Navikli smo da se velika prašina podigne kada igrač koji je branio boje jednog "večitog rivala" pojača drugog. Vremenski interval između ta dva nastupa nije bitan. Svaki od košarkaša koji se odluči na takav potez često prolazi kroz period pritisaka, ali i nedoličnih prozivki ili dobacivanja od strane navijača.
Jedan takav slučaj se dogodio prethodnog leta, kada je Aleksandar Cvetković, inače bivši košarkaš Crvene zvezde Telekom, potpisao za Partizan NIS, što je, opravdano ili neopravdano, privuklo veliku pažnju medija i sportske javnosti. Kao i svaki igrač i popularni Cvele je trpeo pohvale i kritike, a mi smo se odlučili da uradimo intervju sa njim, kako bi ga naši čitaoci upoznali kao košarkaša, ali i čoveka van parketa.
Lična karta Ime i prezime: Aleksandar Cvetković Datum i mesto rođenja: 12. sepembar 1993. (Beograd) Visina: 188 centimetara Pozicija: Plejmejker Klubovi: Crvena zvezda (2010-2013), MZT Skoplje Aerodrom (2013-2015), Partizan (2015-)
Zašto ste izabrali da trenirate košarku?
"Iskreno, košarka mi nije bila u prvom planu. Prvo sam trenirao fudbal i to sam baš zagrizao. U kraju sam stalno jurio fudbalsku loptu, a posle toga sam počeo i da treniram. Čak sam stigao i da jednom promenim klub. Bio sam talentovan. Stvarno sam voleo fudbal i dosta sam ga trenirao. Međutim, u nekom periodu mi je 'kliknulo' i odlučio sam da probam sa košarkom. Imao sam oko 10 godina tada. Jedno vreme sam uporedo trenirao ta dva sporta. Prepodne, pre škole odem na fudbalski trening, a uveče na košarkaški. I tako sam radio sigurno jedno godinu dana. Zašto je tako, ne znam, ali sam se na kraju odlučio za košarku. Na moju sreću."
U kom klubu ste počeli košarkašku karijeru?
"Prvo sam počeo u As basketu, onda sam otišao u Partizan. Tamo sam bio dve godine. Posle toga se raspustilo moje godište, pa sam otišao u Zvezdu, pa onda MZT i evo opet Partizan."
S obzirom da talentovani sportisti vanredno pohađaju školu i treninzi im oduzimaju puno vremena i energije, da li je istina da oni za prijatelje imaju samo druge sportiste?
"Prijatelj je relativan pojam. Zaista je malo istinskih prijatelja. Ja, na primer, treniram puno, putujem, ali imam najboljeg druga iz osnovne škole i od tada smo nerazdvojni. Tako da ne mora da znači. Imam još prijatelja van košarke koje volim i koji mi znače."
Da li znate da Vas je Luka Mitrović "isprozivao" na Tviteru i rekao kako Vas uvek pobeđuje u PES-u (Pro evolution soccer video igrica prim.aut)?
„Ma, to su naše šale. Eto, iz tog košarkaškog sveta sa njim se družim i imam super odnos. Svako veče pobedi neko drugi, tako da, moglo bi da se piše po Tviteru svašta. A, on može samo da proziva (smeh)."
Da li imate plan da napravite Tviter nalog?
„Ne. Koritim Instagram i to je to. Društvene mreže mi nisu neki prioritet."
Ko su Vam bili uzori dok ste odrastai?
"Dok sam bio klinac svakako da je to bio Sale Đorđević. Kako sam rastao dolazili su i neki novi majstori, kao što je Teo (Miloš Teodosić prim. aut), Jasikevičius, Papalukas, Dijamantidis... To su igrači koje sam obožavao da gledam i skupljao sam njihove fore i finte. Imao sam i šta da vidim i naučim."
Sa mladom reprezentacijom ste osvojili jedno srebro i jednu bronzu. Šta vam je nedostajalo da dođete do zlata?
"Bili smo, ne mogu da kažem klinci, ali tek vremenom kada neke stvari prođeš, tek sledeće godine shvatiš gde si pogrešio i šta si mogao da uradiš. Možda neko neiskustvo ili klinačko razmišljanje je dovelo do toga da ne osvojimo zlato."
Imali ste jaku konkurenciju u vidu Nenada Miljenovića, Nikole Radičevića i Vasilija Micića, ali ste uprkos tome bili vođa skoro svih mlađih selekcija. Da li Vas je jaka konkurencija motivisala?
