Italijanska liga je u poslednjoj deceniji 20. veka važila za najjaču u Evropi. Veliki broj kvalitetnih košarkaša je u to vreme igrao u seriji A. Ipak, jedan se po mnogo čemu isticao. Nije bio najbolji, ali je malo ljubitelja košarke kojima ovaj omaleni vragolan nije prirastao za srce.
Đanmarko Poceko rođen je 15. septembra 1972. godine u italijanskoj Gorici. Detinjstvo je proveo u Trstu i Udinama, gde je i započeo profesionalnu karijeru. Ubrzo prelazi u Livorno, a zatim i u Vareze, tim bogate tradicije. Čak pet puta u istoriji su osvajali Kup šampiona, poslednji put 1976. godine. Nažalost, u sezoni 1991/92 ispadaju u Seriju B. Bili su to teški dani za trofejni klub. Dve godine su proveli u drugoj ligi. U Seriji A se ponovo takmiče od sezone 1994/95. Ekipa je bila sastavljena od mladih igrača, a pravi potez uprava Varezea donosi 1997. godine. Na mesto trenera je postavljen Karlo Rekalkati. U sezoni 1998/99 Vareze, nakon dvadeset i jedne godine, ponovo osvaja Prvenstvo. Predvođeni Pocekom, Meneginom, Galandom, De Polom, Mršićem i Portorikancem Santjagom u finalu plej ofa pobeđuju izuzetno snažan sastav Benetona ukupnim rezultatom 3-0 u seriji. Koliko je bio jak tim iz Treviza svedoči podatak da im je trener bio Željko Obradović, a nosioci igre Rebrača, Vilijams, Bonora i jedan od najboljih evropskih odbrambenih igrača svih vremena - Riki Pitis. Đanmarko Poceko je čitavu sezonu odigrao na visokom nivou. Bio je najbolji asistent Lige. Zbog stila igre dobio je nadimak "Atomska muva".
Očekivalo se da Poceko bude nosilac igre italijanske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1999. godine, ali zbog svađe sa selektorom Tanjevićem nije bio u ekipi koja je i osvojila prvo mesto. Poceko je izbačen iz nacionalnog tima jer je zahtevao da igra preko 30 minuta na utakmicama. Tanjević to nije prihvatio, konstatujući da jedino Karlton Majers ima zagarantovanu visoku minutažu. Đanmarko je to teško podneo.
U reprezentaciju ga je ponovo pozvao novi selektor i stari Pocekov poznanik iz Varezea, Karlo Rekalkati, 2003. godine. Ipak, zbog nediscipline na pripemama u Bormiju nije putovao na Evropsko prvenstvo u Švedskoj. Jedne noći iskrao se iz hotelske sobe, bez dozvole seo u autobus reprezentacije i uputio se u potragu za zabavom. Rekalkati mu je pružio drugu šansu naredne godine na Olimpijskim igrama u Atini. Poceko mu se odužio sjajnim igrama, posebno u završnici takmičenja. Polufinalni duel između Italije i Litvanije jedan je od najboljih mečeva u istoriji "kraljice igara" na Olimpijskom turniru. Najzaslužniji za plasman Italije u finale bio je maestralni Đanluka Bazile. U utakmici za zlato Poceko je bio najefikasniji u svojoj reprezentaciji, ali su Argentinci bili prejaki. Srebro je proslavio nekoliko dana kasnije u jednom noćnom klubu, gde je častio preko tri stotine ljudi koji su se tamo našli.
1999. godine u Milanu se igrao Mekdonaldsov turnir. Pored šampiona Italije, Varezea, učestvovali su NBA prvaci San Antonio Spursi, osvajač Evrolige Žalgiris i prvaci Južne Amerike, Azije i Australije. Poceko je oduvek maštao da zaigra u NBA ligi i to za Njujork Nikse. Pred početak turnira ofarbao je kosu u crveno kako bi dodatno skrenuo pažnju na sebe. Vareze i San Antonio igrali su u polufinalu. Bio je to neizvestan meč. Italijanski tim je pružao jak otpor, ali su Spursi na kraju slavili. Tim Dankan je posle utakmice posebno pohvalio Poceka: "Dobar je onaj mali crvenokosi".
U sastavu Varezea za taj meč nasao se izvesni Gvido Bagata. Čak je i odigrao nekoliko poslednjih sekundi na susretu. Bagata nije bio košarkaš. On je čuveni italijanski sportski komentator koji se proslavio prenoseći NBA utakmice. Ispunila mu se životna želja da igra protiv NBA košarkaša.
Posle osvojenog Skudeta, Vareze ostvaruje loše rezultate, ali Pocekova lična statistika je nikad bolja. U sezoni 2000/01 beleži 27 poena u proseku. Tih godina pokušavao je da pronađe NBA angažman. Igrao je Letnju ligu za Toronto, ali ugovor nije dobio jer je menadžment Reptorsa procenio da nema građu potrebnu za najkvalitetniju ligu na svetu. Bio je razočaran i često je isticao da bi u NBA igrao i besplatno. Želeo je da se dokaže među najboljima.
Italijanska reprezentacija se pre Igara u Atini susrela sa američkom. Odigrali su dve utakmice. Jednu su pobedili veoma lako, a drugu su izgubili trojkom Alena Ajversona u poslednjoj sekundi sa gotovo pola terena. Poceko je igrao kao u transu. Bio je nerešiva enigma za američke bekove, a nakon susreta je ponosno izjavio: "Sada sam svima pokazao koliko vredim", a kasnije je uputio i savet mladim košarkašima: "Uradite sve isto kao što sam i ja radio i uspećete".
Posle Varezea karijeru je nastavio u Skiperu iz Bolonje. Interesentno je tada bilo pratiti okršaje Skipera i gradskog rivala Virtusa. jer je njihov trener neko vreme bio Bogdan Tanjević. Zanimljive su bile i Pocekove proslave nakon pobeda njegovog tima nad Virtusom. Uglavnom je provocirao protivničkog trenera.
Poceko je godinama bio među najboljim asistentima Evrolige. 2004. je igrao finale tog takmičenja, ali je Makabi u Tel Avivu bio mnogo bolji. Potom je natupao u Španiji, Rusiji i Ukrajini, ali bez značajnijeg učinka. Igračku karijeru je okončao u ekipi Orlandina Basket, a 2012. je postao trener ovog drugoligaša.
Ostao upamćen kao plejmejker velike kreativnosti i mašte. Bio je brz, eksplozivan, dobar šuter i asistent. Odbranu gotovo da i nije igrao. Bio je omiljen kod saigrača i navijača, a najmanje su ga voleli oni "srećnici" koji su ga trenirali.
"Zahvaljujem se svim ljudima koji su tokom moje igračke karijere pokušavali da me razumeju i koji su me trpeli. Posebno se zahvaljujem svima koji su me vređali. Samo su mi dali snagu da nastavim", rekao je na kraju karijere.
(foto: realizeagency.com; basketballforum.com; dailybasket.it)
