Bilo je to "zlatno leto" srpske košarke. Te 2007. godine 'Orlići' su osvojili najsjajnija odličja na Evropskim prvenstvima za igrače do 16, 18 i 20 godina starosti, kao i zlato na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina. Ostvareno je ono što nikome nikada nije pošlo za rukom! Doduše, 'Moskitosi' su se obrukali u Španiji, ali je nada u bolje sutra bila izražena i ohrabrena velikim uspesima mlađih selekcija nacionalnog tima.
Nakon toga mnogo stvari se promenilo. Godinu dana kasnije U20 selekcija je odbranila titulu i do danas više nije osvajala medalje na smotrama najboljih evropskih ekipa u ovom uzrastu. Njihove dve godine mlađe kolege na najvišem postolju su bile 2009, stepenik niže 2011, a bronzu su osvojili 2012. godine. Kadeti su se okitili srebrom prethodnog leta, a bronzu su osvajali 2009. i 2012. godine.
Kada su Svetska prvenstva do 19 godina u pitanju, nakon titule smo propustili naredno takmičenje, a na poslednja dva smo osvojili srebrne medalje. Na U17 smotri najboljih ekipa sveta 2010. godine smo zauzeli peto mesto, dok nas 2012. nije bilo.
Posmastrajući rezultate, neminovno dolazimo do zaključka da su oni u poslednjih šest godina loši. Ali, ništa bolji nisu ni Litvanci, Španci i Francuzi pa imaju najjače nacionalne timove u Evropi. Mnogi bi rekli da medalje u mlađim selekcijama ne garantuju uspeh u seniorskoj košarci i da je bitno da jedan ili dvojica igrača iz tih timova budu nosioci igre u budućnosti na seniorskom nivou. Ali, na Evropskom prvenstvu u Sloveniji koje je održano 2013. godine su nastupila trojica košarkaša koja su doprinela uspesima nacionalnog tima leta 2007. Reč je o Danilu Anđušiću (U16), Stefanu Markoviću (U19) i Vladimiru Štimcu (U20).
Mnogo je razloga zbog kojih neke od tadašnjih uzdanica nisu dosegle očekivane visine, a neki su akciju 'Orlova' u Sloveniji propustili zbog povreda, sukoba sa selektorom...
Pominjanje "zlatnog leta" je poslužilo kao uvod za "tužno leto" 2013. godine. Loš rad ljudi koji vode košarku, na svim nivoima, doveo je do toga da se od najmlađeg uzrasta igrači ne nađu u selekcijama reprezentacije, da beže glavom bez obzira iz Srbije, da se biraju po ko zna kakvim kriterijumima. Uvode se od pionira u šeme, nije im dozvoljeno da se igraju košarke, dodavanje iza leđa u dva najveća srpska kluba je zabranjeno... Dobar je samo onaj koji "gine" na terenu. Za fizički slabe nema mesta... Sve ovo traje već godinama, a oni koji bi trebalo to da promene i od kojih se to očekivalo kada su došli u KSS kao velika imena "kraljice igara" nisu mnogo toga uradili, u najmanju ruku.
Kako se ne bismo vraćali u slavne dane naše prošlosti, pomenućemo samo neke od katastrofalnih događanja od prethodnog leta i probleme koji su gurnuti pod tepih.
SLUČAJ RADIČEVIĆ
Jedan od poslednjih izdanaka 'Čačanske škole' košarke koji je najavio visoke domete je prošao juniorsku školu Partizana, u kome je prednost data nekim drugim igračima (Leo Vesterman i Tori Tomas). Nikola Radičević je dogovorio saradnju sa Radničkim iz Kragujevca, ali je u poslednji čas stigla ponuda čuvenog Aita Garsije Renesesa i Kahasola.
