Od kada je Lebron Džejms u čuvenom "The Decision"-u, leta 2010. godine, najavio svoj odlazak u Majami, košarkaška franšiza ovog grada je postala apsolutni favorit za titule u narednim godinama. Stvoren je ubitačni trio Džejms - Dvejn Vejd - Kris Boš koji je kod 'mejnstrim' medija odmah postao dovoljan za titulu prvaka. Ipak, istorija nas uči da stvaranje jakih timova sa zvezdama uglavnom nije dovoljan uslov za navijše rezultate. Ne samo košarka, svi ostali kolektivni sportovi su puni primera promašenih megalomanskih projekata, timova sastavljenih od skupih zvezda koji su se u međuvremenu raspali i ugasili.
Nepune četiri godine nakon Lebronove selidbe, svi znamo da Majami nije jedan od tih primera. Hit je u protekle tri sezone uzeo dve titule, a u tekućoj sezoni su jedni od glavnih favorita. Uz već pomenuti trio na terenu, još jedno ime se posebno ističe u tim uspesima. Erik Spolstra, mladi trener tima sa Floride je dugo bio osporavan i među kolegama i u javnosti. Spočitavalo mu se da je dobio 'drim tim' na raspolaganje i da mu nije dorastao... Ipak, danas više niko ne sumnja u sjajnog stratega koji je svojim idejama potpuno promenio sistem igre ekipe, ali i način igre i razmišljanja svojih zvezda.
Spoelstra je od rođenja bio predodređen za ovu ulogu. Njegov ostac Džon Spolstra je radio u marketinškim odeljenjima nekoliko NBA ekipa, a dok je mali Erik odrastao porodica je bila u Portlandu. Kada su Blejzersi osvojili svoju jedinu NBA titulu (1977) Spolstra je imao sedam godina i često je, zahvaljujući ocu, bio u društvu igrača i trenera. Legendarni trener Portlanda Džek Remzi je prvi primetio radoznalost mladog klinca i kada je imao 10 godina poklonio mu je svoju knjigu o osnovama košarke i treninga. Spolstra je narednih godina počeo da trenira i bio je odličan plejmejker u svojim školskim ekipama.
Nakon mature dobio je priliku da se predstavi koledž skautima na jednom kampu u Prinstonu, gde je teren delio sa budućim NBA zvezdama: Alonzom Morningom, Šonom Kempom i Bobijem Harlijem. Spolstra je već tu shvatio da zbog skromnijih fizikalija neće imati značajniju ulogu u porfesionalnoj košarci i odlučio je da prihvati ponudu manje poznatog Univerziteta Portland. Već po završetku koledža je odlučio da krene u trenerski posao i angažovan je od jednog nižerazrednog nemačkog kluba gde je imao ulogu trenera-igrača.
"Tokom koledž karijere jedan trenutak mi je potpuno promenio pogled na život", priseća se Spolstra. Naime, njegovi Portland Pajlotsi su igrali na NCAA turniru 1990. godine protiv Lojola Morimonta za koji je igrao sjajni Henk Geters. Momak koji je bio već viđen kao nova NBA zvezda u jednom trenutku je kolabirao i pao na parket. Srce nije izdržalo i ugasila se jedna potencijalno velika karijera. Spolstra je u tom trenutku bio na samo nekoliko metara od njega.
"Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Bio sam zaleđen, tišina u dvorani je bila sablasna. Henkova smrt je potresla ceo sportski svet, a na mene lično je uticala da pokušam na što bolji način da odredim svoje prioritete i pokušam da izvučem maksimum iz svojih mogućnosti".
S tim u vezi, početak u Nemačkoj nije bio lak, ali Spolstra je bio čvrsto rešen da uspe u trenerskom poslu. Početna etapa je završena 1995. godine kada je zahvaljujući očevim poznanstvima dobio posao u Majamiju. Hit je bio franšiza u nastanku i falilo im je kadrova za najteže poslove. Spolstra je imao neku vrstu priravničkog staža skautirajući koledž igrače pred Draft za potrebe Majamija. Nakon što su završeni Draft i Letnja liga nije bilo više potrebe za njegovim uslugama i taman kada se spremao da traži novi posao iskrsla mu je još jedna prilika u Majamiju.
Mnoge NBA ekipe su u svoje organizacije uvodile video skauting, a Hit se odlučio da novu vrstu pripreme utakmice poveri mladom Spolstri. U podrumskom delu dvorane jedna prostorija je preuređena u njegovo odeljenje, tako da je dobio improvizovanu kancelariju. Usledile su četiri godine rada u kojima je poput krtice (kako su ga zvali ostali zaposleni) u svojoj podrumskoj kancelariji pripremao video analize protivnika za trenerski tim. Težak rad je došao na naplatu i legendarni trener Pet Rajli je konačno nagradio svog stažistu.
Nakon pet godina rada u "podrumu", Spolstra je priključen stručnom štabu 1999. godine. Život mu se potpuno promenio, postao je glavni skaut za protivnike i putovao je na sve utakmice sa ekipom.
"Njegova želja za radom i energija su bile daleko iznad onoga što su nam nudili ostali pomoćnici. Njegovi skauting izveštaju su bili obimniji, sa više analitičkih detalja i često praćeni dodatnim informacijama nevezanim za sam teren. Erik je od samog početka bio rešen da uspe u ovom poslu, bez obzira na težak početak", priseća se Rajli početnog entuzijazma svoga tadašnjeg pomoćnika.
