Ovo je intervju za prave košarkaške sladokusce, ali i opomena za košarkaške radnike u našoj zemlji da se što pre dozovu pameti. U prostorijama Mašinca iz Kraljeva u jednom prijateljskom razgovoru, 28. decembra, na dan kada ovaj klub proslavlja 30 godina od osnivanja, obavili smo razgovor sa Dragovanom Pantelićem, jednim od osnivača i generalnim sekretarom košarkaškog kluba Mašinac, inače diplomiranim inženjerom mašinstva.
Kada je nastao Mašinac i ko su osnivači?
"Zvanično smo registrovani i održali osnivačku skupštinu 28. decembra 1982. godine na Mašinskom fakultetu i taj dan obeležavamo kao dan osnivanja kluba. Osnovan je na inicijativu radnika i studenata Mašinskog fakulteta u Kraljevu, a jedan od osnivača i prvi predsednik kluba bio je Zoran Petrović, danas profesor na Mašinskom fakultetu. Što se tiče igrača, na prvom treningu nas je bilo 40-tak. Prvi trening smo održali u Sali tadašnje kasarne Protiv vazdušne odbrane (gde se sada nalazi fakultet), gde smo napisali i poziv svim zainteresovanim studentima koji žele da se bave košarkom da mogu da dođu na trening. Logično je bilo da se klub nazove "Mašinac". Preteče toga su bile "mašinijade" i te 1982. godine smo mi otišli na mašinijadu u Primoštenu u Dalmaciji, gde smo napravili dobar rezultat. Tada su ekipe maltene predstavljali klubovi. Zagreb je predstavljala Industromontaža, Banjaluku Borac, Kragujevac Radnički... Iz te ljubavi prema košarci smo i krenuli da napravimo neki klub. Jedan od inicijatora bio je i sadašnji profesor na Mašinskom fakultetu, tada je bio igrač, Miomir Vukićević - Šujo i kada smo pravili statut Aleksandar Novčić i ja (na kucaćoj mašini u šest primeraka) smo uzeli kliše Streljačkog saveza, samo smo menjali šta treba i kada smo postavljali ciljeve i zadatke stavili smo da nam je cilj omasovljenje košarkaškog sporta i neka Srpska liga, što je bilo za nas tada nepojmljivo. Počeli smo od "beton" lige, od najnižeg ranga. Utakmice smo igrali u "Hali sportova", ne sve,. Igrali smo i na otvorenom i to su bile posećene utakmice, a kada je bilo loše vreme onda smo igrali u Hali. Od deset osnivača (svi su bili studenti Mašinskog fakulteta), Vukićević je tada bio asistent, svi smo završili fakultete. Nažalost, dvojica više nisu međun nama. U februaru je preminuo Slobodan Zdravković - Boća, a negde u maju je poginuo Zoran Biorac - Macan, tako da smo u prošloj godini ostali bez dva člana. Ostali članovi su bili Dragan Otašević (sada vlasnik "Tron informatike"), Jugoslav Mitrović i Aleksandar Novčić (profesori u Saobraćajno - tehničkoj školi), Miloš Lazović (profesor u Mašinsko - tehničkoj školi), Dragan Popović - Pop i Stojko Biočanin (sada jedan od direktora "Slobode" iz Čačka)."
Koji su razlozi istupanja Mašinca iz Prve regionalne lige?
