Dragan 'Gagi' Nikolić je pre nešto manje od 20 godina (1997/98) počeo da se bavi trenerskim poslom kao pomoćnik čuvenog Bože Maljkovića u Parizu. U međuvremenu je promenio veliki broj timova i postao jedan od najcenjenijih stručnjaka na domaćoj košarkaškoj sceni. Upravo iz tog razloga je bilo veliko iznenađenje kada je minulog leta stručnjak takvog renomea objavio da karijeru nastavlja u ekipi Mladosti iz Zemuna. Tim jeste sa velikom tradicijom, ali činjenično stanje je da se takmiči u Drugoj muškoj ligi Srbije.
"Vodio me, nadam se, dobar osećaj. Nisam imao velike ambicije da radim kao trener u Srbiji, a imao sam dobru ponudu iz Makedonije. U nekoliko navrata sam se video sa moja dva prijatelja, Dejanom Kijanovićem i Borisom Sotirovim, ljudima koji su pre godinu dana došli kao sveža krv i preko potrebna pozitivna energija u zemunsku Mladost. Uz staru gardu činili su njen najbitniji upravni deo. Onoga časa kada je u Mladost na mesto sportskog direktora došao Slađan Stojković, sa kojim je moj odnos davno prevazišao kategoriju direktor-trener, i uz sve ono što su mi izložili o projektu Mladosti već pomenuta dva mlada i ambiciozna čoveka, odlučio sam se da preuzmem prvi tim. Imam običaj da verujem u ideje i projekte, posebno one koji zvuče lepo i, pre svega, realno. U ovom slučaju još više jer je reč o ljudima koje poznajem poodavno i imam o njima izuzetno visoko mišljenje".
Projekat Mladosti Admiral iz Zemuna se već u prvom delu drugoligaške sezone pokazao kao uspešan, Zemunci su ubedljivo prvi na tabeli sa učinkom od dvanaest pobeda i sa samo jednim porazom. Veliki broj trijumfa ostvarili su veoma sigurno, bez preterane rezultatske neizvesnosti.
"Veoma sam zadovoljan našom odbranom, ekipa igra onako kako želim, defanzivu od linije do linije, u stavu i vrlo agresivno. Napadački ima prostora za napredak, posebno jer nam se za drugi deo prvenstva vraća Slobodan Lalić, jedan od najboljih strelaca ne samo ove lige, nego i Prve muške lige Srbije nekoliko prethodnih sezona. Većim delom prvog dela prvenstva smo bili lišeni njegove pomoći".
Prva muška liga Srbije već sada izgleda kao realnost, iako do kraja prvenstva ima još 13 kola, ali sam plasman u viši rang neće zadovoljiti ambiciozne ljude iz kluba.
"Za početak, da uđemo u Prvu ligu. Ambicije su da u narednom periodu klub bude stabilan prvoligaš. Mladost ima nešto svoje infrastrukture, koja će se verovatno unaprediti u budućnosti. Sa mlađim kategorijama je počelo da se radi mnogo bolje, pa svi verujemo da će se klub jednog dana graditi iz sopstvenih resursa, odnosno da će u prvom timu većina igrača biti iz škole Mladosti".
Košarka se vratila u dvoranu "Pinki", Zemunci se vraćaju na utakmice kolektiva sa izuzetno dugom tradicijom.
"Klub je nastao pre 60 godina, ima veliku tradiciju. Trenutno je prvorangirani sportski kolektiv u Zemunu u odnosu na stepen takmičenja. Interesovanje Zemunaca raste, nije bila loša posećenost na našem terenu. Treba uzeti u obzir da je u Beogradu teško privući publiku uz toliko sportova, klubova i događaja..."
Druga muška liga Srbije godinama važi za veoma ujednačenu, a njena specifičnost je decentralizovanost, kao i činjenica da se svake godine u njoj promeni skoro pola timova. Dva prvoplasirana idu u viši rang, dok iz lige ispadaju četiri ekipe.
"Liga je izjednačena, sigurno je kvalitetnija nego prethodne dve sezone. Poseban kvalitet joj daju velika i zvučna imena poput Zdravlja iz Leskovca, užičke Slobode, Proletera Naftagas iz Zrenjanina, Srema... Tu su Vojvodina i Beovuk 72 koji igraju izuzetno atraktivnu košarku. Na jugu Srbije su dvorane prepune. Iznenadila me činjenica da smo po budžetu više u donjem nego u gornjem delu lige. Tim smo pravili u skladu sa ambicijom ulaska u viši rang i procenili da je ovo što sada imamo dovoljno da se one i ostvare. Prijatno sam iznenađen ulaganjem drugih klubova, poput Pirota, Plane, Smederevske Palanke, Napretka..."
Druga liga je oduvek bila odskočna daska mladim igračima za igranje na višem nivou.
"Ima igračkog kvaliteta, možda ne prevelikog, ali ima. Tu su talenti koji dolaze i koji će sigurno igrati Prvu ligu, a ima i iskusnih koji su bili zvučna imena u njoj".
