Prošlo je dve nedelje od našeg poslednjeg "viđanja" i mogu da kažem da mi prija blaga promena onih koji me kontaktiraju povodom Bloga. Nekako je sve više pohvala svih vas (da se pohvalim, i ljudi iz FIBA) kojima se dopada edukativni ton prethodnih blogova. Sad, u našoj košarci je dosta problema i ružnih stvari na koje smo navikli svakodnevno i svestan sam činjenice da je neuporedivo teže naći nešto pozitivno i afirmativno, što svakako pokušavam.
Nekako se nadam da kroz svoje pisanje vraćam košarci bar deo onoga što sam od nje dobio, što je bila jedna od prvih lekcija mog "profesora" (prepoznaće se iz ovih redova i bez da ga imenujem). Jer, kada bi svako od nas koji smo od košarke "profitirali" srazmerno dobitku vratio samo pet odsto istoj (u svojoj struci i besplatno naravno), ovde bi situacija bila neuporedivo bolja. Nažalost, još su u većini oni koji od košarke besomučno uzimaju ne vraćajući ništa, čime svakako utiču na disbalans u ovoj priči.
Drago mi je da se i nekolicina mojih mlađih kolega sa kojima sam u kontaktu raduju dvonedeljnoj "dozi" edukacije koju kroz blog dobijaju. Nekako se svelo (koliko ja znam) da im je to jedino i ponuđeno kao edukacija u poslednje vreme, što sada nije tema. Za kraj uvoda, da pozovem sve vas koji me čitate i pravi ste ljubitelji košarke da date predlog za naredne teme bloga, iako mi inspiracije nikada ne nedostaje. To možete da učinite slanjem mail-a na adresu redakcije "MVP portala" - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Kao što sam pisao u prethodnom obraćanju, "večiti" (juniorski) derbi koji sam sudio inspirisao me je višestruko i mogu slobodno da kažem napunio mi baterije na duži period. Sve pohvale Savezu i klubovima, pre svega na realizaciji ovog projekta koji je zaživeo, nadam se, na duže staze. Cenim, iz ove perspektive, da nedostaje medijska podrška koju klinci (a i oni stariji koji stoje iza njih i bave se košarkom) svakako zaslužuju. Svakakve ideje mi padaju na pamet - kako bi sa malo truda moglo mnogo da se uradi na ovom planu, ali sam svestan da je u našem okruženju od ideje do realizacije uvek veoma trnovit put.
Bilo mi je zadovoljstvo da na parketu sat i po vremena podelim sa vrhunskim zapisničkim stolom i delegatom (da pođem od naše sudijske struke), koji su došli sa evroligaških utakmica, sa, po mojoj proceni, vrhunskim trenerima na ovim prostorima, pogotovo u radu sa mladima, mojim prijateljima Slobom Klipom i Acom Bućanom, ali i sa plejadom mladih nada velikih klubova. Bilo je zadovoljstvo videti u publici velikane pod obručima (da ih ne nabrajam, prepoznaće se ako čitaju) i uživati u stvarno odličnoj organizacijin čitavog događaja.
E, sada ono što mi je zasmetalo, a biće kratka tema ovog bloga, ide na adresu i Saveza i mojim kolegama i meni, jer smatram da smo, ne pokušavajući da rešimo problem, napravili korak unazad. Naime, pričam o broju sudija na utakmici. Do prošle sezone na najboljem juniorskom i kadetskom takmičenju je bilo po trojica sudija na parketu, a onda se, zbog finansijskih problema, prešlo na dvojicu. Ni po jada, kako bi rekli, desetinama godina unazad sudila su dvojica sudija, pa i finalne utakmice Svetskog prvenstva, kako ne bi mogli jednu juniorsku utakmicu? Pre nego što pređem na moguća rešenja problema, da vidimo u čemu je razlika mehanike dvojice i trojice sudija? Uz napomenu da je Srbija jedna od retkih zemalja gde drugu seniorsku ligu sude trojica sudija, što je za svaku pohvalu.
Po ugledu na NBA, a zbog praktičnih problema, pre desetak godina i na evropska takmičenja uveden je treći sudija. Sudije su se isprva radovale, jer će manje trčati, a klubovi žalili jer će morati da plaćaju taksu više. Ali, ideja je nekako zaživela. Na kraju, fudbal sada sude svih šestorica (pet na terenu), pa se niko ne žali zbog toga. Čemu zapravo služi treći sudija, osim da ostala dvojica manje trče i da pravi dodatne troškove?
Svi koji iole poznaju košarku znaju da se veliki broj situacija u napadu svake ekipe, a samim tim i u odbrani one druge, rešava postavkom pod uglom od 45 stepeni u odnosu na koš sa leve ili desne strane. Odatle počinju i završavaju se akcije. Baš ta pozicija je bila rak rana košarkaškog suđenja. Imali smo pratećeg sudiju (spoljnjeg) koji je gledao "horizontalne prozore" između igrača, vodećeg (pod košem) koji je gledao "vertikalne prozore", ali nije bilo nikoga da isprati "kose prozore" sa obe strane u odnosu na koš, pa je uveden treći sudija koji je rapidno promenio sliku zona odgovornosti na terenu i delimično rešio problem. Konačno rešenje bi se dobilo sa četvoricom sudija, ali do toga neće doći zasigurno dok u košarci na čelo sudija ne dođe neki Kolina.
