Period je godine kada većina liga hita ka doigravanju. Druga srpska košarkaška liga je završena prethodne nedelje, a dve najbolje ekipe, Jagodina i Spartak, izborile su nastup u Prvoj muškoj ligi Srbije. Ako se za Jagodince i moglo očekivati da će u društvo najboljih, za ekipu sa severa Vojvodine niko nije mogao da predvidi ovakav rasplet. Za veliki uspeh Subotičana jedan od najzaslužnijih je mladi i perspektivni trener Predrag Borilović. Upravo je ovaj ambiciozni momak, koji je samo zalaganjem i radom stigao na košarkašku mapu Srbije, bio gost "MVP" portala i govorio o aktuelnostima u "kraljici igara".
Velika ljubav ka "basketari" nije ga odvojila od najpopularnije igre na ovim prostorima, iako je igračku karijeru završio već sa 23 godine. Rešio je da ostane u košarci i posvetio se obučavanju klinaca. Da ima dara za ovaj posao pokazale su i titule u Kvalitetnoj ligi Vojvodine sa svim generacijama KK Grbavica iz Novog Sada. Nagrada za zapažene rezultate stigla je u vidu ponude da preuzme prvi tim KK Bačka Topola.
Lična karta Ime i prezime: Predrag Borilović Datum rođenja: 16. novembar 1980. Mesto rođenja: Lovćenac Obrazovanje: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad Trenerska karijera: KK Grbavica, KK Bačka Topola, MKK Spartak, OKK Spartak
"Ni u Topoli nisam mogao bez dece. Pored opstanka u Ligi, zadatak mi je bio da izuzetno talentovanu generaciju juniora prekomandujem u prvim tim. Taj period me je očvrsnuo kao ličnost i ulio veru da mogu da uspem u trenerskom poslu".
A, kako i da ne očvrsne kada je njegov tim izborio opstanak dva puta u poslednjem kolu i to na gostovanju?! Pored rezultata, isplivalo je i nešto kvalitetnih igrača?
"Iz te generacije, koju sam ubacio u prvi tim i radio sa njima dve godine, izdvojila su se braća Karahodžić. Stariji Kemal sada igra u Mađarskoj, dok je mlađi, Kenan, velika perspektiva i trenutno je u Španiji, gde brani boje Unikahe".
Usledio je poziv iz Subotice?
"Gospodin Jovan Sirovina, nekadašnji košarkaš Spartaka iz Subotice, pozvao me je da dođem kod njega i radim sa mlađim kategorijama. Prelazak sa seniorske na juniorsku košarku bio je jako težak, ali brzo sam uspeo da se prilagodim. U OKK Spartaku sam proveo tri prelepe godine, koje su mi omogućile dalji napredak i mesto na kojem se sada nalazim. Ubrzo sam promovisan u pomoćnika Mihajla Mitića, koji je došao kao zamena za Blagoja Ivića, sadašnjeg trenera Crnokose. Paralelno sam vodio i juniorski tim, sa kojim sam uspeo da osvojim Kvalitetnu ligu Vojvodine. Ipak, prvom timu nisu cvetale ruže. Nakon sedam uzastopnih poraza stigao je Goran Mijović, koji se jako kratko zadržao, svega četiri meča, a onda je stigao Filip Socek, moj prijatelj iz igračkih dana. Uz već poznata dešavanja, Spartak je uspeo da ostane u Ligi i to je smatrano kao uspeh".
Socek odlazi u Meridijanu, a igrački kadar se rasipa. I baš u tom trenutku šansa se daje jednom mladom i perspektivnom treneru. Kako je bilo sesti na mesto prvog stručnjaka u takvim trenucima?
"Jako teško. Ekipu su napustili svi najbolji košarkaši iz te sezone. Jovan Antić, Slobodan Ljubotina, koji je bio kapiten, Milan Marković, Kuntić, Karahodžić, Srđan Stojanović samo su neka od imena koja su otišla iz Subotice. Uz to, ponajbolji igrač, Miloš Milisavljević, otišao je na probu u Partizan NIS. Radio sam sa nekolicinom juniora, koji skoro da nisu imali prvoligaškog iskustva".
