Kada je imao dve godine otac je napustio porodicu. Vezao se za majku i njena smrt mu je teško pala. Prestao je da trenira košarku i vratio joj se nakon dve godine. Slučajno je dospeo na junior koledž, pa na drugi... A, potom je usledilo ostvarenje sna. U NBA je ušao na neobičan način... Sve oko njega je odudaralo od šablona. Takav mu je bio i igrački kraj. Stiv Frensis je danas uspešan biznismen i neko ko nije zaboravio gde je odrastao.
Lična karta Ime i prezime: Stiven Dešon Frensis Datum i mesto rođenja: 21. februar 1977. (Takoma park, Merilend) Visina: 191 santimetar Pozicija: plejmejker Koledž: San Džosento (1996/97), ACM (1997/98), Merilend (1998/99) Draft: 2. pik 1999. (Vankuver) Klubovi: Hjuston (1999-2004), Orlando (2004-2006), Njujork (2006/07), Hjuston (2007/08), Beižing Daks (2010) Priznanja: 3 puta Ol star (2002-2004), ruki godine (2000)
Detinjstvo je proveo u Takoma parku u Merilendu. Maštao je da bude poznat kao Toni Dorset ili Rendal Kaningem (tadašnje NFL zvezde prim. aut), ali je bio siguran da je košarka pravi izbor. Provodio je sate igrajući se sa loptom i izvodeći trikove. Bio je sitne građe i veoma nizak, sanjao je da jednoga dana zakuca. Na zidu kupatila je beležio crte mereći se svakoga jutra. Rezultati su bili razočaravajući. Stariji i krupniji momci nisu imali milosti. Retko su ga puštali da igra sa njima. Ipak, u takvoj situaciji je razvio sposobnosti koje su mu mnogo pomogle kasnije u karijeri. Bio je sjajan dribler i naučio je da pogađa akrobatske šuteve iz jakog kontakta.
"Nisam imao patike za sport u to vreme i samo sam se muvao po terenu. Smejali su mi se zbog toga", mnogo godina kasnije je opisao svoje detinjstvo Frensis.
Trener lokalnog kluba u Takoma Parku, Entoni Lengli, ga je nakon jednog treninga odveo u prodavnicu i kupio mu patika za košarku.
"Nije bilo moguće ne primetiti da je inteligentan, takmičarski nastrojen i da ga zanima samo pobeda. Naravno, niko nije mogao da pretpostavi da će jednoga dana biti NBA zvezda", prisetio se tog perioda Lengli.
Kao heroj osnovne škole, očekivalo se da ostavi trag u srednjoj školi "Bler". Bežanje sa časova, cigarete i alkohol, druženje sa starijima... Obeležja tog perioda nisu ga zaobišla, što je dovelo do toga da zbog loših ocena bude izbačen iz košarkaškog tima nakon druge godine. Prešao je u školu "Džon Kenedi". U prvom semestru nije mogao da igra zbog pravila o promeni škole, a u drugom su loše ocene uradile svoje. Vratio se u "Bler".
Brojke Broj na dresu: 23 (koledž), 3, 1 Poena: 10.446 (18.1 po meču) Skokova: 3.215 (5.6) Asistencija: 3.473 (6) Ukradenih lopti: 846 (1.5)
Dok je doživljavao veliko razočaranje zbog toga što nije mogao da igra košarku, život mu je zadao težak udarac. Majka, Brenda Vilson, je bila stub porodice. Kada ju je kancer pobedio marta 1995. godine Stivu Frensisu se srušio svet. Braća su već imala svoje porodice, sa sestrom se preselio kod babe.
"Džefe, šta ćemo sada da radimo", pitao je tada starijeg brata, koji je mnogo godina kasnije sa suzama u očima prepričao ovaj događaj:
"To nikada neću zaboraviti. Odgovorio sam mu da će se Bog pobrinuti za nas", rekao je Džef Frensis.
Stiv je prestao da igra košarku. Srednju školu nije završio.
"Nije prošao ni jedan dan da nisam razmišljao o tome šta je uradila za moju braću i mene. Ni jedan jedini dan", istakao je Frensis u dokumentarcu koji je o njemu snimljen. Majčino ime je istetovirao na desnoj ruci. To mu je davalo osećaj da uvek igra za nju.
Tri meseca nakon tragičnog događaja ponovo je uzeo košarkašku loptu. Igrao je basket u dvorani lokalne vatrogasne stanice koja je bila u podrumu. Rešio je da teška situacija u kojoj se našao bude njegova motivacija.