"Prvi razlog istupanja je taj što su amaterski klubovi nezaštićeni, jer im mladi igrači odlaze u veće klubove kada to požele, a da nisu odigrali ni minut za seniorsku ekipu. Mi smo imali dvojicu igrača koji su bili u reprezentaciji Srbije koja je bila Svetski prvak u Novom Sadu, Sašu Radulovića i Slavena Čupkovića. Čupković te godine nije igrao ni minuta za prvi tim, a Radulović je bio prateći plejmejker, pa je nešto i igrao. Oni sa 18 godina nisu mogli da igraju jer je bila veoma kvalitetna Prva liga, a i bilo je mnogo kvalitetnih igrača. Iz te njihove generacije evo sada se pojavio Sinovec. Drugi problem su škole košarke i roditelji. To je rak-rana naše košarke, jer jednostavno te škole košarke Košarkaški savez Srbije je maltene poistovetio sa klubovima. Klubovi se takmiče u ligama koje iziskuju velike troškove. U školi košarke je bitno da se naplati članarina i njih ne interesuje kvalitet, interesuje ih da imaju što više dece, da je omasove, da uzmu članarinu i da od toga lepo žive. Da li će neko biti igrač ili neće, to ih ne interesuje, oni dele minutažu igačima da roditelji budu zadovoljni. Kkažu vaš sin je čudo, pa onda dođe drugi trener, pa kaže on ti ovde nazaduje, prebaci ga kod nas, ovde će mu biti bolje i onda se dete seli iz kluba u klub i do 15. godine promeni tri, četiri kluba, a da ne zna ni ko mu je sve bio trener. Škole košarke se takmiče do trenutka kada deca dođu do kadetskog staža. Zbog troškova takmičenja koje iziskuju sudijske takse, prevoz, zakup sala za treninge i utakmice, ograničenog broja članova u selekciji, smanjuju se prihodi od članarina, tako da vlasnici tih škola nemaju interes da im se ekipe takmiče. U Kraljevu ima pet škola košarke (šesta se ugasila), a za Regionalnu kadetsku ligu koja broji deset ekipa su se prijavili samo Sloga i Mašinac. Regionalna Juniorska liga se ove godine ne igra jer se prijavilo svega tri ekipe. Kako onda da ta deca postanu igrači kada ne igraju dve godine u juniorkom stažu? Treći razlog našeg istupanja su finansije. Mnogo su velike članarine i troškovi takmičenja. Takse i putni troškovi za sudije moraju da se plate pre početka utakmice, pa imao-nemao za drugo. Grad Kraljevo nikada nije prepoznao značaj Mašinca, a on je jedno vreme bio njegov brend. Kao posledni i najveći razlog je registracioni pravilnik koji je promenjen pred početak sezone, gde su svi igrači koji su u nižim ligama i nemaju ugovore u stvari slobodni igrači, tako da u svakom trenutku mogu da odu iz kluba bez ikakvog obeštećenja. Nama je pred početak lige otišlo pet igrača, to je neminovnost, Kraljevo je mala sredina. Prošle godine nam je, što zbog studija, što profesionalnog angažmana u druge klubove, otišlo pet igrača, ove godine takođe pet, a to je za jedan klub kakav je Mašinac zaista mnogo."
Kakav je bio prethodni pravilnik?
"Prethodni pravilnik je imao član koji je govorio da igrač ne može da ode iz kluba bez obeštećenja. Na primer, igrač koji prelazi u klub Prve lige, klubu iz kojeg prelazi je dužan da plati 10.000 bodova (10.000 evra). Tako da smo mi u septembarskom prelaznom roku maltene ostali bez igrača. Ostali smo sa četiri seniora i ostalo su bili juniori. U ovom rangu takmičenja oni treba da se bave sportom iz ljubavi i uče školu, a ne da bi od toga živeli."
Šta je sa prvim timom?
"Utakmica Polet - Mašinac i incident na njoj je samo prelio kap u punoj čaši, jer su dvojica igrača suspendovana. Dobio sam odluku da je Stevan Dimitrijević suspendovan doživotno, a za Garovića još uvek nije stigla odluka, ali to ide u istom smeru. Tada smo shvatili da ćemo igrati sa juniorima '94, '95 i '96 godište, jer su dvojica seniora suspendovana, a preostala dvojica su rekla da neće više da igraju jer im ne treba da njihova deca gledaju kako se oni tuku na utakmici. Aco Čukić je profesor i završio je DIF u Beogradu, a Nemanja Milašinović je bio naš kapiten i igrač sa dugogodišnjim prvoligaškim stažom. Sutradan smo održali sastanak Upravnog odbora gde smo jednoglasno doneli odluku da istupimo iz lige. Nismo želeli da se blamiramo. Mašinac je do pre dve godine bio kao Lejkersi za te klubove iz manjih sredina, svi su se "palili" da dobiju Mašinac. Do pre dve godine su ih ti isti samo na TV-u gledali, a sada im nije bilo bitno ko igra za Mašinac, nego dres i obeležje kluba i kažem da nas neko ponižava sa 30-40 razlike, to nismo hteli, da ta deca ne bi dobila kompleks."
Mašinac je poznat po rad u mlađim kategorijama?