"Njihovi sadašnji klubovi svedoče o kakvim je igračima reč. Na svakom treningu sa njima napreduješ. Rad mi je sa svima njima dosta značio, a nadam se i njima. To je bila zdrava konkurencija gde smo posle svakog treninga napredovali, kako oni, tako i ja. Imam samo reči hvale, samo neka su zdravi i siguran sam da će imati blistave karijere."
O Mijatoviću"Džoli je stvarno jako dobar trener. On posebno zna kako sa mladim igračima i zna kako oni da napreduju. To leto mi je jedno od najdražih i najboljih kada je reprezentacija u pitanju."
Možete li sa nama da podelite neku zanimljivu anegdotu iz perioda igranja za mladu reprezentaciju?
"Te godine kada smo osvojili srebrnu medalju bili smo smešteni u hotelu "Prezident" u Kovilovu. Selektor je bio Džoli (Dejan prim.aut) Mijatović i mogu Vam reći da se radilo baš jako. I jednom smo vezali tri, četiri dana teških treninga, a on nam je jedno veče saopštio kako ciklus još nije gotov. Svi smo se pitali koliko će još to potrajati. I ujutru, posle doručka, spremili smo se da počnemo i silazi Džoli u bade mantilu i u papučama i kaže: "'Ajmo momci svi na bazen". Mi smo se oduševili i pozovemo igricu - ja skočim, prozovem tebe, a ti ideš iza mene i radiš ono što sam i ja uradio. I tako cela ekipa i na kraju ostane Luka Mitrović koji je prozvao Džolija. On je skinuo bade mantil na opšte oduševljenje i napravio “šou”. Eto to pokazuje kakva nam je hemija bila i iako ostaje žal što nismo osvojili zlato mogu da kažem da je to bio predivan period."
Kakvi su Vaši utisci iz sada već čuvene Crvene zvezde koju je predvodio Mihajlo Uvalin?
"Bili smo pretposlednji, hvala Bogu. Nismo ispali iz Lige. Dobili smo u Zadru tu odlučujuću utakmicu. Opet, kada se takve stvari dešavaju, iako sam bio klinac, imaš neku odgovornost, sazrevaš iz utakmice u utakmicu, kako košarkaški, tako i životno. Ja sam živeo na Novom Beogradu, ideš do Kovilova, nemaš kola, putuješ autobusom, nije ti ništa teško... Bez obzira na takvu situaciju, gde se nemaju osnovna sredstva za rad, opet nas je sve to nekako spojilo. Stvarno smo imali jako dobru hemiju. Pored svih tih nedaća napravili smo nekako da nam bude zanimljivo. U to vreme, kada bih stigao kući sa treninga, već jedva čekam novi kako bih se video sa tim ljudima sa kojima sam se zbližio. Zbog takve hemije jednostavno nismo razmišljali o tim lošim stvarima koje su se dešavale van terena. Opet, ta godina jeste bila teška, ali smo iz nje svi izašli jači, a i za mene lično je bila veoma dobra i stvarno veliko veliko hvala Uvalinu. Prosto, on mi je dao tu šansu da kao sedamnaestogodišnjak budem prvi plejmejker Crvene zvezde. Koliko god da igraš, tri ili četiri minuta, to je za mladog igrača nešto neverovatno. Ta godina je za moje sazrevanje bila jako bitna."
Baš u to vreme, pod palicom Mihajla Uvalina, poredili su Vas sa Aleksandrom Đorđevićem. Da li ste osećali neki dodatni pritisak zbog toga ili Vam je to poređenje godilo?
"Iskreno, vaspitan sam tako da mene te stvari ne dotiču. Lepo je sve to, ali mene to ne dodiruje. Svi znamo ko je Sale Đorđević i znamo da sam ja jedan klinac koji ima 17 godina i koji možda sutra nneće više želeti ni da igra košarku. Tako da sam se fokusirao na svaki trening, rad i napredak i nije mi to predstavljalo neki teret. Znam da ne mogu da se poredim sa takvim imenima. Zbog toga mi to nije stvaralo pritisak."
Imali ste privilegiju da budete deo "Najki hup samita" 2012. godine u Portlandu. Kakvi su Vam utisci sa te manifestacije?
