Od početka 60-ih godina prošlog veka "neuspeh" nije bila reč koja se vezuje za košarkašku reprezentaciju Jugoslavije. Od tog perioda "plavi" su u nekoliko navrata ostvarili rezultat koji je narušavao renome reprezentaciji, slabiji od mogućnosti pojedinaca koji su činili nacionalni tim. Na Evropsko prvenstvo 2001. Jugoslavija je došla posle takvog rezultata. Nakon zlata na Evrobasketu 1997, "plavi" su napravili "čudo" na Svetskom prvenstvu u Grčkoj naredne godine i osvojili prvo mesto, ostavivši iza sebe velesile poput Rusije i Amerike. Naredne godine, koja je crnim slovima zabeležena u istoriji našeg naroda zbog bombardovanja, Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Javnost je očekivala zlato, ali je treće mesto bila realnost za aktuelni trenutak. Započeta je smena generacija, igrači su tokom godine mislima bili na nekim drugim mestima, van sportskog terena, tako da je i bronzana medalja bila više nego dobar rezultat u tom trenutku. Italija je dočekala svojih pet minuta i konačno se okitila zlatom. Uostalom, akcenat je stavljen na Olimpijske igre 2000. godine u Sidneju i dobar rezultat na tom takmičenju. A tamo smo doživeli neuspeh. Poraz od Litvanije u četvrtfinalu raspršio je nade o drugom uzastopnom finalu sa američkim "drim timom". Usledio je i poraz od Italije u borbi za peto mesto i ambicije trofejnog tima nisu bile zadovoljene.
SastavDejan Bodiroga, Veselin Petrović, Saša Obradović, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać, Dejan Milojević, Dejan Tomašević, Milan Gurović. Trener: Svetislav Pešić
Odlika šampionskih timova je i sposobnost prihvatanja neuspeha. Došlo je do promena u stručnom štabu ekipe. Nakon fantastičnih rezultata u kontinuitetu, sa mesta trenera povukao se Željko Obradović, a na njegovo mesto je postavljen Svetislav Pešić, godinama jedan od najboljih evropskih stručnjaka. Pored obaveze da vrati Jugoslaviju na šampionsko postolje, Kari se suočio i sa neminovnom smenom generacija. Karijere su završili Žarko Paspalj i Predrag Danilović, a Pešić za svoj debi na Šampionatu 2001. nije mogao da računa ni na Vladu Divca, Aleksandra Đorđevića, Zorana Savića i Željka Rebraču. Od nosilaca igre sa prethodnih velikih takmičenja u sastavu su ostali Dejan Bodiroga i Saša Obradović.
Od 1999. godine pravo da nastupaju za Jugoslaviju dobili su: Predrag Stojaković, Milan Gurović i Dragan Tarlać, igrači koji su veoma mladi otišli u Grčku i imali dvojno državljanstvo. Birokratija je sprečila njihovo ranije priključivanje nacionalnom timu, što bi, pretpostavljamo, dovelo i do njihovog bržeg prilagođavanja i boljih rezultata selekcije. Ipak, bili su potpuno spremni za velika dela na Evrobasketu U Turskoj. Stojaković je, uz Dirka Novickog, važio za najboljeg evropskog igrača u NBA ligi, Gurović je rešetao mrežice u Grčkoj i Evropi, a Tarlać se spremao na povratak u Evropu iz ekipe Čikaga, u kojoj se nije najbolje snašao, a u nju je otišao kao najbolji centar Evrope iz dresa Olimpijakosa.