"Do pre nekoliko godina su svi klubovi bili u obavezi da imaju prateće mlađe kategorije. Poslednje tri godine su napravili kvalitetnu Juniorsku ligu, koja je po meni dobra zamisao, ali šta je sa ostalima? Prestalo je interesovanje. Ove godine je bilo prijavljeno četiri kluba na našem regionu, tri su završila takmičenje, tako da su juniori Mašinca odigrali četiri utakmice (jedna ekipa je istupila iz takmičenja), dve sa Novim Pazarom i dve sa Banom iz Raške. Znači četiri utakmice su odigrali za godinu dana i tri u kvalifikacijama sa Slogom - ukupno sedam utakmica. Gde je tu interesovanje kada se završi takmičenje u novembru mesecu. Ranije je tu bilo 10-12 klubova iz Užica, Čačka, Kragujevca, Kruševca, Valjeva i drugih, kao i veće interesovanje i uvek se izbaci dosta kvalitetnih igrača."
Kako se klub finansira?
"Članarina za Prvu srpsku ligu je oko 216.000 dinara (2.000 bodova) i još su tu takse za sudije, što je oko 20.000 dinara po utakmici, znači ukupno oko 260.000 dinara, tako da to ispadne pola miliona dinara samo da bi se takmičili. Tu su još prevoz i zakupi sala za treninge. Dva miliona i nešto nam je bio finansijski plan za ovu godinu. Delom smo se finansirali iz gradskog budžeta sa nekih 300.000 dinara, ostalo su davali sponzori i donatori. Do 2010. godine generalni sponzor je bio "Mašinac", preduzeće Zorana Milašinovića, bivšeg igrača, trenera i sportskog direktora Mašinca. On nas je finansirao do pozitivne nule. Važili smo za jedan od klubova koji nikada nikome nije ostao dužan. Bilo je tu i drugih sponzora, bila je jača privreda u Kraljevu. Propadanjem privrede u Kraljevu počeo je da propada i sport i sve drugo. Imali smo donacije i od Mašinskog fakulteta, koji je deo finansija usmeravao ka klubu."
Šta klub može da ponudi potencijalnim sponzorima?
"Pa sad, sponzore ne mogu da nađu ni Zvezda i Partizan koji su brendovi, a suludo je pričati o Mašincu. Mi smo prinuđeni na lokal patriote koji vole klub i vole grad. Znači čista ljubav, nema nikakvog interesa."
Šta je potrebno promeniti u organizaciji Prve lige Srbije da bi klubovi postali interesantniji?
"Teško šta može da se promeni u ovom trenutku, jer jednostavno sport se svodi na globalizaciju, na jedan zatvoren krug bogatih i jakih klubova. Drago mi je što je Partizan igrao Evroligu i žao mi je što nije ušao u TOP 16, zbog kvaliteta košarke koji bi mogao da se gleda. Mislim da nam je to možda poslednji voz i da ćemo teško doći ikad više u situaciju da osvojimo Evroligu, zbog malih budžeta naših klubova. Kažem da su otvoreni ugovori, otvoreni su transferi igrača, zaboravio sam da spomenem registracioni pravilnik po kome je otvoren prelazni rok. Klubovi koji igraju Prvu ligu, a ne prođu u Superligu, faktički postoje četiri ili pet meseci, dok traje takmičenje. Nakon toga - kud koji mili moji, pauza od marta do septembra. Nekada je postojao junski prelazni rok i u junu šta si doveo to je to. Nakon završetka takmičarske sezone mi smo trenirali do poslednjih dana juna, a nastavljali posle pauze od četiri nedelje. Tadu su igrači najviše i napredovali. Postojao je kontinuitet u radu i selekciji ekipe. Igrači su imali višegodišnje ugovore, tako da smo iz juniorske selekcije ili dovođenjem mladih igrača pravili roster za sledeću sezonu. Dešavalo nam se da pre dve godine nismo imali s kim da igramo pripremne utakmice, jer mnogi klubovi nisu imali igrače. Samo jedan podatak, u sezoni 2009/10 dobili smo Borac u Čačku 35 razlike sedam dana pred početak Lige, onda su oni doveli dva igrača, a iz FMP-a vratili dva igrača, tako da su na kraju završili ubedljivo prvi, sa samo četiri poraza. Dakle, treba promeniti Registracioni pravilnik, uvesti jedan prelazni rok, ukinuti otvorene ugovore, jer bi tada prestala cenkanja i čekanje igrača na povoljnije ponude. Bili bi prinuđeni da treniraju tokom cele godine, a tada bi više napredovali i podigli kvalitet u svojoj igri, a samim tim i svoju cenu na tržištu."
Šta je razlog propadanja srpske košarke?
