Kao što već svi znate, Kobi Brajant je dirljivim pismom prošle nedelje najavio povlačenje iz aktivnog igranja košarke na kraju ove sezone. Jedan od najvećih košarkaša svih vremena je odlučio da stavi tačku na neverovatnu karijeru koju je imao.
Kobi trenutno igra svoju 20. NBA sezonu u istom dresu, onom Los Anđeles Lejkersa. Mislim da mnogi ne shvataju koliki je to zapravo podvig - 20 sezona na najvišem mogućem nivou. Imate veliki broj sportista koji odigraju tri, četiri ili pet sezona vrhunski i onda iz različitih razloga (povrede, nedostatak motivacije, ekonomska situacija) padnu. Kobi je proveo dve decenije u NBA ligi i to kakve. Tako nešto zahteva ogromnu fizičku i mentalnu potrošnju i Brajant je uvideo da njegovo telo nije više u stanju da nastavi u tom ritmu.
Fascinantno je to da je Kobi postavio takve standarde da ljudi, a čini mi se i on sam, očekuju da u svojoj 37. godini, nakon tri teške povrede, još uvek ubacuje između 25 i 30 poena i da sam vuče Lejkerse ka plej ofu. Ne zaboravite da je to radio pre dve sezone sa svojih 35 godina! Ubacivao je koliko je bilo potrebno, radio sve na terenu kako bi Lejkersi pobeđivali i ušli u doigravanje kao osmi nosioci. Jesu uspeli u tome, ali su platili visoku cenu. Kobijevo telo nije izdržalo ekstremne napore i usledila je teška povreda Ahilove tetive. Da nije bilo nje usudio bih se da kažem da bi Kobi i dan danas igrao na tom nivou. Ta povreda je značajno uticala na njega i njegove fizičke sposobnosti. Više nije bilo povratka ka starom Brajantu, a Lejkersi su krenuli silaznom putanjom.
Svi smo se valjda nadali nekom čudu pre početka sezone, da Kobi ima snage i volje za još jednu sjajnu sezonu. Međutim, posle nekoliko utakmica je već bilo jasno da se tako nešto neće desiti. Brajant ima najlošije procenta šuta u karijeri, a uzeo je više šuteva za tri do sada nego u bilo kojoj sezoni ranije u ovom periodu. To govori o Kobijevom načinu igre i koliko je u strahu od nove povrede. Izbegava prodor i kontkat koliko god može i odlučuje se za vrlo teške šuteve koje je uzimao tokom čitave karijere, ali više nema snagu i svežinu u nogama da ih izvuče.
Početak sezone su obeležile velike kritike javnosti na račun Brajantove igre. Imao sam utisak da su se svi ljubitelji košarke osećali loše zbog takvih partija, a to Kobi nije hteo da dozvoli. Kada je shvatio da se neće ništa drastično promeniti na bolje u njegovoj igri doneo je odluku da se povuče i tek tada je, čini mi se, zadobio naklonost javnosti i njegove partije se više ne komentarišu u velikoj meri. Trenutno su Lejkersi na turneji po Istoku i Kobi se oprašta od svih dvorana i navijača koje je bukvalno uništavao u proteklih 20 godina. Svi iskazuju izuzetno poštovanje prema svemu što je Brajant uradio i tako je prirodno da se odnose prema igraču koji je obeležio jednu eru u NBA ligi.
Šta izdvojiti iz prebogate karijere koju je Kobi Brajant imao? Lista individualnih priznanja je impozantna, kao i partija protiv Toronto Reptorsa kada je ubacio 81 poen, kada je sam vodio protiv Dalasa 63:62 na kraju treće četvrtine, kada je vezao devet utakmica zaredom sa 40 i više poena i zaista ovako možemo u nedogled. Ipak, pored košarkaških ostvarenja Kobi će biti upamćen i kao jedna od najkontroverznijih ličnosti u istoriji Lige. Uvek sam imao osećaj da igra sam protiv cele hale, svih igrača na terenu, publike, trenera. Jedini je igrač kojeg je Fil Džekson u svojoj knjizi opisao kao nemogućeg za treniranje, a onda se vratio i osvojio dve titule sa njim. Uvek će se voditi polemika da li je Kobi previše šutirao i da li je to radio zaista za interes tima, kako kaže, ili za ličnu statistiku i rekorde.
Kobi je odavno poznat i po izuzetnoj radnoj etici. Dugo se priča o njegovim treninzima preko leta u tri i četiri sata ujutru, ostajanju posle utakmice na šutiranju u hali i mnoge današnje zvezde NBA lige ga ističu kao primer i uzor po tim pitanju.
Za mene je Kobi Brajant najveći igrač od odlaska Majkla Džordana i, bez diskusije, među 10 najboljih svih vremena. Imamo priliku da ga gledamo do 13. aprila i utakmice protiv Jute Džez, koja bi trebalo da mu bude poslednja u karijeri. Bez obzira da li promašuje ili ne, greši ili igra sjajno, za mene će biti uživanje da gledam broj 24 u ljubičasto-zlatnom dresu u svakom preostalom trenutku na terenu.
(foto: BC Sevilla; Ty Nowell / Lakers.com)
