(BLOG) Milan Mažić: Ljudi smo, cenjeni sude...

Prošle su sve novogodišnje đakonije, verski i oni drugi praznici i dao sam svima vama koji me redovno čitate vremena da se odmorite od mene i moje košarkaške priče. Naravno, i sebi sam dao vremena da se odmorim od lepih i onih drugih događanja u košarci i mogu da vam kažem da što vreme više prolazi sve mi teren manje nedostaje, što me pomalo i brine. Košarkaške priče sam ostavio iza sebe u prethodnih 20 dana, da nije bilo par poziva kolega (koji me sad vide kao neplaćenog advokata koji može javnosti da saopšti sve ono ružno što ima se događa), verujte mi nije mi na pamet padala narandžasta lopta koja mi je život značila do pre par meseci.

Uzgred, razmišljaući o blogovima koje sam pisao, paralelno sam prvim pasusom koji sam napisao, shvatio sam da se ljudi u Srbiji "pale" na loše stvari, na ono loše što se događa, a što niko ne sme da izgovori, jer "prljav veš" uvek treba ostaviti za kuću... Nekako nam se i u životima puno loših stvari događalo, i još uvek se događa, ali o njima ne govorimo, pa smo utrenirani. Govorimo o tome kako se bolje živi, BDP raste, idemo u Evropsku uniju i to je to. Narav ljudi, bar u ovim krajevima, je da je lakše ružne svari staviti pod tepih, valjda u skladu sa svim ružnim stvarima koje su nam se događale u prethodnih 20 i više godina.

Ove Nove godine sam sebi poželeo da pronađem sve ono inspirativno o košarci što se može pronaći, jer ružnih stvari ima previše i ne bi trebalo da ih tražim, dovoljno je da slušam pažljivo. Znači potrudiću se da, poput poslednjeg bloga u 2017, kada budem pisao pišem inspirativno za sve one koji blog čitaju, jer verujem da će se oni normalni, a ja pre svega, bolje osećati. To ne znači da neću pokušati da provučem neke nelogičnosti u košarkaškoj organizaciji (kao što ću to i danas uraditi), ali neka ipak ovaj blog služi da se vi koji volite košarku dodatno edukujete po pitanju nekih stvari koje ne znate. Jer loših ljudi koji urušavaju košarku je sasvim dovoljno u trenutnoj organizaciji i nema potrebe da njihovu negativnu energiju koju unose u ovaj prelepi sport multipliciramo zboh nesposobnosti organizacije da odabere saradnike koji su dovoljno stručni, pozitivni i pri tome vole košarku.

Skoro svakog ponedeljka, ranije u novinama, a sada na raznim portalima možemo da pročitamo "skandalozne kazne" kojima je taj i taj (rekoh sebi da imena više pominjati neću) kaznio ovog ili onog... U skorijoj istoriji, osim raznih uobičajenih situacija za koje su kažnjeni klubovi, igrači i treneri (ili sudije) kao što su ubacivanje čvrstih ili mekih predmeta na teren, loše organizacije ili slično, sećamo da se da su neki bili kažnjeni i zbog skidanja sakoa u toku utakmice ili slično. Verovatno se podsvesno mnogi pitaju ko, kako i na osnovu čega propisuje kazne za raznorazna događanja na utakmicama i koje su to situacije koje podležu kaznama?

Pre par nedelja moje kolege su kažnjene jer je utakmica počela na vreme, pa me je to i nagnalo da napišem par redaka o ovome, ovoga puta bez želje da pomenem koliko je malo pameti potrebno onome ko čita i tumači Propozicije takmičenja i na osnovu toga kazne razrezuje (možda jer su neki "čitači" već više puta pokazali da nemaju šlifa za to) da izbegne sitacije kazni kada sve prođe kako treba. Kako to da neko bude kažnjen iako se ništa loše nije desilo, to ne mogu da vam objasnim, kao što ne mogu da objasnim zašto se ne kažnjavaju mnoge negativne stvari koje se događaju. Uglavnom, ako mislite da je jednostavno pročitati i tumačiti Propozicije takmičenja (sastavljene od nešto oko 20-tak strana) onda ste potpuno u pravu, ako je onaj koji ih tumači dovoljno inteligentan. Odgovornost čitača je podpomognuta solidnim primanjima, za svaki slučaj.