"Mašinac je godinama važio za najorganizovaniji klub u bivšoj Jugoslaviji, SR Jugoslaviji, posle u Sbiji i Crnoj Gori i sada u Srbiji, jer smo maltene svi koji smo bili osnivači, ostali i dalje u klubu, svi smo članovi Upravnog odbora. Dva smo predsednika imali u istoriji kluba: Zorana Petrovića i Milomira Gašića (sadašnjeg dekana Mašinskog fakulteta). Važili smo i važimo i sada za porodični klub, svi smo međusobno povezani drugarskim odnosima, više smo se porodnično odnosili prema klubu, tako smo vaspitavali i igrače da poštuju i da vole klub. Propadanje košarke počelo je uvođenjem starosnih granica, ne igračkih, nego u ugovorima sa igračima. Mi smo najviše igrača stvorili i napravili kada je važio stari Registracioni pravilnik, kada je igrač nakon navršenih 18 godina bio u obavezi da potpiše prvi profesionalni ugovor sa matičnim klubom, pod nekim uslovima, finansijskim noramalno i na osam godina. To je kasnije smanjeno na šest, pa sada na četiri godine. Nama to nije išlo u korist, ne samo nama nego i bilo kom klubu koji je pravio igrače. Setimo se koliko je FMP napravio igrača, ali su oni odlazili iz kluba sa 21 godinom da bi moglo da se uzme neko obeštećenje, jer je nakon 22. on slobodan i ti igrači koji su u mlađim kategorijama bili prvaci Evrope, prvaci sveta, u kadetima, juniorima, pionirima, oni su se nakon odlaska iz FMP-a gubili, nisu nastavili sa tim kvalitetnim radom. Kada klub uzme igrača, kada ga plati, kada ga kupi, što kažu za taj ružan izraz trgovine igračima, ali to je fakat sada i to su reči koje su se odomaćile, njega ne interesuje njegov razvoj, nego hoće da mu istog trenutka igra, zato što ga je platio. I sad, da li su oni spremni sa 21 godinom da nose igru evropskih klubova?! Malo je njih prošlo koji su postali igrači. Znači tada je počelo posrtanje naše košarke, gde su mladi igrači odlazili u inostranstvo, nisu ostavili dovoljno traga u svojim sredinama i klubovima, da bi postali legende, kao što smo mi imali igrače koji su od početka do kraja bili u klubu, koji nikada nisu otišli u drugi klub i završili karijeru prolazeći kroz Srpsku ligu, Prvu B, Superligu i ostajali do kraja. To je bilo nešto što je nepojmljivo za mnoge klubove, ali nama je bilo to normalno, jer smo tako razmišljali, da pravimo igrače za sebe, pa ko iskoči i ko prevaziđe klub i sredinu mi mu sutra ne pravimo nikada problem da on može da pređe u drugi klub. Ako je on mogao da igra Evroligu u drugim klubovima, većim klubovima, zbog čega bismo ga mi sprečavali da on napravi neku karijeru, reprezentativnu recimo. U poslednjih četiri, pet godina, svake godine se menjao Registracioni pravilnik, uvođena su neka godišta, igrači sa 18 godina nisu imali ligu i jednostavno su se upravljali prema FIBA pravilima, tako da igrač sa 18 godina nije za seniorsku ekipu, druge lige su bile ograničene godištima, nije mogao da igra nigde i on sa 18 godina prestaje da se bavi košarkom, ne mogu svi da budu profesionalci sa 18 godina. Uzmimo primer Bojana Krstovića, koji je igrao za naš prateći klub Ribnicu, došao je iz Kosovske Mitrovice, igrao je za Ribnicu u Drugoj srpskoj ligi, pa onda je prešao u Goč i igrao Srpsku ligu, pa iz Goča u Borac iz Čačka, gde su ga zapazili ljudi iz FMP-a koji su tada vodili Borac i on je napravio zavidnu karijeru. Iako nije bio reprezentativac, bio je na vratima reprezentacije, ali on je sa 22-23 godine faktički počeo da igra košarku. To je jedan primer upornosti. Ima mnogo takvih primera, a i veliki je problem edukacija igrača i njihovo školovanje. Svi roditelji u poslednje vreme gledaju svoju decu kao spas pa ih guraju i plaćaju trenere koji nemaju stručne, a ni pedagoške kvalifikacije za taj rad. Kada postanu nezadovoljni radom trenera, a to su obično roditelji koji nikada nisu uzeli košarkašku loptu u ruke i ne znaju šta je lopta, odvode ih u drugu školu ili klub. Kada im dete počne sa treninzima misle da sve znaju o košarci, pa onda ne valja jedan trener, pa mu ne valja klub i tako redom. Devedeset posto igrača sada ne zna ko mu je bio prvi trener. Kod nas postoji kontinuitet, trener radi sa pionirima, kadetima i juniorima, dovede ih do prvog tima i mi smo imali kontinuitet pošto smo pravili igrače, jedno vreme smo mi i Beovuk važili za najbolje klubove koji su radili sa mladim igračima. Znači znalo se, na finalnim turnirima je Mašinac bio u pionirima, kadetima, juniorima zajedno sa Beovukom, a onda i druge selekcije, recimo Partizan, Zvezda, OKK Beograd, Borac, Vojvodina, NAP je dobro radio nekada (koji se ugasio), Užice i kažem na tim finalnim turnirima, koji su bili dobro organizovani, se video rad sa njima."