Kako je sklopljen pobednički mozaik?
"Imao sam jasnu viziju tima, želeo sam igrače koji razmišljaju, nikako fizikalce. Hteo sam da svaki od mojih igrača može da postigne koš, prepozna situaciju i reši je košarkaškom inteligencijom, jer to je stil koji gajim. Ali, pripreme nisu krenule željenim tokom. Problemi u zakazivanju prijeteljskih utakmica samo su jedni u nizu teških stvari koje su nas zadesile u tom trenutku".
Slobodan Lukić kao uzor i savetnik Skoro sve poslove radio sam sam, od fizičke pripreme ekipe do spremanja mečeva. Ali, veliku pomoć imao sam od Slobodana Lukića. On je prihvatio moj poziv da mi bude savetnik u klubu, a kada iza vas stoji neko ko je u ženskoj košarci osvojio gotovo sve, a potom se dokazao i u muškoj stvorivši Hemofarmovu platformu, onda morate da date sve od sebe. Jako je uticao na mene i moj pogled na košarku. Sada ne pratim moderne trendove, NBA priču, ne tražim fizikalce koji će "da tuku", već tražim igrače koji pripadaju onoj staroj gardi jugoslovenske košarke. Potrebni su mi igrači sa velikom košarkaškom inteligencijom, koji brzo razmišljaju.
A, onda je sve krenulo na bolje?
"Odigrali smo par utakmica po Mađarskoj, gde su rezultati bili promenjivi, što je i normalno za ovako mladu ekipu. Na kraju smo otišli u Zrenjanin, na noge Proleteru, koji se deklarisao kao jedan od pretendenata na plasman u viši rang. Igrali smo bez Milisavljevića i odigrali smo jako dobar meč. Poraženi smo u samom finišu susreta, usled par nesmotrenosti. Ali, taj meč nam je dao nadu da smo na pravom putu i da možemo puno ove godine".
Povratak Milisavljevića bio je pun pogodak.
"Nedelju dana pre starta sezone vratio se naš najbolji igrač. Bilo je bojazni kako će se uklopiti, jer nije radio sa nama. Ali, i u toj situaciji je pokazao sav svoj kvalitet. Prvo kolo nam je dolazila ekipa Radničkog iz Obrenovca, koja nas je u prethodnoj sezoni oba puta tukla. Prepuni dobrog raspoloženja i saopouzdanja ušli smo u meč i pobedili sa više od 30 poena razlike. Ta deca su bila u neverici da su kvalitetnog protivnika dobili na taj način. Nakon te utakmice smo shvatili da smo kvalitetna ekipa, da smo dobro radili, da smo iskoristili dobre uslove za rad koje su nam Grad Subotica i rukovodstvo dvorane omogućili. Kao posledica toga stizale su i pobede u neizvesnim utakmicama, koje smo ranije obično gubili".
Mislite konkretno na susret sa Jagodinom?
"To je jedna od najvažnijih utakmica, verovatno i meč koji nam je obezbedio plasman u Prvu ligu. Gubili smo 18 razlike, Jagodinci su fantastično šutirali za tri poena, ubacili su čak 15 od 29 trojki. Ali, uspeli smo da se vratimo, dobili smo poslednju četvrtinu sa 32:17 i pobedili sa tri razlike. Pokazali smo i volju i karakter i fizičku pripremljenost i mislim da smo potpuno zasluženo izborili plasman u viši rang".
Pored Milisavljevića, koji je bio najbolji igrač Druge lige, a za kojeg je šira javnost već čula, u Spartaku ima još talentovanih igrača. Upoznajte košarkaški auditorijum sa naslednicima Miškovića, Koturovića, Ivića, Jaramazovića, Kmezića, Benčića, Đokića i ostalih velikana koji su branili boje Spartaka.
