On je osvojio četiri titule u NBA ligi, dva puta je nastupio na Ol staru, bio je najbolji šesti igrač Lige, osvojio je Evroligu i bio MVP Fajnal fora, a u "onom" Palakanestru je dva puta izabran za najboljeg igrača. Ipak, Manu Đinobili neće ostati besmrtan zbog prethodno navedenih dostignuća već zbog činjenice da je etalon za patriotizam, zbog toga što je na teren donosio magiju, zbog toga što je u NBA proslavio "euro step" i, pre svega, zbog toga što je jedan od poslednjih igrača koji su svojim delima, ne pričom, iskazali poštovanje prema igri i prema timu. Za njega nije postojalo "ja" ili je to znao dobro da sakrije.
Odigrao je 1.057 utakmica u regularnom delu sezone NBA lige, a startovao je na "samo" 349. Karijeru je završio sa učinkom od 13.3 poena, 3.8 asistencija, 3.5 skokova i 1.3 ukradenih lopti po meču. U plej ofu je nastupio 218 puta, 53 kao starter, i na tim mečevima je beležio 14 poena, četiri skoka, 3.8 asistencija i 1.3 krađa. Moguće je da ni u jednom trenutku svoje karijere nije bio jedan od najboljih igrača na svetu, ali će ga istorija pamtiti kao jednog od najvećih. Umetnik iz Bahija Blanke je odigrao svoj poslednji tango 24. aprila tekuće godine. Spursi su poraženi od Voriorsa, ekipe koja je kasnije osvojila titulu, u petoj utakmici četvrtfinalne serije Zapadne konferencije sa 99:91. Manu je meč završio sa 10 poena, sedam asistencija i pet skokova.
Lična karta Ime i prezime: Emanuel David Đinobili Datum i mesto rođenja: 28. jul 1977. (Bahija Blanka, Argentina) Visina: 198 centimetara Pozicija: Bek Draft: 57. pik 1999. (San Antonio) Klubovi: Andino (1995/96), Estudijantes de Bahija Blanka (1996-1998), Ređo Kalabrija (1998-2000), Kinder (2000-2002), San Antonio (2002-2018)
Potiče iz košarkaške porodice. Otac Horhe je proslavljeni trener u rodnom gradu, gde je njegov sin zavoleo igru pod obručima želeći da postane Majkl Džordan. Najstariji brat Leandro je proveo sedam sezona u argentinskoj ligi i povukao se 2003. godine, dok je brat Sebastijan stigao do druge španske lige. Bilo mu je suđeno da postane košarkaš, iako građom i talentom nije nagoveštavao neslućene visine.
Ako istinski volite "kraljicu igara" opčinjenost Manuom morala je da se dogodi na prvo gledanje. Delovalo je da su lopta i on jedno, a kretnje koje je mogao da izvede su dovodile do lomova nogu kod onih koji su pokušavali da ih intepretiraju. Delom dar prirode, delom fanatizam u pristupu treninzima. Imao je četiri godine kada je postao deo eksperimenta tadašnjeg trenera. On mu je dao specijalne naočare koje su imale takve pregrade da nije mogao da vidi pod i uz to rukavice. Loptu je morao da vodi jagodicama prstiju, a da pri tome nije mogao da gleda šta radi.
"Imao sam četiri godine i po ceo dan sam driblao loptu po kuhinji sa rukavicama i tim naočarama. Bio sam eksperiment", rekao je kasnije junak naše priče.
Bio je nizak i mršav, ni blizu največih talenata u svom gradu, a kamoli šire.
"Bilo je bar 15 klinaca koji su bili talentovaniji od njega samo u našem gradu. Krenuo bi na koš i neko bi ga "polomio". Ustajao je, izvodio slobodna bacanja i u narednom napadu bi se dogodilo isto. Bio je neverovatno mršav i krhke građe", istakao je Pepe Sančez, plejmejker sa kojim je Manu odrastao.
"Nije se isticao. Nije bio ništa posebno, ali je moglo da se vidi da su njegove kretnje drugačije od uobičajenih. Kretao se kao zmija", vratio se Andres Noćioni u mlađe dane.
Kada je fizički dosegao nivo na kome su bili njegova glava i tehnika počeo je da privlači pažnju. Svoju profesionalnu karijeru je počeo u klubu koji se zvao Andino daleke 1995. godine. Narednog leta je trejdovan u Estudijantes iz rodnog grada, gde se zadržao dve sezone. Prateći svoje korene 1998. se obreo u drugoj italijanskoj ligi. Predvodio je Ređo Kalabriju, koja je samo godinu dana ranije bankrotirala, do povratka u elitno društvo u to vreme najbolje lige u Evropi. Bila mu je potrebna samo jedna sezona u Palakanestru kako bi ga Kinder doveo u svoje jato.