Ima li rešenja za bolju budućnost srpske košarke?
"Samo amaterizam i ništa više. Kada budu shvatili budući igrači da treba da igraju iz ljubavi, a ne za pare, tada će postati igrači, jer njima bi trebalo da bude cilj da što više nauče, a ne da žive od toga. Sada su finansije u prvom planu. Kada se igra iz želje i kada se voli klub i dres koji se nosi i kada bude druženja, onda će i da bude prosperiteta. Mene često Petar Denda, sportski novinar, citira u svojim prenosima (znamo se toliko godina) i kada me pitaju zbog čega smo mi zamenili rang sa Slobodom 2010. godine ja im kažem da je jedan od uzroka Registracioni pravilnik, pa skupe kotizacije i netreniranje i nerad igrača. Rekao sam da će se naša košarka svesti na to da će prvoligaški igrači igrati za bonove za topli obrok, kao što je nekada bilo, koji su radili u svojim firmama do pola tri, a onda dođu popodne i odrade jedan trening iz ljubavi i volje i dobiju neke bonove da nešto pojedu."
Da li se javlja neko od bivših asova da pomogne klubu?
"Kroz Mašinac je prošlo mnogo igrača. Sada trenutno bar 30 bivših igrača, relativno mladih, koji su počeli karijeru u Mašincu, igraju u Srbiji i u inostranstvu i žive od košarke. Najveći među njima je Nenad Krstić. Ja ga znam kada je počeo da trenira, bio je stidljiv dečko, a mi smo u njemu tada videli Tima Dankana. Nije bio član nijedne reprezentativne selekcije, a na finalnom turniru 1999. godine u Čačku je proglašen za MVP-a. Svi su se pitali odakle Krstić, što nije bio u nekoj reprezentativnoj selekciji? Bio je neki Šiljo Novović koordinator i kaže promakao oku skauta. Ja sam tada rekao da su skauti najveći lopovi. Prvo ga primiš u kuću, uvedeš ga da ga ugostiš i da mu pokažeš sve što imaš lepo, a on ti ono što je najdragocenije ukrade. Nismo krili Nenada Krstića, ali se treneri reprezentacija nisu zapitali šta radi taj Mašinac kada je na svim turnirima u finalu. Prvi koji je izašao iz Mašinca, a bio je čudo od deteta je Nemanja Jelesijević. Šta je bilo sa njim!? Meni je žao, ali on je bio veći potencijal po svima, nego što je bio Vlade Divac, ali je njegov mentalitet pobedio. Onda, Jugoslav Dašić je bio perjanica i najbolji igrač na turnirima u svim kategorijama, gde god se pojavljivao. Bio je reprezentativac. Otišao je kao mlad, po meni, tada u Radnički Jugopetrol. Dalje, Saša Mijajlović i Slobodan Ocokoljić. Da kažem da je Radmanović bio rezerva u reprezentaciji Saši Ocokoljiću. Oni su otišli na koledž, pobegli su 1997. godine, posle Kadetskog prvenstva u Francuskoj, iako su imali ugovore o stipendiranju sa Mašincem. Mi smo mogli tada da ih sprečimo, ali nismo hteli, svako je krojač svoje sreće. Nisu postigli ono što se očekivalo. Ocokoljić sada igra u Holandiji valjda, nije ostvario svoj potencijal, a Saša Mijajlović je silom prilika u Slogi, jer nema gde. Sada igrači igraju za stan i hranu i čekaju da ih neko zove, da odigraju dva, tri meseca, ne bi li nešto zaradili. Pored ovih treba spomenuti Joksimovića "Letećeg Kolubarca", Bogavac Slavišu, Mirković Uroša, Andonova, Markovića, Arsića..."
Koliko je sadašnjih trenera poteklo iz Mašinca?
