Od 4. do 22. septembra u Sloveniji se održava 38. Evropsko prvenstvo u košarci. Od 2007. Srbija kao samostalna država učestvuje na ovom takmičenju i ima osvojenu srebrnu medalju sa Šampionata u Poljskoj 2009. godine. U istoriji Evrobasketa naša reprezentacija ipak ima ogromnu ulogu. Kao deo bivše države osvojili smo osam zlatnih medalja, a "MVP" portal će od danas pa do početka Šampionata podsetiti čitaoce na te zlatne trenutke domaće košarke.
SastavRato Tvrdić (Jugoplastika), Dragan Kićanović (Železničar Čačak), Vinko Jelovac (Olimpija), Žarko Knežević (OKK Beograd), Željko Jerkov (Jugoplastika), Dragan Ivković (Radnički), Zoran Slavnić (Crvena zvezda), Krešimir Ćosić (Zadar), Damir Šolman (Jugoplastika), Nikola Plećaš (Lokomotiva Zagreb), Dražen Dalipagić (Partizan), Milun Marović (Radnički). Trener: Mirko Novosel
Prvo zlato sa Evropskih prvenstava u našu zemlju je stiglo pre tačno 40 godina. U Španiji se održavao 18. Šampionat Starog kontinenta od 27. septembra do 6. oktobra. Najveći favorit za prvo mesto bila je reprezentacija SSSR-a. Sovjeti su već imali 11 zlatnih medalja sa Šampionata, čak osam zaredom. U Španiju su došli da nastave niz. Jugoslavija nije krila visoke ambicije, a uporište je imala u činjenici da su na Prvenstvo stigli kao aktuelni prvaci sveta iz 1970. godine. Ipak, selekcija koju je predvodio Mirko Novosel u svojim redovima je imala čak osmoricu debitanata, pa košarkaška javnost nije imala jasnu predstavu koliko takav tim može da učini. Problem je predstavljalo i odsustvo, zbog povrede, jednog od najboljih krilnih igrača tog perioda, Dragana Kapičića.
Na Evrobasketu je učestvovalo 12 ekipa podeljenih u dve grupe. Dve prvoplasirane ekipe iz grupa su obezbeđivale plasman u polufinale i borbu za medalje, dok su ostale razigravale za plasman od 5. do 12. mesta. Jugoslavija je bila u grupi B sa selekcijama Španije, Italije, Bugarske, Grčke i Francuske. Grupu A činili su SSSR, Čehoslovačka, Izrael, Turska, Rumunija i Poljska.
Novoselovu ekipu je već na samom startu čekao veliki ispit. U prvom kolu protivnik je bila selekcija domaćina, Španija, koja se potajno nadala da na krilima publike može da stigne i do zlatne medalje. Već tokom prvog meča bilo je jasno da će Novosel pružiti šansu mlađim igračima da iznesu teret ovog takmičenja, pre svih Dragan Kićanović, Zoran Slavnić i Dražen Dalipagić. Pod košem su neprikosnoveni bili nešto iskusniji Krešimir Ćosić i Vinko Jelovac.
Plasman 1. Jugoslavija 2. Španija 3. SSSR 4. Čehoslovačka 5. Italija 6. Bugarska 7. Izrael 8. Turska 9. Rumunija 10. Francuska 11. Grčka 12. Poljska
Jugoslavija je uz malo poteškoća tokom meča savladala Španiju rezultatom 65:59 i već nakon prvog kola napravila ogroman korak ka polufinalu. U drugom meču je Grčka bila nedorastao protivnik. "Plavi“ su slavili ubedljivim rezultatom 84:68, a utakmica je bila nešto jači trening za Jugoslaviju. Prema rečima Novosela, taj meč je iskoristio da dodatno uvežba zonsku igru u odbrani.
Usledio je meč protiv Bugarske, pred koji su svi pozivali na oprez, jer su istočne komšije bile veoma neugodan protivnik tih godina. Na Evropskom prvenstvu 1971, dve godine pre Španije, Jugoslavija je pobedila Bugare rezultatom 70:69, uz velike probleme. Ispostavilo se da je bilo razloga za brigu, Novosel je bio izuzetno nezadovoljan pristupom igrača utakmici. Prvo poluvreme je prošlo u izjednačenoj igri, ali početkom drugog dela Bugari prave veliku seriju i dolaze do osetne prednosti od osam poena. Stvari tada u svoje ruke preuzimaju Zoran Slavnić i Krešimir Ćosić i donose rezultatski preokret. Bugari nisu imali snage da stignu prednost i Jugoslavija je na kraju slavila rezultatom 76:65.
Četvrto kolo je donelo rezultatski najneizvesniju utakmicu Jugoslavije na Šampionatu. Protivnik je bila ambiciozna ekipa Italije, a eventualni poraz od "azura" dovodio je u pitanje i plasman u polufinale. Jugoslavija ni na toj utakmici nije bila na prepoznatljivom nivou. Zatajio je prvi adut selekcije Krešimir Ćosić. Jugoslavija je bila nadomak poraza nakon 40 minuta, ali je Zoran Slavnić u poslednjim trenucima postigao koš za 63:63 i odveo "plave" u pordužetak. Činilo se da će Italijani popustiti jer su u regularnom delu platili danak agresivnoj odbani. Ostali su bez četvorice igrača zbog problema sa faulovima. Međutim, i u produžetku su igrali odlično. Sada su oni u poslednjem napadu dodatnog dela stigli do izjednačenja 67:67 i još pet minuta nastavka. Rovovska borba nastavljena je do samog kraja. Italijani pred sam kraj meča prave grešku u odbrani, fauliraju Dragan Kićanovića koji sa linije slobodnih bacanja postiže oba koša i postavlja konačan rezultat 73:71 za Jugoslaviju.
