Irvin „Medžik“ Džonson, rođen je 14.08.1959. godine u Lansingu, Mičigen. Otac Irvin Senior, radnik u Dženeral Motorsu i majka Kristin, školska upravnica, svojski su se trudili da mladom Irvinu Junioru obezbede solidne uslove života i školovanja. Rešenjem osnovnih egzistencijanih uslova, mladi Irvin je još kao dečak pokazao interesovanje za košarku i kako sam ističe biva očaran igrama Erla Monroa i Markiza Hejnsa, te počinje da trenira i provodi vreme na improvizovanom košarkaškom terenu u svom dvorištu.
Pohađao je lokalnu srednju školu u Lansingu gde je i načinio prve ozbiljnije košarkaške korake, igravši za Lansing Everete. Drugu godinu srednje škole Džonson navodi kao prelomnu u svojoj karijeri, a koliko je bio dominantan pokazuje i podatak da je na jednoj od utakmica zabeležio 36 poena, 18 skokova i 16 asistencija. Očaran učinkom mladog Irvina, lokalni novinar Fred Stebli, u svom izveštaju sa utakmice prvi put koristi nadimak Magični, po kojem će Irvin Džonson postati poznat širom sveta. U svojoj završnoj srednjoškolskoj godini Magični Irvin Džonson ostvaruje fantastične rezultate sa svojim Everetima i sa samo jednim porazom u 28 utakmica, u finalu, nakon produžetka, osvaja titulu šampiona, ostvarivši prosečan učinak od 28.8 poena i 16.8 skokova po utakmici.
Lična karta Ime i prezime: Irvin Džonson 14. avgust 1958. Visina: 206cm Pozicija: sve Koledž: Mičigen Stejt Klubovi: Los Anđeles Lejersi Trofeji i priznanja: NCAA šampion 1979 5 puta NBA šampion (1980, 1982, 1985, 1987-1988) 3 puta MVP NBA finala (1980, 1982, 1988) 3 puta MVP 12 puta učestvovao na ol-star utakmicama (1980, 1982-1992) 4 puta najbolji asistent lige (1983, 1984, 1986, 1987) Uvršten u 50 najboljih NBA igrača (1996) Uvršten u kuću slavnih (2002) Zlato sa Drim timom 1992. Iako je imao ponude najjačih koledža, koji su nudili odlične uslove za dalji košarkaški i školski razvoj, nostalgični Irvin odlučuje da svoju koledž karijeru nastavi na državnom Univerzitetu Mičigen, blizu svoje porodice. Džonson se na početku svoje koledž karijere prevashodno fokusira na učenje, sa željom da jednog dana postane TV komentator. Ipak, igrajući sa budućim NBA igračima, Kelserom, Vinsentom i Brkovićem, Medžik predvodi Spartance do skora 25-5 i titule Big Ten Konferencije, sa vrlo dobrim ličnim učinkom od 17 poena, 7.9 skokova i 7.4 asistencije. Iako su dospeli do osam najboljih koledž ekipa ispadaju od Kentakija. Prvi susret sa Larijem Birdom, najvećim oponentom tokom karijere, Medžik ostvaruje predvodeći ekipu Mičigena do novog NCAA finala. U najgledanijoj utakmici u istoriji koledž košarke Mičigen pobeđuje, a Medžik biva izabran za najboljeg igrača turnira fajnal fora. Nakon dve godine provedene na Mičigen univerzitetu Irvin Medžik Džonson, u konsultaciji sa svojom porodicom, odlučuje da se 1979. godine prijavi na NBA draft.
Draftovan kao prvi pik, biraju ga Los Anđeles Lejkersi i ostvaruju potpuni džek pot, što će se pokazati već u prvoj godini. Igrajući pored Karima Abdula Džabara, tek krunisanog najboljeg strelca u istoriji NBA lige, Džonson pokazuje svu raskoš svog talenta i prosečno beleži 18 poena, 7.7 skokova i 7.3 asistencije po utakmici i biva izabran za rukija godine i startera na NBA ol staru. Posebno dostignuće Medžik ostvaruje u NBA finalu protiv Filadelfije, predvođene dr. Džulijusom Irvingom. Medžikova zvezda zasijala je u šestoj utakmici velikog finala, kada se prvi strelac Džabar povredio a sve konce igre Lejkersa preuzeo upravo mladi Irvin. Tadašnji trener Lejkersa, Pol Vesthed, odlučuje da Medžik utakmicu započne kao centar. Poverenje koje je Vesthed ukazao nadolazećoj zvezdi se apsolutno isplatilo, Medžik beleži neverovatne brojke 42 poena, 15 skokova, 7 asistencija i 3 ukradene lopte za pobedu i titulu njegovih Lejkersa od 123:107. Džonson tako postaje četvrti igrač koji u istoj godini osvaja i NCAA i NBA titulu, takođe postaje prvi novajlija koji je osvojio nagradu najkorisnijeg igrača NBA finala.