Mlađu generaciju koja je dobila šansu za afirmaciju u reprezentaciji predvodio je Marko Jarić, sa sličnom sudbinom kao i navedena trojka. Preko Grčke je tražio svoj put ka sreći, a pred Evrobasket 2001. je već važio za jednog od najboljih plejmejkera Evrope. Na Šampionat je stigao kao osvajač italijanske titule i prve ULEB Evrolige u istoriji, u dresu Kindera. Najbolji igrač regularnog dela sezone te godine u Evroligi bio je Dejan Tomašević, kao član Budućnosti. Član reprezentacije još od 1995. postao je jedan od najbitnijih igrača pod košem, odlaskom do tada neprikosnovenih Divca, Savića i Rebrače. Iz šampiona Jugoslavije, podgoričke Budućnosti, Pešić je, pored Tomaševića, poveo još dva igrača, Igora Rakočevića i Dejana Milojevića, kao i bivšeg Podgoričanina Vladu Šćepanovića, člana Efes Pilsena u koji je otišao kao najperspektivniji šuter Evrope, ali u kome nije dobio pravu šansu. Reket je popunio jednim od najboljih centara Evrolige, Predragom Drobnjakom, tada članom Efes Pilsena koji se spremao za NBA. A mesto u 12 pronašao je i specijalista za zadatke u odbrani, Partizanov Veselin Petrović.
Plasman 1. Jugoslavija 2. Turska 3. Španija 4. Nemačka 5. Rusija 6. Francuska 7. Hrvatska 8. Letonija 9. Grčka 10. Izrael 11. Italija 12. Litvanija 13. Bosna i Hercegovina 14. Estonija 15. Slovenija 16. Ukrajina
Bez obzira na kiks sa Olimpijskih igara i dosta izmenjen sastav, tim Svetislava Pešića imao je veliki rejting i ubrajan je u favorite Šampionata. Evropsko prvenstvo 2001. igralo se u državi koja je pravila džinovske korake u košarci, sve više stremeći ka vrhu. Odličan rad u mlađim kategorijama, finansijski jaki klubovi i dobra organizacija proizveli su plejadu odličnih igrača poput Hidajeta Turkoglua, koji je već bio NBA zvezda, zatim Ibrahima Kutlaja, jednog od najboljih šutera Evrope, naturalizovanog Mirsada Jahovića... Ekspanziju košarke iskoristili su da organizuju Prvenstvo i pokušaju da osvoje prvu zlatnu medalju u istoriji pred svojim navijačima. Smatrali su da poseduju dovoljno kvalitetan tim za takav uspeh.
Na Evrobasketu je učestvovalo 16 timova podeljenih u četiri grupe, a novi sistem je bio takav da su pobednici grupa direktno išli u četvrtfinale. Drugoplasirani i trećeplasirani iz različitih grupa su igrali osminu finala. Jugoslavija je predvodila grupu C, a protivnici su joj bili: Nemačka, Hrvatska i Estonija. Grupu A činili su: Francuska, Litvanija, Izrael i Ukrajina. Domaćin Turska je predvodila grupu B u kojoj su još bili: Španija, Letonija i Slovenija. U grupi D igrali su: Rusija, Italija, Grčka i Bosna i Hercegovina.
Prvenstvo je počelo 31. avgusta i već prvog dana Jugoslavija je igrala protiv Hrvatske. Bio je to prvi susret selekcija nakon istorijskog meča iz 1997. godine, ovoga puta ne toliko interesantan svetskoj javnosti, ali sa velikim očekivanjima u obe države. Hrvati su želeli da se revanširaju za bolan poraz četiri godine ranije, a Jugoslavija da uđe u seriju pobeda protiv rivala. Hrvatska je imala iskusniju selekciju u odnosu na Evropsko prvenstvo u Španiji, Damir Mulaomerović je istican kao jedan od boljih evropskih organizatora igre, Gordan Giriček se spremao za odlazak u CSKA posle fantastičnih igara u Ciboni, Nikša Prkačin sa rejtingom jednog od boljih evropskih centara. Timu su se priključili iskusni Veljko Mršić i Žan Tabak sa bogatim karijerama iza sebe, a Josip Sesar i Nikola Vujčić su potencirani kao najveći evropski talenti na svojim pozicijama.
Jugoslavija je na tom meču nagovestila koliki su joj dometi. Od samog starta utakmice preuzela je kontrolu i sigurnom igrom stigla do ubedljive pobede 80:66. Pešić je nametnuo svoj stil igre, žestoki presing tokom svih 40 minuta, dosta izmena u ekipi kako jak ritam ne bi opao nijednog trenutka. Sjajnom odbranom tim je dolazio do prilike za veliki broj lakih poena iz kontranapada i otvorenih pozicija za šut. Do premijerne pobede u Turskoj "plave" je predvodio Predrag Stojaković, koji je postigao 21 poen, dok je Dejan Tomašević zabeležio 13 koševa i osam skokova. Startni trijumf i totalna dominacija tokom meča uneli su veliku dozu samopouzdanja timu pred nastavak Takmičenja.