Predrag Danilović se povukao i Etore Mesina je morao da pronađe dobra rešenja kako bi Kinder zadržao u vrhu evropske košarke. Stigli su Marko Jarić, Matjaž Smodiš i, naravno, Manu. U četvrtfinalu Evrolige su ometlali Union Olimpiju, a u polufinalu gradskog rivala Paf. Usledila je velika borba sa Tau Keramikom. Viktor Aleksander je obeležio prvi meč sa 21 ponom i 19 skokova, pa je Tau stigao do brejka. Antoan Rigodo je sa 23 poena predvodio Kinder do izjednačenja i serija se preselila u Španiju. Manu je zablistao, isporučio je 27 poena i obezbedio svome timu, u najgorem slučaju, povratak na domaći teren. Elmer Benet sa 19, Viktor Aleksander i Mindaugas Timinskas sa po 18 poena su zakazali majstoricu.
"Palamalaguti" je bio krcat. Nošeni podrškom publike igrači italijanske ekipe su odigrali veoma dobro. Većim delom susreta su kontrolisali dešavanja na terenu i na kraju zasluženo slavili rezultatom 82:74. Rigodo je ubacio 18 poena, Jarić je meč završio sa dva poena manje, a Rašard Grifit je upisao dabl-dabl učinak sa 14 poena i 10 skokova. Đinobili je na terenu proveo 33 minuta sa učinkom od 16 poena, šest asistencija, četiri uhvaćene i dve ukradene lopte.
Trofeji 4 x NBA šampion (2003, 2005, 2007, 2014) 1 x šampion Evrolige (2001) 1 x šampion Italije (2001) 2 x Ol star (2005, 2011) 2 x treća petorka NBA lige (2008, 2011) 1 x najbolji šesti igrač NBA lige (2008) 1 x MVP Fajnal fora Evrolige (2001) 1 x najbolja petorka Evrolige (2002) 2 x MVP Prvenstva Italije (2001, 2002) 1 x MVP Kupa Italije (2002) Olimpijske igre: zlato (2004) i bronza (2008) Svetsko prvenstvo: srebro (2002) Prvenstvo Amerike: dva zlata (2001, 2011), srebro (2002) i bronza (1999) Dijamantska lopta: zlato (2008) i bronza (2004) 1 x MVP Prvenstva Amerike (2001)
Za sezonu 2001/02 Evroliga je promenila fomat takmičenja, a domaćin Fajnal fora je bila Bolonja. Očekivalo se da Kinder na svom terenu odbrani titulu. Marko Jarić je sa 18 poena, šest skokova, tri asistencije i dve ukradene lopte briljirao u polufinalu protiv Benetona i ponajviše zahvaljujući njemu domaćin se plasirao u finale - 90:82. Đinobili nije imao svoje veče - 14 poena (5/7 za dva, 1/6 za tri, 1/1 za jedan), osam skokova, tri asistencije i pet faulova za 20 minuta igre. Popravio je utisak u finalu sa 27 poena (3/5 za dva, 3/5 za tri, 12/13 za jedan), pet skokova, tri krađe i dve asistencije, ali su se Dejan Bodiroga sa 21 poenom (7/12 za dva, 1/2 za tri, 4/4 za jedan), sedam skokova i četiri asistencije i Ibrahim Kutlaj sa 22 poena pobrinuli da Manu ne ode srećan u NBA ligu. Nije izlazio iz kuće nedelju dana, a to nije bio jedini okršaj koji je Đinobili izgubio od Bodi Bonda pre debija u najboljoj ligi na svetu.
Na Draftu 1999. godine je izabran sa 57. pozicije od strane San Antonija i to je jedna od najvećih "krađa" na Draftu u istoriji NBA lige. A, zanimljivo je pomenuti to kako je došlo do toga da se Ar Si Bjuford odluči baš za Manua.
