Desi se tako, gde god, kad god, kakva rupa u vremensko-prostornom kontinuumu, te po koja Alisa zaista zaluta u Zemlju Čuda, a Dejan Koturović onako, šmekerski, objasni neke stvari Džermejnu O'Nilu.
Mislim, nije to, je l te, često, ali ponekad, eto tako... Desi se.
Poluvreme. Prosedi i znojavi, stari lisac ulazi u svlačionicu, 29-28. Ok, do sada smo se igrali košarke, sada bi trebalo objasniti deci da ne bi bilo loše i pobediti. Drhte mu usne od besa. U poslednjoj sekundi poluvremena Redži Vilijams je iz čiste obesti, klasičnim direktom, udario u lice Čaka Eversona.
Provlači mali džepni češalj desnom rukom kroz kosu, dok levom pažljivo prati trag brazdi koje za njim ostaju. Usta su mu danas vazda suva, a i sako ga pomalo steže. Raširi ruke brzim trzajem, te poravna revere.
Ono što sledi ostaće zapisano u američkoj istoriji kao jedan od najvećih sportskih presedana. Epsko finale koje će decenijama služiti kao muza najvećim trenerskim imenima za patetične motivacione govore.
Elem, naš junak, Rolend V. 'Roli' Masimino, sredovečni trener Univerziteta Vilanova, o tome još nije imao nikakvog pojma.
Za vreme polufinala "Martovskog ludila" te 1985. godine protiv Memfis Stejta, 'Roli' je osetio kako mu se grudi neprijatno grče, kako ume za kratko naglo da udahne.
Aman, pobediće. Aman!
Prisetio se osmeha sa početka sezone kada su mu rekli da će to biti prva godina u kojoj će se na "Martovsko ludilo" plasirati 64 tima. Kakva titula, kakvi bakrači... Eventualno im se uvećala šansa, za nekakvu blagu nijansu, da se dokopaju plej ofa.
Patrik Juing je predvodio Džordžtaun u svojoj završnoj godini studija. To je bilo njegovo treće finale u NCAA košarci za četiri godine. Džordan mu je već ukrao titulu 1982. odine nezaboravnim šutom u završnici i poslednje što je Juing želeo bilo je novo razočaranje u godini u kojoj se opraštao od koledž košarke.
Sa druge strane, Kris Malin je bio zvezda Univerziteta Sent Džons i najbolji strelac čitavog Šampionata sa 22 poena po meču, dok je neprevaziđeni Karl Meloun sa Luizijana Teka predvodio skakače sa 13.3 uhvaćenih lopti po utakmici. Istorija je pisala stranice verovatno najkvalitetnije koledž košarke svih vremena.
Petorka u sastavu Herold Presli, Dvejn Meklejn, Ed Pinkni, Geri Meklejn i Herold Hensen je bila verovatno najneočekivanija grupa građana koju bi neko projektovao za završnicu bilo kog košarkaškog takmičenja u tom trenutku.
Nikada u istoriji NCAA košarke nije se desilo da tim koji je postavljen za petog ili nižeg nosioca uzme titulu. Do dana današnjeg samo je 1988. ekipa Kanzas Džejhoksa osvojio trofej sa šeste pozicije.
Vilanova je dobila startnu poziciju broj osam i da bi uopšte prigrabili šansu da se bore za san morali su redom da eliminišu: prve nosioce sa Jugoistoka (Mičigen), pete nosioce sa Jugoistoka (Marilend), druge nosioce sa Jugoistoka (Nort Karolajna) i druge nosioce sa Srednjeg zapada (Memfis Stejt). U finalu ih je čekao strašni Patrik Juing i Džordžtaun, vladajući šampioni.
Zbog toga se u polufinalu naš dežmekasti junak blago osmehivao. Do vraga i finale i kučine i trice.
Našao se onaj ćelavi pametnjaković, novinar vajni, da ga pita ko bi im tamo više odgovarao: Sent Džons od kojeg su tri puta izgubili te sezone ili Džordžtaun od kojeg su već pukli dva puta. Naivčina bi da se sprda.
Gospodin Masimino je kulturno odgovorio da se finalni meč igra 1. aprila i da su na taj dan svakakve budalaštine dozvoljene.
Ali, lisac naš, Roli, kuća stara, znao je da je tačan odgovor Džordžtaun. Iako su dva puta gubili od Juinga i kompanije, oba puta su vodili na poluvremenu i znali su šta im je činiti.
Sada da ga neko pita kako su došli do meča za titulu, za boga miloga, kakav odgovor bi mogao da da? Pitzburg ih je počistio u poslednjem meču regularnog dela sezone sa 23 razlike, pre toga i Sent Džons 15 poena razlike... U prvom kolu plej ofa ih je čekao put u Dejton i ludilo pred gostujućim navijačima u meču koji nema popravni. I tamo pobeda u poslednjim sekundama. Potpuno ludilo.
