(BLOG) Milan Mažić: Vojvodina lako sa Zvezdom u Beogradu

I ove nedelje smo u Beogradu, na jednoj jako zanimljivoj utamkmici, u kojoj bih akcenat stavio na gostujuću ekipu. Verujem da veliki klubovi imaju dovoljno pažnje u srpskom sportu (pa i u košarci), te da ne moramo o njima da pišemo i na ovakvim mestima, gde pokušavamo da se setimo manjih sredina.

Iako je KK Vojvodina sa sedištem u trećem najvećem gradu u Srbiji, nekako u severnoj srpskoj pokrajini nikada nisu znali da se dogovore ko će i kako upravljati klubom. Od kada ja pratim košarku aktivnije uvek su u Novom Sadu postojale dve do tri struje, od kojih je jedna bila na čelu kluba, a ostale su pokušavale da pomenute sklone. Nekada su struje bile u vezi sa raznim klubovima koji su stajali iza imena Vojvodina (koja je više puta preuzimala rang pojedinih klubova iz Novog Sada), nekada su to bile isključivo politički orijentisane struje, a u većini slučajeva su to bili pravi zaljubljenici u KK Vojvodina. Toliko su istu voleli da su na sve načine pokušavali da se domognu klupske vlasti i da sklone one koji su trenutno bili na čelu. Ko god da je to bio u tom trenutku.

Mnogo je ljudi prošlo kroz klub, neki su imali više sreće da se na čelu kluba nađu u vreme kada je moglo nešto da se učini, neki su se borili sa nedaćama finansijske ili neke druge prirode... Sve u svemu, Vojvodina je godinama bila veoma važan činilac u srpskoj košarci i iznedrila je pregršt sjajnih igrača, trenera i sportskih radnika, da ne nabrajam.

Kada pričamo o Novom Sadu i košarci jedna figura je tu bila prisutna jako dugo i voleli ga ili ne verujem da svi moraju priznati da je imao snažan pozitivni doprinos razvoju košarke u Vojvodini - to je Branko Lozanov. Iako nikakve direktne veze nije imao sa KK Vojvodina, ovo je idealna prilika da i njega pomenem. Godinama je Branko bio sudija i kasnije delegat na listi savezne lige i FIBA, a organizaciono je bio veoma uticajan kao poverenik KS Vojvodine i posebno dugogodišnji član Takmičarske komisije KSS. Branko je zasigurno najveći poznavalac košarkaških pravila igre i verujte da ove moje reči imaju težinu. Godinama je pisao propozicije takmičenja za sva takmičenja pod kapom KSS, pored svega ostalog. Iako ovo nije blog o Košarkaškom savezu Vojvodine, ovo je idealna prilika da pomenem Branka kao važnog šrafa u košarkaškoj mašineriji u našoj severnoj pokrajini.

Za predstavljanje KK Vojvodina sam izabrao utakmicu iz sezone 2000/01 u kojoj su pobedili tada neubedljivu Crvenu zvezdu usred Beograda. Uzgred, Zvezda te sezone nije baš blistala, pa se na kraju jedva spasila ispadanja i ispred Borca i Beopetrola završila na 10. mestu. Vojvodina za nijansu bolja na kraju prvenstva - osma. Ali te godine Vojvodina je u drugom delu sezone igrala odličnu košarku. Nakon Ive i Borca, Stepi je seo na klupu novosadskog prvoligaša i negde u polusezoni (ako se dobro sećam) roster dopunio sa Mikanom Grušanovićem i "Tanjirom" Negovanovićem. Ekipa je bila sjajno kompletirana i usledile su odlične partije koje su Novosađanima donele dosta pobeda.

"Pridošlice" iz Šapca sačekali su iskusni igrači dopunjeni mladim snagama, pa je roster izgledao ovako: Zdravković, Vučurović, Pokrajac, Rajković, Čubrilo, Grušanović, Bolić, Klašnja, Pilipović, Negovanović, Medić. Stepi se uglavnom oslanjao na prvu postavu i sigurne izmene, što se i na ovoj utakmici može videti. Mikan je dao 20 poena u prvom poluvremenu, a Voša je vodila u jednom trenutku sa 15 poena razlike. Kao da je Stepi "popustio" na kraju malo i dao klincima iz Zvezde šansu da se rastrče i raspucaju, pa je nakon 190 datih poena utakmica završila sa samo četiri poena razlike za goste. Vučurović je na kraju bio najefikasniji sa 25 poena, Mikan je dao 24, a sadašnji Gensek KSS Zlatko Bolić 20.

Sa druge strane, mlada Zvezda sa mladim trenerom. Moj veliki prijatelj Steva Karadžić nije imao iskusne igrače na raspolaganju, pa je roster bio: Stefanović, Bratić, Aleksić, Tica, Cvetić (koga sam ja trenirao dve godine u OKK Beogradu), Popović, Šljivančanin, Vujanić i Preković. Sve sjajna imena i verujem da se ova ekipa okupila nakon par godina sa istim trenerom da bi rezultat bio značajno drugačiji.

U "Pioniru" se te nedelje igrala sjajna napadačka košarka, igralo se za koš više, a oba rostera pokazuju koliko je sjajnih igrača iz obe ekipe bilo na terenu. I kuriozitet je bio prvi stranac u Zvezdi, oko koga se tada dizala velika prašina - Demjan Fišbek. Tada je uobičajeno bilo da na terenu naše najkvalitetnije lige bude 24 domaća igrača, pa je Amerikanac u dresu Zvezde bio "čudna pojava". Za razliku od ovih vremena, kada su igrači sa nešaeg podneblja potpuna retkost i kada gledamo utakmice sa po osam stranih igrača na parketu u jednom trenutku.

I na kraju, sa mnom na terenu najbolji kraljevački sudija svih vremena (nadam se da se neki neće naljutiti) - Dragan Nešković, koji je nakon plodonosne sudijske karijere nastavio edukaciju sudija kao Instruktor u Gruziji. Za njega svakako nije bilo mesta u našoj košarkaškoj organizaciji ni na jednom nivou, jer nije imao potrebne kvalifikacije, pa je nacionalna košarkaška federacija Gruzije prepoznala njegovo znanje i ono što im može pružti u edukaciji sudija.

Uživajte!



(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)