Stiče se utisak da je Druga liga zanimljivija od Prve zbog mnogo većeg takmičarskog značaja ove sezone. Kako stvari stoje iz Prve lige neće biti ispadanja i dobar deo timova je u vrlo ležernoj poziciji.
"Druga liga jeste ove sezone vrlo zanimljiva, ali je Prva realno mnogo jača. Kvalitetniji igrači, veća medijska pažnja, bolja organizacija samih klubova... Nisam srećan kako su, naravno iz ličnog interesa, klubovi Prve lige odlučili da ih ove sezone bude 12, ubijajući osnovni sportski motiv, a to je postizanje što boljih rezultata. Verujem da niko ove godine neće ispasti, te se sve svodi na borbu za četvrto mesto, poslednjeg putnika u Superligu, pošto se i pre takmičenja znalo ko su tri neprikosnovene ekipe. Kao stručni saradnik Tamiša sa svojom funkcijom, ove sezone više upravnom, a manje stručnom, svim srcem navijam da mi klub iz Pančeva bude superligaš, iako to nije primarni cilj ove sezone. Naglašavam da Mladost i Tamiš imaju jako lepu sportsku saradnju, ne samo preko mene kao spone dva stabilna kluba, nego i činjenicom da ove sezone za Mladost nastupaju čak četvorica dojučerašnjih igrača tima iz Pančeva".
U Hrvatskoj se govori o tome da bi klubovi pored ABA lige mogli da igraju i domaće takmičenje, neki timovi iz Slovenije to već rade, postoji li šansa da se to desi i u Srbiji i da li bi to bilo dobro za srpsku košarku?
"Naravno da bi za srpsku košarku bilo dobro da naši klubovi igraju domaću ligu. To bi diglo mnoge košarkaške centre, svi bi više ulagali, pravili bolje timove da budu ravnopravniji, pre svega Zvezdi i Partizanu. Nažalost, iako smo na prostoru bivše države najveći u svakom pogledu, istorija nam pokazuje da se mi uvek poslednji pitamo za sve. Mislim da nećemo mi biti prvi koji će istupiti iz ABA lige i samim tim je u velikoj meri minimalizovati ili je poslati u istoriju".
Da li je uspeh reprezentacije na minulom Svetskom kupu uticao na popularnost košarke u Srbiji?
"Nadam se da jeste. Nekako mi se čini da nismo svesni kakav je to uspeh. Opet smo velesila, ispred svih, iznad nas su samo Amerikanci. Čini mi se da će oni još dugo, dugo vladati košarkaškom planetom. Srbi vole i žive za košarku, ovo Svetsko prvenstvo je vratilo igru pod obručima kući, opet smo zemlja košarke. Naravno da našoj domaćoj košarci trebaju veća ulaganja, entuzijazma i motiva ima sigurno i kod publike i kod igrača".
Da li ste iznenađeni plasmanom Srbije na Svetskom kupu i uspehom Aleksandra Đorđevića kao selektora, iako pre rada sa reprezentacijom nije imao preteranog trenerskog iskustva?
"Prijatno iznenađen jesam, ali u mojim medijskim nastupima bio sam jedan od prvih koji je imao veliku veru u selektora i najavljivao veliki rezultat. Saša ima oreol pobednika, neka mila zvezda ga prati svuda... Ma Saša je rođeni pobednik!"
Predstojeće Evropsko prvenstvo je kvalifikaciono za Olimpijske igre na kojima nas dugo nije bilo.
"Imamo dobre šanse, ali ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da pored nas učestvuju i domaćini Francuska i Nemačka, za nas uvek neugodna Španija, velike ambicije imaju Grčka, Turska, Hrvatska, Litvanija, Rusija... Neće biti lako, posebno jer su sada i očekivanja sportske nacije velika."
U prošlosti ste na svojoj koži osetili težinu trenerskog posla i činjenicu da koferi uvek moraju da budu spakovani. Šta mislite o odnosu poslodavaca u Srbiji prema struci, da li imaju poverenje u mlade trenere?
"Naizgled imaju, ali čini mi se da ih je više ova besparica u domaćoj košarci naterala na to da budu racionalni i ulažu u mlade i lokalne trenere. U Prvoj i Drugoj ligi do sada nije bilo mnogo trenerskih promena, na sreću tek poneka. Ima mladih stručnjaka, od 12 klubova Prve i četrnaest Druge lige samo nekoliko njih nije iz mesta odakle je i taj klub. Domaći treneri, malo je migracija, ali najveći razlog za to je finansijska kriza u domaćim takmičenjima."
Srpski stručnjaci imaju ogroman renome u inostranstvu, šta to znači za trenere u Srbiji?
"Za nas trenere je posebno bitno da naši stručnjaci prave rezultate u inostranstvu. Na sreću ih ima, prave sjajne rezultate. Bitno je da svima nama otvaraju vrata, jer verovatno mnogi od nas žele da se oprobaju u inostranstvu i uspeju. Mislim da bi napolju uspela ogromna većina domaćih trenera, imamo mi dobru struku, ma najbolju."