Kolo pre kraja takmičenja u grupi Jugoslavija je obezbedila plasman u polufinale. U poslednjem meču grupe B protivnik je bila selekcija Francuske. Tim Mirka Novosela je sigurnom igrom stigao do pobede 80:70, a na tom meču je odmarao lakše povređeni Dragan Kićanović. Šansu su iskoristili Rato Tvrdić i Damir Šolman, najzapaženiji pojedinci pobede nad "trikolorima".
SSSR je završio na prvom mestu grupe A, bez poraza, dok je drugoplasirana bila ekipa Čehoslovačke, koja je tim plasmanom postala protivnik Jugoslavije u polufinalu.
Usledio je najbolji meč Jugoslavije na Evrobasketu do tog trenutka. Čehoslovacima nije pružena ni najmanja šansa od samog početka susreta. Utakmica je završena rezultatom 96:71, a najveća prednost tokom meča iznosila je 29 poena. Čehoslovaci nisu imali rešenja za Krešimira Ćosića i Damira Šolmana, najefikasnije pojedince susreta sa po 14 poena.
Drugi polufinalni meč doneo je veliko iznenađenje. SSSR je poražen od Španije rezultatom 80:76. "Zzbornaja" je poklekla pod pritiskom domaće španske publike i zabeležila tek treći poraz u istoriji Evropskh prvenstava. Prekinuli su niz od osam uzastopnih zlatnih medalja.
U taboru Jugoslavije su bili zadovoljni ovakvim raspletom događaja, jer, iako pred njihovom publikom, činilo se da će lakše izaći na kraj sa Špancima nego sa SSSR-om, pogotovo što su domaću ekipu relativno lako savladali u prvom kolu grupne faze takmičenja.
Finale Barselona, 6. oktobar 1973. Jugoslavija - Španija 78:67 (43:31) Jugoslavija: Tvrdić 6, Kićanović, Jelovac 8, Knežević, Jerkov, Ivković, Slavnić 12, Ćosić 23, Šolman 7, Plećaš 8, Dalipagić 9, Marović 5 Španija: Brabender 22, Ramos 5, Kabrera 8, Margar, Santijana 6, Rulan 2, Buskato 10, Flores, Sagi Vela 4, Luik 10, Estrada
Finalni meč odigran je u Barseloni, pred prepunom Gradskom dvoranom i 9.000 fanatičnih navijača. Ipak, takav ambijent je više motivisao Jugoslovene, a "odsekao" noge domaćoj ekipi, pa je od samog starta tim Mirka Novosela diktirao tempo. Već u prvom poluvremenu "plavi" su stigli do dvocifrene prednosti. Istakao se Dražen Dalipagić sa nekoliko atraktivnih zakucavanja, a na poluvremenu je rezultat bio 43:31 za Jugoslaviju. Nakon pauze Španija je uspela da konsoliduje redove i priđe na osam poena zaostatka početkom drugog dela. Ipak, Jugoslavija je pokazala da je prejaka za domaću ekipu. Ćosić i Dalipagić su uspešno odbili taj nalet Španaca, a do samog finiša meča Jugoslavija je povela i sa 17 razlike. Bilo je jasno da je osvojila prvu zlatnu medalju na Evropskim prvenstvima. Na kraju se utkamica završila rezultatom 78:67 i veliko slavlje "plavih" je moglo da počne.
Za MVP-a Šampionata proglašen je Vejn Brabender, reprezentativac Španije, koja ni u to vreme nije imala problem sa naturalizovanim igračima u svojoj selekciji. Brabender je bio Amerikanac koji je uzeo špansko državljanstvo i bio jedan od najboljih igrača Reala iz Madrida svih vremena. Primljen je u FIBA Kuću slavnih 1991. godine. U najboljoj petorci Evrobasketa našao se i Krešimir Ćosić, a mišljenje mnogih je da je Zoran Slavnić neopravdano izostavljen iz petorke Šampionata, koju su, uz Brabendera i Ćosića, činili još Sergej Belov (SSSR), Francisko Buskato (Španija) i Atanas Golomejev (Bugarska).
Košarkaška javnost je pomalo žalila što nije došlo do velikog duela između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. "Plavi" su imali veliku želju da dominaciju "zbornaje" prekinu u direktnom duelu. Mirko Novosel je bio zadovoljan postignutim, osvojen je najvredniji trofej, a stvorena je ekipa za dugi niz godina. Pred Ćosićem su tek bile najproduktivnije igračke godine, a igrači koji su se priključili reprezentaciji su itekako opravdali poverenje. Dražen Dalipagić i Zoran Slavnić su pružili odlične partije, a Dragan Kićanović je nagovestio da će postati jedan od najboljih košgetera na planeti. Naredno Evropsko prvenstvo je bilo na programu 1975. u Beogradu i razloga za optimizam je bilo na pretek.
Nastaviće se...
(foto: KSS)