Usledio je meč sa nedoraslom Estonijom, Jugoslavija nije odustala od svoje igre i protivnika je porazila čak 55 poena razlike (113:58). U meču u kome su ravnoprevno svi igrači delili minutažu Stojaković je još jednom postigao 21 poen, a odličan je bio i Predrag Drobnjak sa 17, bez promašaja u šutu. Treći meč odlučivao je pobednika grupe i direktnog učesnika četvrtfinala. Protivnik je bila Nemačka predvođena Dirkom Novickim, koja je u prva dva kola takođe porazila Estoniju i Hrvatsku. Sjajne igre u prva dva kola nisu donele opuštanje u redovima "plavih", koji su već nakon 20 minuta rešili pitanje pobednika u trećem kolu. Nemci su zaigrali nešto bolje tokom treće četvrtine, ali je u poslednjem periodu ponovo sve došlo na svoje mesto i Jugoslavija je slavila rezultatom 86:73. Sjajnom odbranom Jugoslavija je svela Dirka Novickog na 15 poena, skoro duplo manje od njegovog proseka na tom Evrobasketu (28.7), uz loš procenat šuta. Dirkovi saigrači još uvek nisu bili dovoljno kvalitetni za protivnike poput Jugoslavije. "Plave" su do plasmana u četvrtfinale predvodili Stojaković sa 22 koša, a u pravo vreme "budio se" i kapiten Dejan Bodiroga, koji je zabeležio 20 poena.
Protivnika Jugoslavije u četvrtfinalu rešavao je duel Litvanije i Letonije, I svi su očekivali novi susret sa Litvancima. Međutim, nova generacija koju su predvodili Jasikevičijus, Štombergas i Šiškauskas još nije bila zrela za velika dela. Doživeli su ubedljiv poraz od Letonije rezultatom 94:76.
Tih dana se govorilo o neustrašivim Letoncima, najboljim šuterima Šampionata, sa snajperom u rukama. Svi su upozoravali na stil igre Letonaca koji nikako ne odgovara Jugoslaviji i predvđali velike probleme Pešićevoj ekipi. A ko su najbolji šuteri na Prvenstvu jasno se videlo na četvrtfinalnoj utakmici. Jugoslavija je pobedila 36 poena razlike (114:78), od starta meča "plavi" su pogodili prvih sedam šuteva za tri poena i vrlo brzo stekli nedostižnu prednost. Do kraja meča su se Stojaković i Gurović međusobno takmičili ko će postići veći broj trojki. Stojaković (29p) je postigao sedam bez promašaja, a Gurović (20p) šest, dok je tri puta bio neprecizan.
Jugoslavija je obezbedila plasman u polufinale i zacrtani cilj - učešće na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu naredne godine. Protivnik u prvoj borbi za medalju bila je reprezentacija Španije, koja je do polufinala stigla pobedom nad Rusijom 62:55. Španija je već počela stvaranje najtrofejnije generacije koja dominira poslednjih desetak godina. U prvi tim ušla su četiri člana zlatne generacije rođene 1980. godine. Predvodio ih je Pau Gasol. Naravno, bio je tu i Huan Karlos Navaro, kao i Felipe Rejes i Raul Lopez. Još uvek su glavnu reč držali Luis Angulo, Karlos Himenez, Alfonso Rejes, a dosta se očekivalo i od Frana Vaskeza i Horhea Garbahose.
Na polufinalnom meču videlo se da su Španci sve bliže vrhunskim rezultatima, iako su i oni došli na Šampionat posle debakla na Olimpijskim igrama 2000. godine. Do treće četvrtine su mučili "plave", pružili im najveći otpor na Šampionatu. Ipak, kvalitet je pred kraj izašao na videlo i Jugoslavija se plasirala u meč za zlatnu medalju. Blistao je Predrag Stojaković sa 30 poena, sjajni su bili Dejan Bodiroga sa 15 i Predrag Drobnjak strelac 13 poena. Na tom meču je Pau Gasol sa 22 koša i 11 skokova najavio velike glavobolje našem timu u narednim godinama. Sve to u tom trenutku nije bilo bitno, Jugoslavija se nakon jednog Šampionata pauze vratila u trku za zlatnu medalju.
