Još jedan srdačan pozdrav čitaocima MVP portala. Od mog poslednjeg (a i prvog, da budemo precizni) teksta prošlo je nešto oko mesec dana tako da mislim da je sada pravo vreme, pred kraj godine, da sumiramo učinjeno u prethodnoj kalendarskoj godini i u ovoj polusezoni. Takođe, iskoristio bih ovu priliku da čestitam svima koji su preživeli smak sveta i opet pokazali da smo mi Srbi nebeski narod. Šta je jedan smak sveta za zemlju izranjavanu ratovima, spoljnim i unutrašnjim negativnim uticajima, međunarodnom nepravdom, i još mnogo čime, međutim, ovo nije politički sajt, niti je politika moja sfera interesovanja, tako da ću se držati isključivo svog posla i zanimljivih događaja u i oko njega.
Kalendarsku godinu KK Vršac je završio sa skorom 8-6 što je stvarno odlično sa obzirom na bezbroj puta navedene faktore koji nam nisu išli u korist od našeg prvog okupljanja. Sami smo na petom mestu, koje je poslednja pozicija koja vodi u Superligu, no, do kraja marta ima još dosta, a ovaj sport iznova i iznova dokazuje koliko je nepredvidiv, te mogu samo da konstatujem da se trenutno nalazimo u odličnoj poziciji. Koliko će to potrajati i hoćemo li ići gore ili dole, zavisi od puno faktora, a najviše od nas. U međuvremenu, ostvarili smo plasman na završni turnir Kupa Radivoja Koraća. U svakom slučaju, obezbedili smo sebi makar jednu utakmicu na višem nivou i na većoj sceni u sledećoj godini. Sve je to nagrada za predan i pošten posao koji obavljamo negde oko tri meseca koliko smo zajedno na okupu. Imali smo i dobrih i loših utakmica, utakmica gde smo pružili i više nego što možemo, utakmica na kojima nismo bili fokusirani, neizvesnih završnica, mečeva na jednu loptu, i može se reći da smo prilično odrasli kao tim u prethodnom periodu. Ne kažem da smo sada nepobedivi, ili da smo vrhunski tim, ali je evidentan pomak i napredak u odnosu da početak sezone, kod svih nas.
Što se mene tiče, ja sam u Vršac došao i više nego željan dokazivanja i igre i u većoj meri, to mi se i ostvaruje. Moja kalendarska godina je bila takođe turbulentna. Na početku godine sam otišao u Grčku u nameri da spasem sezonu koliko je moguće, a suočio sam se sa najgorim što se igraču može desiti, povredama. Pre toga, doveden sam u Metalac iz Valjeva kao veliko pojačanje, da bi se ispostavilo da sam tu da bi fizioterapeut imao na koga da se nasloni na klupi i to u ekipi koja se bori za opstanak. Ne želim ni da pričam koliko mi je prošla sezona bila frustrirajuća i razočaravajuća, ali mi je u svakom slučaju pomogla da očvrsnem i sazrim na određeni način, da se podrobnije upoznam sa nepravdom i bitnosti donošenja ispravnih odluka. Ono što mi je koliko toliko sačuvalo zdrav razum nakon svega toga je volja za radom i treningom, koja me nikada nije napustila za ovih 12 godina koliko se bavim košarkom. Trening je nekako bio moje utočište od nepravde i moj vetar u leđa kada mi dobro ide. Tako sam i ovo leto proveo radeći na sebi što sam više mogao, trenirajući ponekad i fanatično, motivišući sebe svakim minutom koji sam proveo na klupi u prethodnom periodu. Dolazak u Vršac se za sada pokazao kao odličan potez za mene, šansa, kvalitetan rad, i odlični uslovi za trening su nešto što je po mom skromnom mišljenju među najpotrebnijim faktorima igraču da bi se razvijao u pravom smeru. Isto kao i tim, imao sam i dobrih i loših izdanja, ali sam imao i dosta prilike da loše partije popravim, a da dobre odigram još bolje. Sve u svemu, kada se osvrnem na to u kakvoj sam situaciji bio prošle godine u ovo vreme, mogu biti samo zahvalan Bogu na onome što mi je omogućio. Jedino što mogu da poželim sebi u nastavku sezone je da me zdravlje služi kao što je i do sada, biću najsrećniji ako mi se to ostvari.
Baš sam se raspisao, ali se nadam da mi nećete zameriti, ipak radim to samo jednom mesečno. Smak sveta je prošao, sada idu lepši praznici kao što su Božić, Nova Godina, i Srpska Nova Godina, te vam želim srećne Božićne i Novogodišnje praznike kao i puno zdravlja i sreće u predstojećoj godini u nadi da ćemo se još družiti i da će vam moje pisanije biti zanimljivo.
Sportski pozdrav iz Vršca!
(foto: Goran Rajković)
