NBA liga ulazi u svoju završnicu, ekipe se grčevito bore za svoje plej of pozicije, ali milionima dolara plaćeni profesionalci narednih dana padaju u zaborav. Pažnja celokupne američke košarkaške javnosti seli se na NCAA turnir, borbu najboljih američkih košarkaških programa za titulu šampiona. Sezona koja je počela krajem novembra ulazi u svoj najzanimljiviji deo.
Prethodnih dana igrani su konferencijski turniri koji su dali 31 prvaka koji su obezbedili direktno učešće na turniru. Ostala mesta popunjena su po odluci centralnog borda NCAA koji bira najpopularnije i programe koji su tokom sezone ostvarivali dobre partije. Ovakav, prilično nejasan i proizvoljan način izbora ekipa često bude napravedan i ostavlja prostor za manipulacije, ali to je možda i jedini loš deo vezan za priču oko NCAA turnira.
Sve ostalo vezano za NCAA je na najvišem mogućem nivou. Košarkaški zaljubljenici mogu da uživaju u drugom delu marta, naročito na samom početku turnira kada se može ispratiti i po sedam, osam utakmica zaredom. Mečevi se gotovo uvek igraju u ogromnim dvoranama koje su ispunjene do poslednjeg mesta studentima i navijačima škola. Čitav ovaj period je već dugo u američkim medijima poznat kao "martovsko ludilo", a tokom njegovog trajanja u SAD je bez dileme sportski događaj bez premca.
Turnir počinje u utorak mečevima preliminarne runde, gde će se u četiri utakmice dobiti poslednji članovi tzv. "bracketa", odnosno kostura takmičenja od 64 ekipe. Konačna 64 tima su podeljena u četiri regiona i igra se eliminacionim kup sistemom. Pobednici po regionima plasiraće se na završni turnir, fajnal for, koji se igra od 6. do 8. aprila u "Džordija domu" u Atlanti.
Što se tiče ove sezone, koledž košarku krasi velika neizvesnost. Do sada se nijedna ekipa nije istakla kao apsolutni favorit za razliku od prošle godine kada se Kentaki Džona Kaliparija gotovo prošetao do titule sa šest budućih NBA igrača (Entoni Dejvis, Majkl Kid-Gilkrist, Doron Lemb, Terens Džons, Markiz Tig, Darijus Miler). Ovoga puta šansu za trofej ima daleko više ekipa, a kao glavne favorite možemo istaći nosioce po regionima.
LUJVIL KARDINALS (region Srednji zapad)
Izabranici Rika Pitina su i prošle godine igrali fajnal for, a u međuvremenu su sačuvali okosnicu ekipe. Kardinale odlikuje čvrsta odbrana i presing preko celog terena iz koga dolaze do velikog broja lakih poena. Oslonac te agresivne igre su turbo brzi plej Pejton Siva, zatim Čejn Behenen, krilo razornih fizikalija i Gordži Dijeng, odlični centar poreklom iz Senegala. Ukoliko je ovaj trio na nivou, Kardilansi mogu svakoga da dobiju. Ključni faktor na ovom turniru za njih je svakako Ras Smit. Ovaj bek ima neograničena ovlašćenja u igri u napadu. Ali, mora se priznati često i bez osnove. Povremeno ulazi u partije u kojima nerezonski šutira i potpuno gubi ritam igre. Ukoliko Smit bude na gornjoj granici svojih mogućnosti Lujvil je možda i najozbiljniji kandidat za titulu, ali sa njegovim "crnim rupama" u igri mogu da ispadnu i na samom početku turnira.
