Mnoge igrače u karijeri sputavaju povrede, nesreće, a nekada lenjost i psihička nestabilnost. Jedan od onih koji je morao da se suoči sa velikim brojem prepreka je i Nikola Marković, sadašnji košarkaš solunskog PAOK-a. On je još kao igrač Crvene zvezde, u momentima kada se ona stabilizovala i fuzionisala sa FMP-om, doživeo tešku povredu i tako propustio šansu da se nametne tadašnjem treneru Svetislavu Pešiću. Ipak, Marković je pokazao mentalnu stabilnost i snagu, kao i istrajnost da uspe. Postepeno je gradio svoj put ka respektabilnoj internacionalnoj karijeri.
Lična karta Ime i prezime: Nikola Maković Datum i mesto rođenja: 7. jul 1989. (Beograd) Visina: 208 centimetara Pozicija: Krilni centar Klubovi: Borča, Beovuk, FMP, Crvena zvezda, Vojvodina, KAO Drama, Panelefsiniakos, PAOK
Ali, krenimo ispočetka. Interesovalo nas je gde je napravio svoje prve košarkaške korake i da li je košarka jedini sport kojim se bavio:
"Prve košarkaške korake sam napravio u Košarkaškom klubu Borča. Košarka nije bila prvi sport kojim sam se bavio. Bilo je tu malo prolaznih faza u karateu i fudbalu, ali košarka je definitivno sport koji sam odmah zavoleo. Interesantno, moja porodica nije sportska. Ja sam prvi koji se odlučio da se bavi nekim sportom i trči za loptom. U Borči sam proveo šest godina i to je sigurno klub koji me je oblikovao i u kome sam dosta stvari naučio u tim početnim godinama. U pitanju je klub u kojem se odlično radi i dosta pažnje posvećuje tehničkim detaljima u tom uzrastu i daje sloboda igračima zahvaljući trenerima sa kojima sam i ja sarađivao, Dragoslavu Stjepanoviću, Marku Andrijaševiću i Branislavu Vujičiću, koji je ujedno i koordinator svih selekcija u klubu. Zahvaljujući njemu klub uspeva da opstane u ovim teškim ekonomskim uslovima u kojima se nalaze, uslovno rečeno, manji klubovi".
Nakon Borče usledio je prelazak u Beovuk, kod legendarnog Milana Miše Lakića:
"Da, imao sam priliku da sarađujem sa Mišom. U Beovuk sam stigao iz Borče sa 16 godina i proveo dve sezone tamo. To je klub koji me je izbacio na košarkašku scenu i preko kojeg sam dobio poziv za U16 i U18 reprezentaciju, za koje sam i nastupao. Naravno, veliko hvala Miši, kao i svim ljudima sa kojima sam sarađivao tamo, trenerima koji su imali veliki uticaj na mene za dalju karijeru, Dušanu Milojeviću i Vanji Guši".
Marković je široj košarkaškoj javnosti najpoznatiji kao igrač FMP-a, a upravo je klub iz Železnika bila njegova naredna epizoda. Na pitanje da li je njegova generacija mogla bolje i da li je mogla više igrača da proizvede on je rekao:
"Mislim da je ta moja generacija '89 iz FMP-a dobro prošla. Pored Milana Mačvana i mene, tu je i Branko Lazić, koji sa velikim uspehom igra za Crvenoj zvezdi. Takođe je bio i Filip Čović, sa kojim sam proveo jednu sezonu u KAO Drami... U svakom slučaju, svako je tamo gde bi trebalo da bude (smeh)".
Opšte je poznato da FMP ima možda i najbolju školu košarke na ovim prostorima, pa smo zamolili našeg sagovornika da nam otkrije tajnu prigradskog kluba:
"Sigurno je to jedan veoma kvalitetan rad sa odličnim trenerima u svim mlađim selekcijama. Gospodin Nebojša Čović je uspeo da omogući vrhunske uslove. Pored odličnih trenera, tu su tri sale, školovanje, smeštaj, ishrana... Igraču ostaje samo da se skoncetriše na košarku i da da svoj maksimum".
Navodno, postoji veliko rivalstvo između Beovuka i FMP-a, a, kako je Nikola jedan od onih koji je nastupao za oba kluba zamolili smo ga da nam potvrdi da li je to istina:
"Kada se setim tog vremena stvarno je postojalo veliko rivalstvo, jer čini mi se da je Beovuk jedino mogao da parira FMP-u koji je u to vreme bio nepobediv i te utakmice su stvarno bile uvek zanimljive. Mislim da se u obe škole podjednako dobro radi. Kada pogledate, većina igrača koji su kasnije postali vrhunski su došli iz Beovuka i kasnije se kroz FMP afirmisali, tako da su ta dva kluba na neki način povezana".