Stvorio je reputaciju nepobedivog basketaša. Na noge su mu dolazili igrači iz svih delova Vašingtona, ali su se vraćali kućama pognutih glava. Ipak, njega je mučilo pitanje šta će dalje sa sobom.
Trener Lu Vilson ga je često gledao i sa svojim timom ga je poveo na turneju po Floridi. Vratio se u košarku "pet na pet" nakon dve godine. Taj turnir mu je promenio život. Dobio je stipendiju od junior koledža San Džosento.
Konsultovao se sa porodicom i odlučio da krene put Teksasa. Iako je imao 18 godina, rastanak sa porodicom mu je teško pao. Plakao je svakog dana i želeo je da se vrati kući.
U međuvremenu je porastao, što mu je uz vertikalni odraz od 110 santimetara davalo neverovatne mogućnosti u tom uzrastu. San Džosento je izgubio te sezone samo meč za titulu, a Stiv je krenuo dalje. Prebacio se na drugi junior koledž (ACM), na samo dva sata vožnje od kuće.
Dvorana je na pojedinim mečevima bila premala da bi u nju stali svi oni koji su želeli da gledaju lokalnog heroja. ACM je upisao skor 30-0 i to je bila jedina sezona u istoriji u kojoj nisu poraženi. Sa druge strane, Stiv je verovatno prvi put u životu potpuno uživao, kako u igranju košarke tako i u pažnji koju je dobio. Prosek od 23.5 poena, 8.7 asistencija, 7.1 skokova i 5.8 ukradenih lopti bio je dovoljan za poziv iz "više lige" sa Univerziteta Merilend.
Bio je spreman i igrao je sjajno. Zbog problema sa povredama ekipa se nije dugo zadržala na NCAA turniru 1999. godine. Eliminisani su u "Svit 16" fazi. Merilend je zabeležio učinak od 28 poebeda i šest poraza, što je u tom trenutku bio najbolji rezultat u istoriji škole. Junak naše priče je beležio 17 poena, 4.5 asistencija i 2.8 ukradenih lopti po meču. Bio je jedan od najozbiljnijih kandidata za izbor sa prve pozicije na Draftu.
Poslednji dan juna 1999. godine trebalo je da bude najsrećniji u njegovom životu. Draft se održavao u "MCI Centru" u Vašingtonu, današnjem "Verizon Centru" domu Vizardsa. Praktično je trebalo kod kuće da bude izabran sa prvog mesta od strane Bulsa, koji su u svom rosteru imali nekoliko veterana na poziciji plejmejkera. 'Rebilding' su počeli godinu dana ranije. Nije više bilo Majkla Džordana i Fila Džeksona, otišli su Denis Rodman i Skoti Pipen. Iz šampionske generacije Bulsa ostao je generalni menadžer Džeri Kraus, a na terenu Toni Kukoč.
Kraus je sa prve pozicije uzeo Eltona Brenda i "najavio" Frensisu onaj scenario koji za njega nije bio prihvatljiv. Jedina želja pred Draft bila mu je da ga ne izabere ekipa Vankuvera. Preko menadžera i advokata je poručio Grizlisima da ne želi da igra za njih. Ipak, to im nije smetalo da ga izaberu.
"Nisam želeo da igram u Vankuveru. Kada se Dejvid Štern vratio na podijum da pročita ime drugog pika prekrstio sam ruke i molio se da to ne budem ja", jasna su sećanja na tu noć trostrukog Ol stara. Morao je da se pomiri sa sudbinom.
"Prilikom rukovanja komesar mi je rekao da će sve biti u redu, da ću imati sjajnu karijeru. Ja sam samo razmišljao o tome kako će moja porodica da prevali toliki put da bi me videla... Bilo je grozno".
Svoje nezadovoljstvo je pokazao već tokom večeri u kojoj se održavao Draft. Grizlisi su godinu dana ranije izabrali Majka Bibija i bilo je jasno da je trejd neminovnost. Frensisovi menadžeri su činili napore da pronađu tim koji bi mogao da ga angažuje. Okolnosti su bile takve da je najozbiljnija opcija bio Hjuston.
U trejd je bilo uključeno 13 igrača i 'Frenčajz' je stigao u Roketse. Skoti Pipen je trejdovan, Čarls Barkli je doživeo povredu zbog koje je morao da okonča karijeru, a Hakim Olajdžuvon se bližio 40. godini. Rudi Tomjanovič je Frensisu dao odrešene ruke.