U odsustvu Vasilija Micića zbog oporavka od povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, Čačanin je 2012. godine predvodio U18 selekciju Srbije do srebra na čuvenom turniru "Albert Švajcer" u Majnhajmu, gde je proglašen za MVP-a, te do bronze na Evrobasketu u Litvaniji, kada je uvršten u idealan tim Turnira. Pored njega, u idealnih pet je bio i Nikola Janković, koji je poput Radičevića karijeru počeo da gradi daleko od domovine (Belgija).
Radičević je prethodnog leta, bez objašnjenja široj javnosti, odstranjen iz U19 selekcije Srbije koju je vodio Dejan Mijatović. Kuloarske priče nagoveštavaju da sukob trenera i igrača datira od ranije.
Kako istinu ne znamo i možemo samo da nagađamo, čak i da uzmemo najgoru moguću opciju u kojoj je Radičević krivac za ono što se desilo, da li je svrsishodna mera odstranjivanja iz nacionalnog tima? Kakvu poruku je takvim postupkom Savez poslao jednom od najperspektivnijih srpskih košarkaša? Nisi nam potreban?!
KATASTROFALNA SELEKCIJA
Da rezultat nije bitan smo se naslušali od trenera mlađih nacionalnih selekcija, kao i od potpredsednika Saveza. Ali, možda ne bi bilo loše da verujemo svojim očima.
Koordinator svih mlađih selekcija u KSS je Dejan Mijatović. Prethodnog leta je 'Džoli' vodio U19 tim Srbije koji se okitio srebrom na Mundobasketu. Ali, ono što upada u oči je to da je glavni i odgovorni u svoj tim uvrstio Nikolu Milutinova, Đoku Šalića, Nikolu Jokića i Nikolu Jankovića. Sa četvoricom najtalentovanijih centara, uz Dušana Ristića, iz generacija '94 i '95 cilj je bio jasan - zlato.
Za to vreme, U20 selekcija je ostavljena bez centara. Po završetku Svetskog prvenstva u Pragu, Vladi Jovanoviću je poslat Miloš Janković koji je bio najodmorniji iz U19 tima. Centra je igrao Luka Mitrović, a Srbija je završila na 13. mestu na Evropskom prvenstvu u Estoniji.
U18 tim je očekivao da im se za Evrobasket u Letoniji priključe Šalić (igrao prosečno 11 minuta u Pragu, a na poslednja tri meča u borbi za plasman prosečno četiri minuta) i Jokić. Takav scenario je izostao. Zvaničan razlog su bile povrede, a po kuloarima se šuškalo da klubovi (Partizan i Mega Vizura) nisu želeli da ih izlažu dodatnim naporima, baš kao što su izostali Zvezdini Dušan Ristić i Nikola Rebić (zvanično povrede). A, dodatnom naporu je izložen Micić, koji je iz U19 tima prekomandovan u najbolji tim Srbije za Evropsko prvenstvo u Sloveniji...
U razgovoru sa nekolicinom mladih igrača (mlađi od 18 godina) potpisnik ovih redova je nebrojano puta čuo: "Treba nam odmor"!!!
Na sve ovo bi trebalo dodati i to da Vanja Guša u U16 tim nije pozvao pojedine ograče koji su bili pozivani u "Džordanov kamp".
I na kraju, a najvažnije, koje su reference Dejana Mijatovića koje su ga dovele na mesto da odlučuje o celokupnoj srpskoj mladeži i da li postoje bolji kandidati za to mesto?! Sigurno ima, ali više košta, trenutno. Bitno je sada uštedeti hiljadu ili dve evra na mesečnom nivou u predzeću čije se plate na mesečnom nivou mere desetinama hiljada evropske valute.
Kako se u srpskoj Kući košarke ne nazire dugoročna strategija i briga za budućnost, takav pristup bi kao rezultat mogao da pruži katastrofu nesagledivih razmera.