"To je bilo jedno veliko iskustvo za mene. Sjajnih 10 dana u Portlandu sa vrhunskim stručnjacima i vrhunskim igračima koji čak sada igraju i u NBA ligi. Toliko mi je prelepo bilo da se sećam svake sekunde provedene tamo."
Šarić i narodnjaci"Najbliži sam bio sa Dariom Šarićem, koji mi je i bio cimer tih 10 dana. Zajedno smo slušali narodnjake u sobi (smeh)."
Sa Vama u ekipi je igrao Endru Vigins, košarkaš koga su u to vreme poredili sa LeBronom Džejmsom i koji je kasnije izabran kao prvi pik na NBA Draftu. Kakav je on utisak ostavio na Vas?
"Kada sam došao tamo gledao sam okolo sa kim ću igrati. I ugledam ja nekog visokog, "bejbi fejs", dečkić bukvalno. Baš sam se zapitao koje li je on godište. Ali, posle prvog treniga stvarno mi je bilo jasno o kakvom se igraču radi. Igrao sam sa dosta tamnoputih igrača, ali tu eksplozivnost, tu brzinu, taj šut, nikada nisam video. Sama činjenica gde on igra sada potvrđuje sve ovo što sam rekao."
U ekipi je bio još jedan prvi izbor Drafta, Entoni Benet, ali je on kasnije proglašen za jednog od najvećih promašaja u istoriji NBA lige. Šta ste o njemu pomislili kada ste ga videli na delu?
"Nisam siguran kada je on u pitanju. Mislim da je kuburio sa viškom kilograma i da je imao neku povredu, pa da se vraćao iz iste. Nije bio na tom nekom nivou na kojem je bio posle, zbog čega je i izabran kao prvi pik. Nije odigrao neku partiju da mi je ostao u sećanju. Verovatno je odigrao super kada je izašao iz te povrede."
Kako je došlo do toga da budete pozajmljeni iz Crvene zvezde u MZT?
"Posle te godine sa Uvalinom počeo sam da se gubim. Nisam imao prostor za igru, što je najbitnije za svakog mladog igrača. I sada, što više prolaze godine, tu činjenicu više shvatam. Mislio sam da je najbolje da odem negde da igram. Počneš da sumnjaš u sebe, sediš jednu, sediš drugu godinu. Onda sam odlučio da odem u Skoplje. Taj period proveden tamo mi je mnogo značio, mnogo sam sazreo i košarkaški, ali i životno, što bi se reklo. To mi je bilo prvi put da sam otišao od kuće, sve mi je bilo novo... Tamo su me odlično prihvatili, dobio sam ulogu, prostor i minute i mislim da mi je to bio dobar potez."
Mesec dana ste proveli u Valensiji, gde ste igrali i trenirali sa istoimenom ekipom. Kako je došlo do te saradnje?
"Leto sam proveo trenirajući sa Aleksandrom Džikićem i čekao sam klub. I odjednom mi je zazvonio telefon. Zvao me je menadžer koji mi je rekao da me zovu iz Valensije da treniram sa njima, da potpišem ugovor na mesec dana, pošto nemaju igrača, jer su oni na Evropskom prvenstvu, pa im je bio potreban mlad igrač za trening i pripremne utakmice. Posle, ako bih se nametnuo njima, za šta su bile male šanse ali je ipak bila šansa da me neko vidi, preporuči, jer velika je stvar ako te Valensija nekome preporuči. Tamo se baš naporno radilo i mislim da sam tamo dosta fizički napredovao. I znate kako je... Čekaš klub, polovina je avgusta, a kada tako dugo čekaš to može da utiče na gubitak samopouzdanja. Tih mesec dana provedenih u Španiji mi ga je vratilo, pogotovo što sam dobro odigrao, pa mi je to bila dobra injekcija."
Zašto ste se odlučili da potpišete za Partizan i da li ste imali ponude drugih klubova?
"Imao sam neke druge ponude, konkretno jednog španskog kluba. Međutim, kako se sve to odužilo vreme je isticalo, ABA liga samo što nije počela, pozvao me je Pera (Petar Božić prim.aut) i mislim da sam dobro odabrao. Došao sam u tim gde imam prostora da igram, koji je mlad, gde može da se napreduje, gde se dobro trenira i prvenstveno sam zbog toga i prešao u Partizan."
S obzirom da ste bivši igrač Zvezde, da li ste osećali određeni pritisak za vreme nastupa u crno-belom dresu?
