(BLOG) Milan Mažić: Kontrolisano neznanje

Uveliko smo zagazili u košarkašku sezonu. Za obične gledaoce slegle su se sve tenzje i fokus je napokon samo na utakmicama, igračima i trenerima. I, naravno, sudijama. Nekako je prošao i prvi prozor u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, iako je isti obeležen ne toliko rezultatima koliko nedostatkom pravog igračkog kadra koji je ostao u svojim NBA i evroligaškim klubovima. Što reče neko, tu su uzbuđenja, tu je publika, još samo fale igrači... Karakteristično je da su samo osnivači Evrolige dekretom zabranili svojim igračima da igraju za reprezentacije, shodno ratu između FIBA i organizacije koja vodi najjače klupsko takmičenje. Da potsetim da je isto bilo i sa sudijama (najboljim sudijama u Evropi) koje je FIBA odavno izbacila iz kombinacija za suđenje njenih takmičenja, što se u ovom prozoru i nije toliko primetilo, obzirom na slabiji kvalitet ekipa i utakmica.

Dao sam sebi oduška da nakon dugo vremena odgledam jednu utakmicu uživo i kao i uvek, hteo to ili ne, najviše pažnje sam posvetio mojim doskorašnjim kolegama, koji su se, na jednoj prosečnoj utakmici, borili sami sa sobom da iznesu relativno laganu utakmicu do kraja. "Crew-chief" koji jedini kvalitetom od cele postave zaslužuje da sudi jednu ovaku utakmicu sakrio se i ušuškao u svoju zonu odgovornosti i pustio kolege da lupetaju do mile volje. U tom lupetanju mladi grčki arbitar, inače sin bivšeg međunarodnog sudije (Manos), može da se pohvali da nije pogodio nijednu odluku na utakmici, što je dokaz da se genetsko nasleđe ne može izbrisati (naime i tata je bio ništa više do ispodprosečnog sudije). Baš celo stanje na terenu me je navelo na razmišljanje o tome ko uopšte kontroliše pomenute sudije i kako su se isti našli na terenu "Pionira" u ponedeljak uveče.

Naravno da je uvek lakše gledati u tuđe dvorište, što ja ne želim da radim, bar ne u ovom slučaju. Zato ću da se pozabavim domaćom ligom i sastavom kontrolora na istoj. Nekako su kontrolori ljudi iz senke, koji se ne pojavljuju u javnosti čak ni na papiru (liste sudija i delegata su javno dostupne, ali liste kontrolora ne), pa se može reći da su isti zaštićeni kao beli medvedi (iako većina njih i izgleda skoro kao pomenuta životinja, nije mi bila ideja da vređam mede). U nekom od prethodnih blogova sam pisao koliko prvi sudijski čovek u KLS vodi računa o edukaciji sudija na Ligi, pa možete da zamislite koliko vodi računa o edukaciji kontrolora.

Da podsetim da za razliku od FIBA liste sudija, lista KLS nije izuzeta za arbitre sa liste Evrolige, pa možemo da kažemo da je veoma jak sudijski kor koji deli pravdu na najboljoj košarkaškoj ligi u Srbiji. Među njima su Belošević, Jovčić, Vojinović, Juras, Obrknežević, Maričić, Glišić... Da ih sve ne nabrajam. Onda je tu plejada mladih snaga: Nikolić, Jeftović, Prpa... Zašto nabrajam podatke koje je moguće pokupiti sa sajta KLS i koji su svima dostupni? Pa da kvalitet sudija koje se ocenjuju samo pokušate da uporedite sa kvalitetom bivših sudija (sadašnjih kontrolora) koji ih ocenjuju. Naravno, nije neophodno da budeš vrhunski sudija da bi imao "šlifa" da edukuješ sudije. Naprotiv, dosta je da imaš taj edukatorski kod i da se usavršavaš permanentno. Sad kad pomislim na vrle kontrolore koji vedre i oblače u Srbiji to mu dođe kao ono narodsko poređenje sa okom i zadnjicom, gde već pomenuti kontrolori zauzimaju mesto sedeće površine.