Pomenuh više puta Propozicije do sada, to i jeste tema ovoga bloga. Šta su Propozicije u stvari i čemu one služe? Naime, Pravila košarkaške igre su osnovni dokument po kojima se odigravaju sva takmičenja u svim zemljama na svetu. Kako su uslovi odigravanja u raznim krajevima sveta (pa čak i unutar jedne zemlje) veoma različiti od lige do lige i od jednog dela zemlje do drugog, svaka nacionalna košarkaška federacija mora da posebnim aktom utvrdi specifične uslove takmičenja na svim nivoima. Taj akt je za svaku zemlju iznad Pravila igre i njime se redefinišu razne tehničke, ali i druge "prepreke" iz Pravila igre, kako bi se takmičenje odigralo kako treba.

Da pokušam da dublje uđem u materiju. Pravila igre su pisana u odnosu na vrhunski nivo košarkaške igre i zahtevaju veoma kompleksne uslove da bi se utakmica odigrala (bar kad je reč o tehničkim normativima), pa mogu reći da su primenjiva samo na Evropskim ili Svetskim prvenstvima. Koliko kompleksne? Pa mogu vam reći da se u većini liga u Evropi (možda čak i u svim) ne poštuju sve odredbe tehničkih normativa koje Pravila igre propisuju. Ovde pre svega mislim na najkvalitetnije lige. Osim toga, svaka zemlja ima više nivoa takmičenja i složićemo se da na nekim četvrtim i petim ligama ne postoje ni osnovni uslovi sprovođenja tehničkih normativa Pravila igre.

Baš zbog svega napisanog, neophodno je da za svaki stepen takmičenja budu napisane Propozicije takmičenja, koje menjaju tehničke normative iz Pravila igre u zavisnosti od potreba i mogućnosti. Kada se vratim malo unazad, u vreme kada je su u Pravilima igre promenjene dimenzije terena sa dotadašnjih 26x14m na 28x15m, to bi možda najbolje moglo opisati kako je teško neke tehničke normative Pravila primeniti, pogotovu na sve nivoe takmičenja. Naime celu narednu godinu u tadašnjoj zemlji na ovim prostorima (ma kako se ona tada zvala) se igralo na terenu starih dimenzija, da bi sledeću manji tereni bili dozvoljeni, sa preporukom da se ipak za treću godinu obezbede uslovi da svuda tereni budu po novim dimenzijama. Sećam se da su glavobolje imali svi koji su igrali u malim salama širom Srbije u kojima nije bilo mesta za povećanje terena (pogotovu sa dva dodatna metra okolo), pa su tadašnji komesari (sa mnogo više šlifa) dozvoljavali da tereni budu za nijansu manji, da prostor oko terena bude metar i po umesto dva i slično, kako ne bi ukinuli košarku u određenim sredinama zbog nemogućnosti da se Pravila igre i Propozicije ispoštuju.

Propozicije takmičenja, kako sam naglasio, zavise isključivo od nivoa takmičenja na kojem se primenjuju i njih moraju da se pridržvaju svi učesnici košarkaških takmičenja. Tu pre svega mislim na organizatore utakmica (koji često nisu samo iz klubova već i iz lokalnih dvorana u kojima se utakmice odigravaju), svih učesnika obe ekipe, službenih lica i gledalaca (gde i dolazi do najvećih problema uglavnom). Stoga se strogo vodi računa da Propozicije budu napisane u skladu sa mogućnostima i realnim stanjem na terenu. Jer ako tražimo da na kadestkoj ligi na istoku Srbije u npr. Negotinu bude obavezan semafor, četvoro pomoćnih sudija, tuševi u svlačionicama i regularne dimenzije terena takmičenja se nikad tu ne bi igrala, što svakako nije ideja.

U Srbiji ja lično priznajem samo jednog poznavaoca i tvorca Propozicija takmičenja, koji je ujedno zasigurno najbolji poznavalac Pravila igre na ovim prostorima - ovaj put ću iskoristiti izuzetak od pravila i pomenuti ime. To je Branko Lozanov iz Novog Sada. Branko je, još dok je bio sudija Prve lige bio najbolji pozavalac Pravila igre i kada je pištaljku okačio o klin krenuo je u organizacione vode. Još tada je aktivno učestvovao u pisanju Propozicija na nižim nivoima, a od tada (koliko ja znam) pa sve do sada je stalni član komisije za takmičenje Košarkaškog saveza Srbije (kako god da se kroz poslednje skoro dve decenije zvalo to telo). Branko je, naravno uz konsultacije svih bitnih i nebitnih koji su pokušavali da rade ovaj posao, jedini "krivac" što su Propozicije napisane na svim nivoima takmičenja. To, naravno, ne znači da on iste tumači kada bi trebalo da se donese odluka po nekom slučaju na nekom takmičenju, daleko od toga. Odluke donose komesari liga na kojima se utakmice igraju.

