U derbiju večeri, u sudaru dveju ekipa koje su pred početak sezone već viđene u velikom finalu, u direktnom dvoboju dva superstara, sastali su se Los Anđeles Lejkersi i Majami, predvođeni Kobijem Brajantom i Lebronom Džejmsom.
Prvi put su se njih dvojica sastali 12. januara 2004. godine, kada je Džejms igrao za Klivlend. Kobijev tim je bio uspešniji i slavio sa 89:79. Brajant je na tom meču postigao samo 10 poena, a Lebron je imao 16. Posle tog meča situacija se menjala u Kraljevu korist, pa je u sinoćni derbi on ušao sa skorom 11-6 u mečevima koje igra protiv Kobija. Džejms je u tim utakmicama imao prosek od 27.1 poena, dok je Brajant prosečno beležio 25.3 koševa. U utakmicama koje je odigrao u "Stejples centru" prosek Džejmsa bio je 28 poena.
Zanimljivo je bilo i na terenu. Majami je ekipa koja dozvoljava jako mnogo ofanzivnih skokova, a Hauard je u poslednjih pet mečeva imao prosek od 17 uhvaćenih lopti. Sinoć je skakao u skladu sa tim prosekom i završio sa 16 uhskokova. Međutim, izgubljene lopte koštale su Lejkerse trijumfa. Prosečno su pravili 15 grešaka po utakmici, a već u prvom poluvremenu imali su 16. Koristili su to Vejd i Džejms i lagano poentirali zakucavanjima. Meč je završen pobedom gostiju 99:90, a evo nekih brojeva koji su ga obeležili.
Lebron Džejms je ubacio 39 poena, imao osam asistencija, sedam skokova i tri ukradene lopte. Pre njega, ovakve učinke na gostovanju "jezerašima" imali su Majkl Džordan 1988. godine, Stefon Marberi igrajući za Finiks 2003. i Kori Mageti u susretu gradskih rivala 2007. godine.
Fascinantan je bio Kraljev procenat šuta iz reketa 15/16, a neverovatno je da su mu Lejkersi dozvolili da ubaci čak 13 pogodaka sa razdaljine od najviše 1.5 metara od koša i to bez promašaja. Time je on izjednačio svoj rekord karijere po broju ubačenih šuteva sa te daljine ili bolje reći blizine. Imao je Džejms i čak šest zakucavanja. To je najveći broj zakucavanja od kada igra za Majami, a rekord od sedam zakucavanja na utakmici postavio je protiv Jute 2009. Ovom pobedom Džejms je poboljšao svoj skor u mečevima protiv Kobija na 12-6, a 4-1 je od kada je pristupio Majamiju. Njegovih 39 poena su samo dva manje od rekorda u duelima sa ljutim rivalom. Pet puta je jedan od njih dvojice išao preko 37 poena u međusobnom ogledu, četiri puta Džejms i jednom Brajant. Ovo je bio 12. put u sezoni da Kralj ubaci preko 30 poena i time se izjednačio sa Džejmsom Hardenom na četvrtom mestu lige. Vodeći u tom segmentu je, ipak, Kobi Brajant sa 21 takvom utakmicom, a bolji od Džejmsa i Hardena su još Kevin Durent i Karmelo Entoni.
Majamiju je ovo bila peta pobeda ove sezone u meču koji igraju dan nakon prethodnog, a u takvim utakmicama imaju samo jedan poraz i sa skorom 5-1 su trenutno najbolji tim lige na tom polju. Lebron Džejms ima prosečno 28 poena u tim utakmicama.
Ovaj poraz Lejkersa je deveti u sezoni od timova koji su vodeći u svojim divizijama, dok su u tim okršajima zabeležili samo jednu pobedu. Iako se meč igrao na njegov omiljeni dan, jer četvrtkom ima 27 poena u proseku, više od bilo kojeg drugog košarkaša, Kobi je razočarao svoje obožavatelje ubacivši za njega skromnih 22 poena.
U senci sudara dve možda i najveće zvezde današnjice ostale su tri utakmice, među njima i okršaj Njujorka i Detroita, poseban jer se igrao na tlu Evrope, u Londonu. Slavili su Niksi sa 102:87 i tako popravili svoj skor na 25-13. Time je Njujork izjednačio najmanji broj utakmica koji im je bio potreban da dođu do 25 pobeda u prethodnih 16 godina. U sezoni 2000/01 su takođe posle 38. utakmice došli do 25. pobede. Karmelo Entoni je postigao 26 poena i na taj način ubeležio 25. partiju sa preko 20 koševa. To je četvrti najduži niz nekog košarkaša Njujorka u jednoj sezoni, a samo četiri utakmice manje od prvog rezultata koji je postigao Riči Guerin u sezoni 1961/62.
Više od polovine košarkaša Milvokija nije bilo rođeno kada je njihov tim poslednji put slavio na gostovanju u Finiksu, 21. februara 1987. Tada ih je sa klupe predvodio Don Nelson, a petorku su sačinjavali Džek Sikma, Teri Kamings, Pol Prisi, Džon Lukas i Sidni Monkrif. Predhodne noći, predvođeni sa klupe Džimom Bojlanom, a na terenu Montom Elisom i Brndonom Dženingsom, uspeli su da slave sa 98:94. Pre utakmice Finiks je imao drugi najduži niz pobeda na svom terenu protiv jednog rivala, a na prvom mestu je serija od 27 utakmica San Antonia protiv Golden Stejta, koji će ugostiti naredne noći.
Između Dona Nelsona i Džima Bojlana čak devetorica trenera nisu uspela da osete slast pobede u Finiksu. Reč je o Delu Herisu, Franku Hamblenu, Majku Danliviju, Krisu Fordu, Džordžu Karlu, Teriju Porteru, Teriju Slotsu, Leriju Krištkovjaku i Skotu Skajlsu.
Monta Elis je bio najefikasniji pojedinac meča sa 24 poena i šutom iz igre 10/20, a zanimljivo je da je u prethodnih sedam utakmica protiv Finiksa šutirao ukupno 38/119, odnosno 31.9 odsto.
Klipersi su slavili na gostovanju Minesoti sa 90:77 i time popravili svoj skor na 31-9. To je najveći broj pobeda za njih u timskoj istoriji kada je reč o prvih 40 utakmica sezone. Dva puta su, pre ove sezone, stizali do 27 pobeda, 1974/75 kada su nastupali kao Bafalo Braves i 1978/79 kada su Klipersi igrali u San Dijegu. Nikada, od prelaska u Los Anđeles, nisu imali više od 25 pobeda u prvih 40 utakmica.
Ponovo su rezervisti igrali bitnu ulogu u pobedi. Džamal Kroford je bio najefikasniji sa 22 poena. Njegov prosek je 16.7 poena po meču i uz Džej Ar Smita je najbolji u tom segmentu. Vodeći skakač i asistent ekipe bio je Lamar Odom, takođe rezervni igrač. On je ubeležio 12 skokova i šest asistencija. Samo trojica rezervista su predvodila svoj tim u skokovima i asistencijama ove sezone, a to su već pominjani Džej Ar Smit, prvog januara u meču sa Portlandom, Džordan Kroford, osmog decembra protiv Golden Stejta i Tiago Spliter, 26. novembra kada je San Antonio gostovao Vašingtonu.
Sutra Vam donosimo novu igru brojki iz devet utakmica koje su na programu u noći između petka i subote.
(foto: ESPN)