Usledila je ocena partija u FMP-u:
"Tamo sam proveo skoro šest godina. Bilo je tu dosta uspona i padova. Tamo je uvek jaka konkurencija, pogotovo u to vreme na poziciji "četiri". Jako je teško doći do izražaja, ali mislim da sam uspeo na neki način da skrenem pažnju na sebe i da dobijem šansu. To je sigurno klub gde sam se afirmisao i stekao puno prijatelja za ceo zivot i hteo bih iskreno da se zahvalim svim ljudima sa kojima sam imao priliku za to vreme da sarađujem. Od Nebojše Čovića, Miće fizija, pa do Lake i Macana (smeh)".
Kao Panter, Marković je imao prilike da nastupi na prestižnom "Najki global čelendžu" u Portlandu 2008. godine. On se tamo pokazao u najboljem svetlu i poneo titulu internacionalnog MVP-a i to protiv igrača kao što su DeMarkus Kazins, Džon Vol, Dion Vejters, Harison Barns, Mejson Plamli, Džon Henson, Majkl Kid-Gilkrist, Terens Džons, DeŠon Tomas, Zavijer Henri, Ejveri Bredli, koji je sa Abdulom Gedijem bio najkorisniji kod Amerikanaca. Za tim Kanade su tada igrali Kori Džozef i Keli Olinik. Koliko je impozantan bio Marković pokazuje i statistika - 18.7 poena, 10.3 skokova, 2.3 asisencije i 4.3 ukradene lopte na tri odigrana meča:
"Bilo je to odlično iskustvo da se izmerimo sa igračima iz Amerike. Bili smo ravnopravni sa svima, samo što su svi oni imali, tačnije imaju, bolje karijere od nas. Mindaugas Kuzminskas je sa tog turnira napravio najbolju karijeru od Evropljana", istakao je on, a potom objasnio ko mu je i zašto ostao u sećanju od pomenutih NBA igrača:
"Džon Zid (Vol, prim. aut) mi je ostao u sećanju (smeh). Promašio je šut za pobedu protiv nas, a pre toga sam ja dao tri slobodna bacanja da povedemo sa poenom razlike".
"Realno, tada me niko nije specijalno impresionirao. Bili smo ravnopravmi sa njima. Jedino što su oni bili dosta nadmeniji od nas", objasnio je Marković, a onda podelio sa nama jednu zanimljivu anegdotu sa tog turnira:
"Kad smo ušli na trening posle Amerikanaca, Kazins je prolazio pored Milojka Vasilića i krene da mu urliče u lice. Kao da ga uplaši pred utakmicu. Mi smo se samo pogledali i nasmejali".
Kod kog trenera si najviše napredovao?
"U FMP-u sam promenio dosta trenera. Sarađivao sam sa nekoliko vrhunskih stručnjaka, ali sigurno je da sam za vreme Boška Đokića odigrao možda najbolju sezonu i najviše napredovao. Tu sezonu ću sigurno pamtiti jer smo imali odličnog trenera, igrače i atmosferu".
Zatim je usledio težak period za Nikolu Markovića:
"Imao sam tu nesreću da baš te sezone o kojoj sam pričao kod Boška Đokica doživim tešku povredu - prelom pete metartazalne kosti i budem tri meseca u gipsu. Tog leta je došlo do fuzije Zvezde i FMP-a, a ja sam se vraćao iz povrede i gotovo čitave sezone me je nešto mučilo. Nisam bio spreman 100 odsto, izgubio sam malo i samopouzdanje, trebalo mi je vremena da se vratim i psihički i fizički, tako da nisam imao priliku da dam svoj maksimum. Bilo je tu nekih utakmica, ali sve kratkog daha. Naravno, nisam ljut ni na koga. Jednostavno, viša sila", kroz osmeh je odgovorio uvek pozitivni Marković.
O periodu kada je bio član Vojvodine:
"U Vojvodini sam proveo dva meseca. Imali smo odličan tim čiji je cilj bio da izbori prva četiri mesta i ABA ligu. Na kraju smo i završili četrvrti i klub je trebalo da nastupa u ABA sledeće godine, ali jednostavno i pored obećanja da će se platiti kotizacija i da ćemo igrati ljudi iz kluba nisu uspeli da nađu sredstva, pa je umesto nas išao Radnički".
Nakon boravka u Novom Sadu konačno je došlo vreme da se Marković otisne u inostranstvo. Prvi klub van granica Srbije je bila grčka KAO Drama:
"Iz KAO Drame nosim najbolje utiske. To je bila moja prva sezona u inostranstvu i kao igrač nisam mogao da dobijem bolje. Imao sam odličan tim i odličnog trenera Nenada Markovića, saigrače Edina Bavčića i Filipa Čovića. Imao sam nekog svog, što mi je pomoglo da se brže adaptiram. Dobio sam šansu i prostor da igram, napravili smo najbolju sezonu u istoriji kluba, završili šesti i igrali plej of. Drama će mi sigurno ostati u najboljem sećanju", prisetio se.