Propozicije sadrže nekoliko segmenata, pre svega osnovne normative, tehničke normative vezane za terene i uslove odigravanja, zatim način organizacije utakmice, ponašanje aktera, službena lica i njihove obaveze, tok utakmice i moguće probleme, bodovanje i plasman i kao najveći i najvažniji deo - disciplinske odredbe tj. kazne. Baš u tom segmentu se nalaze sve one stvari koje komesari liga čitaju i tumače kada do neke specifične situacije na utakmici dođe. Kako uopšte komesari saznaju da se nešto loše desilo? Pa na više načina. Pre svega tu je izveštaj delegata (u Srbiji su još uvek delegati neophodni na svim nivoima takmičenja i oni pišu sve što se desilo na utakmici, a specifično je i krši se sa Propozicijama). Nakon toga komesar ima svoje kanale, pre svega ljude koji su prisutni u hali i u koje ima veliko poverenje. Neke utakmice odgleda uživo (na najvišem nivou takmičenja u Srbiji to se ne događa, jer pojavljivanje komesara u javnosti može da izazove lavinu negativnih komentara na licu mesta pa se to izbegava), a neke gleda kao video snimke. Uglavnom, dobar komesar uvek zna tačno šta se na utakmici desilo, pre nego što dobije izveštaj delegata i uglavnom zna kako će da postupi.

Delegati se na utakmicama pozavaju uglavnom na članove Propozicija kako bi komesaru olakšali posao i u specifičnim situacijama uzimaju izjave učesnika incidenta i službenih lica ako je to potrebno. Dobar delegat kvalitetnom komesaru umnogome olakšava posao. Kako ste u prethodnoj rečenici videli dva faktora su potrebna da posao bude lak, pa često dobar delegat ne može da učini ništa kada ima komesara koji čita kako mu neko drugi napiše, što u zemlji Srbiji često zna da bude slučaj. Uglavnom, delegat je taj koji bi trebalo da prati sve što se događa oko terena, na terenu, rad zapisničkog stola i rad sudija na terenu, ponašanje klupa, publike i sve ono što Propozicije nalažu. Kvalitetni delegati su uglavnom bivše sudije, jer su nepristrasni i znaju šta bi trebalo da rade i gledaju s obzirom na iskustvo koje su stekle kao sudije obilaskom većine terena i upoznavanjem sa uslovima takmičenja, ali ima i društveno sportskih radnika, advokata direktora takmičenja, bivših igrača i slično...

A, kakve su kazne propisane Propozicijama zavisi pre svega od nivoa takmičenja. Komesari se najviše raduju novčanim kaznama kojih je u Propozicijama i najviše, jer pune kasu budžeta iz koga primaju platu. Nekada ranije novčane kazne su korišćene za razvoj omladinskog košarkaškog sporta, ali kako su svuda kase takmičenja uglavnom prazne (nedostatkom sponzora) te pare se preusmeravaju na bitnije stvari kao što su npr. plate komesara. Ozbiljniji prekršaji vuku sa sobom ozbiljnije kazne, pa one mogu da budu i suspenzija pojedinca ili terena, igranje bez publike ili slično. Uglavnom, sve od tehničke greške (koja se u Srbiji kažnjava novčano) kao najbenignijeg i najčešćeg prekršaja Propozicija, pa do gubitka utakmice službenim rezultatom ili čak izbacivanja ekipe iz takmičenja sadržano je u istima. Na komesarima je samo da pročitaju i zdravorazumski procene kaznu ili čak prekršaj zanemare (što nekada može da bude dobra, a nekada očajna odluka).

Propozicije takmičenja su javni akt koji je moguće preuzeti na sajtovima organa koji vode takmičenje i veoma često novinari znaju bolje Propozicije od komesara (ako ih i ne znaju bolje, bolje ih tumače) što i nije trebalo da bude pohvala za novinare... Svi vi koji ste u košaci i bavite se njom, pre svega kao organizatori utakmica ili u nekoj drugoj ulozi, morali biste da se sa istima upoznate, pa toplo preporučujem čitanje ovog, ne baš preterano zanimljivog, štiva. Naravno, na nivou takmičenja u kome ste trenutno. Nije zgoreg da znate šta su vam obaveze ali i prava na utakmicama koje organizujete, kako biste pokušali da izbegnete kazne koje mogu da vam budu propisane ako nešto krene naopako.

Ja se nadam da ćemo u budućnosti imati manje komesara koji tumače Propozicije kako im drugi kaže, a više onih kako košarka nalaže. Samo zdrav razum kraljici igara može da donese boljitak.

(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)