Kategorija koja je proslavila "zemlju košarke", a koja je lagano u izumiranju, je ubojiti šut za tri poena. Jedan od retkih čiji je to glavni adut jeste Vladimir Matić. Uspeli smo da mu "ukrademo" deo slobodnog vremena i u pauzi između dva treninga iskoristimo priliku da porazgovaramo.
Lična karta Ime i prezime: Vladimir Matić Datum rođenja: 27. april 1986. Visina: 198 centimetara Pozicija: Bek / Krilo Klubovi: Union Sivac, Hemofarm, Vrbas, Supefund, Meridiana, FMP, Borac Čačak, Rogaška Slatina
Kao i većina klinaca, Matić je najpre zakoračio na travnati teren. Međutim, brzo je na površinu isplivala ljubav prema košarci i nakon tri godine treniranja u lokalnim klubovima usledio je poziv vršačkog Hemofarma. Juniorski tim Vrščana, pored našeg sagovornika, tada su činili i Branko Jereminov, Miljan Rakić, Boris Savović, Uroš Nikolić i mnogi drugi. Dominacija na pokrajinskom nivou, uspeh na državnom prvenstvu i plasman na četvrto mesto doneo je i potpis prvog profesionalnog ugovora. Međutim, stvari se nisu odvijale kako je Matić želeo, pa je, iako se našao na spisku 16 igrača juniorske reprezentacije, ubrzo bio primoran da promeni sredinu.
Usledio je period lutanja, nekoliko propalih angažmana u inostranstvu, odlične epizode u Superfundu i posebno Meridiani, koje su ga dovele do FMP-a:
"Najpre moram da kažem da je dolazak u Meridianu bio veliki udar na moju psihu. Igrao sam odlično u Superfundu i očekivao napredak na viši nivo takmičenja. Umesto toga, nakon nekoliko neverovatnih dešavanja oko odlaska u inostranstvo, dolazim u situaciju da idem korak nazad. Međutim, Meridiana je pokazala velike ambicije i olakšala mi prilagođavanje. Napredovali smo iz sezone u sezonu, sve do finansijskog kolapsa. Ali, uprkos tome nastavio sam da dajem sve od sebe i igram na najvišem nivou, što nije ostalo nezapaženo. Primetio me je Milan Gurović i insistirao na prelasku u FMP".
Tim iz Železnika nije poznat po dovođenju igrača sa strane...
"Baš tako. To me je i uplašilo, jer nisam bio spreman na novi "scenario Vršac". Sa druge strane, više je nego lepo kada te takva veličina pozove. Gurović je pokazao koliko je "veliki" i ispoštovao svoju reč, kao i svi ljudi iz Železnika. Maksimalno angažovano sam i uzvratio, moje najjače oružje, šut, me je maksimalno dobro služilo, tako da su i ljudi iz FMP-a bili zadovoljni. Usledili su i pregovori o nastavku saradnje. Ali, bio sam svestan činjenice da oni u svojim redovima imaju fantastičnu decu, fenomenalne klince poput Marka Gudurića, Brana Đukanovića, Ognjena Dobrića i ostalih. Uzimajući u obzir strategiju kluba, bilo je pametnije po moju karijeru da odem."
Pre nego smo našeg sagovornika upitali o nastavku košarkaškog puta, zamolili smo ga da kaže i par reči o saradnji sa Milanom Gurovićem:
"Suvišno je govoriti bilo šta o njegovoj igračkoj karijeri. Kada takav jedan šuter drži treninge meni, koji smatram da mi je šut najjače oružje, onda nema greške. Postavljao nam je takve situacije na treningu da smo često šutirali i po 300 puta, sa odličnim procentima, što je i meni, a i ostalim saigračima, dosta uticalo na samopouzdanje. Kada u takvim, gotovo nemogućim situacijama, imate odličan procenat šuta onda na utakmici dobijate dodatnu sigurnost pa otvoreni šutevi dođu kao zicer. Mnogo je lepo bilo raditi sa njim."
Put Vas je dalje vodio u Čačak i nakon toga u Sloveniju, u ekipu Rogaške Slatine, sa kojom ste igrali finale slovenačkog šampionata.
"U Borcu iz Čačka sam doživeo nešto što nikada nisam, igrajući van glavnog grada. FMP je organizaciono nešto spektakularno. Sopstvena hala, redovni treninzi i sve što bi jedan košarkaš trebalo da ima su se podrazumevali. Međutim, bio sam iznenađen koliko se profesionalno radilo i u Čačku. Moje je bilo samo da ponesem patike, a klub je obezbeđivao sve ostalo, uz podatak da smo i tu imali treninge kad god smo hteli, a halu koristili i po četiri, pet sati dnevno. Velika je šteta što finansijski ne može da se isprati ozbiljnost ljudi u klubu i njihove organizacione sposobnosti. U suprotnom, naša košarka bi imala svetlu budućnost."
Govorite to kao neko ko je osetio i kako je igrati van granica naše zemlje.
"Pa velika je razlika u shvatanju košarke u Čačku, recimo, i u Rogaškoj Slatini. U Sloveniji sam igrao u mestu koje nastanjuje oko 2.000 ljudi, a na utakmice nam je dolazilo i po 1.800 navijača. Za finale plej ofa organizatori su morali da montiraju dodatne tribine kako bi svi koji su bili zainteresovani došli na utakmicu. Bukvalno je celo mesto bilo u hali prilikom svakog meča. Osetila se košarkaška goznica i tamo, pogotovo nakon naših uspeha i samog plasmana u finale. Ipak, sve je nekako drugačije. Kao što sam rekao, u Čačku nisam morao da brinem ni oko čega, a u Sloveniji jedino nisam razmišljao da li će plata leći baš taj dan, što je za srpske uslove neverovatan pojam. Kada bi naši timovi imali takvu finansijsku moć, sa organizacijom koju imaju, sigurno bi bili među najjačim ligama u Evropi."