MORAMO BOLJE U ODBRANI
"Moramo bolje u odbrani", "igrali smo dobru odbranu", "sjajno smo ispunili odbrambene zadatke" - to su sve varijacije na izjave selektora mlađih kategorija tokom prethodnog leta.
Ukoliko medalja nije prioritet zbog čega se onda toliko priča o odbrani? Zbog čega se deca ne uče da urade ono što je bila zamisao Džejmsa Nejsmita kada je osmislio košarku kao sport - da probace loptu kroz obruč?!
U16 tim Srbije je prethodnog leta osvojio srebrnu medelju. Bolji od 'Orlića' u finalu su bili Španci. Srbija je na ovom takmičenju bila peta najefikasnija reprezentacija sa 68.8 poena po meču. Prvi su bili Litvanci (77), drugi Hrvati (74.8), treći Ukrajinci (72.1), četvrti Španci (69.8). Međutim, na listi 20 najboljih strelaca Šampionata našao se samo jedan srpski igrač. Miloš Glišić je bio 10. sa 14 poena po meču. Prednjačili su Furkan Korkmaz (Turska) sa 25.4 i Svjatoslav Mihaljuk (Ukrajina) sa 25.2 poena prosečno.
Srbija je bila šesta na U18 Prvenstvu Evrope, ali je sa 77.6 poena bila ekipa sa najviše postignutih poena po utakmici. Lepa vest, ali samo dok ne stignemo do toga da je Milenko Veljković sa 10.8 poena po meču bio najbolji strelac ekipe!
Tim do 20 godina je završio na neslavnom 13. mestu na Evrobasketu u Estoniji, ali na dobrom trećem po broju poena po meču (74.7). No, najbolji strelac 'Orlova' je bio Luka Mitrović sa 14.7 poena, što je bilo dovoljno tek za 14. mesto među najboljim strelcima.
Za kraj poslastica, srebrna U19 selekcija sa Mundobasketa u Pragu. Sa 69.4 poena po meču zauzela je 10. mesto (16 ekipa). Amerikanci su beležili 95.9 poena po utakmici, Hrvati 80.9, Kanađani 80.3, Litvanija 80.2... Među 20 najboljih strelaca Turnira našao se samo Vasilije Micić na 13. mestu sa 12.9 poena prosečno.
Međutim, kada je odbrana u pitanju tu smo bili u vrhu u svim uzrastima. Zar nas Aleksandar Đorđević nije naučio kako se pobeđuje Litvanija? Zalud je Dejan Bodiroga održao čas košarke Argentincima, a Milan Gurović svetskoj velesili, Americi?!
AMATERIZAM U SAZONOVOJ
Administracija u Košarkaškom savezu Srbije broji višestruko više zaposlenih od saveza mnogo razvijenijih i bogatijih zemalja. To nije ništa novo kada su državne firme u pitanju, problem leži u tome što oni koji obavljaju svoje poslove očigledno za to nisu sposobni, a njihove plate se mere, kako smo već naveli, desetinama hiljada evra na mesečnom nivou, pa novac umesto na skaute i akcije koje bi decu privukle da treniraju košarku idu na administraciju.
(Ne)Rad ljudi u Sazonovoj 83 najbolje oslikava primer Nikole Jokića. Momak koji se trenutno nalazi u beležnicama mnogobrojnih NBA skаuta se pojavio prošle godine pravo "niotkuda". Nije prošao kroz mlađe kategorije nacionalnog tima, niko nije čuo za njega, a već je imao 18 godina!
Selektori se menjaju kao na traci. Često se trenerima bez angažmana poverava vođenje mlađih selekcija nacionalnog tima, da bi po pronalaženju novog posla oni napuštali kormilo. Plan i strategija, šta to beše?! Šta se dogodilo sa praksom da jedan trener izvede generaciju kroz sve starosne uzraste?! Da li i kome selektori mlađih selekcija podnose izveštaje nakon odrađenog posla tokom leta?
