Kada vas od malih nogu prate priče o vanserijskom talentu, kada ste dominantni u mlađim kategorijama, kada sa 16 godina igrate bolje od onih koji imaju 18 onda ste već viđeni kao velika zvezda. Ali, negde je krenulo po zlu, zastoj, pa novi sjaj i ponovo zatvorena vrata seniorske košarke.
Lična karta Ime i prezime: Nenad Milenović Datum i mesto rođenja: 8. april 1993. (Beograd) Visina: 193 santimetra Pozicija: plejmejker Klubovi: mlađe kategorije FMP-a, Partizan (2011/2012), Mega Vizura (2011/2012), Radnički Kragujevac (2012-)
Nenad Miljenović je dugo važio za novog Dražena. Igrom, istina, podseća na košarkaškog Mocarta. Trenutno se nalazi u Kragujevcu, gde pokušava da se nametne u ekipi Miroslava Nikolića. U razgovoru sa njim smo pokušali da odgonetnemo kakav splet okolnosti je doveo do toga da još uvek ne sija punim sjajem na srpskom košarkaškom nebu.
"Zadovoljan sam u Krgaujevcu. Jutarnji treninzi su u potpunosti posvećeni individualnom radu, kako u teretani tako i u sali, što meni kao mladom igraču mnogo znači jer sam u uzrastu kada je kvalitetan individualni rad izuzetno važan. Večernji treninzi su posvećeni taktici i pripremi utakmice, gde se trudim da uz sparing sa starijim igračima budem što spremniji za meč", počinje priču za "MVP" Nenad Miljenović.
Talentovani plejmejker je u redove Šumadinaca stigao iz beogradskog Partizana, a na pitanje da li mu je žao što nije dobio šansu u crno-belom dresu usledio je očekivani odgovor:
"Naravno da mi je žao što nisam zaigrao u Partizanu. Nažalost, to u ovom trenutku nije bilo moguće. Ali, to je prošlost. Sada sam fokusiran isključivo na uspeh u Radničkom", jasan je Miljenović.
Mlada nada Kragujevčana je blistala u Superligi na kraju prethodne sezone. Intersovalo nas je kako na mladog igrača utiče činjenica da takve partije nisu dovoljne za prelazak na viši nivo.
Nenad Miljenović privatno"Nemam previše slobodnog vremena. Treniram, studiram, najviše volim da pročitam dobru knjigu ili pogledam dobru humorističku seriju."
"Očekivao sam, posle odličnih partija u Superligi, pre svega protiv ABA ligaša, da sam dokazao da mogu da igram na ozbiljnom nivou. Do sada u tim ekipama nisam dobio šansu da pokažem kvalitet, što ne znači da se to neće desiti do kraja sezone. Ne preostaje mi ništa drugo nego da svakim danom naporno treniram i pokušam da napredujem što je više moguće. Rad je ono što te drži pozitivnim kada ne igraš."
Sigurno ste u kontaktu sa vršnjacima iz drugih zemalja. Oni igraju značajne uloge u mnogim evropskim klubovima, dok je u Srbiji situacija "malo" drugačija. Kako objašnjavate taj fenomen?
"U drugim zemljama domaći igrači su zaštićeniji nego kod nas. Velike evropske košarkaške sile imaju mnogo više klubova u kojim mladi igrači mogu da igraju. Imaju svoje nacionalne lige sa velikim brojem timova, dok kod nas imate tri kluba koja igraju visokokvalitetnu seniorsku ligu, gde je rezultat imperativ s obzirom da samo tako mogu da obezbede igranje u Evropi, odnosno na Jadranu."
Da se vratimo na nešto raniji period Vaše kraijere. Sa dve godine starijim momcima ste osvojili juniorsku Evroligu u dresu FMP-a. Malo Vam je falilo da dođete do tripl-dabl učinka u finalu. Kakva Vas sećanja vežu za Pantere?
NBA ili Evroliga"Pratim dosta i NBA i Evroligu. To su dve najjače lige na svetu, ali uvek sam bio više naklonjen NBA. Odlazak "preko bare" predstavlja jedan od mojih košarkaških snova."
"Najlepša moguća. Juniorska Evroliga je najznačajniji klupski trofej koji sam osvojio. U spektakularnom finalu smo pobedili Lijetuvos Ritas predvođen Jonasom Valančijunasom. U FMP-u sam kroz razne međunarodne turnire stekao priliku da se dokažem na evropskom nivou i afirmisao sam se na najbolji način kroz mlađe kategorije", prisetio se finala iz 2009. godine naš sagovornik, kada je sa samo 16 godina bio jedan od najzapaženijih, uz Dejana Muslija, igrača FMP-a u fantastičnoj pobedi od 123:110 nad litvanskim predstavnikom. Miljenović je na tom meču upisao 17 poena, osam skokova i 10 asistencija.
Beograd će ponovo biti domaćin kvalifikacionog turnira za Evroligu. Koliko te utakmice znače mladim igračima?
"Znače im mnogo, sigurno. Odmeravaju snage sa najboljim igračima u svom uzrastu i vide gde su u odnosu na njih i na čemu treba da rade kako bi bili još bolji."
Omiljeni aktivni srprski košarkaš?"Miloš Teodosić. On je jedan od najboljih evropskih plejmejkera. Svakog leta je tu za Srbiju i to je ono što posebno cenim."
Da li pamtiš trojku protiv Splita iz 2010. godine?