"Miloš je zvanično MVP lige i o njemu ne treba trošiti reči. Mnogi će se iznenaditi podatkom da on nije igrao na poziciji plejmejkera do ove godine. Samim tim njegov uspeh je još veći. Pored njega, ove sezone je prilično sazreo i momak rođen 1993. godine, Aleksandar Sokolović. Igra na poziciji pleja i beka. Izuzetno je talentovan, a konačno je taj talenat počeo da pretače i u dobre partije. Jako je dobar napadač, brzo razmišlja, prepoznaje situacije i lagano ih rešava", pričao je u dahu trener Subotičana, a zatim nastavio:
"Vredi pomenuti i Aleksandra Živojina Danilovića, koji je kroz mlađe kategorije igrao na poziciji centra, jer je visok tačno dva metra. Prebacio sam ga na nisko krilo i to je donelo dosta oscilacija u njegovoj igri. Međutim, bio je odličan u kontroli skoka, pa je čak i postizao neke bitne poene, koji se, iskreno, od njega nisu očekivali. Profilisao se kao krilo i u narednoj sezoni očekujem još više od njega. Predrag Prlja je neko ko se dugo vodi kao talenat. Ove godine je konačno to i pokazao na terenu, posebno u drugom delu sezone kada je bio naš pokretač. Dejan Laketa i Igor Vujčić su takođe vredni pomena. Laketa je veliki radnik i može da bude solidan centar, dok je Vujčić neverovatan trojkaš, koji u seriji zna da ubaci i više od pet trojki, što je ove sezone dosta puta pokazao. Tu su naravno i iskusniji igrači bez kojih nikako ne bismo postigli ovakav uspeh, Vukolić, Antić, Drakulić...".
Imate i zanimljive juniore. Neki od njih su već u prvom timu.
"Svakako da je nazanimljivije ime Miloš Nikolić. Dobijao je šansu u većem delu sezone, ali kao i kod svakog mladog igrača bile su vidljive oscilacije. Imao je u nekoliko navrata problem sa slabijim radom na treninzima, što se odrazilo i na minutažu. Ipak, čak i u trenucima kada se lomila sezona dobio je svoju šansu i pokazao da ima materijala za velikog igrača. Uz njega bih pomenuo i Martina Matovića, koji je perspektiva kluba na poziciji krilnog centra. U nekoliko navrata je pokazao sav svoj raskoš i potencijal".
Zanimalo nas je i kako se Spartak bori sa teškim finansijskim stanjem. Koliko Grad Subotica može da pomogne klubu?
"Grad jeste sponzor, ali smo imali velikih problema. Međutim, uspeli smo sve da prevaziđemo. Pitate se kako? Pa, jednostavno. Vratili smo se na amaterski nivo. Naši igrači jesu imali ugovore, ali nigde im nije garantovana plata za to, samo stipendije. Dvojica su školarci, a ostali su studenti, osim Drakulića koji je već završio fakultet. Ali, svi su maksimalno posvećeni košarci. Najplaćeniji naš igrač nije imao preko 30.000 dinara mesečno. Svi ostali su bili daleko ispod te cifre. Grad i veterinarski zavod Subotica su nam omogućili da redovno isplaćujemo te stipendije i da idemo na gostovanja. Ipak, bilo je i loših situacija, ali sada ne bih o tome".
ABA liga je bila stresna Nedavno je završeno takmičenje u regionalnoj ligi. Kako ste videli samu završnicu? Izuzetno stresno. Uh! Srpskoj košarci je zadat još jedan jak udarac i pitanje je kako će se oporaviti od njega. Nadam se da će bar Zvezda izboriti učešće u Evroligi, jer bi zaista bilo šteta da nijedan naš tim ne učestvuje u najelitnijem takmičenju. Veliki pritisak su klubovi stvorili sami sebi. Vodili su računa o broju gledalaca, o tome kako će doživeti krah ako ne uđu u Evroligu, a to se odrazilo na učinke igrača. Dario Šarić i društvo su pokazali da su bili najopušteniji i zasluženo su slavili.