Još jedan skandal predstavlja činjenica da se na sajtu za takmičenja pod okriljem KSS-a nalazi link ka Balkanskoj ligi (BIBL), u kojoj se takmiče timovi sa Kosova. A, poznato je da čelnici KSS-a čine maksimalne napore kako bi sprečili ulazak Federacije Kosova u košarkaške institcije u Evropi.
Naravno, loš rad se može videti i na pojedinim "detaljima". Na spisku selekcije do 20 godina objavljenom na sajtu Košarkaškog saveza Srbije 1. juna možete da vidite da je Jovan Novak i dalje igrač Vršca (prešao u Radnički pred početak Superlige), Dušan Ristić član Crvene zvezde Telekom (otišao na školovanje u Ameriku početkom godine), a sponzor Partizana "mt:s", iako je on promenjen još tokom prethodnog leta.
MENADŽERI
Za loš rad Saveza i klubova vodeći ljudi istih često krive menadžere. U vremenu u kome živimo agenti igrača imaju veliku ulogu, ali je svaljivanje krivice na njih čista zamena teza.
Savez, kao i klubovi, imaju mehanizme i načine kojima bi mogli da se zaštite od toga da menadžeri sastavljaju reprezentaciju, kako često može da se čuje po kuloarima, ali je osnovni princip funkcionisanja srpske košarke "ne zamerati se nikome".
Ukoliko se na trenutak stavite u kožu ljudi koji zastupaju igrače shvatićete da je njihov cilj da izvuku maksimum za svog klijenta, samim tim i za sebe. Pa, zbog čega bi onda oni trebalo da propuste priliku da urade ono što im je omogućeno? I zbog čega kriviti njih, a ne one koji su im to omogućili?
NEKI NOVI KLINCI
Poučeni iskustvom pojedinih starijih kolega o tome da je davanje šanse mladim igračima u Srbiji ravno dobitku sedmice na Lotou, sve je veći broj košarkaša koji sa 12, 13 godina odlaze u inostranstvo. A, tamo ih žarko žele, nekima nude i pasoše...
Upravo to može da bude šansa i spas za reprezentativnu košarku Srbije. Mladi momci se košarkaški obrazuju u zemljama koje su trenutno najbolje na planeti. Imaće maksimalne uslove za rad i napredak, bandaže, tople sale i toplu vodu, dvoranu na raspolaganju kad god požele i neće morati da rade sa još 40 igrača u grupi.
Među mladima su trenutno najzastupljenije destinacije za odlazak Španija i Amerika. Između ostalih, Stefan Peno ('97) i Dino Radončić ('99) trenutno nastupaju za mlađe selekcije Barselone, Bojan Nešić ('98) je u Saragosi, Kenan Karahodžić ('96) igra za Unikahu, a na studije u Sjedinjene Američke Države su se uputili Vasilije Pušica, Dušan Ristić, Aleksa Jugović...
Naravno, desiće nam se tu i poneki Dušan Čantekin (Turska, '90, rođen kao Dušan Gavrilović) ili Bogdan Radosavljević (Nemačka, '93), ali će većina njih krenuti putem Predraga Stojakovića, Milana Gurovića ili Marka Jarića, koji su zvezdanu stazu utabali iz Grčke.
Do kraja utakmice je ostalo još četiri sekunde i potreban je koš za pobedu. Da morate da birate kome ide lopta dvoumili biste se između Dejana Bodiroge i Aleksandra Đorđevića. Dvoumili biste se, ali na terenu. Tamo ih više nema, ali sudbinu srpske reprezentativne košarke drže u svojim rukama.
(foto1: MVP / Stefan Komadinić; foto2: FIBA Europe / Ciamillo / Castoria; foto3: FIBA Europe / Gintaras Siuparys; foto4: FIBA; foto5: ABA League; foto6: screenshot; foto7: screenshot; foto8: ABA League; foto9: FIBA Europe / Ciamillo / Castoria)
