Svaka epska priča o pobedi, strasti i gloriji završava se obično urlikom heroja, euforijom mase koja rađa idole. Majka Istorija uvek rado prigrli svoje trijumfatore darivajući im kočije boginje Viktorije. A dotle, negde u ćošku terena, zakucani za tek izgubljeni san, leže u grču, ili suzama, oni koje će rulja predati oštricama zaborava.
Ovo je bedan pokušaj da iz tamnog vilajeta sećanja iščupamo ime koje je umalo promenilo istoriju srpske košarke. Istoriju kakvu danas poznajemo. Ovo je priča o Heroldu Presliju.
Lična karta Ime i prezime: Herold Presli Datum i mesto rođenja: 14. jul 1963. (Bronks, SAD) Visina: 203 santimetra Pozicija: krilo Koledž: Vilanova Draft: 17. pik (Sakramento) Klubovi: Sakramento, Huventud, Ortez, Balonsesto Leon, San Dijego Vajldfajr U trenucima kada je retko ko bio uz mali ekran, jer je Đorđević upravo pogodio istanbulsku trojku, dok je Dragan Nikitović uzvikivao: "Tri poena, tri poena...", jedan čovek je prihvatio narandžastu loptu, u dvokoraku ispunio olimpijsku normu za troskok i šutnuo, bacio u nebo, loptu koja se odbila od table. "Vreme je isteklo, vreme je isteklo...". Iz ove perspektive, bila je to pozicija daleko bolja od Kecmanove, vremena je bilo više, ali ko mari... Uostalom, bitno li je?
A šta ako pitanje glasi: Ima li velikog trijumfa bez velikog protivnika?
Herold Presli je rođen u Bronksu, košarkaškom Nazaretu, gde je verovatno svakom klincu pola spiralne DNK-a formule sačinjeno od košarkaških lopti. Nakon pohađanja Sent Bernard srednje škole, upisao je Univerzitet Vilanova. Tri godine kasnije ući će u istoriju koledža kao član tima koji je uradio ono što niko nije.
NCAA finale 1985. smatra se jednim od najpotresnijih u istoriji koledž košarke. Sudar potpunog autsajera, Univerziteta Vilanova, koji uopšte nije bio postavljen za nosioca i super favorizovanog vladajućeg šampiona, Džordžtauna, kojeg je predvodila najveća srednjoškolska zvezda, Patriik Juing. Do dana današnjeg uspeh Vilanove ostaje zabeležen kao primer underdog tima koji u filsmkoj završnici uzima titulu.
Petorka Herold Presli - Dvejn Meklejn - Ed Pinkni - Geri Meklejn - Herold Jensen nije izlazila sa terena. Igrali su praktično bez izmene 40 minuta i ušli u istoriju. A bila je to velika NCAA sezona, koja je iznedrila, između ostalih, Karla Melouna i Krisa Malina.
Presli je postao prvi igrač u istoriji Big East konferencije koji je postigao tripl-dabl. Sa titulom najboljeg odbrambenog igrača i kao član prve petorke Big East konferencije izlazi na Draft, gde ga kupe Kingsi sa 17. pozicije.
Taj bumerang sreće koji ga je izbacio u orbitu 1985. sedam godina kasnije će se, na isti način, bolno vratiti u dvorani "Abdi Ipekči".
Za četiri godine u Kingsima ostvaruje u proseku devet poena i 4.5 skokova. Po isteku ugovora odlučuje se za korak koji je u to vreme bio apsolutni tabu. Sa pristojnom NBA karijerom i zavidnom minutažom iza sebe, rešava da napusti veliki cirkus i odlazi u Evropu. Odlazi u jedan od najvećih klubova poslednje decenije dvadesetog veka - Huventud.
U Badaloni postaje heroj Katalonije sa dve uzastopne šampionske titule ’91 i ’92. Ali, na pijedestalu besmrtnosti ustoličava se nakon legendarnog Mekdonaldsovog turnira 1991, kada je Huventud igrao brutalnu košarku protiv Los Anđeles Lejkersa. U nezaboravnom meču Lejkersi pobeđuju 116-114, tek nakon što je Medžik Džonson ljubomorno sakrio loptu u poslednjih desetak sekundi. Lejkersi su igrali u jednoj od svojih najboljih postava svih vremena: Medžik Džonson, Džejms "Big Gejm" Vorti, Perkins, Bajron Skot, Vlade Divac, Ej Si Grin...
Kada se govori o sezoni 1991/1992 i kada se sećamo legendarnog Partizanovog bekovskog tandema, često može da se čuje floskula "najbolji bekovski par Evrope". Treba reći da je verovatno najbolji evropski igrač te godine bio Herold Presli. Njegovi procenti su bili više nego impresivni, uz 20.4 poena , 8.3 skokova i dve asistencije u proseku. Treba napomenuti da je u okviru celokupnog Kupa šampiona postigao manje od 17 poena na samo četiri meča te godine, a da je čak pet puta ostvario dabl-dabl učinak. Ako je za porediti, iste te godine, Predrag Danilović je ostvario jedan dabl-dabl, u polufinalu protiv Filipsa, dok je Đorđeviću to, takođe, pošlo za rukom samo jednom, u grupi protiv Hans Verkerka.
Te sezone je bilo neizvesno do poslednjeg dana hoće li "Televizija Beograd" prenositi Partizanove utakmice. Veliki deo sezone navijači su grozničavo proveli uz radio prijemnike ili čekajuči jutarnju štampu kako bi saznali šta je Partizan uradio u Fuenlabradi. Retke su bile prilike da se gleda Partizan, a kamoli ostale evropske vedete. Zato je pojava vižljastog Amerikanca, koji je u finalu sipao u Partizanov koš, kao iz bunara u ibrik kraj Begove džamije, bilo nešto što je zaprepastilo košarkašku publiku u Srbiji. Partizan je pre tog meča dva puta igrao u grupi protiv Huventuda. U drugom duelu ključ pobede je bilo zaustavljanje Preslija na 12 poena. Međutim, u finalu Amerikanac je zabijao odakle je stigao. Uzalud je Dragan Nikitović nekoliko puta uzviknuo: "Opet taj Presli...", uzalud su se menjali čuvari, Presli je igrao kao u transu.
Finiš meča je doneo svoje heroje, a Herold je promašio šut koji je mogao da promeni istoriju srpske košarke.
Sudbina je okrenula krug, našalila se, pa nastavila dalje. Od Vilanove 1985, do "Abdi Ipekčija" 1992... Ceo život u tri sekunde...
"Danas me svi znaju zbog tog meča iz 1985. Muz'o sam prethodnih 27 godina tu staru slavu, a mušću je još 27", šaljivo će Presli.
"Nisu me htele pare ovih godina. Morao sam da batalim biznis sa polovnim automobilima 2008, a 2009. sam operisao leđa. Ali, sada je lepo doba godine, zar ne?", kaže proslavljeni košarkaš.
Kada su svi skočili na Saleta, Herold je stajao na sredini terena, sa rukama na bokovima. Bio je to poslednji ples velikog šampiona. Ovoga puta, Igra je izabrala neke druge heroje.