Srbija se oduvek dičila vrhunskim sudijskim kadrom, u poslednjih deceniju i po pogotovo. Da li je na ovoj teritoriji "zasađen" neki gen koji buja u naraštajima sudija, ali uspesi koje su naše sudije postigle u prethodnih 15-ak godina su enigma čak i za najrazvijenije evropske košarkaške zemlje. Samo što se o tome jako malo zna, obzirom da košarkaška javnost o tome nije informisana, zaslugom pre svega Košarkaškog saveza Srbije, koji te informacije umesto da forsira on ih koči. No, ovo će biti tema narednog bloga (ili nekog narednog) pa neću sada da je otvaram. Elem, baš ta generacija sudija rasla je uz sudijske znalce koji su prestali da sude i od kojih neki nikad nisu dobili šansu da se bave edukacijom i rangiranjem sudija. A, zašto je to tako?

Vratio bih se na moje ranije konstatacije na izbor edukatora sudija u FIBA, koji je zasnovan na činjenici da su uši mnogo važniji deo glave nego što je mozak, odnosno da je veća vrlina dobro slušati nego razmišljati svojom glavom. Tako su izabrani edukatori koji nemaju svoje ja, koji ne sprovode ideju edukacije primenjujući svoje znanje i iskustvo, nego sprovode ideje jednog čoveka kome je dato za pravo da se bavi edukacijom i rangiranjem sudija u Evropi. Pored evropskih sudijskih nemani koje su završile karijere u proteklih nekoliko godina, na čelo "sudijskog odeljenja FIBA" stao je jedan osrednji bivši sudija sumnjivog pedigrea, koji u svojoj zemlji nije mogao da bude ni delegat - Davorin Nakić. Većina vas u košarci nikad za čoveka nije ni čula, verujete da ni u sudijskim krugovima za istog lika mnogo ljudi nije čulo. Kada tako neko zauzme poziciju koja mu ne pripada i koju niti imenom niti znanjem ne može da nosi, on bira kadar koji ne razmišlja nego sluša, kako bi što duže bio primalac korektne "platice" ni za šta. Tako je većina FIBA sudijskih edukatora potpuno nepoznata široj košarkaškoj javnosti, a neki od njih nikada i nisu bili sudije! Da ne prozivam poimence evropske nacionalne instruktore, koji su i kao sudije bili uglavnom plašljivi i povučeni, jedini način na koji su uspeli da dođu do neke pozicije je baš da dobro čuju i ne misle mnogo. Jedan od takvih je i naš nacionalni instruktor, poznat iz svojih sudijskih dana po slabom stomaku pred važne utakmice i obaveznim rolnicama WC papira koje su zauzimale značajno mesto u sudijskoj mu opremi, da ne zalazim u detalje.

Sve ovo se preslikalo, dabome, i na našu KLS. Kada ne znamo da preslikamo pametnije stvari onda preslikavamo one koje ne valjaju. Kad kažem ne valjaju, nemojte slučajno da pomislite da ne valjaju za one koji su u malom vrzinom kolu i koji uredno muzu velike pare iz samofinansirajućeg sistema KLS, odnosno od klubova. Jer takse kontrolora su na nivou taksi delegata (70 odsto sudijskih taksi), ali obzirom da su u malom broju isti su permanentno angažovani, pa tokom sezone zarade veći novac od najbolje rangiranog sudije na listi?!? Sad, to što nemaju nikakvu odgovornost ni pred drugima, a najmanje pred sobom (što je osobina ljudi urušene savesti) to nije ni bitno. Pa onda i ne čudi što su isti velikom većinom poslušni. Na čelu je ovoga puta gospodin koji nema neki sudijski pedigre (za promenu), ali zna da sluša (za promenu) i sprovodi ideje koje su mu servirane (za promenu). Elem, Branko Jovanović je bio međunarodni sudija sumnjivog kvaliteta, pa je za prvi izbor svojih saradnika uzeo kriterijum prezimena, jer mu je to nekako bilo najlogičnije, okupivši tri Jovanovića u svoju "komisiju". Tako dobismo duplo golo (termin iz domina) i Direktora. Ova trojka je najslabija karika edukativnog sistema KLS, ali je ujedno i jako poslušna ekipa koja uredno spovodi sve ideje koje su vodećem Jovanoviću servirane od glavešina. Idealan sistem za sve osim za sudije, takmičenje, ligu i klubove koji plaćaju, a nemaju nikakav uticaj na sistem.