Protivnik u finalu bila je selekcija Turske, domaćin Šampionata. Na krilima publike Turci su stigli u finale kroz iglene uši. Savladali su Nemačku rezultatom 79:78 nakon produžetka u kome je Dirk Novicki zbog petog faula (sviranog u napadu) morao da napusti igru.
Finale Istanbul, 9. septembar 2001; Gledalaca; 12.000 Jugoslavija - Turska 78:69 (15:22, 23:18, 20:17, 20:12) Jugoslavija: Bodiroga 18, Petrović, Obradović 3, Rakočević, Stojaković 15, Šćepanović 19, Jarić, Drobnjak, Tarlać 2, Milojević, Tomašević 10, Gurović 11 Turska: Tunčeri, Turkoglu 13, Jahović 8, Ene, Pars 3, Erdenaj 13, Kutlaj 16, Peker, Bešok 10, Okur 6, Jildrim, Onan
U finalnom meču domaći su startovali odlično i oni su bili ti koji su preuzeli inicijativu. Prednjačili su Husein Bešok i Ibrahim Kutlaj, koji su postigli prvih 16 poena ekipe. Selektor Pešić je morao da pravi veliki broj izmena i "kvari" igru raspoloženim Turcima. Saša Obradović je preuzeo ulogu u organizaciji ekipe, a u drugoj četvrtini Jugolsavija je zaigrala sa četiri spoljna igrača u petorci. Stojaković je zamenio Drobnjaka i sa Bodirogom činio par krila, a taj potez je Turcima uneo velike pometnje u odbrani. Na drugoj strani terena Jugosloveni nisu dozvolili da se oseti prednost visokih igrača Turske i započet je rezultatski preokret. Rezultatski izjednačena utakmica potrajala je do početka poslednjeg kvartala. Jugoslavija je tada zaigrala sjajno na obe strane terena i povećala prednost. Fantastičnu rolu odigrao je Vlado Šćepanović, koji je vezao sedam uzastopnih poena i odveo "plave" na dvocifrenu prednost. Do kraja meča Turska je u par navrata ozbiljnije zapretila, ali nije uspela da ugrozi novu zlatnu medalju Jugoslavije. Tačka na Prvenstvo je stavljena atraktivnim zakucavanjem Vlade Šćepanovića, koji je zaokružio svoju blistavu partiju u kojoj je postigao 19 poena i bio najzapaženiji pojedinac finala. Dejan Bodiroga je još jednom potvrdio da je igrač za velike utakmice. Meč je završio sa 18 koševa, a Predrag Stojaković je postigao 15.
Za najboljeg igrača Turnira zasluženo je proglašen Predrag Stojaković, koji je čitav Šampionat odigrao u visokom ritmu i bio najbolji strelac zlatnog tima sa 23 poena prosečno po meču. Svoje mesto u idealnoj petorci Šampionata pronašao je i plejmejker Marko Jarić, potpuno opravdavši poverenje selektora Pešića na izuzetno bitnoj poziciji u timu. Uz njih, članovi najbolje petorke još su bili Ibrahim Kutlaj (Turska), Pau Gasol (Španija) i Dirk Novick (Nemačka).
Jugoslavija je osmi put u istoriji postala šampion Evrope. Naredne godine je isti tim sa Pešićem na čelu odbranio titulu svetskog prvaka, istorijskom pobedom u četvrtfinalu nad Sjedinjenim Američkim Državama u Indijanapolisu. Niko nije mogao ni da pretpostavi u kakve će probleme ući reprezentativna košarka u državi tokom narednih godina. Nakon Indijanapolisa, medalju na velikim takmičenjima čekali smo osam dugih godina, sve do sjajnog učešća Srbije na Evrobasketu 2009. godine i osvojene srebrne medalje mladog tima na čelu sa Dušanom Ivkovićem. Novu zlatnu medalju još uvek čekamo.
Nastaviće se?
(foto: FIBA Europe)