GONZAGA BULDOGS (region Zapad)
Gonzaga je najveća misterija ovog turnira. Postavljeni su za prve nosioce Zapada, ali zbog izuzetno skromnog kvaliteta njihove konferencije i protivnika tokom sezone vrlo je teško oceniti njihove realne mogućnosti. Mnogi smatraju da bi Buldozi u nekoj od jačih konferencija (ACC, SEC, Big East) bili prosečna ekipa, ali u konkurenciji Brigam Janga i Sent Merisa oni su dominirali. Uostalom, zato je ovaj turnir tu, da vidimo prave mogućnosti ove ekipe. Što se tiče same igre, Gonzagi se nema šta prigovoriti. Prvo ime je sjajni kanadski centar Keli Olinik koji ima kompletnu paletu u napadačkom arsenalu sa post tehnikom i šutom spolja. Bekovski tandem Dejvid Stokton (sin legendarnog Džona Stoktona)-Kevin Pangos odlično deluje u spoljnoj liniji, a ol raund krilo Ilajas Heris ima izuzetne fizikalije kojima dominira na oba kraja terena. U svakom slučaju, Buldozi će sigurno biti zanimljivi za praćenje tokom celog turnira.
KANZAS DŽEJHOUKS (region Jug)
Prošlogodišnji finalisti su ostali bez Tomasa Robinsona (5. pik, sada član Hjustona), ali Bil Self je regenerisao ekipu i u prvi plan gurnuo supertalnetovanog beka Bena MekLemora. Na njegovim krilima Džejhouksi su odigrali još jednu dobru sezonu i ponovo će napasti titulu koju čekaju od 2008. godine (generacija Marija Čalmersa, Brendona Raša, Saše Kauna). Veliki oslonac u igri Kanzasa je i sjajni centar Džef Viti koji je ključna figura u odbrani. "X faktor" za najviše ambicije Kanzasa mogao bi da bude Ilajdža Džonson. Nakon odlaska Tejšona Tejlora u NBA (Bruklin) Džonson je postao izuzetno bitan igrač. Tokom sezone bio je u velikoj dubiozi i nekoliko utakmica ekipa je izgubila njegovom krivicom, ali u samom finišu digao je nivo forme. Sada je jedan od ključnih igrača svog tima. Generalno, Kanzas ima veliko iskustvo u ovom sistemu takmičenja i sigurno je da će igrati veliku ulogu do kraja.
INDIJANA HUŽERS (region Istok)
Po mnogim kladionicama radi se o prvom favoritu turnira. Jedan od najpoznatijih košarkaških programa je dugo bio u krizi, ali Tom Krin ga je odličnim radom poslednjih godina vratio na vrh. Ključna stvar u ovom projketu je regrutovanje Kodija Zelera, odličnog mladog centra oko koga se izgradila sjajna ekipa u poslednje dve godine. Poput Lujvila, Indijana insistira na visokom presingu kojim lomi protivnika. Na tom polju posebno je bitna uloga Viktora Oladipa, sjajnog beka kome se takođe predviđa Top 10 na narednom Draftu. Ukoliko su on i Zeler na svom nivou, ovaj tim zaista može do prve titule za svoju školu nakon 1987. godine.
Naravno, NCAA turnir je poznat po tome što na njemu favoriti najlakše padaju. Stoga, u fokusu treba držati i mnoge druge ekipe koje će tražiti svoju šansu za konačni trofej. Tu je pre svega dežurni izazivač za titulu, Djuk Majka Kšiševskog, zatim Sirakjuz i njihova čuvena 2-3 zona, ove godine odlični Majami i Oklahoma Stejt sa svojim plejmejkerima (Šejn Larkin i Markus Smart), potom trofejni treneri Tom Izo i Bili Donovan sa svojim timovima (Mičigen Stejt i Florida)...
Što se tiče naših ljubitelja košarke, ostaje žal što na turniru nakon dugo vremena nema nijednog srpskog igrača. Ipak, za sve one koji su zaraženi košarkom, praćenje NCAA turnira je jedinstven doživljaj. Borbe mladih košarkaša i (još uvek) amatera za svoje škole, neizvesne završnice i predstavljanje budućih NBA zvezda široj javnosti su sasvim dovoljan razlog da narednih dana budete uz "Arenu Sport" i "ESPN America" i uživate Martovskom ludilu.
(foto: bachelorvegas.com)