"Prvi put sam ga video 1997. godine u Melburnu, na Svetskom prvenstvu za igrače do 22 godine. Išao sam da gledam neke druge momke. Na terenu je delovao kao divlje ždrebe. Radio je lude stvari. Neke su imale smisla, dok su neke bile potpuno sranje", rekao je Bjuford i potom nastavio:
"Mi smo te godine osvojili titulu i fokus nam je bio na zadržavanju igrača koji su nas doveli do uspeha. Nismo imali nameru da na Draftu uzimamo igrače koje bismo odmah bacili u vatru. Trejdovali smo pika prve runde, nakon toga smo trgovali sa Dalasom i Memfisom oko prava na 40. pika, odakle je izabran Gordan Giriček. Za prava na 57. pika nismo uspeli da napravimo dobar posao. Uzeli smo Manua jer su neki igrači koje smo želeli otišli ranije. Imali smo neverovatnu sreću."
Pre ulaska među najbolje na svetu Đinobili je imao još nešto da obavi - da Argentini donese medalju sa Svetskog prvenstva posle 52 godine čekanja. Pepe Sančez, Luis Skola, Fabricio Oberto, Ugo Skonokini, Andres Noćioni, Ruben Volkoviski, Alehandro Montekija... Gotovo sve najbolje što je Argentina ikada imala bilo je na okupu. Dovoljno iskusni da se ne plaše nikoga, dovoljno dobri da mogu da pobede svakoga i dovoljno mladi da budu željni uspeha. Na sve to se nadovezao haos u Argentini i izuzetno teška materijalna situacija.
"Sećam se da smo pre Prvenstva imali utakmicu u Meksiko Sitiju. Savez nam je organizovao neki jeftin let sa nekoliko presedanja. Putovali smo 33 sata. Tačnije, mogli smo u hotel da stignemo za 32 sata i 40 minuta, ali je neko dobacio da bi bilo lepo da to bude baš 33 sata okruglo, pa smo zamolili vozača autobusa da kruži gradom 20 minuta. Svi su se smejali, a Manu najviše. Pomislio sam šta je sa tim čovekom. On je naš najbolji igrač i može da zahteva kraljevski tretman. Ali, to je on, takav je bio naš tim", rekao je Pepe Sančez mnogo godina kasnije.
Članovi fudbalske reprezentacije Argentine su se odrekli premija za nastup na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji, a košarkaši su otišli korak dalje. Sami su finansirali put u Indjanapolis, gde su se pojavili sa samo dva kompleta dresova.
"Postoje stotine priča sličnih tom putovanju od 33 sata. Ti događaji su nas definisali kao tim", reči su Luisa Skole.
Venecuela, Rusija i Novi Zeland su razbijeni u prvoj fazi takmičenja. U istom ritmu Gaučosi su nastavili protiv Kine u drugoj rundi, a potom je usledilo prvo "mučenje" protiv Nemačke. Uspešno su preskočili i petu prepreku, a potom je usledilo ono što niko nije mogao da sanja. Probudite se, spremate se za školu ili posao i slušate na vestima da je Amerika izgubila. Bio je to prvi poraz njihovih profesionalaca. Đinobili je ubacio 15, Noćioni 14, a Skola 13 poena. Onako kako je to radio tokom čitave karijere, Oberto je obavio prljav posao, uz 11 poena i devet skokova. Pored onoga što će ostati zapisano u istoriji, Argentinci su uradili i veliku stvar za ono što je usledilo - pokazali su da je domaćin ranjiv.
Samo dan kasnije Jugoslavija je dokusurila Amerikance eliminisavši ih u četvrtfinalu. Plavipreko Novog Zelanda, a Gaučosi preko Nemačke su stigli do finala. Bilo je to jedno od najboljih finala ikada na FIBA takmičenjima. Nažalost, uskraćeno za majstorije Đinobilija. On je doživeo distorziju skočnog zgloba u polufinalu. Uprkos savetu lekara da ne igra, pokušao je i naneo je više štete nego koristi svome timu. Spektakularni Dejan Bodiroga je odigrao savršena dva minuta u završnici regularnog toka meča i trasirao je Jugoslaviji put ka zlatu. To što je bio deo petorke Šampionata nije mnogo značilo najboljem igraču Argentine.
NBA brojke Utakmice: 1.057 (349) Poeni: 14.043 (13.3) Skokovi: 3.697 (3.5) Asistencije: 4.001 (3.8) Ukradene lopte: 1.392 (1.3)
Misija Manua Đinobilija nije bila završena, ali je morao da se posveti klupskim obavezama.
Greg Popovič je bio asistent u stručnom štabu Džordža Karla u Indijanapolisu i bio je impresioniran onim što je video.