Godinu dana kasnije, tačnije prošle sezone, Marković je potpisao ugovor sa Panelefsiniakosom. Pored komentara i utiska o sezoni u tom klubu, interesovalo nas je da li je imao problema sa izgovorom istog:
"Imao sam problema sa izgovorom (smeh), ali hteo bih što pre da zaboravim tu sezonu jer se nije dobro završila. U svakom slučaju i iz nje sam dosta naučio", nezadovoljno je odgovorio zbog činjenice da je Panelefsiniakos završio takmičenje tek na pretposlednjoj poziciji.
Može se reći da je Nikola Marković u Grčkoj dabl-dabl mašina. Ali, najbolje partije pruža tek kada sezona odmakne, dok se na početku malo teže snalazi. Na pitanje da li ima problem adaptacije odgovorio je:
"Očigledno mi treba vremena da se malo zahuktam. Mislim da nije problem adaptacije, nego jednostavno uđem u formu nešto kasnije. Trudiću se da ove sezone budem konstantniji".
Najaktuelnija tema kada je naš sagovornik u pitanju je transfer u solunski PAOK, što je svakako veliki iskorak za njega, ne samo zbog činjenice da će se boriti za vrh tabele u Grčkoj, već i zato što će imati prilike da nastupi u Evrokupu:
"PAOK je sigurno jedan veliki izazov za mene. Veliki klub koji ima ambicije svake godine da bude uz dva najbolja, najbogatija tima u Grčkoj i da bude konkurentan u Evropi. Mislim da sam spreman za to i nadam se da ću iskoristiti šansu", rekao je on, a potom dodao:
"Grčko prvenstvo će ovo godine sigurno biti jedno od najjačih u prethodnih par godina. Pored PAOK-a, koji je konstantan već neko vreme, tu su i AEK i Aris, koji su uložili veliki novac i napravili ozbiljne rostere. Ove godine Prvenstvo će biti jako zanimljivo, pogotovo u borbi za treće i četvrto mesto, pošto mislim da će i pored ulaganja teško neko moći da pomrsi račune gigantima iz Atine".
Markovićeva karijera u Grčkoj neodoljivo podseća na karijeru Vladimira Jankovića, koji trenutno nastupa za Panatinaikos. Takođe, naš sagovornik poseduje određene kvalitete zbog kojih bi mogao jednog dana da skrene pažnju dva najveća grčka kluba. Ipak, on je odlučio da ostane skroman:
"Hvala ti za takvo mišljenje. Naravno da bih voleo da prođem nešto slično kao Vlado, ali sada sigurno ne razmišljam o tome. Još nisam na tom nivou, pokušaću prvo sebe da izmerim sa igračima koji igraju Evrokup i skrenem pažnju igrama u PAOK-u. A, posle toga nikad se ne zna".
Ove godine će u PAOK-u imati čak trojicu sunarodika - Milenka Tepića, Uroša Duvnjaka i Darka Balabana:
"Puno mi znači što sa sobom imam tri odlična čoveka i igrača. Uroša sam poznavao od ranije, a Milenka sam sada lično upoznao i jako sam srećan što nas je pojačao. U svakom slučaju, biće mi puno lakše sa njima. Što se tiče Balabana, drago mi je što je došao, jer je moj odličan drugar iz reprezentacije, pa se dobro poznajemo i biće mu potrebno malo vremena da se uklopi na ovaj stil igre. Ali, mislim da će nam dosta pomoći".
Nedavno je završeno Evropsko prvenstvo na kome je Srbija zauzela četvrto mesto, pa nas je zanimala Markovićeva kratka analiza tog šampionata:
"Sigurno je da smo imali jedan od najboljih timova na Prvenstvu, možda i najbolji. Odigrali smo prvu fazu odlično, ali jednostavno desio se taj jedan loš dan protiv Litvanije i, nažalost, nismo uspeli da uđemo u borbu za zlato. Ali, ovo sigurno nije naš maksimum, mislim da tek dolaze bolji dani i da će biti prilika za još medalja, možda već u Brazilu", optimističan je on.
O svojim uzorima...
"Stvarno sam imao sreću da za vreme mog detinjstva naša reprezentacija bude i evropski i svetski šampion i u to vreme sigurno da je bilo mnogo igrača na koje smo mogli da se ugledamo. Ali, jedan jedini je Dejan Bodiroga, neprevaziđeni. I naravno ne mogu da zaboravim u to vreme jednog od najboljih odbojkaša svih vremena, Vanju Grbića".
O radu sa Svetislavom Pešićem...
