Prethodnog leta je proglašen za MVP-a prestižnog turnira "Albert Švajcer", a na Evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina je izabran u idealnu petorku, gde je sa nacionalnim timom osvojio bronzu. Mladi Čačanin je igrao za juniore Partizana mt:s, ali sa crno-belima nije pronašao zajednički jezik. Dogovorio je četvorogodišnju saradnju sa Radničkim iz Kragujevca, ali je pre potpisivanja ugovora stigla ponuda koja se ne odbija. Aito Garsija Reneses ga je odveo u Kahasol, u najjaču ligu u Evropi.
"Veoma brzo sam se privikao na život u Sevilji. To je prelep grad, a ljudi iz kluba su mi puno pomogli, posebno Tepić i Bogdanović. Endesa liga je jedna od najjačih u Evropi i san svakog košarkasa je da igra u njoj. Pored toga, velika je čast kada se za vas interesuje takvo trenersko ime poput Aita. To je za mene motiv da naporno treniram i da opravdam njegovo poverenje", počinje svoju priču za "MVP" Nikola Radičević.
Kahasol ne beleži sjajne rezultate. Uprkos tome što se radi o mladom timu, takva situacija ne prija nikome. Tim iz Sevilje, nakon osam kola, ima samo jednu pobedu i nalazi se na pretposlednjem mestu tabele Endese lige.
"Kao što ste naveli, neočekivano smo loše startovali, ali se nadam da ovi rezultati neće uticati na naše samopouzdanje, iako smo mlad tim. Naše je da nastavimo dobro da treniramo, a uz veliko iskustvo trenera Aita ćemo rasti kao tim i u nastavku sezone beležiti bolje partije."
Lična karta Ime i prezime: Nikola Radičević Datum i mesto rođenja: 25. april 1994. (Čačak) Visina: 196 santimetara Pozicija: plejmejker / bek Klubovi: mlađe kategorije Borca iz Čačka i Partizana, Kahasol (2012-)
Kako objašnjavate to da ste dobili Gran Kanariju, a izgubili od ekipe poput Kanarijasa?
"Protiv Gran Kanarije smo odigrali odlično drugo poluvreme, kada smo preokrenuli rezultat i zasluženo pobedili. Mislim da to poluvreme treba da nam bude "model" kako treba da igramo. Veći deo utakmice protiv Kanarijasa smo igrali dobro, a u završnici smo neshvatljivo pali, što je pokazatelj našeg neiskustva."
Saigrači mladog reprezentativca Srbije su bivši igrači Patizana, Milenko Tepić i Luka Bogdanović. Za prvo iskustvo u inostranstvu sigurno mnogo znači kada pored sebe imate saigrače kojima možete da se požalite i sa kojima možete da popričate na maternjem jeziku.
"Tim momcima ću ostati dužnik do kraja života. U svakom trenutku su nesebično tu da mi pomognu, posavetuju, kako na terenu tako i van njega. Uz njih mi je privikavanje na samostalan život u inostranstvu mnogo lakše."
Nedavno je vaš tim igrao "ludu" utakmicu protiv Crvene zvezde. Kako ti se čini njihov tim?
"Nažalost, nisam bio akter te utakmice jer sam morao da dođem u Srbiju zbog radne vize. Tokom većeg dela utakmice Zvezda je kontrolisala rezultat, s obzirom da imaju kvalitetne i iskusne igrače na svim pozicijama, ali smo mi pokazali karakter i uspeli da dovedemo meč do neizvesne završnice. Ostaje žal što nismo ostvarili pobedu, jer bi nam to sigurno podiglo samopouzdanje. Zvezda je ove sezone napravila dobar tim, sastavljen od iskusnih i dokazanih igrača. Imaju velike ambicije."
Crveno-beli su vam bili veliki rival i ostali veliki "dužnici". Da li se još uvek sećate meča iz "Basket sitija" u finalu Evroliginog turnira?
"Naravno da se sećam. Takve utakmice se ne zaboravljaju. Odlična atmosfera, pune tribine, pravi derbi. Igrao sam dobro tokom celog tog turnira, a upravo najbolju utakmicu sam odigrao protiv Zvezde. Poslednji šut nas je delio od odlaska na završnu manifestaciju, ali to je sport", priseća se mladi bek meča posle kojeg je završio u suzama na sredini terena.
Talentovani Satoranski„Tomaš je odlična osoba, pun je energije, uvek spreman za šalu i zadužen za dobru atmosferu u svlačionici. O njemu kao igraču najbolje govore igre ove sezone i to što je draftovan od strane Vašington Vizardsa. Zadovoljstvo mi je što sam sa njim u ekipi.“
Kao logičan redosled događaja u karijeri, već viđen je bio višegodišnji ugovor sa seniorskim timom Partizana. Međutim, otišao je u Španiju. Šta se dogodilo sa Partizanom? Zbog čega među profesionalce niste zakoračili u crno-belom dresu i da li žalite za tim?
"Partizan je veliki klub, ali u trenutku donošenja odluke gde započeti profesionalnu karijeru tu nisam video svoju šansu za dalji razvoj. To je bila teška odluka, s obzirom da sam zamišljao da svoju profesionalnu karijeru počnem da gradim u klubu u kome sam proveo četiri lepe i uspešne godine. Da se razumemo, ja sam Partizanu jako zahvalan na svemu što mi je pružio, ali u tom trenutku je na mojoj poziciji bilo previše mladih igrača i odlučio sam se da sreću potražim na drugom mestu."
Trenirali ste u Kragujevcu, da li vam je žao što niste igrali za Miroslava Nikolića?
"Da. Miroslav Nikolić je odličan stručnjak za mlade igrače i oduvek mi se dopadao način na koji igraju njegove ekipe. Ali, u tom trenutku usledio je poziv Aita i šansa da zaigram u najjačoj ligi Evrope, a ta šansa se ne propušta."
Igrom podsećate na Manua Đinobilija, slažete li se?
"Prija mi poređenje sa takvim igračem. Trudim se da gradim svoj stil igre, istovremeno uzimajući najbolje od najboljih."
Koji su vam ciljevi u bliskoj i daljoj budućnosti?
"U bliskoj budućnosti da napornim radom na treninzima podignem svoju igru na viši nivo i izborim se za što veću minutažu u svom klubu. Što se tiče nekih daljih planova, voleo bih da osvojim puno trofeja i izgradim ime koje će biti prepoznatljivo u svetu košarke", poručuje za kraj Radičević.
Bek ponikao u čuvenoj školi kraj Morave je jedan u nizu onih koji je veoma mlad napustio zemlju i publika u Srbiji neće imati priliku da uživa u njegovim majstorijama.
(foto: FIBA Europe/Gintaras Siuparys)