Željko Jovanović je novosadski kadar i to možda sve kazuje. Naime, Vojvodina (možda shodno uglavnom blagoj naravi ljudi koji žive u toj regiji) nije imala kvalitetnog sudiju od kada se košarka igra na ovim prostorima. Da ne nabrajam od vremena Smirnova, Stevanova i ostalih polovnjaka i sa izuzetkom došljaka koji opet nisu bili ni blizu vrhunskog nivoa, to podneblje definitivno ima neku falinku kada je suđenje košarke u pitanju. Željko je bio dobar sudija (kada kažem dobar mislim na ocenu dobar tri) koji nikada nije mogao da bude ni blizu međunarodnog znaka. Muke sa kilažom obeležile su njegovu prosečnu karijeru, pa je nekako imao sreće što se tada nije posezalo za vagom i merenjem masnih naslaga u organizmu, što se sada radi. Kako god, Željko je svoju karijeru završio na Prvoj ligi uglavnom sudeći "niz dlaku" kao nacionalni sudija i dobar čovek, što, kako kaže moj prijatelj, nije zanimanje.

Siniša Jovanović je sasvim druga priča. On je dijametralno suprotno orijentisan u odnosu na Željka, mislim kada je geografija u pitanju, obzirom da je on iz Kruševca. Što se tiče kilaže, kvaliteta suđenja i položaja kao aktivnog sudije - tu su na istom, sa opaskom da je mentalni sklop ovog Jovanovića na nivou mnogo nižem nego što to možete da zamislite, pa je za istog pravi poduhvat kada uspe da sklopi prosto-proširenu rečenicu. Bez želje da niskokvalifikovano zanimanje kojim se pomenuti gospodin bavi povezujem sa njegovim intelektom (što jeste surova istina), da bi bio edukator donji nivo komunikacije bi trebalo da bude određenog kvaliteta. Svakako da to u slučaju pomenutog gospodina nije toliko bitno, koliko je bitno da po zadatku napiše ocenu koja se od njega traži, kako bi svoju ispodprosečnu platu upotpunio honorarom koji mu je obezbeđen mestom kontrolora.

Gospodin Tomislav Jovančić je bio jedan od najboljih srpskih sudija u prošlom veku i tu zbora nema, niti to bilo ko može da mu ospori. Već kada rekoh u prošlom veku, podrazumeva se da je Toma veoma iskusan i da jedini iz pomenutog "društva mrtvih pesnika" ima dovoljno autoriteta (podržanog onim što je u životu sudio) da čak i najboljim sudijama u Evropi može ponešto da kaže. E sada, zašto posle 50-ak godina u košarci i svega što je Toma radio i prošao nije recimo napravio makar jednog valjanog sudiju iz njegovog rodnog Valjeva teško je objasniti. Da li je u pitanju bila namera da se u Valjevu ne dogodi još jedan Toma ili neznanje da prenese iskustvo (i znanje?) koje ima, to ni on verovatno ne zna da odgovori. Ali, taj fenomen nepostojanja valjevskih sudija je za objašnjavanje ekvivalentan onom čudovištu iz Loh Nesa ili Bermudskom trouglu, pa u to bolje da ne ulazimo. Elem, nakon odbacivanja gospodina Jovančića od strane struktra u KSS (kada je sklonjen sa mesta Nacionalnog instruktora da bi na isto to mesto seo pomenuti promiskuitet Branko Jovanović), njih dvojica su ponovo na istoj strani, što govori o moralnim kvalitetima i jednog i drugog.

