Najpre, moram da priznam da me je iznenadio poziv da ja budem gost analitičar Zvezdine utakmice u Evroligi. Za one koji me ne poznaju, trener sam Ženskog košarkaškog kluba Vrbas, sa kojim sam prošle godine igrao finale Kupa Srbije, kao i polufinale plej ofa. Ujedno sam, sezonu ranije, bio selektor ženske kadetske reprezentacije Srbije. To i jeste glavni razlog moje iznenađenosti. Znamo da ima dosta razlike između ženske i muške košarke. Međutim, kada učite trenerski posao učite sport koji se zove košarka, nevezano da li je muški ili ženski. Zato nije retkost da vidimo kako su se pojedini treneri proslavili u obe kategorije.
Kao i uvek kada dobijem neki zadatak, trudim se da ga obavim makimalno korektno. Tako sam pristupio i ovom poduhvatu. Pre meča su šanse obe ekipe, bar u mojim viđenjima utakmice, bile podjednake. Dobar momentum, kako se to sad moderno izgovara, bio je prisutan kod oba tima. Zvezda je imala sjajnu utakmicu protiv Barselone. Fantastičnom odbranom stigli su do velike pobede i na krilima tog trijumfa otputovali su u Atinu. Sa druge strane, Panatinaikos je promenio trenera. Stigao je Ćavi Paskval, a rezultat se video već na gostovanju kod Brose Bamberga, gde su iz već izgubljenog meča, serijom od 11:0 u finišu meča, uspeli da trijumfuju. Zbog svega toga, jako me je zanimalo kako će se sve odvijati u "Olimpijskoj dvorani" u Atini.
Očekivao sam prilično dobar meč, ali sam se razočarao već u prvih pet minuta susreta. Zašto? Očekivao sam mnogo energičniju Crvenu zvezdu. Međutim, oni su u susret ušli prilično nervozno i bojažljivo. Delovali su iscrpljeno, isceđeno, delovali su kao potpuno drugi tim u odnosu na onaj od srede, koji Barseloni nije ostavio ni promil šanse za pobedu. Napadi Zvezde svodili su se na spuštanje lopte na niski post, gde su leđima igrali Ognjen Kuzmić i Luka Mitrović. Međutim, to nije baš najbolje izgledalo. Nervoza se uvukla u njihove redove, PAO je stegao odbranu, a rezultat svega toga je bio pregršt izgubljenih lopti srpskog predstavnika. Sreća pa su i domaći bili ispod svog proseka i promašivali za tri poena, inače bi Zvezda već posle pet minuta izgubila meč. Ulaskom Marka Gudurića pojavio se tračak nade da će se crveno-belima vratiti energija, koje očigledno nije bilo na startu. I usledila je nekakva reakcija. Dosta raznovrsnija igra u fazi napada je iznedrila nekoliko poena. Ipak, i dalje su Zvezdini košarkaši bili stegnuti. I dalje je to bila loša igra sa puno izgubljenih lopti, sa istom idejom o spuštanju lopte pod koš. I dalje je to bilo bez energije u odbrani, sa kašnjenjem u rotacijama. Generalni utisak posle prve četvrtine je bio dosta slab, o čemu i govori prednost Panatinaikosa od devet poena razlike.
Ako sam, pretpostavljam poput većine, bio nezadovoljan izdanjem u prvom periodu onda za početak druge deonice ne mogu da nađem adekvatan termin. U prva četiri minuta Zvezda je izgledala jako loše. Nisu postigli koš, a u odbrani su se bukvalno sudarali jedni sa drugima. U jednom momentu je Stefan Jović pokazao i vidno nezadovoljstvo pojedinim kretnjama njegovih saigrača. Sve to je koristio Panatinaikos i bukvalno se šetao do koša. Otišli su na 23 razlike i praktično već tada rešili meč. Usledila je serija poena Ognjena Kuzmića, kao i poeni Luke Mitrovića, kojima je Zvezda konačno malo podsetila na sebe i svoja izdanja. Međutim, 11 poena za celu četvrtinu, a 23 primljena, jasno govore o svemu što se videlo na početku utakmice. Loša odbrana, loše građenje, nedostatak energije, tim je izgledao isceđeno, umorno, a, žao mi je što to moram da kažem, čak i nezainteresovano za meč. Nadao sam se da trener Dejan Radonjić, za koga imam samo reči hvale, može da trgne ekipu na poluvremenu, kao što je to činio nebrojano puta do sada.
I tako je i bilo. Zvezda je pokazala mnogo veću agresivnost u odbrani, a i generalno mnogo veću želju. Konačno su bili u utakmici. Napad je i dalje škripao. Nije tu bilo mnogo ideja i raznovrsnosti, kao što je bio slučaj u dosadašnjem toku sezone. Sve je delovalo dosta neorganizovano. Stekao sam utisak da je Stefan Jović umoran, a usled toga i pomalo indisponiran, pa je igra u napadu i rezultat toga. Ipak, radovala me je činjenica da su uspeli da dobiju treću deonicu i očekivao sam da u poslednjem kvartalu pokažu svoje pravo lice i stignu do blažeg poraza.
I konačno sam dočekao da vidim i pravu Zvezdu. Nejt Volters i Milko Bjelica su uneli ozbiljnu energiju, a odlično su ih pratili Branko Lazić i Čarls Dženkins. Skok je potpuno iskontrolisan, mnogo bolje nego što su to činili većim delom meča, odbrana je bila izuzetno agresivna, a i ceo tim je bolje trčao i bolje se kretao. Jednostavno rečeno, izgledali su mnogo bolje na terenu. Imali su šansu da se skroz vrate u igru, ali je velika šteta što čak četiri napada, na zaostatku od 10 poena, nisu uspeli da realizuju. Pitanje je kako bi se meč odvijao do kraja da su tada pogodili i zapretili. Ćavi Paskval je tada vratio i svoju najjaču petorku u igru i priveo meč kraju bez većih trzavica.
Kada se pogleda kompletan utisak, dobra igra većim delom poslednje deonice nikako ne može doneti prelaznu ocenu. Zvezda je odigrala loše, posebno prvih 20 minuta, kada je meč i bio rešen. Malo sam razočaran, jer je ovo moja prva analiza ovoga tipa, a odmah moram da pišem o porazu. Posebno jer mislim da PAO nije mnogo kvalitetnija ekipa od Zvezde, a siguran sam da nije bolji za lagani trijumf i 20 razlike. Međutim, kada u susret uđete tako bojažljivo i bez energije teško je da se oduprete i mnogo slabijem rivalu nego što je to Panatinaikos. Ono što bih želeo da naglasim, a što može da raduje simpatizere crveno-belih, je da će Nejt Volters biti veliko pojačanje. Dečko se odlično kreće, nekako je "lagan", odlično trči, ima jako dobar pregled igre, a sa ekipom je odradio tek dva treninga. Siguran sam da će, kada uđe u sistem trenera Radonjića, biti sjajno pojačanje.
Toliko od mene za prvi put. Nadam se da ste zadovoljni analizom, a nadam se i da naredni put neću morati da komentarišem poraz Crvene zvezde.
(foto: KSS)