"Kari je legenda sam po sebi i stvarno mi je bila čast što sam imao priliku da radim sa takvim stručnjakom. Iako nisam dobijao puno prilike da igram, jer sam više bio povređen nego zdrav, svakako mi je značio rad sa njim za dalju karijeru. Puno novih stvari sam naučio od njega".
Da li postoji šansa da se u bližoj budućnosti vratiš u Srbiju i pojačaš neki domaći klub?
"Nikad se ne zna. Trenutno imam ugovor sa PAOK-om na godinu dana sa mogućnošću produžetka na još jednu (1+1)... Naravno da bi svaki igrač voleo da bude kod kuće ili blizu kuće. Videćemo, nikad se ne zna".
Potom analiza grupe u Evrokupu:
"Ove godine smo u veoma jakoj grupi sa Lijetuvos Ritasom i Bešiktašom, plus dva bogata ruska tima, Solnoki... Cilj je da pokušamo da prođemo grupu i budemo ravnopravni sa svima, a sve posle toga što napravimo je uspeh. Videćemo, duga je sezona".
Nikola Marković je bio član juniorske reprezentacije Srbije koja je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Madridu. On se osvrnuo na taj period i sa nama podelio zanimljivu anegdotu:
"Iz tog perioda ima dosta priča i anegdota, s obzirom da nas je Dejan Mijatović okupio još krajem maja za Prvenstvo u avgustu. Zanimljivo je bilo u meču sa Litvanijaom od koje je zavisio prolazak španske reprezentacije. Videti Rikija Rubija kako vodi navijanje, Pabla Agilara i njihove saigrače koji na tribinama navijaju za nas, zajedno sa trenerom... Mi smo taj meč izgubili, Litvanci su bili bolji, Španci nisu prošli dalje i, naravno, okrivili su nas da smo pustili Litvance, prozivali nas, digla se velika prašina oko toga. Naravno da nismo pustili Litvance. Na kraju smo u finalu pobedili Grčku, za koju su igrali Kostas Slukas, Kosta Kufos, Kostas Papanikolau, Nikos Papas i postali prvaci Evrope".
Kako u Grčkoj gledaju na srpsku košarku?
"Sa velikim poštovanjem gledaju na srpske igrače i srpsku košarku. Veliki trag su ostavili naši treneri i igrači u prethodnih desetak godina u dva najveća kluba u Grčkoj. Naravno i u ostalim klubovima, ovde je mnogo igrača prošlo, tako da se to sad nekako prenelo i na sve ostale koji dođu ovde u Grčku da dobiju neku dozu poštovanja".
Koja je razlika u radu u srpskoj i grčkoj košarci?
"I nema neke razlike. Imam osećaj da isto rade, samo što smo mi mnogo talentovaniji i vredniji (smeh)".
Sa kojim igračem se najviše zbližio otkako boravi u Grčkoj?
"Za dve prethodne godine, iako sam promenio dva kluba, stekao sam stvarno dosta prijatelja, reklo bi se za ceo zivot. Najviše sam se zbližio sa ljudima iz KAO Drame i sa tim ljudima sam i dan danas u kontaktu. Najviše sa Edinom Bavčićem i par grčkih igrača".
Kako je imao problema sa povredama, zanimalo nas je da li je Marković u nekom trenutku karijere želeo da prestane sa bavljenjem košarke i ako jeste, kako i zašto se predomislio:
"Naravno da sam razmišljao da batalim, bilo je jako teških trenutaka u mojoj karijeri i takva misao mi je prolazila kroz glavu. Najteži period za mene je bio kad sam proveo tri meseca u gipsu, ali uspeo sam da prebrodim tu krizu najviše zahvaljujući mom ocu, porodici koji su bili sve vreme uz mene. Jednostavno, nisam hteo da se predam jer to je sport koji volim, kojim se bavim od malih nogu i na kraju upornost se isplati".
Najlepši trenuci u njegovoj karijeri...
"Sigurno najbolji trenuci za mene su oni koje sam proveo igrajući za reprezentaciju. Od toga nema ničeg lepšeg. Taj osećaj zajedništva, da predstvaljaš i igraš za svoju zemlju je neopisiv, a vrhunac je bio kad smo se našli na postolju u Madridu dok se intonirala naša himna. Verovatno najbolji trenutak u mojoj karijeri do sad".
I za kraj, par reči o našem portalu i poruka za druge košarkaše:
"Sve pohvale za vas, redovno pratim košarkaška dešavanja preko vašeg sajta. Poruka za čitaoce koji se bave profesionalno košarkom - karijera nije sprint nego maraton, nastavite da radite, vredan rad će se na kraju na ovaj ili onaj način isplatiti".
(foto: PAOK BC / Facebook; FIBA Europe / Emilio Cobos; nikeglobalchallenge.com)