Milorad Milojković je novi kadar u društvu kontrolora i on je spona između KLS i KSS, bar kad je sudijska organizacija u pitanju. On je ključni čovek koji sedi na dve stolice, pokušavajući da balansira između svoje uloge u KSS i KLS, što je u ovom momentu veoma teško, obzirom na animozitet između organizacija. Miki je bio međunarodni sudija koji nije odsudio nijednu međunarodnu utakmicu, pa je svoj sudijski vek proveo u Srbiji na vrućim terenima, klackajući (kao što sad klacka) između "večitih rivala" i svih struja koje su pokušavale da ga usmere u jednu ili drugu stranu. Pored nesumnjivog osećaja za suđenje koji Miki ima, autoritet je karika koja mu svakako nedostaje i neki repovi koji se vuku još iz (nedavno završene) sudijske karijere. O Mikijevim ljudskim kvalitetima ovde ne bih pisao, jer teško da se može naći čovek koji je Mikicu molio za pomoć a istu nije dobio, što sve govori.

Za kraj ostavljam svetlu tačku u ovom brlogu, čoveka koga bi se verujem Branko Jovanović najradije rešio da može, jer nije u grupi poslušnika koji ga okružuju, a nije ni finansijski zavistan od taksi koje kao kontrolor uzme, za razliku od svih ranije pomenutih, a to je Dragoslav Ljuca. Ljuki je poznat po svojoj afro frizuri, koracima koje je svirao veoma često i tome da niko u srpskoj košarci na njega nije mogao da izvrši uticaj i da ga natera da uradi nešto što on ne želi. Ljuki je bio međunarodni sudija i međunarodni delegat, a definitivno je jedini iz male grupe koji je dovoljno elokventan da prenese svoje znanje i mišljenje, uz dobar osećaj za suđenje i dovoljno iskustva koje nosi. Što bi rekli, zalutao je tu gde jeste, jer mu je okruženje smešno i tužno.

Ima dovoljno dobrih kadrova koji bi mogli da zamene polovnjake koje smo pominjali, pre svega tandem (ili tercet) Jovanovića, ali oni nisu podobni jer ne slušaju, pa mogu da stvore dodatni problem. KLS može da se pohvali time da Draganu Neškoviću, koji je upravo završio sudijsku karijeru nakon 24 sezone na prvoj ligi i 21 godinu staža kao međunarodni sudija, nije ponudila ni mesto delegata, a kamoli kontrolora?!? Ni KSS se nije setio da bi Nele mogao da bude koristan kadar, pa nije našao za shodno da bar pokuša da ga angažuje? Na njegovu sreću, a našu nesreću, u Evropi ima mnogo pametnijih, pa ga je gruzijska košarkaška federacija angažovala za edukaciju sudija, te je Nele sada u Tbilisiju kao profesionalac.

Kada ste videli gde je istina u tome ko ocenjuje trenutno najjače sudije Evrope, možete samo da zamislite šta sve ista grupa mora da uradi kako bi bila u mogućnosti da zaradi (prisvoji) ne tako mali novac (od koga je zavisna), a koji potiče od klubova KLS. Istini za volju, jedan dobar kadar bi mogao da obradi sve utakmice u KLS, najviše tročlana komisija koja i pri tome ne mora da odlazi na utakmice da ih gleda, ali ko bi onda uzimao putne troškove i takse za "nezavisnog" kontolora koji sedi u publici?

Trulo je dosta toga u KLS, svi to znaju i svi ćute. Neki što moraju, a neki što ne znaju šta da kažu. Pa nije čudo što je truo i sistem kojim se najbolje srpske sudije ocenjuju. Dok i njima ne dođe do svesti da pokrenu ovo pitanje...

(foto: privatna arhiva Milana Mažića)