"Sećam se da sam rekao Timiju: "Ovaj momak dolazi i niko u NBA ligi nije svestan koliko je dobar." Bio je malo začuđen, odreagovao je uobičajeno", istakao je Popovič.
"Čuo sam od Popa takve stvari i ranije, za neke druge igrače. Mislio sam neka dođe pa ćemo da vidimo", nadovezao se na priču Tim Dankan.
Manu je bio poslednji deo slagalice, uz Dankana i Tonija Parkera, tima koji će biti među najboljima u Ligi u narednih 15 godina. Već u prvoj sezoni Đinobili je stavio prsten na svoju ruku. Nastupio je na 69 utakmica, od čega pet kao starter, sa prosecima od 7.6 poena, 2.3 skokova, dve asistencije i 1.4 ukradenih lopti. Na 24 meča u plej ofu je bio još bolji sa 9.4 poena, 3.8 skokova, 2.9 asistencija i 1.7 krađa. Završio je u drugoj petorci novajlija. Iako deluje bajkovito, njegov prvi susret sa NBA ligom nije bio sladak.
Kada je stigao u kamp Spursa na jednom od treninga na kojima je uvežbavan pikenrol partner mu je bio Stiv Ker, a blok je postavljao Kevin Vilis. Manu je napadao, a Vilis je mlako pristupio svom zadatku. To je razbesnelo Majka Budenholzera, tadašnjeg asistenta u stručnom štanbu San Antonija. Drao se na Vilisa, a potom su Đinobili i Ker zamenili uloge. Manu se zakucao u snažnog centra i pao na pod.
"To je bio dobar blok", besno je dobacio Budenolzeru, a potom se okrenuo ka Đinobiliju: "Jesam li u pravu ruki?"
Mali je broj bekova van Amerike koji su u NBA ligi ostavili trag. Manu je znao da mora da zaradi poverenje. Nije reagovao na provokaciju. Ustao je i nastavio sa treningom. Maltretiranje se nastavilo. Konkurencija za minutažu mu je, između ostalih, bio jedan od najprljavijih igrača u istoriji, Brus Boven. Treninzi su bili pakao za Argentinca.
"Bacio je na njega sva sranja koja je imao u prvoj godini, a Manu bi samo nastavio da trenira. Tada mi je postalo jasno da će da uspe", rekao je Dankan o ovom periodu Đinobilijeve karijere.
Svojim pristupom uspeo je da pridobije i Bovena.
"Na jednom od prvih susreta sa Lejkersima prišao mi je Kobi Brajant i pitao me šta imam da mu kažem o belom momku. Rekao sam mu da ga se čuva, da to nije beli momak, da ima neke stvari da mu pokaže", prisetio se Boven.
Majkl Finli"Čestitam ti na karijeri kakvu si imao. Ti si jedan od mojih najdražih saigrača i prijatelj za sva vremena. Tvoj takmičarski duh niko nije mogao da nadmaši, bilo na utakmici ili na treningu. Iako smo postali saigrači na zalasku moje karijere, mnogo sam naučio od tebe."
Bio je uvek najbolji na treninzima, o čemu možda najbolje govori anegdota iz septembra 2007. godine. Na laganom treningu pred početak sezone probio se kroz trojicu igrača ne bi li ukrao loptu. Uspeo je i bacio ju je saigraču u kontru. Popovič je zaustavio trening pre vremena i prišao je svakom od igrača sa istim pitanjem:
"Šta za tebe znači ovo što je Manu uradio?"
Spursi su 2007. osvojili treću titulu u pet sezona i želeli su da ponovo uspeh, a za to im je trebao Đinobilijev pristup igri kod svih članova tima.
Kada su svi mislili da je Popov govor završen i da mogu da idu kući, okrenuo se prema Manuu sa rečima:
"Manu, ovo je jebeni septembar. Nemoj to više nikada da radiš u septembru!"
Sezona 2004/05, u kojoj su Spursi stigli do druge titule šampiona sa Manuom u timu, je bila jedina u njegovoj karijeri u kojoj je sve mečeve regularnog dela odigrao kao starter. Beležio je 16 poena, 4.4 skokova, 3.9 asistencija i 1.6 ukradenih lopti. Na 23 utakmice plej ofa, od čega 15 kao starter, je imao prosek od 20.8 poena, 5.8 skokova, 4.2 asistencija i 1.2 ukradenih lopti.