Nakon fantastične ruki sezone, Medžik u novom šampionatu zbog povrede odsustvuje 45 utakmica tokom regularne sezone i vraća se tačno pred plej of 1981. godine, u kojem njegovi Lejkersi ispadaju od Hjuston Roketsa. Ipak, vlasnicima "jezeraša" to svakako nije bila smetnja da mu ponude ugovor vredan 25 miliona dolara, u to vreme najveći u istoriji američkog sporta. Da sve ne bude baš idealno, potrudio se tadašnji trener Vesthed koji Medžika optužuje za lošu atmosferu i lošu timsku igru, na šta ovaj reaguje i traži trejd. Naravno da se vlasnici i klupski menadžment odlučuju za Medžika, te smenjuju Vestheda i na klupu postavljaju Pata Rajlija. Pozitivna energija koju je Rajli uneo u tim svoju kulminaciju doživljava iste godine u kojoj Lejkersi u velikom finalu pobeđuju Filadelfiju (4-2) i osvajaju drugu titulu u Medžikovoj eri, a on još jednom dobija priznanje za najboljeg igrača finala. Identičan rezultat ponavljaju i sledeće sezone, ali sa „desetkovanim“ timom, bez Niksona, Vortija i Makadua, bivaju počišćeni od Filadelfije.
Sa Rajlijem na klupi Lejkersi nastavljaju da dominiraju ligom, a Medžik nastavlja da ostvaruje impozantne brojke, naročito se to odnosi na asistencije, koje su već uveliko postale njegov zaštitni znak. Lejkersi iste sezone dolaze do trećeg uzastopnog finala, gde su ih čekali Birdovi Seltiksi. Legendarni mečevi dve ekipe, dva superstara, koji su igrali jedan protiv drugog i danas se prepričavaju širom lige, a popularni TV kanali repriziraju utakmice kao primer velikog suparništva. Nakon mnogo preokreta i mečeva rešenih u produžetku, odlučujuća sedma utakmica u Bostonu bila je za infarkt. U poslednji minut Lejkersi ulaze sa minusom od tri poena, kada Denis Džonson, bek domaćih, krade odlučujuću loptu Medžiku Džonsonu i donosi titulu Bostonu. Medžik je u kasnijim izjavama ameičkim kolegama rekao da „su Lejkersi tu titulu trebali da osvoje“. Nisu Lejkersi dugo čekali na „osvetu“, ona je stigla već sledeće sezone u novom finalu i to, pogađate, sa Seltiksima. Nakon loše odigrane prve utakmice u kojoj su doživeli debakl od 34 razlike sa 148 primljenih poena (negativan rekod Lejkersa i NBA finala), Medžik, Džabar i drugovi prave preokret u narednim utakmicama i osvajaju novi šampionat (4-2 u pobedama). Iako je u to vreme već bio veteran, Karim Abdul Džabar beleži fantastične brojke, gde u paru sa Medžikom razbija Birdove Seltikse.
Sezone su prolazile ali Medžikov prosek asistencija po meču nije opadao. U sezoni 1985/1986 imao ih je 12.6, ali te godine je u finalu Zapada Hjuston bio prejak protivnik. Svoje treće veliko finale sa Bostonom Lejkersi igraju naredne sezone, dobijaju, a Medžik igra svoju najbolju sezonu sa 23.9 poena, 12.2 asistencije i 6.3 skokova, te biva proglašen za MVP-a regularnog dela prvenstva, ali i MVP-a velikog finala u kojem je imao još bolji učinak (26.2p, 8sk , 13as).
Poslednju titulu Džonson je osvojio 1988. godine, kada su se u velikom finalu Lejkersi sastali sa „lošim momcima“ iz Detroita. Džejms Vorti je ovaj put „ukrao šou“ Medžiku i odigrao nekoliko krucijalnih partija u finalu. Naravno, ni Medžik nije bio nezapažen. Pistonsi su naredne godine u još jednom finalu počistili Lejkerse sa 4-0, razlog je možda bio taj što je Medžik zbog povrede u drugoj utakmici bio sprečen da pomogne drugovima na parketu, ali partije koje je pružio do povrede bile su dovoljne da po drugi put bude proglašen za najkorisnijeg igrača regularnog dela lige.
