova učesnika Superlige.
SPASA NAM NEMA, PROPASTI NEĆEMO
Na kraju, nismo sigurni da li se za prethodnu godinu može reći da ćemo je pamtiti po dobrom u klupskoj košarci. Ako nekoga zadovoljava što je komšiji "crkla krava", a naša još nije onda može biti spokojan. Sa druge strane, klubovi nisu ostvarili zapažene rezultate, nisu pokazali ni preveliki kvalitet, a manji je broj i kvalitetnih igrača koje su se afirmisali na domaćim parketima. Širom Srbije su na izdisaju mnogobrojni košarkaški centri iz kojih su godinama najbogatiji srpski klubovi "crpeli" igrače i kvalitetno popunjavali sastave. Nestajanjem tih košarkaških centara i "najveći" ulaze u problem jer sada mlade igrače moraju da dovode iz regiona i inostranstva.
A, neki timovi u Srbiji pokazuju da sa malim, ali stabilnim, budžetima mogu da se održe u onome što je danas krem klupske košarke. Niš i Vršac drugu godinu u nizu "bez budžeta" postižu više nego solidne rezultate. Stabilizuje se još jedan košarkaški centar u Kruševcu, a Smederevo je košarkaški "procvetalo" nakon saradnje sa Megom. Pomenuta Meridiana već može da služi kao primer dobrog rada, a Čačak i Valjevo deluju spremno i za korak više od Prve lige. Svi ti timovi mogu već sutra da upadnu u probleme kakve danas imaju Sloboda, Vojvodina Srbijagas, Sloga... Jer, rezultati i rad ne donose ništa opipljivo u takmičenju koje igraju, a ne postoji ni plan za budućnost klupske košarke. Godinu je obeležilo i istupanje BKK Radničkog iz Prve lige, jer je rezultatski skoro isto takmičiti se nekoliko rangova niže, a mnogo je jeftinije. Održavanje košarkaških centara po Srbiji postao je Sizifov posao, pošto je pomoć države rezervisana za najbogatije klubove.
(foto: MVP / Stefan Komadinić; ABA League; KK Vršac)
