Prvi dan Evropskog prvenstva je prošao izuzetno zanimljivo. Ako ste kladioničar siguran sam da vas čeka "vađenje". Ja bolje da se ne vraćam kući, jer mislim da će me solidan broj prijatelja "izribati" zbog predloga koje sam im dao.
Na startu je palo Otomansko carstvo. Ko ih je gledao tokom priprema mogao da očekuje jako neefikasnu i lošu košarku, ali da ih Finci bace na kolena ne baš. Velika Britanija je pobedila Izrael, to nisam očekivao ni u najluđim snovima. Da Nemci bez 3/4 tima (čitaj Dirka) i bez krštenog plejmejkera dobiju Francusku ne znam da li je to iko živ mogao da zamisli?
Prvi meč koji sam gledao na Turniru je bio između Makedonije i Crne Gore. Duel između Bosne i Letonije sam propustio zbog turizma. Bled i Bohinj su apsolutno savršeni. Uz to, prvi put u životu mi se dogodilo da nisam uspeo da pojedem čitav ručak. Bila je to najveća pica koju sam ikada u životu video. Tražio sam da mi je zapakuju.
Energija, želja koju su na terenu pružali igrači Makedonije, a navijači sa tribina, je bila na visokom nivou. Dvorana u Jesenicama je jako akustična, pa vam se čini kao da ima bar 15 hiljada ljudi u njoj. Bo je leteo po terenu. Kada je pogodio trojku iz drblinga mislio sam da je kraj. Crna Gora se nekako vratila u meč, mada mi i dalje nije jasna postavka igre i rotacija Luke Pavićevića. Nikola Vučević je presedeo veći deo poslednje četvrtine i ne može se reći da je bilo mnogo pozvanih akcija za njega. Čini mi se da onako skromna spoljna linija ima previše ovlašćenja.
Nakon toga je usledila jedna jako tužna situacija. U poslednja dva minuta videli smo samo izolacije dvojice Amerikanaca. Rajs sa jedne, Mekejleb sa druge strane. Bolna, bolna scena za evropsku košarku. Trenutno 66 čistokrvnih "Amera" igra za 37 različitih reprezentacija. To ludilo mora da prestane.
I na sve to se nadoveže Srđan Dožai sa odlukom koja je odlučila meč. Upravo zbog toga bi sudije trebalo da pregledaju snimak, barem u završnici mečeva.
Usledio je meč koji smo svi nestrpljvio čekali. Sigurna pobeda, bolja igra od početka do kraja, navijači u transu. Krstić je svojim minijaturama odlično ušao u meč i tako ulio sigurnost u ovaj mladi tim. Deluje kao da je kapiten fizički izuzetno spreman, non-stop je imao čoveka na leđima. Kazlauskas nije imao rešenja za njega. Pokušavao je raznim rotacijama, ali nije bilo rešenja. Bilo mi je očekivano da ga Litvanci udvajaju, ali nisu. Nisu hteli da dozvole Krstiću da izlaznim dodavanjima stvara otvorene šuteve spoljnoj liniji. Zato im je ovaj strpao 20 poena, izbacio polovinu centarske linije i potpuno neutralisovao Valančijunasa.
Najinteresantnije od svega je to što sam ja iznajmio stan sa četvoricom Litvanaca - verovali ili ne. Možete misliti kako sam se osećao ponosnim i dominatnim sinoć? Mada, da budem iskren, kada su me vozili do stana u tri ujutru, kroz nek uske ulice po šumama Slovenije, nije mi bilo svejedno. Ipak, živ sam i zdrav, ali sam naučio vrednu lekciju. Nikada nemojte dozvoliti Litvancima da vam bukiraju smšetaj negde...
Slede nove borbe, do tada pozdrav i čitamo se...
(foto: FIBA Europe / Castoria / Metlaš: izveštač MVP-a iz Slovenije Stefan Đorđević)