Da li će se situacija promeniti u narednoj sezoni?
"Pa dobili smo uverenja da će naše rezultate ispratiti i novac. Novi rukovodioci u Gradskoj upravi za sport su obećali da će se naći novca za normalno funkcionisanje i čak omogućiti sredsta za dovođenje nekih pojačanja, koja bi nam omogućila da se upustimo u žestoku borbu sa timovima iz Prve muške lige Srbije. Mada, mnogo puta je već dokazano da budžeti ne igraju, a jedan od najsvežijih primera je upravo Spartak u minuloj sezoni".
Nakon nadahnute i, pre svega, iskrene priče o Spartaku i svome radu, dozvolili smo našem gostu da uhvati malo vazduha, a onda je usledio set pitanja vezanih za stanje u srpskoj košarci.
Mnogi su svesni situacije da lagano (ili možda malo brže) klizimo sa košarkaške mape Evrope. Poneki bljesak naših timova u najelitnijem evropskom takmičenjnu nije dovoljan da popravi utisak. Ili možda jeste. Tu se mišljenja mimoilaze. Interesuje nas Vaše mišljenje o aktuelnom trenutku?
"Neosporna je činjenica da nam kvalitet košarke iz godine u godinu opada. Kompletan sport je vezan za privredu i samim tim je jasno zašto smo u ovakvoj situaciji. Situacija u klubovima je, blago rečeno, katastrofalna. Gomila naših igrača odlazi "trbuhom za kruhom". E sad, kada bi oni odlazili zbog nekih velikih svota ja bih to razumeo. Međutim, pitanje je šta je za koga velika svota. Srpski igrači igraju po Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Slovačkoj... za cifre od hiljadu, dve do maksimalno pet hiljada evra. Žalosno je to što su oni kvalitetom mnogo iznad tih liga. Jednostavno, to je realnost. Niko u Srbiji nije sposoban da ih plati toliko".
Gde vidite rešenje? Da li bi pomoglo kada bi svi klubovi prešli na sistem po kojem je Spartak funkcionisao ove godine? Ili je možda rešenje u profesionalizaciji lige?
"I jedan i drugi sistem imaju svojih prednosti, a i mana, naravno. Po mom mišljenju, Mega Vizura radi odličan posao. Igrači igraju za mali novac, puno je klinaca, a iskusniji igrači se vraćaju da igraju za siću, a sve u nadi da će pronaći dobar inostrani angažman. Igrom podsećaju na nekadašnje ekipe sa ovih podneblja. Međutim, iza tog kluba stoji menadžerska agencija pa se ne može govoriti o amaterizmu. Sa druge strane imamo Metalac Farmakom. Ekipa za koju bi se moglo reći da je u privatnom vlasništvu i koja je spremna da uloži značajna sredstva u razvoj prve ekipe. Njihova mana je što su kasno doveli pojačanja za Superligu, čak i promenili trenera, te ne mogu da se upuste u ozbiljniju trku za ABA ligu. Ipak, uslove diktira kapitalizam. Kada bi došlo do jedne prave i ozbiljne privatizacije, sigurno je da bi bolje rešenje bila druga varijanta. Ovako, u situaciji kakvoj jesmo, mislim da je amaterski nivo bolje rešenje".
Simpatije ka Realu Sledi F4 Evrolige. Ima li Predrag Borilović svog favorita? Moje simpatije idu Realu. Razlog toga je činjenica da imaju jednog igrača koji je prototip nekadašnjih jugoslovenskih plejmejkera, Serhija Rodrigeza. Ipak, to je jedna utakmica, "El Klasiko", Barselona zna kako se uzimaju trofeji, tu je zaista sve moguće, baš kao i u drugom polufinalnom meču, gde kao favorita vidim CSKA. U finalnom okršaju, navijački dajem veće šanse Realu.