"U Mašincu su uvek radili dobri i stručni treneri, pored kojih su stasavali mlađi, mahom bivši igrači po prestanku igračke karijere. Naša aksioma za trenere je važila da "samo dobar majstor može od kvalitetne sirovine da napravi odličan proizvod". Prvi trener bio je već pomenuti prof. dr. Petrović Zoran, jedan od inicijatora i osnivača Mašinca. Bila nam je ideja, koju smo i ostvarili, da uporedo sa stvaranjem igrača stvaramo i trenere iz sopstvenog pogona. U nižim ligama treneri su bili bivši igrači prof. Mitrović Jugoslav, Gordan Marković - Čogo i Milašinović Zoran. Ulaskom u Prvu ligu pravo iz patika na klupu je seo Stefanović Dragan, do skoro trener Sloge. Prvi koji je došao sa strane je Androić Vladimir iz Čačka, bivši reprezentativac. Uz njega je stasala genreacija '80 godišta, koja je dugi niz godina bila nosilac igre Mašinca. Nakon njega došao je Đokić Boško, sada trener Konstantina iz Niša. Uz njega je stažirao Pejić Miloš, koj je dugi niz godina nosio dres Mašinca, sada je trener Radničkog FMP. Pejiću je pomoćnik i naslednik bio Varagić Radenko, sada selektor ženske juniorske reprezentacije. Varagiću je pomagao Petrović Zoran, takođe dugogodišnji igrač Mašinca, koji ga je i nasledio nakon dve sezone. Petroviću je pomoćnik bio Vlahović Željko, dugogodišnji kapiten i počasnii član Mašinca. Njih je nasledio Đokić Vladimir, bivši reprezentativac iz Valjeva, sada trener Užica, kome je to bio prvi profesionalni angažman. U poslednje dve sezone u dva maha trener je bio takođe bivši igrač ovog kluba Kostić Dragan, do skoro trener Jagodine. Sadašnji trener Sloge je Zoran Milovanović, koji je takođe bivši igrač Mašinca. Dakle, skoro polovina trenera sadašnje lige koja broji 14 klubova je radilo ili počelo trenersku karijeru u Mašincu. Jedan od uslova svima je bio da se, pored dobrih ljudskih i igračkih kvaliteta, stručno usavršavaju, završe odgovarajuću školu (Višu trenersku) i uključe u rad kluba."
Da li je Jadranska liga zaslužna za propast košarke u provinciji?
"U početku sam mislio da, ali sada ne. Kada je počela Jadranska liga prvi koji su se uključili u nju bili su FMP i Zvezda i kada se iz godine u godinu formiralo privatno udruženje klubova - Evroliga, onda su oni zatvorili taj krug i morao si da ideš iz profesionalne lige, a naša liga nikada nije bila profesionalna. Zbog prohodnosti u evropska takmičenja morao si da igraš Jadransku ligu. Ona je iz godine u godinu sve jača. Ove godine su proširili ligu na Makedonce i Mađare, tako da je to sada sada bivša Jugoslavija (čija liga je inače brojala 12 klubova, a ne 14). Tadašnja B liga je bila mnogo, mnogo jača nego naša Prva liga. Ova naša Prva liga je na nivou Srpske lige iz 80-tih godina, kada smo mi igrali tu ligu."
Šta je razlog propasti u gradu i klubu koji je dao toliko asova?
"Ja bih, pored svega rečenog, pre svega napomenuo nedostatak prostora za treninge. U ranijim vremenima stariji profesori fizičke kulture su se uključivali da pomognu klubu, pa su imali sekcije: košarkašku, odbojkašku... Kako je ko bio naklonjen, pa su tu decu usmeravali. Sada profesori verovatno nemaju vremena, a ni interesa da to rade. Dalje bih rekao da deca isuviše rano počinju i rano završavaju karijeru. Oni počinju od prvog razreda osnovne škole, sa nekih šest, sedam godina, a završavaju u 16, 17. Deset godina treninga i oni su se već zasitili svega. Oni se ne igraju. Oni, po meni, treba da se igraju i da se bave bazičnim sportovima: atletika, plivanje, gimnastika, koja je zamrla, gde niko ne zna da uradi stav u šakama ili kolut napred, kolut nazad, zvezdu, jer nemaju škole rekvizita i uslova i zato imamo decu sa deformisanom kičmom, gojaznu, nepravilnost u razvoju. Deca se mnogo rano usmeravaju", poručio je za kraj Pantelić.
(foto: KK Mašinac)