"To je, bez dileme, najdraži koš koji sam postigao. Otkad sam počeo da se bavim košarkom sanjao sam koševe za pobedu, vežbao ih bezbroj puta (kao što još uvek radim) i taj koš je postao moja prekretnica što se tiče rešavanja utakmica i važnih šuteva. Jer, kad ste ga pogodili jednom onda verujete da će se to desiti i svaki sledeći put kada ste u takvoj situaciji", osvrnuli smo se na duel između juniora FMP-a i Splita na kvalifikacionom turniru Evrolige od pre tri godine.
Bili ste na Džordanovom kampu, igrali ste u najpoznatijoj dvorani na svetu "Medison Skver Gardenu". Kakvo je to iskustvo bilo za Vas?
Najdraži koš?"Trojka u poslednjoj sekundi protiv Splita."
"Neprocenjivo, zaista. Imao sam priliku da pet dana treniram sa američkim trenerima, upoznam njihov način rada, saznam veliki broj novih stvari i da zaigram u hali gde su igrali najveći igrači svih vremena. Na kraju, prilika da razgovaram sa Majklom Džordanom, s kojim imam sliku koja mi stoji iznad kreveta, čini to iskustvo nezaboravnim."
Nisu Vam dozvolili da odete na "Hups Samit". Da li Vam je to teško palo?
"Jeste. Veliko je priznanje kada vas uvrste u Tim sveta. Igrao bih protiv nekolicine američkih igrača koji su sada u NBA i svakako da bi mi to mnogo značilo."
Mnogo se priča o tome da fizički niste zreli za seniorsku košarku. Vaš komentar na tu temu nikada nismo čuli.
Ko osvaja Evroligu, a ko NBA prsten?"NBA finale će biti isto kao prošle godine, ako glavni igrači ostanu zdravi, Majami-Oklahoma. Ponovo dajem prednost Majamiju. Evroliga... Čini mi se da nikada nije bila izjednačenija, tako da je jako teško prognozirati. Po prvi put je ovakav sistem takmičenja u TOP 16, tako da je sve drugačije. Voleo bih da pobedi CSKA zbog velikog broja naših igrača i mislim da imaju najviše šanse. U uži krug favorita spadaju još: Real Madrid, Olimpijakos i Barselona."
"Smatram da je to alibi priča za nedavanje šanse mladom igraču. Ne sećam se da je to bio problem prošle godine u Superligi protiv Partizana, Zvezde ili Radničkog. Sa druge strane, svakako da se slažem da fizički treba da napredujem, imam 19 godina, neko sazri ranije, a neko kasnije. Mnogo radim na fizičkoj pripremi, jer postoji veliki prostor za napredak, ali ne treba biti brzoplet već raditi kvalitetno, sa određenim ciljem. Međutim, priču da mi to predstavlja prepreku da igram sada na ozbiljnom nivou, sa određenom ulogom u ekipi, smatram netačnom."
Kojim elemntima u svojoj igri niste zadovoljni? Šta biste voleli da unapredite kod sebe?
"Imam prostora za napredak u svim elementima igre. Trudim se da posvetim pažnju situacijama sa kojima se najviše susrećem u igri. Najviše se trudim da popravim igru u odbrani u različitim segmentima, jer samo tako mogu da budem još bolji igrač."
Nastupali ste za sve mlađe reprezentativne selekcije. Šta za Vas predstavlja igranje za nacionalni tim?
"Za mene je nastupanje za nacionalni tim najveća privilegija koju jedan sportista može da doživi. Reprezentativne akcije nam svima ostaju u najlepšim sećanjima. Druženje i igranje tokom celog leta je nešto posebno. Osvojio sam dve medalje na Evropskim prvenstvima i razne međunarodne turnire i to su sigurno najlepši košarkaški trenuci koje sam doživeo. Verujem i nadam se da će ih biti još dosta."
Vi ste jedan od trojice plejmejkera rođenih '93 i '94 godine u koje košarkaški stručnjaci u Srbiji polažu velike nade. Šta mislite o ostaloj dvojici, Aleksandru Cvetkoviću i Vasiliju Miciću?
"Obojica su veoma talentovani igrači. Na reprezentativnim akcijama smo mnogo puta bili cimeri i imamo sjajan odnos i van terena. Razlilčiti su tipovi igrača, ali obojica imaju visoke domete."
Koje su to utamice koje pamtite, kao gledalac i kao igrač?
"Prvo mi na pamet padaju večiti derbiji. Svaki ima posebnu težinu i draž i to je ono što ne propuštam. Jednu koju sam igrao... Neka bude polufinale Srbija-Italija na juniorskom Evropskom prvenstvu 2011. godine, kada smo se gubili 16 razlike u trećoj četvrtini, preokrenuli i na kraju slavili."
Brajant, Džejms ili neko treći?"Između njih dvojice Kobi. Neko treći - Kajri Irving."
Šta očekujete u budućnosti? Kakvi su Vaši planovi?
"Planirati bilo šta dugoročno, pokazalo se, nije dobro. U maju sam bio u najboljoj petorci Superlige sa 18 godina, a na početku naredne sezone nisam dobio priliku da igram. Koncentrisan sam samo na svaki naredni trening i da budem bolji kada ga završim."
Sledi Kup. Vaše prognoze?
"Očekujem polufinala Partizan-Mega Vizura i Radnički-Crvena zvezda. Verujem da kao ekipa posedujemo sve da osvojimo trofej, pa nema razloga da se tome i ne nadam."
Miljenovića smo za kraj zamolili da nam ispriča jednu od anegdota iz Kragujevca, a on nas je uputio na svog saigrača:
"Pitajte mog cimera sa gostovanja, Stefana Birčevića. Ima ih dosta, ali ja ne bih da ih otkrivam", zaključio je naš sagovornik.
(foto: KK Radnički Kragujevac; FIBA Europe / Ales Fevzer)