Ekipa je ostala bez plej ofa, ali je njemu dobro išlo, ako se izuzme "topla dobrodošlica" na prvom gostovanju ekipi Vankuvera. Sa Brendom je podelio titulu najboljeg rukija, a na Ol star vikendu je bio učesnik verovatno najboljeg takmičenja u zakucavanjima ikada. Vins Karter je odneo pobedu, Frensis je bio drugi, a iza njih je ostao Trejsi Mekgrejdi. Stivi je ispunio svoj dečački san - zakucavao je i to fantastično.
Njegova druga sezona u NBA ligi bila je uspešnija za tim. Roketsi su zabeležili 11 pobeda više u odnosu na prethodnu, ali su ponovo ostali bez doigravanja. U trećoj sezoni je izabran u Ol star ekipu Zapada, ali ga je povreda stopala omela da odigra više od 55 mečeva tokom godine. Uz to, otkrivena mu je bolest unutrašnjeg uha, koja se manifestuje kroz poremećaje čula sluha i održavanja ravnoteže, a oblik bolesti zavisi od slučaja do slučaja. Uspešno se tretira lekovima i odgovarajućom ishranom.
Zbog svih dešavanja, Hjuston je sa učinkom 28-54 stigao do prvog izbora na Drfatu. U čuveni "Medison Skver Garden" su poslali Frensisa da dočeka novu zvezdu tima - Jao Minga. Zajedničkim snagama su uspeli da stignu do učinka 43-39 i nastupa na Ol staru, ali je plej of ostao van domašaja. Tokom sezone Frensis je uspeo da stgne do rekorda karijere od 44 poena i to protiv Los Anđeles Lejkersa.
Sa 21 poenom po meču, uz po 6.2 skokova i asistencija, Frensis je mirno čekao novu sezonu. Ipak, Tomjanovič se povukao sa mesta trenera nakon što mu dijagnostifikovan rak bešike, a na njegovo mesto je došao Džef Van Gandi, poznat kao trener čije ekipe igraju dobru odbranu.
Do tada, Frensis je imao svu slobodu i loptu u rukama. Van Gandi je želeo izbalansiran tim, brz protok lopte i značajno manje driblinga.
"Ne želim da kažem da mi se nije sviđao Van Gandi. Ali, njegova košarka nije bila moja košarka".
Frensis je spao na 16.6 poena po meču u sezoni 2003/04. Bio je nezadovoljan, dok je trener mislio da mu je to najbolja sezona u karijeri. Armija Kineza ga je, zajedno sa Mingom, ponovo izabrala za Ol star susret. Ekipa se plasirala u plej of i tih pet utakmica protiv Los Anđeles Lejkersa su, ispostavilo se, jedino iskustvo u doigravanju u Stivijevoj karijeri. Beležio je 19.2 poena, 8.4 skokova i 7.6 asistencija. To nije bilo dovoljno.
Van Gandi je odlučio da gradi tim oko Minga. Frensis je, zajedno sa svojim najboljim drugom Katinom Moblijem, trejdovan u Orlando. U Teksas je stigao Trejsi Mekgrejdi.
"Mislim da su njih dvojica sjajni momci, ali su i jedan i drugi delovali destruktivno na tim. Mi smo želeli igrače koji će biti fokusirani, a oni to nisu bili. To nije bila teška odluka. Trejsi Mekgrejdi je bio bolji igrač, a ja smatram da kada možeš da dobiješ boljeg igrača u trejdu da bi to trebalo da uradiš. Svi smo zamenljivi, niko nije nedodirljiv", reči su Van Gandija o trejdu koji je slomio srce Stiva Frensisa.
"Bilo mi je teško da pređem preko svega. Uradio sam toliko stvari za Grad o kojima trener ništa nije znao. Odnos između mene i Hjustona nije bio samo igrač-grad", govorio je kasnije o toj razmeni Frensis.
Svi su bili šokirani. Takav razvoj situacije niko u timu Stiva Frensisa nije očekivao. Ipak, prilagodio se novoj sredini, bar to trenutka kada Mobli nije poslat u Sakramento. To ga je dodatno razbesnelo, što se odrazilo na rezultate Orlanda i plej of je ponovo izostao. U sezoni 2005/06 je suspendovan zbog kršenja pravila tima, a potom je trejdovan u Njujork. Usledila je povreda desnog kolena i sve lošije igre. Vratio se u Hjuston 2007. Potpisao je ugovor na dve godine, uprkos tome što mu je Majami nudio više novca. Ipak, nakon samo 10 utakmica morao je na operaciju kvadricepsa.