I, evo ga sad gde stoji pred momcima na poluvremenu, traži vode i reči. Šara pogledom po gomili, gleda Gerija Meklejna, prvog plejmejkera tima, koji je bio potpuno ufiksan za vreme polufinala protiv Memfisa. Čak i takav im je zabio 19 poena. Svima je bilo jasno da ima problem sa kokainom i Bog sveti zna da li je na nečemu i večeras.
Ali, Meklejn je bio vraški dobar igrač. Gotovo kompletno finale je zavisilo od njegove igre, jer je Džordžtaun bio posebno poznat po strašnom presingu prilikom prenose lopte. Meklejn je imao direktan okršaj sa Majklom Džeksonom, koji je u to vreme važio za verovatno najboljeg odbrambenog igrača u Ligi. I pročitao ga je.
"Osetio sam da je to moje veče. Džekson me je jurio po čitavom terenu, ali sam znao da mogu da vladam situacijom. Nisam prestajao da pričam sa njim tokom meča. Sve vreme sam mu govorio: "O, čoveče, imam te. Čoveče, moj si, samo si moj"."
'Roli' dunu u šake, pa raširi prste. I dalje ga trese groznica zbog bezobrazluka malog Redžija Vilijamsa i smeha njegovih saigrača. Vređalo ga je to što je znao kako zvezde Džordtauna misle da je dovoljno samo da istrče na teren u drugom poluvremenu. Zaigrala mu je smejalica. Iz čistog besa.
"Ok, deco. Slušajte me. Hoću da se vratite u halu i igrate da biste pobedili, ne da ne biste izgubili! Da li me čujete? Hoću da izađete napolje i raspalite po njima iz svega što imate. Šta misle, ko su? Nama neće moći da prodaju to sranje!"
Beli zeka mu se izmigolji između nogu i otrča ka sali. Vreme je da se zakorači u Zemlju Čuda.
U drugom poluvremenu Vilanova nije mogla da promaši. Količina samouverenosti je bila nezabeležena. Momci su šutnuli na koš samo 10 puta za čitavo poluvreme i pogodili devet lopti! Odakle god, ko god, rešetao je ko je stigao.
Juing je apsolutno zaustavljen, nije nijednom stao na liniju slobodnih bacanja. Rekordnih 78.6 odsto (22/28) iz igre. Vižljasti Ed Pinkni je pravio čuda u napadu u direktnom duelu sa Juingom, dok su u odbrani Patrika konstantno udvajali. Herold Presli je prelamao duel svaki put kada bi Džordžtaun prišao.
Kada se sirena oglasila poslednji put igrači Vilanove su u suzama popadali po parketu. Nekolicina njih je došla do kamere i uzvikivala: "April fuls, April fuls (prvoaprilske budale)", aludirajući na podsmeh kojim ih je javnost ispratila u finale.
Rolend 'Roli' Massimino:
"Ipak, na kraju smo mi vas prevarili. Zar ne?".
Patrik Juing:
"I dan danas mi teško pada da progutam taj poraz. Svaki put kada ga prikazuju kao klasik ugasim TV".
Vajat Mejker, rezervni centar Vilanove:
"Čak i danas kada neko samo pomene taj meč, samo kada ga pomene, čoveče... Digne mi se sva kosa na glavi".
Herold Hensen, jedan od najboljih igrača Vilanove. Nikada nije igrao košarku posle koledža. Danas je vlasnik marketinške kompanije koja zapošljava 125 ljudi:
"Ta sezona, taj Turnir, bili su prekretnica za čitav moj život. Tada sam naučio da apsolutno ništa nije nemoguće".
Džon Tompson, trener Džordžtauna:
"Bilo je jako bolno. Ali, bio bih užasno razočaran kada bi se sumiranje naših života svelo isključivo na taj nesrećni poraz".
Ukoliko vas put bude ikada naveo na dvoranu "The Pavilion", gde "Divlje mačke" sa Univerziteta Vilanova danas igraju svoje mečeve, videćete na ulazu 4.5 metra visok mural posvećen ovoj legendarnoj generaciji.
Gotovo u svim sportskim osvrtanjima i traženjima perfektnog primera kako jedan autsajder iz apsolutnog pepela uspeva da se uzdigne do šampionskih visina, NCAA finale iz 1985. zauzima počasno mesto.
Dobro... Trebalo bi pružiti ruku i jednom Goranu Ivaniševiću, kao jedinom igraču u istoriji tenisa koji je uzeo Gren Slem turnir tako što je ušao u žreb uz pomoć vajld karte.
(foto1: realclearsports.com; foto2: philly.com; foto3: villanova.edu; foto4; villanova.edu)