Pominjemo često tu Superligu pa ne mogu da Vas ne pitam ko je, po Vašem mišljenju, favorit za osvajanje naslova prvaka Srbije?
"Neću izmisliti "toplu vodu" kada kažem da će Crvena zvezda Telekom i Partizan NIS igrati finale plej ofa. Što se samog finala tiče, mislim... (smeh) Ne mislim ništa. Šanse su definitivno 50-50. Prednost Zvezde je širina igračkog kadra, Partizanova prednost je struka, mada je i Dejan Radonjić dosta napredovao ove sezone. Teško je predvideti ishod, zaista".
Mislite da ekipa Mega Vizure nije kadra da iznenadi nekog od "večitih"?
"Mnogo mi se dopada kako igraju. Rekao sam već da me podsećaju na neke ekipe sa prostora bivše Jugoslavije. Dejan Milojević radi fenomenalan posao i pravi je primer kako jedan dobar igrač može da bude i kvalitetan trener. Međutim, mislim da ne mogu da pariraju Zvezdi i Partizanu, pre svega zbog iskustva sa međunarodne scene naših najboljih ekipa".
Ovog leta na programu je Svetski kup u Španiji. Kakvo je Vaše mišljenje o dometima srpske selekcije na tom takmičenju?
"Moram da kažem da se bojim za našu košarku. Previše poprimamo trendove iz NBA lige. Mnogo pažnje posvećujemo fizikalijama igrača. Uzeću za primer poziciju plejmejkera. Miloš Teodosić je jedan odličan igrač. Ali, kuburi sa povredom. Šta ako njega ne bude? Imamo li alternativu? Micić i Miljenović su potencijalno dobre zamene, ali njih tek čeka dokazivanje. Nekada smo imali najbolje plejmejkere na svetu. Znalo se da su prosečne visine 185-192cm, jer im ta visina omogućava najbolje promene pravca i odličnu kretnju, da razmišljaju "200 na sat", a i da umeju da pogode iz svih pozicija. Danas je bitno da je plejmejker visok, ako može i preko dva metra, da ima veliki raspon ruku, da je brz, atletski superioran i da igra odličnu odbranu. Sve usled praćenja trendova sa zapada. Mislim da smo sami krivi za to i jako bih voleo da se nešto brzo promeni".
"Čašica razgovora" se polako bližila kraju. Red je bio da stručnjaku subotičkog Spartaka uputimo i nekoliko "nesportksih" pitanja. Koga više volite Dudu ili Željka?
"Dudina košarka je nešto posebno, fantastično, sam je kreirao svoj pravac, dok je Željko Obradović škola Aleksandra Nikolića. Ipak, ja sam košarkom počeo da se bavim zbog Željka Obradovića, a i lično ga poznajem... Ne moram dalje, je l da?!".
Vaš život je košarka, da se primetiti. Ali, šta radite kada se ne bavite njome?
"Ima i tih trenutaka. Tada sam uglavnom u okruženju meni dragih ljudi, a neretko se nađe vremena i za čitanje knjiga. Pored toga, često sam u prirodi, pokraj neke vode. Ako ne plivam onda pecam, tako se opuštam. Mada, mnogo češće se odlučujem za plivanje".
Da li izlazite i ako to činite da li je Vaš izbor kafana ili neki klub?
"Nađe se vremena i za to. Shodno godinama, uglavnom se odlučim sa neku klupsku svirku".
Sve teme su bile iscrpljene i došlo je vreme za razilaženje. Na kraju, Predrag Borilović se osvrnuo na naš portal:
"Radite dosta dobro. Ima lepih priča, intervjua, a i kritičkih osvrta. Iskreno, nisam znao za "MVP" do pre par meseci. Onda mi je jedan prijatelj preporučio Vaš portal i od tada ga redovno čitam".
Zahvalili smo se na lepim rečima i poželeli sreću u predstojećoj sezoni, uz želju da dogodine u isto vreme pričamo sa trenerom učesnikom Superlige Srbije.
(foto: szegedma.hu; taboosport.com; subotica.info)