Ipak, nije Vam bilo loše u Sloveniji?
"Daleko od toga. Štaviše, bilo mi je prelepo. Rekoh već koja je euforija bila u mestu. Uz to, trener Damjan Novaković je radio odličan posao. Sandi Čebular je bio prva zvezda tima, a uz njega odlični su bili i Dražen Bubnić i Žiga Dimec. U kompletu smo izgledali jako dobro i zaista nas je nijansa delila od osvajanja naslova prvaka. Mislim da smo najveću grešku napravili najavivši nezainteresovanost za ABA ligu pre samog početka finalne serije, što je umnogome uticalo i na sam ishod, kako igrama na terenu, tako i van njega. Ipak, ne mogu da ne kažem da je ekipa Tajfuna zasluženo slavila i stigla do titule."
Šta dalje planira Vladimir Matić?
"Trenutno vredno treniram i merkam pristigle ponude. U zrelim sam igračkim godinama pa ću shodno tome i izabrati tim u kojem mogu da igram na visokom nivou."
Vaš sugrađanin Božo Đumić trenutno je u Partizanu NIS. Možda biste i Vi mogli njegovim putem? Osetili ste kako je biti u FMP-u, filijali Crvene zvezde Telekom, pa biste mogli i "sa druge strane brda"?
"To bi bilo sjajno! (smeh) U FMP-u se radi maksimalno profesionalno, a ne sumnjam da je tako i u Partizanu, koji je godinama naš najuspešniji tim. Bilo bi zadovoljstvo osetiti kako se tamo radi."
Predstoji nam Evropsko prvenstvo u košarci. Reprezentacija je krenula sa pripremama. Pratite li rad izabranika Aleksandra Đorđevića i šta očekujete od njih na predstojećem Šampionatu?
"Naravno da pratim i da ću pratiti. Što se mene tiče, na koje god takmičenje i u kojem god sastavu išli ja sam nepopravljivi optimista. Tako je i ovoga puta. Očekujem, naravno, najveći mogući uspeh, odnosno zlatnu medalju. Znam da je konkurencija i više nego velika i da ekipe uglavnom dolaze u najjačim sastavima. Ali, verujem u srpsku reprezentaciju."
Koga vidite kao najveće rivale Orlovima?
Trenerski uticaj "Radio sam sa dosta dobrih trenera, ali bih izdvojio Zorana Đurkovića, koji me je odveo u Vršac i od kojeg sam naučio gotovo sve, jer je odličan trener i još kvalitetniji pedagog. Za Gurovića sam već rekao da je rođeni pobednik pa makar i tablić igrao i dosta je uticao na moje samopouzdanje. Svakako da bi trebalo pomenuti i Raška Bojića, koji me je trenirao u Čačku i koji je imao neograničeno poverenje u mene i kojem sam takođe veoma zahvalan. Znao je da me istrpi, a ja sam mu vratio odlčinom sezonom."
"Po mom mišljenju to će biti slekcija Grčke. Iako svi pominju Francuze i Špance, ja mislim da će ispod nas biti Grci, a treće mesto bi moglo da pripadne selekciji Nemačke. U svakom slučaju, siguran sam da će biti više nego interesantno."
Za kra set lakših pitanja. Evroliga ili NBA?
"NBA! Definitivno to nisu dva ista sporta, a mene mnogo više privlači američka košarka. Veliki sam fan Bostona. Malo su me razočarali prethodnih sezona, ali trener Bred Stivens je odličan mladi stručnjak u koga puno verujem i mislim da će vratiti tim na staze stare slave. Jedino se plašim da to neće ići sa Markusom Smartom kao vođom franšize. Ali, sačekajmo da vidimo šta će doneti ova sezona, gde je dovedeno dosta igrača od kojih bi izdvojio Dejvida Lija, koji je po mom mišljenju jako kvalitetan. Verujem u povratak slavnih dana."
LeBron ili Kari?
"Stef Kari! Jednom prilikom sam, dok sam nastupao za FMP, bio u društvu sa Nemanjom Nedovićem, koji je tada imao čast da igra sa Karijem i koji je sa oduševljenjem pričao i pokazivao šta taj dečko sve ume sa loptom. Fascinira me, kao nekog ko se uzda u jake procente šuta, njegov izbačaj, brzina i lakoća sa kojom to čini i, naravno, sama realizacija. Moj idol od ranog detinjstva je bio Rej Alen i dan danas puštam klipove sa njegovom školom šuta. Ali, ako ovako nastavi Kari će lako potući baš sve Isusove rekorde."
Ovo i nije bilo toliko teško, ali poslednje pitanje će sigurno biti. Kafana ili klubovi?
"(smeh) Kafana u svakom slučaju. Ne terajte me dalje da pričam o tome (ponovo smeh). Šalim se, naravno. Nisam neki pasionirani ljubitelj izlazaka. Ipak, kad mora da se izađe to je kafana."
Poželeli smo našem sagovorniku da brzo nađe novi angažman i da nakon toga zajedno posetimo neko od njegovih omiljenih mesta za izlazak.
(foto: Liga Telemach)