Tu smo došli do srži problema. Forsira se da najkvalitetnije sudije u Srbiji sude važne juniorske i kadetske utakmice, što apsolutno podržavam! Međutim, ti najkvalitetniji već dugo primenjuju mehaniku trojice sudija i kako sama reč kaže, mehanika, većinu stvari vezanih za kretanje i zone odgovornosti sprovode mehanički, kao što igrač realizuje šut ne razmišljajući o položaju ruku ili nogu. Te stvari su usvojene velikim brojem ponavljanja i nije ih se lako odreći. Zamislite da od igrača tražite da desni dvokorak, koji je usvojio kao mehanički pokret, izvodi tako što kreće levom nogom! Ili da šutira samo sa zemlje, umesto iz skok šuta. Verujem da bi to izgledalo katastrofalno.
Tako se od sudije koji je u sistemu trojice i već mu je u krvi da posmatra samo delove terena koji su mu u nadležnosti po mehanici traži da kompletno sve zaboravi i da se kreće (što je manje važno) i dosuđuje (što je mnogo važnije) po potpuno drugačijim pravilima! Meni je bilo jako teško na pomenutoj utakmici, iako iza sebe imam cele 23 sezone suđenja i preko 3.500 zvanično odsuđenih utakmica. Mogu da zamislim kako je manje iskusnima. Jednostavno, glava radi po već usvojenim principima mehanike trojice i ne gleda situacije za koje si u tom trenutku odgovoran po mehanici dvojice.
Ko gubi u ovakvoj postavci? Takmičenje, jer nema dovoljno kvalitetno suđenje, kao i igrači, jer ne možemo da im se posvetimo kao seniorima i pokušamo da ih edukujemo, zatim treneri, jer se podiže tenzija zbog grešaka u dosuđivanju, pa potom i sudije, jer ne mogu da daju svoj maksimum, ali ni da nauče nešto novo, i na kraju, mada ne najmanje važna, publika, jer je uskraćena za maksimalni kvalitet na samom terenu. Posle ovog nabrajanja suludo je upitati ko dobija.
Možemo da pokušamo da objasnimo zašto je do ovoga došlo. Finansijski problemi i dodatni troškovi koje stvara treći sudija bili su, smatram, jedini razlog za ovakav potez. Nikako ne želim da umanjim ovim blogom vanljudske napore Saveza, koji je i ove godine uspeo da Ligu organizuje noseći breme finansiranja službenih lica. Naprotiv. Želim da skrenem pažnju na to da svi mi koji smo deo košarkaške organizacije moramo pomoći taj Savez da istraje u organizaciji iste. Jer, ova Liga donosi profit svima nama koji smo u košarci i to na duge staze. Profit uspeha koji će ti mladi asovi postizati tokom svojih karijera.
Gde je rešenje problema? Ne bi trebalo breme dodatne treće takse (odmah da kažem javno da je ona 2.000,00 dinara za Juniorsku ligu) prebacivati na klubove, iako sam siguran da većini ne bi to predstavljalo dodatno finansijsko opterećenje (svaka ekipa je 11 puta domaćin u toku sezone pa izračunajte sami) u odnosu na kvalitet koji će time dobiti. Želim da podsetim da u pojedinim zemljama sve sudije imaju obavezu da odsude određeni broj utakmica mlađih kategorija besplatno, u cilju razvoja košarkaškog sporta. Kod nas sudije besplatno sude (osim kad su zamoljene od strane ekipa za neke prijateljske utakmice, pa sami pristanu) samo utakmice koje igraju naše reprezentativne selekcije u pripremnom periodu. Pa dobro, ni treneri ne rade besplatno rekli bi neki. Čak su i pojedini igrači ovog uzrasta pod stipendijama. Što bi onda sudije sudile besplatno?
Napraviti pravilnikom obavezu sudijama da odsude par utakmica u toku sezone besplatno nije problem (do sada je jedina obaveza sudija prema Savezu da plate godišnju članarinu). Smatram da bi to moglo da se "završi" i u razgovoru sa sudijama direktno (makar prve dve lige), gde bi svi, u to sam ubeđen, dobrovoljno pristali da određeni broj utakmica u sezoni odsude besplatno. Samo bi tu inicijativu trebalo neko da sprovede. Nekada ranije, dok je Udruženje sudija postojalo, nije bilo problem da se to i realizuje (da ne navodimo koja završnica kog prvenstva i koje godine je suđena besplatno). Juniorska liga ima 22 kola i 132 utakmice ukupno, a sudija na listi prva dva ranga ima blizu 100. Svako po dve utakmice i problem je rešen.
Možda bi baš trenere mogli da pitamo šta misle o ovom problemu. Prave trenere, poput onih koje sam na početku spomenuo, jer su baš oni u ovom projektu nosioci edukacije. Mi ostali smo tu da pomognemo organizaciono da to sve uspe.
Organizatori liga propozicijama za tekuću sezonu su odredili da se završnice odigraju pod nadzorom trojice sudija na terenu. Možda je sad prekasno da neko razmišlja o ovoj temi na način na koji sam predložio, ali svakako da već koliko naredne sezone to može da se sprovede. Osim ako ne proradi čuvena srpska sujeta, da sve što drugi predloži nije dobro. Vreme će da pokaže.
(foto: FIBA)