Ispostaviće se da je Frensis u Hjustonu okončao svoju NBA karijeru. Krajem 2008. godine Roketsi su ga trejdovali u ekipu koja ga je birala na Draftu, s tim što su se Grizlisi u međuvremenu preselili u Memfis. Nije odigrao nijedan meč za njih i otpušten je početkom 2009. godine. Niko nije pokazao interesovanje za njega.
Krajem 2010. godine okušao se u Beižing Daksima. Igrajući sa Jao Mingom u Hjustonu stekao je veliku popularnost u Kini, u čemu i danas uživa. Ipak, za Dakse je na četiri utakmice odigrao svega 14 minuta. Vratio se u Ameriku i planirao je da se ponovo okuša u NBA. To mu nije pošlo za rukom.
Ni život van košarke Stiva Frensisa nije se uklapao u kliše tamnoputih momaka koji se bave profesionalnim sportom u Americi. Ne da nije bankrotirao već je novac koji je zaradio baratajući narandžastom loptom višestruko umnožio. Okružio se ljudima sa kojima je odrastao i kojima je verovao. Vođenje poslova je poverio Nejtu Pikiju, koji je takođe odrastao u Takoma parku. Njegove kompanije se bave različtim delatnostima, od građevinarstva do organizacije boks mečeva. Ono što je zajedničko za većinu njih je to što su smeštene u Vašingtonu.
"Odrastajući u Vašingtonu sam naučio kako da budem čovek još pre odlaska u NBA ligu. Gledao sam kako se muči moja porodica i porodice mojih prijatelja. Video sam mnogo nasilja i sve to mi je pomoglo da budem agresivan. To je DC (skraćenica za Vašington od District of Columbia prim. aut) mentalitet. Kada ga posedujete osećate da ništa ne može da vas zaustavi", objasnio je Frensis.
Ipak, posao svih poslova Stiva Frensisa je Fondacija "Brenda Vilson" koja pomaže mladima iz Vašingtona kroz različite programe, a pre svega stipendijama za školovanje.
Stivi nije zaboravio ni čoveka koji mu je kupio prvi par patika za košarku. Entoni Lengli u Takoma parku vodi ekipu DC Voriorsa, a probleme sa finansijama nemaju. Dresove, patike i svu potrebnu opremu finansira Fondacija "Brenda Vilson".
"Nikada mu nisam tražio da to uradi. Ali, jednog dana se jedan od njegovih prijatelja pojavio ispred moje kuće sa kombijem punim opreme. Ostao je ista osoba, iskrena i lojalna. Nikada nije zaboravio svoj kraj", govori danas Lengli.
Ali, nije sve idilično u životu bivše NBA zvezde. Tokom 2010. godine suočio se sa optužbama za seksualno uznemiravanje od strane mlade pevačice Šaune Simien, koja je snimala u njegovom muzičkom studiju. Supruga Šelbi mu je tada pružila neophodnu podršku i zajedno su prevazišli teške trenutke. Američki mediji su pisali da se 2012. godine prijavio na kliniku za odvikavanje od kokaina, a slike koje su se tada pojavile u javnosti, na kojima izgleda kao šesdesetogodišnjak, nisu mu išle u prilog.
O karijeri Stiva Frensisa može se govoriti na različite načine. Neki će reći da je bio sebičan, drugi da je bio neshvaćen, treći da nije imao sreće sa timovima i svi će imati svoje argumente. Jedno je sigurno, iz geta je stigao do NBA lige i u njoj je ostavio trag. Učestvovao je na Ol staru, uspeo je zarađeni novac da uloži na pravi način, da zbrine veliki broj porodica u rodnom gradu, da mnogima omogući školovanje...
U svetu u kojem danas živimo mali je broj onih kojima slava nije pomutila pamet, još je manji broj onih koji se sećaju odakle su krenuli. Stiv Frensis je i dalje onaj mali 'Vink' iz predgrađa Vašingtona. Košarka mu je donela preko 100 miliona dolara, iskusio je mnogo toga, dobrog i lošeg, ali je uspeo u sebi da zadrži deo dečaka koji je u Takoma parku prodavao srećke kako bi drugarima i sebi kupio dresove.
(foto: NBA; Bleacher Report; Lux Lounge)
