(BLOG) Milan Mažić: Prva liga sa mentorom

Evo jedne od utakmica koja nije bila zahtevna za suđenje ni u jednom segmentu: rezultatski, ponašanje igrača i trenera, borba za mesto na tabeli, publika... Za mene lično bila je zahtevna samo u jednom: sudio sam sa svojim mentorom utakmicu Prve lige.

Tiho i ja smo se "skontali" na prvu loptu - obojica smo bili perfekcionisti, obožavali košarku i pristupali suđenju sa poslednjim atomom snage. Mislim da je Tiho bio jedan od sudija koji je najviše znao o suđenju i koji je sva svoja znanja itekako primenjivao na terenu, ali ih je i svesrdno delio sa nama mlađima. Radili smo zajedno kondiciju, trčali po Košutnjaku, sudili na praznim terenima... Ali, neću se ponavljati, jer sam ovo sve već pisao u jednom od prethodnih, verovatno najtužnijih blogova.

Ono što nisam pisao je moja trema i priprema za utakmice koje sam sudio sa mojim Profesorom. Sa prijemom i potvrdom nominacije počele su i opsežne pripreme za meč. Pronašao sam utakmice obe ekipe, uradio skauting i pripremio se za ono što me na terenu očekuje. Dane pre utakmice sam proveo u ponavljanju svih naučenih pokreta i poteza i pokušavao da iz sebe izvučem maksimum. Jer to je bio jedini zahtev mog mentora - dati celog sebe na svakom treningu i na svakoj utakmici bez obzira na njen značaj i težinu.

Nekako je lakše suditi kada na terenu imaš kolegu koji će te, ako treba, zaštiti, ali i igrače i trenere koji se ne bave odlukama. A upravo sam to i imao na ovoj utakmici. Beobanka koja je bila spoj mladosti i iskustva sa Stevanovićem, Glintićem, Šilobadom, Pavićevićem i ostalim asovima na terenu i sa uvek super korektnim Darkom Rusom na klupi (te godine Beobanka je stigla do četvrtfinala Kupa Saporta - prethodni Kup Koraća izgubivši od Žalgirisa) i Crvena zvezda koja je te godine igrala Ligu šampiona sa prekaljenim asovima Pekovićem, Bolićem i velikim Topićem, kao i mladim nadama Rakočevićem, Jestratijevićem, Radmanovićem sa kojima sam odrastao na juniorskim ligama. Na klupi moj veliki prijatelj i pomoćni trener naše reprezentacije Joca Antonić.

Moram da naglasim i kretanje Bubala na jednoj za njega laganoj utakmici, koji je bio par sezona pred završetak karijere, a koje je bilo fascinantno. Svi pokreti su odsečni i po sudijskim udžebnicima. Verujem da bi mlade sudije itekako mogle da nauče mnogo toga iz ove utakmice. A vi, koji ste tu samo zbog košarke ćete imati šansu da se prisetite lepih starih vremena. Uživajte.



(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)