Kako je vreme prolazio, Rajlijevo poverenje u Spolstru je raslo. Novi veliki zadatak dobio je 2003. godine nakon što je Majami draftovao Vejda. Talentovani bek je u to vreme plenio svojom brzinom i fizičkim predispozicijama, ali šut je bio prilično diskutabilan. Spolstra i Vejd su već tada stvorili "radnu hemiju" i napredak se video iz meča u meč. Vejd je u svoj napadački arsenal ubacio ubojit šut sa poludistance, a Majami je dobio superstara koji će u narednim godima biti oslonac ekipe.
Novi uspon Spolstre je usledio kada je imenovan za prvog pomoćnika trenera, prvo Stena Van Gandija, a potom i Rajlija. Sa te pozicije je dobio i svoj prvi šampionski prsten, 2006. godine u generaciji Vejda i Šekila O'Nila. Nakon što je Rajli odlučio da se povuče sa trenerske pozicije i u potpunosti se posveti obavezama u upravi, konačno je došao red i na Spolstru. U svojoj 37. godini, nakon 13 godina staža na svim poslovima u Majamiju, konačno je došao na poziciju glavnog trenera.
Usledile su sezone u kojima se Majami tražio nakon odlaska O'Nila, a nakon već pomenutog leta 2010. krenula je nova era za tim sa Floride. I dok su svi očekivali da Spolstra dobije otkaz i da moćni trio preuzme trener zvučnijeg imena, Rajli je ostao veran svom pomoćniku i ukazao mu je poverenje. Mediji i javnost su bili skeptični, pričalo se da on nije dorastao tom izazovu, da "Ferari mora da vozi neki daleko iskusniji i bolji vozač", ali u upravi su ostali nepokolebljivi.
Prva sezona je bila veliko iskušenje i prvi veliki pad Spolstre. U velikom finalu 2011. godine Rik Karlajl je sa svojim Maveriksima bio bolji, iskusniji i spremniji. Vejd je igrao lošu seriju, Džejms je bio pod velikom mentalnom blokadom i mediji su se naslađivali padom Majamija i mogućim raspadom velike generacije. Ponovo je vršen veliki pritisak po pitanju promene trenera, ali Rajli nije odustajao i dao je Spolstri novu priliku.
Mladi trener je radio pod ogromnom presijom, čak je ulazio i u sukobe sa svojim zvezdama. Ali, nije odustajao. Novi Majami je bio sve bolja ekipa, Džejms je konačno prelomio u glavi neke stvari i krenuo je da igra u skladu sa svojim mogućnostima. Spolstra je sve više koristio nisku petorku sa Džejmsom na poziciji "četiri" i Bošom na centru, što je davalo novu dimenziju u njihovoj igri. Odbrana je takođe bila brutalna, Džejms i Vejd su vršili veliki pritisak na protivničke igrače i Majami je zaista delovao savršeno. Ovaj put je priča završena do kraja, Hit je u velikom finalu bio daleko bolji od Oklahoma Sitija i Kevina Durenta. Prsten je konačno stigao!
"Bilo je to veliko olakšenje za sve nas", tvrdi Spolstra. "Svi smo među sobom znali da smo najbolji, ali smo morali da zadržimo koncentraciju do kraja dok to ne pokažemo i ostalima. Bio sam jako ponosan na svoje momke".
Kada je titula konačno stigla sve je bilo lakše. U novoj sezoni Majami je delovao rasterećenije, a samim tim i još bolje na terenu. Spolstra je i dalje uvodio novine u odbranu koja je delovala neprobojno, a to se posebno osetilo nakon što je angažovan Kris Andersen. Kontroverzni centar je nakon nekoliko godina loše igre konačno našao sebi pravu ulogu u Majamiju, kao glavni korektor u reketu iza čvrste spoljne linije. Pored toga, Spolstra je našao prave uloge za svoje veterane Reja Alena i Šejna Batijea koji su kao džokeri odlično funkcionisali u napadu. Rezultat svega toga je još jedna titula, nakon epskog finala sa Spursima 2013. 'Spo' se i dalje sa osmehom na licu priseća čuvenog šestog meča:
"Mnogi kažu da je Alenova trojka iz ćoška sreća, ali mi znamo da je to šut koji smo sami izborili, pogodak koji smo zaslužili. Čitava istorija košarke je puna takvih momenata i mi znamo da vredimo jer smo i sami zaslužni za jedan deo te istorije".
Spoelstra danas, sa 44 godine, ima iza sebe zavidan NBA staž i dve titule prvaka. Mnogi kažu da mu je posao bio olakšan činjenicom da je u timu imao nekoliko vanserijskih košarkaša, ali to je sastavni deo igre, jer danas niko ne osporava titule Fila Džeksona zato što je imao uz sebe Majkla Džordana, Skotija Pipena, Kobija Brajanta i O'Nila. Vrhunski treneri i vrhunski igrači se sami pronalaze i prepoznaju. Takvi susreti rađaju velike timove. Spolstra je svojim predanim radom i dugogodišnjim stažom na svim mogućim poslovima zaslužio priliku, a već ovog proleća je u mogućnosti da veže treću uzastopnu titulu, što bi ga već sada stavilo među najbolje NBA trenere u istoriji.
(foto: espn.go.com; bleacherreport.com; nba.com)