Na početku trenerske karijere radili ste u inostranstvu kao pomoćnik Božidaru Maljkoviću u Parizu. Postoje li lične ambicije da radite u inostranstvu, koja liga ili tim su po vašem ukusu?
"Naravno da mi je je velika želja da se oprobam u inostranstvu. Francuska je moja omiljena zemlja u svakom smislu, tu nemam nikakve dileme. Objektivno nije za poređenje, ali kako imam i makedonski pasoš, a njihova liga je jako zanimljiva (posebno ove sezone) i veliki broj srpskih igrača igra u njoj, to je tržište gde bih da se oprobam. Verovatno me prema Makedoniji više vuku emocije i neko poreklo koje imam."
Utisaka iz karijere je mnogo, a najlepši Nikolića vraća na početak.
"Prvi moj veći uspeh je bio sa jednim malim klubom, odakle je pre više od 10 godina krenula i moja seniorska muška karijera. To je Ušće. Prvi put se najviše i najlepše pamti, sezona 2004/05 je utisak dosadašnjeg dela karijere. Radi ilustracije, te sezone su u Prvoj regionalnoj srpskoj ligi igrali Metalac iz Valjeva, Tamiš iz Pančeva, BKK Radnički, Proleter iz Zrenjanina, kao i Mladost iz Zemuna. Evo, sad u toku razgovora primećujem neverovatnu koincidenciju. U toj sezoni sam igrao protiv svih mojih budućih klubova, prosto neverovatno. Uz njih su tu bili i mladi timovi Partizana i Hemofarma sa sjajnim sastavima, današnjim igračinama. U takvoj konkurenciji Ušće se plasiralo u tadašnju Prvu B ligu. Najlošiji utisak gotovo da nemam. Gledam na stvari pozitivno, radim ono što volim i volim ono što radim. Kada bih morao verovatno bih izdvojio neki poraz ili povredu igrača, ali tu imam crne rupe i loše pamćenje. Volim da pamtim samo lepe stvari, za to imam slonovsko pamćenje."
Imate iskustvo rada i u ženskoj košarci, da li je lakše raditi sa ženama ili muškarcima?
"Bio sam trener u ženskoj košarci, iako to gotovo da i ne pominjem. Dve sezone sam vodio ekipu u Makedoniji, stigli smo do završnice nacionalnog kupa i bili vice-šampioni države. Jednu sam bio u Bosni i Hercegovini, ekipa je osvojila triplu krunu te sezone, dva trofeja u Republici Srpskoj i nacionalni kup Federacije BiH. To je sve period pre nego što sam postao seniorski trener u Srbiji, od 2003. pa do sada, gotovo bez pauze. Što se drugog dela pitanja tiče, naravno da je lakše raditi sa muškarcima. Na ovu izjavu supruga će mi se svakako naljutiti jer je još uvek aktivan igrač, a verovatno i moja kuma, selektor Srbije Marina Maljković. Zaista se divim muškim trenerima u ženskoj košarci. Sve je specifično, komplikovanije, ma mnogo teže... Jedan stariji i poznati kolega u ženskoj košarci rekao mi je jednom da tamo gde prestaje logika počinje ženska košarka. Nadam se da ovo ne zvuči uvredljivo jer mnogo poštujem i respektujem svakoga ko se bavi sportom ili ga voli, a posebno dame."
Odradili ste veliki broj utakmica kao stručni konsultant u prenosima državne televizije, da li vas privlači rad u medijima i šta mislite o načinu na koji mediji u Srbiji prate domaću košarku?
"Da, privlači me rad sa medijima. Finale "Kupa Radivoja Koraća" između Zvezde i Mege koje sam prenosio na RTS-u sa Perom Dendom, kao i analliza treće utakmice finala Superlige Srbije između Partizana i Zvezde koje sam radio na SOS kanalu sa Vladanom Tegeltijom i kolegom Sinišom Matićem su mi do sada najjači utisak. Mediji košarku u Srbiji prate korektno i po prioritetima. Reprezentacija, ABA liga i međunarodne lige, Prva MLS, Druga MLS... Jedine dve pojave koje nisu dobre, a prisutne su u određenoj meri, jesu davanje značaja nekim odnosima, prepiskama, prepirkama, komunikaciji izmedju pojedinaca i klubova, kao i ostrašćeni, gotovo navijački i krajnje neobjektivni izveštaji određenih dopisnika nekih sportskih listova. Na svojoj koži smo ove sezone videli kako to ružno izgleda, konkretno na primerima izveštaja iz Pirota i Leskovca. Srećom, to su uglavnom izolovani slučajevi kojih ne mogu da u većoj meri utiču i iskrive sliku o srpskoj svetinji, a to je kraljica igara - košarka!"
Pratite li tekstove "MVP portala" i imate li zamerki na naš rad, neki predlog?
"Pratim vaš sajt, zamerki ni predloga nemam, želim da nastavite ovako kao do sada. Svim vašim čitaocima želim srećnu i uspešnu Novu godinu, kao i Božićne praznike!"
(foto: MVP / Stefan Komadinić; KK Mladost Admiral)