Došlo je vreme kada je Karim Abdul Džabar najavio odlazak u penziju, a Irvin Džonson preuzeo lidersku ulogu u Lejkersima. Bez legendarnog asa Lejkersi nisu bili toliko dominatni te 1989, ispadaju u polufinalu konferencije od Finiks Sansa. Rano ispadanje u plej ofu bio je samo motiv više da Medžik i drugovi, pojačani simpatičnim dugajlijom iz SFRJ, naredne 1991. stignu do novog finala i ukrste koplja sa Džordanovim Bulsima. Da, upravo je Vlade Divac bio osveženje koje je Lejkersima trebalo tih godina. Duel najavljen kao duel titana Medžik protiv Džordana iskoristio je Skoti Pipen i pomogao svojim Bulsima da ukupnim rezultatom 4-1 stignu do svoje prve titule. Medžik je ostvario dva tripl-dabla koji su ljubitelji košarke u bivšoj Jugoslaviji gledali na tadašnjem "Screen sportu". Svoje poslednje NBA finale Džonson je odigrao na visokom nivou sa učinkom od 18.6 poena, 8 skokova i 12.4 asitencije po meču.
Neposredno pre početka nove 1991/1992 sezone na uobičajenim testiranjima Džonson otkriva da je HIV pozitivan. Na konferenciji za medije održanoj 7.11.1991. Medžik svetu otkriva svoju bolest i najavljuje odlazak u penziju. Na pomenutoj konferenciji Džonson ističe da njegova žena Kuki i nerođeni sin nisu zaraženi te najavljuje borbu protiv opake bolesti. Tokom svoje uspešne karijere „žuta štampa“ okarakterisala je Medžika kao ženskaroša, a njegova konferencija bila je povod da su „žutaći“ bili u pravu. Takođe, Medžikova bolest bila je tih dana udarna vest u celoj Americi. Iako nekoliko meseci van terena, na predstojećem skupu svih zvezda, dobija veliki broj glasova i biva izabran za startera. Veći motiv Medžiku nije trebao i sa 25 poena, 5 skokova i 9 asistencija predvodi Zapad do ubedljive pobede (153:113) i osvaja titulu najkorisnijeg igrača ol stara.
Originalni "drim tim" nije se mogao zamisliti bez Medžika i on te 1992. godine nastupa u Barseloni, zajedno sa ostalim velikanima tog vremena. U finalu je savladana Hrvatska, a kapiteni ekipe na šampionatu su bili Medžik i Bird. I pored povrede kolena dobija ovacije publike i postaje idol ljudima zaraženim AIDS-om.
Svojim Lejkersima vraćao se dva puta, u dve različite uloge. Prvo kao trener 1994, kada je doživeo pet poraza na šest utakmica i prihvatio 5% vlasništva, ali i kao igrač, kada je u svojoj 36-oj godini igrao na poziciji krilnog centra i imao učinak od 14.6 poena, 5.7 skokova i 6.9 asistencija. Malo je poznato da je 1997. nastupao i u Švedskoj.
1992. godine, njegov dres sa brojem 32 je povučen iz upotrebe i nalazi se na svodovima "Stejpls centra". U njegovo ime, podignute su dve statue, jedna se nalazi u okviru koledža Mičigen Stejt (2003), a druga ispred dvorane Lejkersa (2004).
Za Lejkerse je odigrao 905 utakmica i postigao ukupno 17.707 poena (19.5 po meču), zabeležio 6.559 skokova (7.2) i imao 10.141 (11.2) uspešnih dodavanja.
Pored Džerija Lukasa i Kvina Baknera, jedini je košarkaš kome je za rukom pošlo da osvoji trofeje prvaka u srednjoj školi, na koledžu, u NBA i na Olimpijskim igrama.
Nakon saznanja da boluje od AIDS-a i povlačenja iz košarke, Džonson osniva svoju fondaciju i aktivno učestvuje u borbi protiv opake bolesti. Radio je kao TV komentator na "TNT" televiziji, a 2010. godine prodaje svoj udeo u Lejkersima. Nedavno je sa grupom investitora kupio bejzbol klub LA Dodžerse za neverovatnih dve milijarde dolara. Oženjen je sa Erlitom „Kuki“ Keli, sa kojom ima sina Irvina III i dve usvojene ćerke.
Karakterističan osmeh i dodavanja od kojih zastaje dah postali su zaštitni znak Medžika Džonsona u bogatoj karijeri, koja je obeležila celu dekadu Lejkersa i NBA lige. Taj osmeh ga nije napustio ni po saznanju da je zaražen AIDS-om, naprotiv, bolest mu je dala snage da ostane onakav kakav je uvek bio, a on će za sve ostati MAGIČAN.
