Košarka je postala sport za privilegovane. Teško stanje u državi i visoke članarine u klubovima odbijaju decu od treniranja iste. Da li zbog toga ili nečeg drugog, tek, veliki broj mladih često završi "na ulici", gde automatski postaju problem po društvo.
Ipak, zbog akcije koju je organizovao Milan Vujičić (33), trener sa licencom FIBA-e i višegodišnjim iskustvom na američkim koledžima, deca iz siromašnih porodica su u prilici da besplatno treniraju u Košarkaškom klubu "Šuter" koji je on letos osnovao u predgrađu Beograda, tačnije Sremčici. Kako je naveo u intervjuu za list "Alo" , Vujičić ne uči decu samo kako da probace loptu kroz obruč, već i vaspitanju i manirima:
"Pre 13 godina otvorio sam ovaj klub u Sremčici, ali sam ga napustio 2005. kako bih otišao u Sjedinjene Američke Države da studiram i radim. Rešio sam da se vratim i aktiviram klub. Sada imamo oko 50 dečaka uzrasta od pet do 16 godina, uglavnom nekadašnju problematičnu decu i iz siromašnih porodica. Sada su to sve momci za primer, iskorenio sam psovke, nezaobilazno „brate“, nemaju kečeve i ne piju", započeo je priču za "Alo", a onda je objasnio šta ga je nagnalo da se odluči za takav potez:
"Ja sam ponavljao razred u srednjoj školi, a sada spremam doktorat na univerzitetu u Alabami. Sa celom porodicom sam se posvađao jer živim kao podstanar, a trebalo je da izgradim kuću, pošto bi uskoro trebalo da dobijem i drugo dete. Svi mi kažu da sam lud. Taj novac sam namenio da izgradim halu za košarku, jer sada treniramo u školskoj sali koja je manja od standardnog terena, a i papreno naplaćuju termine. Imam svoju teretanu gde vežbaju, u okviru koje je prostorija za učenje. Sve što zaradim od članarina u teretani dajem za klub, ali i iz svog džepa, niko nam ne pomaže", istakao je otac maloletne ćerke, sa kojom provodi manje vremena nego sa članovima kluba.
Zatim je objasnio tužnu činjenicu kakvim se poslovima i aktivnostima bave deca koju trenira:
"Mojim klincima prezentujem da bez škole nema ništa. Ne pričam im bajke da će biti vrhunski košarkaši. Ne biste verovali kakvi su bili u početku, dolazili su sa opasnim psima na treninge, pili pivo u kafićima, a nisu ni blizu punoletstva. Sa nama sada trenira navijač Crvene zvezde koji se stalno tukao sa pristalicama Partizana. Naučio sam ih manirima, pravopisu, persiranju i komuniciram sa njihovim razrednim starešinama, pa ih kaznim ako dobiju keca. Ima tu i mnogo tužnih priča, dece koja spavaju tri sata jer rade noćnu smenu na građevini sa samo 16 godina, ali stižu i u školu i na trening".
Članarina u KK Šuter je 3.000 dinara, ali se deci iz finansijski ugroženih porodica ne naplaćuje:
"Jednog dečaka smo zaposlili u teretani na info pultu da ne bi morao da se smrzava radeći za 150 dinara na sat i izdržava višečlanu porodicu. Dok je na pultu, uči i tako popravlja ocene, a mi mu dajemo platu. Dolazili su i sa pocepanim patikama i čarapama, pa su nam ljudi dobre volje slali opremu".
A, šta kažu Vujičićevi puleni? Naravno, samo reči hvale:
"Trener ima mašinicu kojom nas šiša da budemo uredni. Sprema nam večere. Naučio nas je da ne jedemo u pekari, a verovali ili ne, ja sam nekada bio debeo. Smršao sam 13 kilograma otkad sam u klubu. Na početku me je uhvatio da pijem i morao sam da trčim dva i po sata ili da se ne vraćam. Primera radi, toliko nas je promenio da i kada nam je dozvolio po čašu piva na krštenju mlađeg brata, mi nismo hteli", rekao je Luka (14).
"Nedavno smo bili u pozorištu, gledali smo predstavu „Buba u uhu“. Išli smo i na liturgiju, ali i na sajam sporta, gde smo igrali košarku. Od kada smo ovde, svi imamo mnogo bolje ocene. Ja sam imao kečeve, a sada sam naučio za peticu iz istorije i razredni me je pozvao na takmičenje. Uveliko se spremam, a nekada sam se tukao i pravio probleme", kazao je petnaestogodišnji Uroš, kapiten tima i učenik Tehničke škole.
(foto: Petar Dimitrijević)