"Kada sam odlučio da pređem u Partizan bio sam svestan svega, tako da nisam osećao pritisak. Bio sam svestan da će takozvanih prozivki biti. Ali, ponavljam, tim je mlad, ima prostora za napredak i mislim da sam napravio dobar potez."
Reč po reč Kako provodite slobodno vreme? - Spavam dosta. Baš volim da spavam, a kada ne spavam igram Soni, pričitam neku dobru knjigu. Omiljeni košarkaš? - Ako moram baš jednog da izaberem, Miloš Teodosić. Omiljeni sportista van košarke? - Novak Đoković. Nemam te reči kojima bih opisao divljenje prema njemu. Omiljena hrana? - Italijanska. Paste. Pice malo manje volim. Omiljeni film? - Mala noćna muzika. Omiljena serija? - Državni posao. Omiljena muzika? - Grčka, a omiljeni pevač mi je Adonis Remos. Omiljena knjiga? - Karlos Ruis Safon - "Senka vetra" i Haled Hoseini - "Lovac na zmajeve". Koju destinaciju biste voleli da posetite u budućnosti? - Kubu.
Na Vašoj poziciji je doveden Džamar Vilson, koji Vas je nedavno apostrofirao kao ključnog igrača za pobedu nad Metalcem. Da li Vam je smetalo što ste dobili konkurenciju ili Vas je to motivisalo?
"To je zdrava hemija koja te tera naporno da radiš i napreduješ i ne da ti da se opustiš. Vilson je sjajan igrač, odličan lik, bili smo i cimeri na poslednja dva gostovanja. Mislim da mogu da napredujem uz njega. Skočan je, agresivan je, što me gura da i ja budem još agresivniji, još brži..."
Kako ste se osećali za vreme utakmice sa Crvenom zvezdom?
"Mislio sam da ću biti dosta nervozniji. Kako je zagrevanje odmicalo ta nervoza više nije bila prisutna, a kada je počeo meč potpuno sam se opustio."
Važite za ekstremno agresivnog igrača. Da li ste se sami opredelili za takav stil igre ili su Vaši treneri insistirali na tome?
"Jednostavno, tako sam naučen da igram. Agresivno i energično, jer ja nemam konstituciju da se guram sa drugima, pa mogu agresivnošću da sakrijem neke svoje mane i da na brzinu i agresivnost isplivaju vrline koje mogu da pomognu ekipi."
Povratkom u Partizan vratili ste i nešto viši procenat šuta. Uzimate šuteve iz driblinga i sa velikih udaljenosti. Da li ste na tome radili tokom leta ili Vam se samo samopouzdanje vratilo?
"To je čisto samopouzdanje koje stičeš minutama na terenu i iskustvom. Jednostavno, kada sam u samopouzdanju potpuno drugačije šutnem nego kada nisam i kada znam da neka moja greška može da me ostavi na klupi. Svakako je samopouzdanje jako bitna stvar što se tiče šuta. Povezani su."
Ponekad umete iz viška samopouzdanja da uzmete neki "divlji šut". Da li Vam trener Božić prigovara zbog toga ili Vas ohrabruje?
"Svakako da mi na svaki taj "divlji šut" prigovori, što je i na mestu, ali nekad me i povuče lopta i iz viška driblinga osetim da je to dobar momenat za šut, međutim nije. Ponekad uđe, ponekad ne uđe. Svakako me kritikuje zbog toga i drago mi je što imam nekoga da mi sugeriše i ispravlja."
Bije Vas glas da predugo držite loptu u svom posedu. Da li se slažete sa tom konstatacijom?
"Sugeriše mi Pera svaki dan da driblam puno loptu. Ali to je neka druga stvar. Ne radim ja to svesno ili namerno, nego čekam da se neko drugi otvori, neki blok da se napravi... To je ipak bilo u vreme kada smo se skupljali, kada su dolazili igrači, pa nismo bili uigrani... Iz tog razloga je dolazilo do tog viška driblinga."
Šta Vas motiviše?
"Pobeda je najbolja motivacija za sve. Ta sreća kod svih ljudi, prijatelja, porodice, kada pobediš, kada odigraš dobro, to je nešto što meni mnogo znači da osetim."
(foto1: KK Partizan NIS; foto2: FIBA Europe / Ales Fevzer; foto3: Valencia Basket Club / Twitter)