Bitku karijere Manu je vodio 2004. godine na Olimpijskim igrama u Atini, kada je nacionalni tim odveo do zlatne medalje. U polufinalu je ubacio 29 poena (5/7 za dva, 4/6 za tri, 7/8 za jedan) Amerikancima i po prvi put njihove profesionalce ostavio bez najvišeg postolja na Igrama. To je za posledicu imalo velike promene u košarkaškoj federaciji ove zemlje, pa može da se kaže da je Đinobili najveći krivac za dominaciju koju je Amerika uspostavila od 2008. godine do danas.
Najteži trenutak u karijeri Manua Đinobilija, pored poraza u finalu Evrolige od Panatinaikosa 2002. godine, bio je neuspeh u polufinalu Zapada 2006. godine. Ovu seriju su obeležila dešavanja u finišu sedme utakmice. Na 32.2 sekundi pre kraja Đinobili je pogodio trojku za vođstvo svoje ekipe rezultatom 104:101. Na 21.6 sekundi pre poslednjeg zvuka sirene u regularnom toku meča Dirk Novicki je lako rešio Brusa Bovena na niskom postu i potom poentirao uz faul sa strane pomoći Đinobilija. Mavsi su slavili posle produžetka i plasirali se u finale konferencije.
Đinobili je pao u depresiju jer je znao da je to najbolja šansa koju će Majkl Finli i Fabricio Oberto ikada imati da osvoje titulu, posebno zbog toga što je Oberto praktično zbog njega i potpisao za Spurse.
"Nikada nisam video da neko toliko krivi sebe. On je jedan od najvećih takmičara koje sam sreo u životu. On je svakom treningu pristupao kao da je sedma utakmica finala", pokušao je da objasni Manuov mentalni sklop Ar Si Bjuford.
Finli i Oberto su bili deo tima koji je uzeo prsten godinu dana kasnije.
Do kraja karijere Manu je sa Spursima stigao do četvrte titule u sezoni 2013/14. Igrom koja je bila blizu savršenstva, sa neverovatnim protokom lopte, u finalu su isprašili veliku trojku Majamija.
Lamarkus Oldridž"Igrao sam protiv tebe devet godina. Prisustvovao sam velikom broju sastanaka na kojima smo diskutovali kako da ti ne dozvolimo da završavaš levom rukom, jer si u tim situacijama bio nezaustavljiv. Onda smo postali saigrači i shvatio sam da je tvoj doprinos timu mnogo veći od broja poena koje ubaciš. Ti si neverovatan takmičar i čovek kome je tim na prvom mestu. Podigao si franšizu na viši nivo samim prisustvom. Pomogao si mi da se uključim u veliki broj timskih aktivnosti, veći nego što sam mogao da sanjam. Bila mi je čast da igram protiv tebe, ali još veća da igram sa tobom. Manu, hvala ti!"
Iz neverovatne karijere bi trebalo izdvojiti i nastup na Igrama u Londonu. To je bila poslednja šanse jedne sjajne generacije Argentine da se domogne medalje. U borbi za bronzu su poraženi od Rusije.
"Radije bih izgubio sa vama nego pobeđivao sa nekim drugim timom", kroz suze je rekao Đinobili na sastanku u svlačionici posle meča.
"Svi smo plakali. Nikada nisam video, ni sanjao da tako nešto može da se desi. Znali smo da je to poslednja šansa da uradimo nešto veliko", sećanja su Noćionija na to veče.
Kao i uvek pre toga, ekipa je zajedno večerala. To je bilo zlatno pravilo. I kada su slavili i kada su tugovali to su radili zajedno!
"To što je izgovoreno za vreme večere u Londonu je ono što te za nekoga veže za čitav život", objasnio je Manu.
Ako se vratimo na početak i činjenicu da su Horhe i Rakel Đinobili imali tri sina, Manu je nastavio tradiciju. I on sa suprugom Marijanelom ima tri sina - blizance Dantea i Nikolu koji su rođeni 2010. godine i Luku koji je na svet došao četiri godine kasnije. Ako bar jedan od njih nasledi deo talenta svoga oca imaćemo sreću i zadovoljstvo da se u budućnosti podsetimo na košarkašku romantiku koju je sa sobom nosio Manu. Patike o klin je okačio čovek koga su svi voleli, koji nije imao mrlju u karijeri, čovek kome su se i protivnici divili, čovek kome morate da oprostite i koš za poraz zemlje u kojoj živite na 0.7 sekundi pre kraja utakmice. Na taj način bitke koje ste vodili i rivalstvo koje ste imali dobijaju posebnu dimanziju.
(foto: Getty Images; FIBA)
